Slušao sam pažljivo već dva sata i 15 minuta raspravu, pa ću pokušati da odgovorim na neka pitanja koja su se pojavila u debati, želeći da razjasnim nešto što možda nije bilo jasno ili što meni nije jasno i zato ću morati neke stvari da pitam.
Dakle, više puta je predloženo da se čitav zakon briše, a onda od istih onih koji traže da se čitav zakon briše čujem već ne znam koliko puta da su amandmanima pokušali da poprave zakon za koji inače tvrde da je neustavan i da treba da se briše.
Zaista ne mogu da razumem tu logiku. Ako mislite da nešto treba da se briše, onda lepo ne raspravljate o tom zakonu, onda ne predlažete amandmane na zakon za koji smatrate da ne treba da postoji.
Inače, da li je nešto ustavno ili neustavno o tome odlučuje samo Ustavni sud i vrlo mi je zanimljivo da slušam ovde ljude koji tako olako daju kvalifikacije, ali to jedino mogu da obrazložim nerazumevanjem pravnog sistema. Nisu svi ni pravnici. Slažem se da ne moraju svi sve da znaju, ali makar neko ko je poslanik trebalo bi da zna ko odlučuje o tome da li je neki zakon ili neki pravni akt ustavan ili neustavan, tako da molim da pustimo da o tome odlučuje oni koji su nadležni, a ne da mi ovde tako lako dajemo kvalifikacije bez ikakvog razloga.
Oni što su predložili da se briše zakon, to građanke i građani Srbije treba da znaju, predložili su, inače, da se briše odredba kojom se uvodi u Srbiji obaveznost prilikom izgradnje postojanje elektropunjača. Oni su predložili da se ukine obaveza pumpama da auto-putevima postave elektropunjače, čime će naša zemlja postati deo evropskih koridora i imati uslova da bude mnogo više elektropunjača nego što ih je sada, što inače spada u e-mobilnost i nešto za šta se mi zalažemo.
Oni koji su predložili da se čitav zakon briše traže da se ukine zaštita građana od nesavesnih investitora, koju uvodi ovaj zakon. Podsetiću da u izmenama i dopunama zakona koji se nalazi pred vama postoji obaveza svakog investitora da pre prijave radova, prijava radova se daje posle građevinske dozvole, predaju investitori polisu osiguranja od štete trećim licima kako bi se, ukoliko dođe do štete, a dešavalo se to, ili ukoliko se građani žale na štetu, a to znaju oni koji su u opštinama, koji imaju građevinske inspekcije, kako bi građani imali iz čega da naplate štetu i kako bi se povećala njihova sigurnost.
Oni koji su predložili da se zakon briše, između ostalog, traže da se ukine i ono što smo takođe predvideli izmenama i dopunama zakona, a to je da svaki investitor pre dobijanja upotrebne dozvole mora da preda dokaz o kretanju građevinskog otpada, što znači da više neće biti toliko mnogo deponija građevinskog otpada, divljih deponija, jer, naprosto, oni koji su investitori moraće da predaju taj dokaz, što znači da će otpad morati da bude predat ovlašćenim operaterima.
Oni koji su predložili da se zakon briše predlažu da ukinemo e-prostor, koji inače omogućava veću sigurnost građanima, koji omogućava da se dobiju brže i lakše informacije, posebno u donošenju planova, što znači da očigledno to nama nije potrebno po onome što predlažu.
Oni koji su predložili da se zakon briše traže da ne ograničavamo više one koji izdaju građevinske dozvole, da mogu jednom samo da daju primedbe, a ne svaki put tokom postupka, što su inače kritikovali kao mogućnost korupcije, a kada predlažemo meru koja tu mogućnost ukida, onda oni pametno predlažu da se zakon briše.
Oni koji su predložili da se zakon briše predlažu inače da se ukine i odredba koju donosi izmena i dopuna zakona, a to je da više nije potrebna saglasnost svih suvlasnika na parceli za postavljanje rampi za invalide. Očigledno to nije važno pošto ovaj zakon inače predviđa većinsku saglasnost, ali oni koji misle da ovaj zakon treba da se briše predlažu i da to više ne postoji, što ja inače mislim da je građanima veoma važno.
