Samo i član.

Član 107.

Molim vas, pričam o heroju sa Košara i nemojte da dobacujete.

Pozivam državno rukovodstvo da stane uz svog heroja, a eto ja kao predstavnik Srpske stranke Zavetnici pružam apsolutnu podršku Siniši i svim zatočenim Srbima na KiM i njihovim porodicama.

Zahvaljujem.

Hvala vam.
Pošto nije bilo ni ukazivanja na član, samim tim ni potrebe da se obrazlaže neka povreda.
Nikola Nešić, dva minuta.
Rekli smo, i biće jedan krug, da znaju svi.

Hvala, predsedavajući.

Nije stranka Zajedno protiv zapošljavanja stranaca. Svako je dobrodošao, ali mi ne želimo da ovde niko ko dođe da radi za lošije uslove, da radi za manju platu, mi ne želimo da se „Ling Long“ nikome ponovi, ni našem državljaninu, niti stranom državljaninu. To su stvari koje ne smeju da se ponove. Tražimo ista prava i za njih, kao i za nas.

Tražimo i da se hitno izmeni Zakon o radu i da ovde uslovi nisu dobri, da zato narod odlazi iz Srbije, gospodine. Zato što prema zadnjim podacima 57.000 ljudi radi na privremeno-povremenim poslovima u Srbiji, a znate li šta to znači? Da oni nemaju plaćen ni dnevni odmor, ni nedeljni odmor, ni godišnji odmor. Nemaju pravo na bolovanje, žene nemaju pravo na trudničko odsustvo, žene nemaju pravo na porodiljsko odsustvo i nemaju pravo na odsustvo radi nege deteta. Zato moraju da imaju prava, svima ista, i za strance i za naše i da nam niko više ne odlazi. Hvala.

Na član 4. amandman su zajedno podneli poslanici Sandić, Bojović, Gajić i Stojanović.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Nešić.
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Sandra Božić.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatraju da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 4. amandman je podneo Robert Kozma.

Hvala, predsedavajući.

Podneli smo da se briše član koji omogućava Vladi da izuzme određene kategorije stranaca i da ne mora da vrši analizu da li imamo naše ljude na tržištu rada. Prosto, daju se prevelika ovlašćenja samoj Vladi.

Takođe, voleo bih da se osvrnem i na to zašto mi imamo usvajanje ovog zakona.

Ovde se pokušava reći da imamo ovaj Predlog zakona zato što je u Srbiji privredni razvoj, privredni bum. Imamo otvaranje novih radnih mesta, pa će nam biti potrebna strana radna snaga. To nije tačno. Mi smo zapravo u recesiji i to je svima jasno.

Nama radna snaga odlazi pre svega zato što su u Srbiji nezaštićeni, zato što rade na lošim ugovorima o radu, zato što imaju slabe plate, nedovoljne za kvalitetan život. Rekao bih samo da je prošle godine najučestalija plata u Srbiji bila do 50.000 dinara, što znači nedovoljno ni za prosečnu potrošačku korpu.

Takođe, pored toga, imaju i loše radne uslove. U tom smislu, ne poštuju se obaveze zaštite na radu i zbog toga ljudi odlaze. Odlaze nam i kvalitetni radnici, ali nam odlaze i visokoobrazovani, kao što je, na primer, medicinsko osoblje.

Kada pogledamo, do sada su uglavnom zapošljavaju i vozači autobusa kao strana radna snaga i građevinski radnici kao strana radna snaga.

Imali smo primere da su ovde radnici koji su radili u keteringu za „Er Srbiju“ bili otpušteni preko noći, tako da niko ne može da ubedi građane Srbije da mi nemamo kvalitetne radnike i za građevinsku industriju i kvalitetne vozače autobusa, kao i kvalitetne radnike u drugim oblastima. Oni odlaze zato što smo mi zemlja sa najvećim ekonomskim nejednakostima, zato što su ovde nezaštićeni i zato što ste ovde plate toliko srozali da ne mogu da žive od svog rada dostojanstveno.

Hvala.

Obaveštavam vas da je nastupila okolnost iz člana 158. stav 4. Dakle, iscrpeli smo svih deset časova predviđenih za podnosioce amandmana.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Pavićević.
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Biljana Đorđević.
Na član 8. amandman su zajedno podneli poslanici Ristića, Đurđević Stamenkovski, Dragićević, Erac, Miljanić, Nikolić, Zečević i Bukumirović.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Nešić.
Na član 9. amandman je podnela narodni poslanik Sandra Božić.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatraju da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima ministar Nikola Selaković.

