Tog Pavićevića sa „Aliekspresa“ zadržite za sebe.

Dakle, zašto bežite od izbora, to je prvo pitanje? Drugo pitanje, kada ćete vi biti svesni kada ćete prihvatiti da u ovoj zemlji ima mnogo više ljudi koji ne misle kao vi i dokle mislite da vi kao manjina nama kao većini namećete da smo dužni da vas pratimo? Dokle vi mislite?

Rekli ste više stotina hiljada ljudi, 500, 600, milion, a šta ćemo sa ostalih 5,5 miliona? I tih 5,5 miliona ima da sluša vas milion? Ne ide to tako. Zato izbori pa da vidimo gde smo. Hvala.

Zahvaljujem.
Ovaj krug replika smo zatvorili.
(Đorđe Komlenski: Poslovnik.)
Po Poslovniku, narodni poslanik Đorđe Komlenski.

Molim vas da obratite u buduće pažnju na blagovremenost kada dajete reč kada je u pitanju povreda Poslovnika.

Uvažena predsedavajuća ovakve stvari se dešavaju kada izvršite povredu člana 104. ovog Poslovnika. Činjenica jeste da u stavu 3. da o korišćenju prava na repliku odlučuje predsedavajući, ali kada napravite pogrešnu procenu da li nešto zaslužuje repliku ili ne i da te repliku neosnovano, budućem ministru u navodnoj prelaznoj vladi za koju se biju ministru za dodvoravanje stranim ambasadama i delegacijama, onda dobijemo ovo što dobijemo.

Ako hoćete da držite pod kontrolom sednicu, onda morate jako voditi računa da li su ispunjeni uslovi za omogućavanje replike ili nisu. Hvala.

Zahvaljujem na ukazivanje.

Zaista, ako ste mislili na Marijana Rističevića, nisam videla, dala sam pravo na repliku zato što u međuvremenu vodim računa da svako dobije reč, a nije jasno ko je ovlašćeni, ko koliko vremena ima.

Da nastavimo. Da li želite da se izjasnimo?

(Đorđe Komlenski: Nisam mislio na repliku Rističeviću, nego na Zelenskog. To što vi ne gledate u sistem…)

U redu. Ja gledam u sistem, sistem je prepun, molim vas da se ne prepirete sa predsedavajućim. Zahvaljujem na ukazivanje.

Da li želite da se u danu za glasanje izjasnimo?

(Đorđe Komlenksi: Da.)

Da. Zapisali su, sekretarijat. Ukoliko se slažete, molim i Aleksandra Jovanovića da sedne, da se upristojimo. Samo sedite, molim vas.

Dakle, nastavljamo po preostalom vremenu ovlašćenih predstavnika, ili predsednika poslaničkih grupa-

Reč ima Robert Kozma, preostalo vreme sedam minuta i 11 sekundi.

Hvala vam, predsedavajuća.

Približavamo se kraju ove tačke u kojoj smo raspravljali o predlogu za razrešenje ministra unutrašnjih poslova. Kada bismo sumirali sve uvrede i laži koje su izrekli predstavnici režima, pre svega premijerka, zatim ministar unutrašnjih poslova, kao ministar Martinović, te uvrede i te laži bile bi dovoljne za smenu.

Kada dodamo i gafove i skandale koje su prouzrokovali u pokušaju da odbrane neodbranjivo, to bi bilo dovoljno za smenu svih ministara i ministarki u Vladi, naravno, u jednoj demokratskoj zemlji u kojoj Vlada radi za građane i u korist građana.

Sada, počnimo od poslednjih uvreda, ministar Martinović je juče uvredio sve građane Srbije. Osnovna pristojnost nalaže da se niko ne bavi time da li neko ima ili neko nema decu. Osnovna pristojnost nalaže da se ne ulazi u bračni ili porodični status građana, svih građana Srbije.

Martinović je svojim izjavama uvredio sve nas, sve ovde prisutne u sali, ali i sve građane Srbije.

Takođe, ministar Martinović je posebno uvredio bračne parove, naše građane, naše mlade ljude koji upravo žele da imaju decu. Uvredio je sve žene i muškarce koji žele da imaju decu, a iz raznih razloga to ne mogu, pa, često odlaze na vantelesnu oplodnju, skupo je plaćaju, a upitno je da li će biti pozitivan uspeh.