Oni koji su predložili da se ovaj zakon briše predlažu da se ukine ono što smo predvideli izmenama i dopunama zakona, a to je da svaki zavod za zaštitu spomenika prilikom donošenja urbanističkog plana ima pravo da traži, da izradi studiju zaštite kulturnih dobara, što inače sada nije slučaj i da ta studija postaje sastavni deo urbanističkog plana i da niko ne može da ih preglasava na komisiji i da imaju pravo na konzervatorski nadzor, što sada nije slučaj, kao što imaju pravo i na odlučivanje kako će izgledati fasade u zaštićenim kulturno-istorijskim celinama kako bi se sačuvao duh i ambijent te same celine.
Znači, to očigledno nije dobro i to očigledno za njih treba da se briše.
Oni koji predlažu da se zakon briše treba da objasne građanima zašto građani treba da ostanu bez svega ovoga samo zato što oni misle da ne treba donositi nijedan zakon. S tim u vezi, moram da kažem da mi je vrlo neobično da malo, malo pa čujem žaljenje što radimo u 22.20 sati. Pa, valjda je naš posao da radimo?
Evo, ja sedim ovde od 10.00 sati ujutru i sedeću, što se mene tiče, do 5.00 ujutru. Nemam nikakav problem sa tim. Pa, valjda je naš posao da radimo i leti? Vidim da neki žale što nemaju godišnji odmor od dva meseca. Posao poslanika, kao i posao ministara, je da učestvuju u radu Narodne skupštine. Ja sam tu da čujem svaku primedbu i da odgovaram, a žao mi je što očigledno neki misle da ne treba da rade i što očigledno misle da bi trebalo da radimo pola sata dnevno. Koliko? Zaista mislim da treba vrlo ozbiljno da razgovaramo o tome kako ćemo raditi.
Čuo sam, inače, pitanje u vezi sa inspekcijom rada i moram da kažem da inspekcija rada nije predmet ovog zakona. To znači kada neko pita zašto, da li postoji odgovarajuća HTZ oprema i da li su svi uslovi koji su važni za bezbednost na gradilištu obezbeđeni, to nije Predlog zakona o planiranju i izgradnji, već drugih zakona, ali postoji obaveza po ovom zakonu, kako izmenama i dopunama, tako i prethodnom, da postoji na gradilištu koordinator bezbednosti na gradilištu, to je obaveza i koordinator bezbednosti na gradilištu vodi računa o svemu tome.
Čuo sam, inače, da izmene i dopune zakona predviđaju, i to se vrlo kritikuje, da čitav urbanizam, kao izdavanje dozvola u nacionalnim parkovima, odnosno u predmetima, odnosno u prostorima prirodne zaštite, pređe na ministarstvo i onda se pokazuju slike kako se sada gradi u nekim od tih nacionalnih parkova, a pri tom ministarstvo za to ništa nije odgovorno, nego odgovorne su lokalne samouprave. E upravo zato predlažemo da to pređe na Vladu i na ministarstvo, jer ubuduće Vlada želi da donosi odluke o tome. S obzirom da su to nacionalni parkovi, imamo pravo na to i onda kada neko bude pokazivao slike nekih budućih objekata, znaće se ko je odgovoran.
Prema tome, sada nismo imali mogućnost, ne samo ova Vlada, već i prethodne Vlade, te projekte da zaustavimo i zato smo insistirali i tražili i izmene i dopune zakona, između ostalog, i to predviđaju da bude, da imamo veću kontrolu nad tim šta se radi u nacionalnim parkovima, tako da mi zaista nije jasno, jer onaj ko glasa protiv ovog zakona, glasa protiv toga da se uvede red, između ostalog, i u nacionalnim parkovima.
Čuli smo priču da su svi investitori u Srbiji, pazite, svi investitori u Srbiji narkodileri, znači, svi ljudi koji nešto grade su narkodileri. Ja mislim, nadam se da je to lapsus, da to nije nešto što je zaista onaj koji je izrekao mislio, ali to je zaista meni neverovatno, s obzirom da inače izmene i dopune ovog zakona se predlažu zato što u građevinarstvu možemo da napravimo najveći iskorak kada je u pitanju BDP zemlje.
Ne treba da podsećam da je od 2012. godine do 2021. godine vrednost izvedenih radova u Srbiji porasla za preko 300%, da je 2013. godine vrednost svih izvedenih radova u Srbiji bila 1 milijardu 616 miliona 589 hiljada 636 evra, da je 2022. godine vrednost svih izvedenih radova bila četiri milijarde 957 miliona 675 hiljada 322 evra i to direktno ima veze sa rastom BDP-a.