Zahvaljuje, uvaženi gospodine predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, javio sam se u vezi sa amandmanom koje je na član 9. Predloga zakona podnela narodna poslanica gospođa Sandra Božić i pokušaću da kroz ovaj amandman, koji na ozbiljan način doprinosi kvalitetu ovoga zakona, odgovorim i na određene insinuacije, nepotpune informacije koje su iznete i uglavnom netačne, kojima je nekim verbalnim bacanjem prašine u oči pokušano da se baci senka na ovaj zakon, ali i da se iznesu neki podaci koji su čista improvizacija i nemaju gotovo veze sa realnošću.
Da krenemo prvo od ovog teksta amandmana. Dakle, ovaj amandman koji je na član 9. podnela narodna poslanica Sandra Božić, u dobroj meri doprinosi povećanju kvaliteta zaštite prava radnika, domaćih radnika, državljana Republike Srbije u odnosu na strane državljane koji se privremeno zapošljavaju u Republici Srbiji.
Zašto sam odlučio da se javim po pitanju ovog amandmana? Pomenut je slučaj u medijima poznat kao slučaj radnika nekada „JAT keteringa“, „Er Srbije“ keteringa“ itd. Dakle, zaposlenih na proizvodnji hrane za potrebe našeg, ali i drugih avioprevoznika.
U vreme kada je ovaj predlog zakona bio utvrđen i prošao proceduru na Vladi, došlo je do tog slučaja i iz tog razloga trudili smo se da ovaj slučaj ispitamo do kraja i da na osnovu onoga što utvrdimo u samom tom slučaju, utičemo i na tekst predloga zakona, što je kroz ovaj amandman u potpunosti i učinjeno.
Dakle, Inspektorat za rad Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je u više navrata sprovodio nadzor nad radom kako „Aerodrom keteringa“, tako i privrednog društva „Airport Food Production“ doo, Beograd.
Na osnovu svega onoga što je utvrđeno u tom nadzoru, sprovedene su i odgovarajuće mere. Činjenica je da je poslodavac doneo rešenja kojima je otkazao ugovore o radu 40 zaposlenih lica. Konačan ishod našeg nadzora jeste vraćanje na posao 13 od 40 zaposlenih, koji su dobili rešenje o otkazu. Zašto samo 13, ako se neko pita? Zato što je 27 ostalih u međuvremenu pronašlo drugi posao, zaposlili su se i više nisu bili zainteresovani da se vrate u tu firmu. Utvrđeni su propusti i iz tog razloga doneto je rešenje kojima su odložena izvršenja rešenja otkaza ugovora o radu i ova nepravda prema radnicima je ispravljena.
Ono što je važno reći jeste da se usvajanjem ovog amandmana, a on je postao sastavni deo predloga zakona, one situacije koje su omogućile izigravanje zakonskih propisa u slučaju „Aerodrom keteringa“ ispravljaju i onaj koji je sada protiv ovoga što u predlogu zakona piše, na posredan način, nadam se nesvesno, podržava opstanak zakonskih propisa na snazi koji su omogući da radnici „Aerodrom keteringa“ dobiju otkaz.
Pozivam svakoga ko želi zaista da zna šta se to doprinosi ovim predlogom zakona da pročita i tekst ovog amandmana koji je postao sastavni deo predloga zakona, a mogu i sam da pročitam. U ovom amandmanu jasno stoji, a to postaju stavovi od 5. do 8. člana 16a, koji kaže – poslodavac koji je na osnovu ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji o pružanju usluga ili drugog sličnog imenovanog ili neimenovanog ugovora zaključenog sa povezanim licem za obavljanje određenih poslova ili delatnosti, angažovao stranca zaposlenog u povezanom licu, a to je upravo onaj slučaj koji se dogodio kod „Aerodrom keteringa“, ne može u roku od tri meseca od zaključenja takvog ugovora svom zaposlenom na istim ili sličnim poslovima otkazati ugovor o radu usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena.
Dakle, usvajanjem ovog predloga zakona mi osujećujemo mogućnost poslodavca da postupi onako kao što je postupio u slučaju „Aerodrom keteringa“. Zašto? Zato što takav način postupanja nije sankcionisan važećim propisima.
