Da li ste vi uspeli da razumete sve ovo? Pa, nisam ni ja, pa reko da nije do mene.
Dakle, što niste u sali kada se glasa zakon. Uopšte ne glasamo, danas, večeras nećemo glasati. Zašto ljudi nisu u sali? Pa, bili su ceo dan u sali misleći da će čuti priču o amandmanima, da će im neko reći nešto što je predložio, a ceo dan vrte ko Švaba tralala jedno te isto, prepričavaju iste priče koje su pričali pre tri dana, pre 15 dana, pre 20 dana.
Sada vidim da je nervoza pojačana, da je stvarno nervoza pojačana i u tom kontekstu ja stvarno neću da dolivam ulje na vatru iz prostog razloga što nema potrebe za tim. Pustićemo ih neka malo budu nervozni, proći će to njih za jedno pola sata, gospodine Vesiću, nemojte ništa da se sekirate, imali smo mi to i ranije, ali to je bilo kao pitanje za poslaničku grupu, pa iz tog razloga prosto da objasnim.
Dakle, zašto poslanici nisu tu, pa zato što su došli na vreme, došli jutros u deset. Jutros od deset sati očekivali nekoga da kaže nešto, doduše ruku na srce, ne mogu da grešim dušu bilo je poslanika i iz opozicije koji jesu branili svoje amandmane i govorili o amandmanima, ali to je tolika manjina da je prosto zanemarljiv broj ljudi koji su to radili. Uglavnom pričaju priče koje su pričali u načelu kada je bila rasprava, a veoma veliki broj uključivši i ovoga koji je sada govorio, je govorio ono što je pričao i na prethodnoj sednici, i na sednici pre te, i na sednici pre te, faktički već godinu dana slušamo jedno te isto.
Eto, zato verovatno poslanicima dozlogrdilo, pošto verujem da neće uspeti da ih ubede u to da neki amandman podrže, nema druge nego da odu ljudi kući, a da puste one koji su podnosili amandmane i koji zato što su podneli amandmane moraju da sede ovde, a mi to što ih slušamo možemo, a ne moramo, njihovo je da brane svoje amandmane, mi možemo svi da odemo, oni i dalje treba da brane amandmane.
Prema tome, ovo je vaša tačka, ali ajde barem probajte da budete u okviru dnevnog reda, ne boli, nije teško.