Da li treba da podsećam da je učešće građevinske industrije u BDP-u sa 3% u 2013. godini poraslo na 7,5% u 2022. godini, da nivo zaposlenosti u građevinskoj industriji od 2018. godine svake godine raste za negde oko 2,5% pa i do 3%, da je 2022. godine u samo sektoru građevinske industrije u Srbiji radilo 169.771 zaposlen, da je 2023. godine u prvom kvartalu radilo 170.255 zaposlenih, što je rast od 2,7% u odnosu na 2022. godinu, da je zarada u građevinskoj iznosila 2012. godine prosečna 43.781 dinar, da sada iznosi i da je iznosila u prvom kvartalu 2023. godine prosečna zarada u građevinskoj industriji 94.025 dinara.
Čuli smo priču o hijerarhiji planova potpuno je normalno da su planovi nižeg ranga u saglasnosti sa planom višeg ranga. Ja to zaista ne mogu shvatim da uopšte iko ima ideju da je moguće da plan ko je nižeg ranga bude suprotan planu višeg ranga. To je nešto što postoji u zakonu, to je nešto što se podrazumeva. Tako da, zaista ne vidim ikakav razlog da se o tome posebno potencira. To se odnosi na prostorne planove posebne namene.
Ne postoji, čuo sam i tu priču, ne postoji zakonska obaveza, da to razjasnimo, ne postoji zakonska obaveza da se objavi izveštaj sa javne rasprave, a on je objavljen. Ja sam se zahvalio poslaniku koji nas je pitao i zbog koga je to objavljeno. Trebalo je da bude objavljeno i ranije, ali je zato ta javna rasprava umesto 20 dana, koliko je predviđeno zakonom, trajala između 45, pa možda i do 60 dana i zato je u toj raspravi pristiglo preko 600 različitih predloga od kojih je preko 100 prihvaćeno i zato je ta javna rasprava bila plodotvorna. Oni koji nisu znali da ima javne rasprave, zaista ne mogu da shvatim da nisu mogli da dođu na bilo koju od tih javnih rasprava koju su organizovali ili nisu tražili sastanak kad smo razgovarali o tome.
Pričali smo o tome da Savez za pristupačnost traži da se uvedu novi standardi i nova pravila. Tako je. Ali, jedna od izmena zakona koju smo prihvatili je upravo ono što je predložila mislim da je gospođa zaštitnik za ravnopravnost građana Brankica Janković upravo to da omogućimo kad su u pitanju rampe za invalide, da omogućimo da više nije potrebna saglasnost svih suvlasnika parcele, već samo većinskih vlasnika parcele.
Tačno je da možemo više da radimo na tome, ali to ne mora sve da bude predmet zakona. Postoji Pravilnik o tehničkim standardima koji je deo tehničke dokumentacije i kroz Pravilnik o tehničkim standardima sasvim sigurno je moguće da se usvoje mnoga od tih pravila. Ja sam neko ko se zaista zalaže ne samo za to, već i da prilagodimo više, pogotovo kad su u pitanju javni objekti, objekti javne namene, da se prilagodi više ne samo licima sa invaliditetom, već i starim ljudima, o čemu naše društvo ne govori tako puno, i zaista, na tome ćemo mnogo više raditi kroz sam pravilnik i to je nešto što nas sasvim sigurno čeka.
Nije predviđena studija, tako je, ali to možemo da rešimo kroz pravilnik, što ne znači da ubuduće ne moramo, da možda nije dobra ideja da se predvidi studija, ali mislim da već imamo iskorak u ovom pravcu i naravno da treba da radimo više na tome, jer svi naši javni objekti treba da budu prilagođeni osobama sa invaliditetom. Mnogi nisu, zato što su građeni u vreme kada se o tome nije vodilo računa.
Bilo je pitanja da li znam da se u nekim gradovima gradi, ne znam, zato što te dozvole izdaju lokalne samouprave. Ne mogu da znam za svaku dozvolu svake lokalne samouprave. Ali, slažem se, ako stavimo u Pravilniku o tehničkim standardima, onda možemo da ih nateramo da to bude deo njihovih projekata i to je nešto na čemu zajednički svi možemo da radimo.
Bila je priča o sertifikatima zelene gradnje. Ja sam veoma ponosan na to što će sertifikati zelene gradnje biti deo, obavezni deo kupoprodajnih ugovora, neki odmah za nove zgrade, neki za tri godine, neki za pet godina, a neki za 10 godina. Pričam o energetskim sertifikatima, izvinjavam se. Zašto? Zato što je veoma važno da građani koji kupuju stanove, koji kupuju nekretnine, znaju energetska svojstva te nekretnine, to je pošteno i to je u skladu sa evropskim direktivama.