Njima ministar Martinović mora da se izvini, ako ima elementarnu pristojnost, ali nažalost videli smo da nema. Svi u našim familijama, svi, imamo i prijatelje i poznanike i komšije koji imaju upravo probleme, a žarko žele da imaju decu a ne mogu.

Ovakvom izjavom ministar Martinović je pljunuo njima u lice i to je uspeo da uradi upravo na sednici koja je sazvana nakon masovnih ubistava u kojima nam je stradalo i ubijeno 19 dece i mladih ljudi i 20 ranjenih. Ministar Martinović je time pokazao da nije ministar državne uprave i lokalne samouprave. On je ministar bruke i sramote i sasvim mu priliči da bude na čelu tog resora.

Sada da se vratimo na ministra unutrašnjih poslova, Gašića. U demokratskoj i normalnoj zemlji, u zemlji u kome je na vlasti jedan normalan režim, pristojan režim koji radi za građane, nakon ovakva dva tragična događaja, masovna ubistva, situacija u koje bi se uvidelo da je Srbija u prvih pet zemalja po količini nelegalnog, neregistrovanog oružja među građanima Srbije.

Još jednom, ponoviću, istraživanje pokazuje da je dva miliona i 700 hiljada komada oružja rasprostranjeno u našem društvu, mahom neregistrovanog i nelegalnog. Takva situacija, kao i to da u strateškoj proceni javne bezbednosti, jednom od ključnih dokumenata MUP od 2022. do 2025. godine, ključni dokument, ne kaže se ništa o ovom problemu, o rasprostranjenosti, neregistrovanog i nelegalnog oružja među građanima Srbije. Ni jedna reč.

Te dve činjenice nakon ovakvih tragičnih događaja bile bi dovoljne da ministar podnese ostavku i da bude razrešen. Međutim, predstavnici režima i dalje su insistirali na tome da je situacija stabilna i da sistem nije zakazao.

Ono što svi mi, kao i svi građani Srbije, nikako nisu čuli, jeste – za koga onda radi taj sistem ako nije zakazao, a imamo 19 mladih koji su bili ubijeni u ovim tragičnim događajima i 20 ranjenih. Za koga radi taj sistem? Očigledno ne za građane.

Pri pokušaju da odbrani sebe, ministar Gašić uspeo je da napravi međunarodni skandal. Uspeo je da nas zavadi sa Nemačkom tako što je rekao da se zna ko je ubica Olivera Ivanovića i da ga štite u Nemačkoj. Nemačka je morala to da demantuje, ali dvojac Martinović-Gašić da su nastavili da brane jedni druge, oni bi nam razrešili dilemu da li mi idemo u pravcu EU ili nam je bliža Rusija. Evropske integracije bile bi svakako prekinute da su njih dvojica nastavili da prosto brane neodbranjivo da sistem nije zakazao.

Ono što je takođe Gašić uspeo da uradi, jeste da ponovo uznemiri javnost kada je govorio laži kako su svi snimci sa naplatne rampe u Doljevcu odavno dostavljeni Tužilaštvu, kako, eto oni se nalaze u „Putevima Srbije“, sve je u redu, ne fale nikakva dva snimka. To je uradio samo zato što je video da mora da reaguje, jer su građani na protestu se borili i za „Srbiju protiv nasilja“, koji su za Srbiju bez nasilja, ali i za Srbiju pravde. Pravde, u kojoj bi porodica Stanike Gligorijević dobila preko potrebni mir. Zbog toga je njen sin Milutin i govorio na samom protestu, tražeći da se ova dva minuta snimka prikažu.

Takođe, još neistina koje smo čuli od predstavnika režima jeste da nigde ni u jednoj evropskoj zemlji niko nikad nije tražio ostavke ministara nakon ovakvih stravičnih događaja, nakon događaja koji su uznemirili javnost. Evo ja ću ovde navesti samo nekoliko.

Ove godine, 2023. godine, u Grčkoj, ministar saobraćaja je morao da podnese ostavku kada su se sudarila dva voza, putnički i teretni voz, u kome je poginulo 36 ljudi. Nakon toga morao je da podnese ostavku i podneo je. Godine 2018. ministri unutrašnjih poslova saobraćaja i regionalnog razvoja u Bugarskoj podneli su ostavku nakon što je 20 ljudi poginulo u nesreći na planinskom putu. Postoji pregršt primera kako su ministri u drugim zemljama, u zemljama koje su demokratske, podnosili ostavke nakon ovakvih tragičnih događaja.

