Ja se izvinjavam, isteklo jeste, ali zaista ja ne mogu da odgovaram vama da vas oni prekidaju da vi komunicirate sa njima i sve to da stane u dva minuta. Ja ću završiti sada stvarno, ali vas molim onda da ta dva minuta koja meni pripadaju budu stvarno dva minuta, a ne da Ivana Parlić iskoristi od toga pola.

Ja razumem da je ona potresena nakon što je Janko Veselinović izvređao i nazvao lažovčinom, ali to je njihova stvar, ja ne ulazim ni u njihove tuče unutar Narodne stranke, još da se bavim time šta jedni drugima govore u poslaničkim grupama. Hvala.

(Tamara Milenković Kerković: Poslovnik.)

Poslovnik, koleginica Kerković.

Uvaženi, znam da je kasno, znam da ste sada došli, ali i pre toga niste čuli, pozivam se na povredu Poslovnika u članu 107. koji niste zaštitili, jer niste zaštitili dostojanstvo Narodne skupštine kao što to ni ne čine vaši prethodnici.

Zaista, ovo što čujemo od predsednika poslaničke grupe vladajuće stranke je ne samo degutantno, ne samo da prelazi granice dobrog ukusa, daleko je od toga to, ali ovo zaista dovodi u pitanje psihološki status osobe koje se ovako ponašaju.

Ja znam da je čovek postao etalon i da mora da ga opravda, ali da ovakve stvari…

Ako već ukazujete na povredu Poslovnika, probajte da ne vređate kroz povredu.

I vi vređate, gospođo, pozivajući se na godine nekoga i da li nekome priliči ili ne, tako da i vi vređate…

Ja vređam pozivajući se na godine?

Malo pre ste pomenuli godine dr Zečevića, prošli put ste pomenuli moje godine. Ko ste vi da komentarišete moje godine? Kao što oni ne mogu da komentarišu ko je gde išao i da li je išao na letovanje, nemate ni vi to pravo.

Tako da vi dajete primer svima ovde kako da se ponašaju, a predstavnicima vladajuće stranke dozvoljavate sve. Hvala.

E, nek ste mi rekli. Tako ste zvučali na kraju.
Prvo da vam objasnim oko pominjanja godina.
(Tamara Milenković Kerković: Nema potrebe.)
Kako mislite nema potrebe kad su ukazali na Poslovnik?
Gospođo Kerković, ja razumem da vi u 21.40 uveče kada cenite da je ovo vrlo gledana sednica, imate potrebu da briljirate.
Kada sam rekla da ako se nećemo ponašati u skladu sa godinama, valjalo bi sa Poslovnikom, uopšte nisam mislila na ovakve, onakve, zrele ili ne zrele godine gospodina Zečevića. Isključivo cenim da su ovde svi dovoljno odrasli. Cenim da su ovde svi dovoljno odrasli, a diskusije su kao da se radi o srednjoškolcima i to u pubertetskom nekom periodu.
Tako da, ne pokušavajte da mi insinuirate nešto što zaista niti imam nameru da radim, niti bih uradila, niti generalno radim, ali mi odgovorite da li želite da se izjasnimo o povredi Poslovnika? (Da.)
Izjasnićemo se, naravno.
Koleginice Parlić, pomenuti ste samo u kontekstu u kom ste bili neko ko je upao u repliku. Nemate osnov za repliku i ovde se završava ova mini žurkica koju ste probali da improvizujete.
(Nebojša Cakić: Replika. Pomenuo me je.)
Ko vas je pomenuo?
(Nebojša Cakić: Milenko Jovanov me je pomenuo i neću dozvoliti da mi ne date repliku.)
Evo, ja ću da vam dam repliku, samo se prijavite i probajte da ne vičete.
Izvolite.

Sugerišu da vam se zahvalim što ste mi omogućili da iskoristim svoje pravo koje mi garantuje Ustav. Hvala vam.

Dakle…

Ne garantuje vam Ustav, nego Poslovnik.