Nismo stavili 12 godina, zato što je evropska praksa do koje smo mi došli 10 godina. Zato smo stavili 10 godina. Mislimo da je u ovom trenutku dovoljno 10 godina. Da li ćemo to ubuduće menjati, to je sve otvoreno pitanje, ali je važno da prvo uvedemo obavezu da zaista ti sertifikati postoje.
Zaista, ne mogu da razumem da oni koji traže da se zakon briše, da se brišu svi članovi zakona, da su protiv sertifikata zelene gradnje. I posle mi neko priča o ekologiji. Pa, mi smo jedna od retkih zemalja u Evropi koja će imati u svom zakonu sertifikate zelene gradnje i to za sve objekte površine od preko 10.000 kvadrata bruto, plus za sve javne objekte. Siguran sam da ćemo ubuduće imati mnogo više i manjih objekata sa sertifikatima zelene gradnje. Sertifikati zelene gradnje su međunarodni sertifikati. To znači da neko dodatno kontroliše projekte. Kada dodatno kontroliše projekte, onda to znači da imamo još jednu dodatnu kontrolu, a pored toga oni koji budu gradili po sertifikatima zelene gradnje, imaće pravo na 10% popusta na doprinose za građevinsko zemljište, što je dovoljan motiv ljudima i koji nemaju tu obavezu da uđu u izgradnju sertifikatima zelene gradnje. Sertifikat zelene gradnje ne znači samo dodatnu kontrolu, znači upotrebu ekoloških materijala i to je nešto za šta se nadam apsolutno da svi težimo.
Bilo je pitanje oko strategije razvoja. Ne donosi se strategija razvoja već plan razvoja, a što se tiče nacionalne stambene strategije ona je u izradi. Nacionalna stambena strategija će biti veoma brzo usvojena. U toku je rasprava, koliko znam o njoj, i to je nešto što nas čeka u narednom periodu.
Bilo je priče oko ispitivanja porekla kapitala investitora. To nije pitanje za ovaj zakon. To je pitanje za Agenciju za borbu protiv korupcije. Svako ko ima bilo kakvu sumnju u vezi porekla kapitala to treba da prijavi tužilaštvu i Agenciji za borbu protiv korupcije, Agenciji za pranje novca, izvinjavam se. To znači da ovaj zakon nije zakon koji se time bavi niti se ikada od 2003. godine ijedan zakon bavio ovom temom. Hajde, ako se nikada nije bavio, ajmo da znamo šta je tema ovog zakona.
Bilo je priče u vezi strateške procene uticaja za životnu sredinu. Ona jeste deo dokumentacije i tačno je da su neki organi odlučivali i donosili odluke da ta procena nije potrebna. Sada to nije pitanje zaista za Ministarstvo već za te organe koji imaju nadležnost da donesu takve oduke.
Inače mislim da ona treba u budućnosti da postane obavezna i na tome radimo zajedno, obavezna za sve projekte, da treba da postoji arbitrarnost i na tome radimo sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine.
Što se tiče stranaka u postupku, to je pitanje koje je bilo postavljeno na javnom slušanju i, između ostalog, neko ko je bio na javnom slušanju mogao je da čuje šta sam rekao kada su u pitanju stranke u postupku. Rekao sam da smo prihvatili amandman koji omogućava da stranka u postupku bude svako, svako ko dokaže na zakonom zasnovan interes da bude stranka u postupku. To se odnosi na fizička lica, na pravna lica, na nevladine organizacije, na naučne organizacije. Znači, na svakoga ko može po zakonu da dokaže da ima zakonom, zainteresovan za to.
To je evropska praksa. Prihvatili smo taj model koji postoji u Evropi, tako da nije tačno i zaista bih molio da bar oni koji su bili na javnom slušanju budu dovoljno korektni da kažu da je to jedan od predloga koji je prihvaćen, mislim ne prihvaćen, već sam tada reagovao, ali je to bilo nešto o čemu smo pričali na javnom slušanju, tako da je to javno slušanje i te kako bilo korisno.
Jedan od predloga su bili otvoreni stambeni blokovi na javnom slušanju i podrazumevalo se, ako mene pitate, da je nemoguća konverzija otvorenim stambenim blokovima, ali smo prihvatili amandman koji to vrlo jasno potencira, tako da zaista i neće biti moguća konverzija otvorenim stambenim blokovima. To ćemo ostaviti za Zakon o stanovanju koji će takođe doći na dnevni red, koji treba da se menja i on će doći posle nacionalne strategije koja se pre toga izrađuje, pa ćemo onda pričati i o tome na koji način će se ovo rešavati.