S obzirom da mi ne živimo u demokratskoj zemlji, ja pozivam građane da se okupimo na protestu u subotu u 19 časova ispred Narodne skupštine, jer samo tako možemo naterati ovaj režim da se upristoji i da ministar podnese ostavku. Hvala.

Vreme predviđeno za poslaničku grupu je potrošeno.
Reč ima narodni poslanik Stefan Krkobabić. Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena potpredsednice Kovač.

Uvaženi narodni poslanici, a pre svega uvaženi građani Republike Srbije koji nas prate putem prenosa, utisak je da su u današnjoj raspravi izneti politički zahtevi iza kojih stoje providna politikantska očekivanja. Ti stavovi su u celosti argumentovano i razložno osporeni od strane vladajuće koalicije i pre svega, mogu slobodno da kažem, predsednika poslaničkog kluba SNS-a Milenka Jovanova. Doprinos tome dale su i moje kolege iz poslaničkog kluba PUPS-a – solidarnost i pravda, Ilo Mihajlovski i Dragan Marković Markoni.

Kada je reč o samom ministru Gašiću, ne vidim potrebu da posebno stanem u njegovu odbranu, on je tu svoju odbranu izvanredno izveo do kraja prethodnih dana i mogu slobodno da kažem i profesionalno i na mnogo bolji način nego što bih ja to uradio.

Dozvolite mi ipak da budem ličan. Ministar Gašić mi nije ni drug, pre svega zbog generacijske razlike, a ni lični prijatelj, ni po srodstvu, ni po poslu, ali ga poštujem kao čoveka i poštujem ga kao izuzetnog profesionalca.

Ne mogu da ne primetim da su u napadima na ministra Gašića iznošene i izrečene stvari koje se ne mogu nazvati primerenim ni odmerenim, a pogotovo ne proverene, i to su iznošene stvari sasvim lične. Stoički je sve to podneo ministar Gašić. A sve ono što je doskorašnji direktor BIA po prirodi posla znao ili mogao da zna o drugima, sačuvao je za sebe. Time je očuvao svoj integritet, ali i ugled službe na čijem je čelu bio.

Uvaženi narodni poslanici, građani Republike Srbije, šta reći o toku ove naše sednice? Kažu da ne pada sneg da pokrije breg, već da svaka zver pokaže svoj trag. Pitam se da li je ova naša sednica neka vrsta snežnog pokrivača gde smo i mi narodni poslanici ostavili svoje tragove? Kakvi su nam tragovi, oceniće istorija, a pre te istorije oceniće i građani Srbije na nekim budućim izborima koji su pred nama.

Jedno je sigurno – ne postajemo bliži. Naprotiv. Da li je u pravu imperator Dioklecijan sa svojom tvrdnjom – Izuzetno je opasno na silu objediniti ono što je samo po sebi podvojeno? Da li smo mi zaista toliko podvojeni, i to sada i ovde, kada se nalazimo na jednom od najsudbonosnijih raskršća u našoj istoriji, a valja nam odabrati pravi put? To naše sudbonosno raskršće je naša južna pokrajina Kosovo i Metohija.

Da bismo našli taj put, neophodna nam je jedna stvar – jedinstvo. Kako do tog spasonosnog, nasušnog jedinstva? Samo kroz debatu. Nema nam druge. Jedan pametan čovek u ovom gradu davno je rekao – Bez debate nema jedinstva. Debata pre svega znači da započnemo dijalog. Da li ga je u danima iza nas bilo? Nije. Umesto dijalogu, prisustvovali smo kanonadi paralelnih monologa, kako reče poznati sociolog kulture.

Elem, slobodna debata, istinski dijalog, kritično mišljenje i nezaobilazna valjana alternativa. To je sve imperativ za nas iz PUPS-a. To je jedini način da prevaziđemo podvojenost a da stignemo do suštinskog jedinstva. Tim našim jedinstvom jedino se uspešno brani Kosovo i Metohija, a to je danas tema svih tema. Brane naši ljudi, njihova imovina, lično i porodično dostojanstvo, ali i ono izuzetno važno, čuvaju naše svetinje na Kosovu i Metohiji. Ali se time sprečava čak i sama pomisao na neki novi egzodus našeg naroda na Kosovu i Metohiji.