Pričali smo o prostornom planu. Samo da razjasnim jednu stvar. Prostorni plan ne ističe, ne ističe mu važnost istekom roka, već donošenjem novog plana, i to je valjda potpuno jasno.
Što se tiče novog prostornog plana Republike Srbije, sprovedena je javna rasprava. Deo te rasprave sproveden je u vreme kada ja nisam bio ministar. Posle toga je nastavljeno. Procedura je završena. Trenutno se taj prostorni plan nalazi na mišljenjima ministarstava. Kada se završi procedura po zakonu, Vlada će, kada sva ministarstva budu dala svoje mišljenje, taj prostorni plan predložiti Narodnoj skupštini i tada će se on naći ovde i tada ćemo razgovarati o prostornom planu Republike Srbije.
Bilo je priče o Agenciji za prostorne planove, pa sam čuo jednu neverovatnu priču, ja zaista mislim da je lapsus, da Agencija za prostorne planove donosi planove. To niti piše u zakonu, niti je moguće. Niti je to moguće da se dogodi. Ona jeste učesnik u izradi planova, ali ne donosi planove. Tako da ja zaista molim da, kada pričamo o tome, pričamo ono što je istina.
Čuli smo priču da treba da proteramo sve strane investitore, da treba da ih oteramo iz zemlje i da ne treba da postoji ni jedan strani investitor. Svi su oni kriminalci, oni su ubice, oni su multinacionalne kompanije koje uništavaju ovu zemlju, oni su neko ko ne zapošljava nikog. To su očigledno strani investitori.
Inače, da vas podsetim od 2012. godine, 500.000 ljudi više radi u Srbiji, više je zaposleno u Srbiji nego što je bilo zaposleno ranije. Moram da kažem, pokušavao sam da nađem gde pojedini kritičari ovog zakona nalaze inspiraciju, pa imam i knjigu Edvarda Kardelja „Pluralizam političkih interesa u socijalističkom samoupravljanju“, koju ću inače pokloniti onome ko se bude najviše istakao u odbrani Kardeljevog dela, ali sam uspeo da pročitam, pošto ja imam, inače, uspeo sam da nađem crvenu knjigu Mao Cedunga, koja kaže ovako: „Naš najosnovniji zadatak u oblasti privredne proizvodnje je organizovano korišćenje radne snage i podsticanje ljudi da uzimaju učešće u proizvodnji, izbacivanje stranog kapitala iz naše zemlje“. Moram da kažem da mi je zaista čudno, evo, to je „Crvena knjiga“ Mao Cedunga, prevedena na srpski, da ne mislite da čitam sa kineskog, zaista ne mogu da shvatim tu mržnju prema ljudima koji investiraju u ovu zemlju, bez obzira da li su domaći ili su strani investitori. Svako ko investira zaslužuje poštovanje, kao što oni koji investiraju moraju da poštuju svoje zaposlene bez obzira da li su stranci ili su domaći investitori, ali te priče – oterajmo strane investitore, oni su zli, hajde da se vratimo u srednji vek, ne treba nam ništa, to su priče koje ovu zemlju uništavaju.
Nikada, ali nikada u ovoj Vladi neće biti saveznika za takvu retrogradnu politiku koja uništava Srbiju. Srbija je jaka, može da brani svoje političke i bilo koje, nacionalne interese samo kada je ekonomski jaka. Danas Srbija može da brani svoje interese zato što je ekonomski jaka. Kada je Srbija ekonomski slaba, ne može da brani ni sebe, a ne može da brani ni svoje političke ni nacionalne interese. Zato je jačanje ekonomske Srbije, a to se dešava i kroz izmene i dopune ovog zakona, najviši nacionalni interes. Zato je važno da se ovaj zakon usvoji.
Zahvaljujem se svima na pažnji. Saslušaću naredna dva sata ponovo ljude. Ko bude spreman da ostane da čeka, ja ću biti spreman da odgovaram na druga pitanja. Vidim da se neki čude. Vidim da se radi. To je tako. Svako od nas treba da zaradi platu, ja kao ministar i vi kao poslanici i u svakom slučaju ne treba se čuditi u tome da se radi, jer je to potpuno, potpuno normalno. Hvala.