To jedinstvo o kome govorim potrebno je i zbog svih naših građana u svim ostalim delovima Srbije. To je preduslov za nastavak ubrzanog privrednog razvoja i podizanje životnog standarda svih građana. To naše jedinstvo je neophodno da bismo izgradili moderno društvo socijalne pravde, da bismo uneli jedan novi sistem koji će doneti i socijalno garantovanu penziju ne manju od 100 evra, 13. penziju koja će se isplaćivati u svim skupštinama opštinama i lokalnim samoupravama gde za to postoji mogućnost. Ta nova socijalna politika i taj naš novi dogovor, to naše jedinstvo koje treba danas da pokažemo, zaštitiće osobe sa invaliditetom i marginalizovane društvene grupe. A to u praksi znači da i konačno otvorimo treći sektor privređivanja socijalnog preduzetništva.

Na kraju, puno je posla pred nama, a izuzetno mnogo toga je već i urađeno. Otvorena su brojna radna mesta. Ljudi su dobili posao. Izgrađeni su putevi, komunalna infrastruktura, bolnice. Posebno izdvajam da je finansijska pomoć građanima najstarijima, ali i najmlađima stigla i stiže kada je najpotrebnija.

Naravno iz svega ovoga sledi da u danu za glasanje mi nećemo glasati za smenu ministra Gašića i ako ne možemo oko drugih stvari da se složimo, ajde da se složimo bar i budemo jedinstveni oko ovog mog pozdrava, a to je živela Srbija i živeli naši građani na KiM. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Milija Miletić.

Zahvaljujem se dr Orliću.

Uvažene kolege, građani Srbije, ja ću u ime Poslaničkog kluba za pomirenje reći još jednom da naš klub i mi nećemo glasati za smenu ministra Bratislava Gašića. Situacija je takva da je sada veoma bitno da svi budemo složni. Situacija je takva da u svakom trenutku moramo biti svi zajedno. One stvari koje su loše o tim stvarima možemo razgovarati, o tim stvarima možemo i pregovarati, ali svi zajedno moramo biti složni.

Evo današnjeg dana smo imali Komemoraciju ovde predsednika Srbije nekadašnjeg, sada pokojnog, Milana Milutinovića, koji je kada je bilo najteže bio na čelu Srbije zajedno sa Slobodanom Miloševićem.

Mi koji smo stariji pamtimo to vreme i tada je bilo stvarno teško i sada puno stvari koje su tada govorene i koje je govorio Slobodan Milošević i Milan Milutinović i ti ljudi u tom vremenu i posle 2001, 2002. i 2003. godine, pokazalo se da je sve to bilo ono što su tražili da je sve to bilo tačno i da smo mi bombardovani od strane NATO-a bez razloga. Zbog toga i zbog svega ovog koje sada dolazi moramo biti složni da pazimo, da se učimo na nekim greškama ili nekim iskustvima i da se to više nikada ne ponovi.

Mislim da ovde u Skupštini svi koji smo tu moramo imati dozu tolerancije, moramo imati poštovanja. Ja ću kao čovek uvek podržati sve normalne stvari. Ja se bavim politikom, ali na prvom mestu ja sam i roditelj, i deda, i sin i brat, tako da osećam svaki problem, osećam probleme svakog čoveka. Verujte mi, nije isto kod mene u Svrljigu, u Beloj Palanci, u Gadžinom Hanu i možda ovde u Beogradu, u Novom Sadu, u centrima gde ima sve, gde je možda lakše da se živi, gde su primanja mnogo veća.

Može da bude primer neke lokalnih samouprava, recimo Dragan Marković Palma, predsednik Skupštine grada u Jagodini, koji je svojim primerom pokazao kako može da se radi i kako grad Jagodina, kako ljudi u Jagodini, kako su se dovodili investitori, na koji način može da se odvedu ljudi da po prvi put vide i more. Neki od njih po prvi put vide more. To su naši ljudi seljaci, ja kažem, mučenici ljudi koji teško žive. Svi znamo koji se bavimo poljoprivredom da sada pšenica i zrno pšenice nije kao što je bilo prošle godine, rod će biti manji, kvalitet zrna će biti manji, cena će biti manja. E, o tome treba zajedno da pričamo, o tome treba da razgovaramo.

Još jednom Poslanički klub Za pomirenje neće glasati za smenu Bratislava Gašića.

Reč ima Boško Obradović.