Dalje, poslodavac koji je otkazao ugovor o radu zaposlenom usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena ne može na istim ili sličnim poslovima tri meseca posle proglašenja zaposlenog tehnološkim viškom za obavljanje istih ili sličnih poslova, angažovati stranca zaposlenog u povezanom licu na osnovu ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji.
Ono što je takođe od ozbiljne važnosti za sam zakon jeste uvođenje uloge Socijalno-ekonomskog saveta, kako kada su u pitanju kategorije za koje nije neophodno ispunjavati zakonom propisanu proceduru, redovnu zakonom propisanu proceduru za zapošljavanje deficitarnih zanimanja, dakle, jer je i tu amandmanom intervenisano. Potrebno je odobrenje Socijalno-ekonomskog saveta, kao organa u kome su reprezentativni predstavnici i sindikalnih organizacija i poslodavaca i Vlade. Dakle, mimo Socijalno-ekonomskog saveta to ne može da se uradi.
Iz tog razloga, ovim amandmanom, koji je postao sastavni deo predloga zakona, osujećuje se mogućnost ponavljanja ovoga što se dogodilo u „Aerodrom keteringu“ i na čemu smo ozbiljno radili da bismo utvrdili uzroke, posledice su bile vidljive i da bismo onda otklonili posledice. Zahvaljujući ozbiljnom delovanju Inspektorata za rad, to smo uspeli da učinimo.
Sada, reč je o nečemu drugom što je ovde, između ostalog, pričano, a to je da je Srbija postala destinacija za jeftinu radnu snagu, za ljude niskih profesionalnih kvalifikacija i za one koji dampiguju cenu našim radnicima, radeći ovde za čak i manji novac u odnosu na onaj koji primaju naši zaposleni, tj. naši državljani.
Ja ću vam dati analizu iz 2022. godine, a spreman sam da idem i za 2020. i za 2019. godinu, pa da ljudi koji u to sumnjaju ili koji su spremni da iznose neke druge ni na čemu osim na mašti utemeljene podatke, da shvate gde je to Srbija danas kada je u pitanju tržište radne snage.
Dakle, nesporno je da nama godinama nedostaju određene kategorije zanimanja i potpuno je neozbiljno, oprostite što ću tako reći, ali neozbiljno govoriti da smo mi otvorili svoje granice da ovde dođu ljudi koji će prihvatiti da budu slabije plaćeni nego naši ljudi, a naši ljudi su otišli tamo negde gde je posao koji obavljaju plaćeniji nego što je kod nas. Sviđalo se to nekome ili ne, ja bih mogao o globalizmu da pričam mnogo toga što smatram lično negativnim, ali otvoreno tržište radne snage jeste nešto na šta je ova država pristala i u onom trenutku kada smo se opredelili za politiku evropskih integracija, šta god ko o tome mislio.
Činjenica jeste da bez otvorenog tržišta radne snage nema ni ekonomskog napretka Srbije, kao što je otvoreno tržište radne snage zapadno i centralnoevropskim državama omogućilo da nadoknade svoje deficite u oblasti tržišta rada.
Na osnovu čega možemo bez ikakve sumnje da vidimo gde se to Srbija kreće? Poznato vam je, poznato je svima nama da nam je godinama unazad nedostajuća radna snaga u oblasti građevinske industrije, da su to tesari, da su to armirači, da su to zavarivači. I u poslednjih nekoliko godina broj stranih državljana koji su kvalifikovani za obavljanje tih poslova se iz godinu u godinu kreće otprilike oko iste cifre. Primera radi, 2022. godine u Srbiju je došlo iz drugih država 1012 armirača, 2021. godine bilo ih je 1042, 2019. godine bilo ih je manje – 258. Slična situacija je i sa tesarima i sa zidarima, zavarivačima.
Međutim, šta je to potpuno novo u Srbiji što govori i svedoči koliko je napredak određenih privrednih grana u Srbiji neverovatan? Godine 2022. prvi put nam se u značajnom broju javljaju obrazovni profili koji ranije ni u promilima nisu postojali kada je u pitanju dolazak stranih državljana, 2022. godine. A ove godine, po onome što imamo u komunikaciji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, podaci su još drastičniji i još bolji. Godine 2022. mi imamo programera na računaru, odnosno kompjuteru koji su iz inostranstva došli u Srbiju, zaposlili se u Srbiji, više nego armirača, tesara i zidara zajedno. Pod šifrom 40/69/02 programera na računaru, kompjuteru imamo 2529 stranih državljana i tu nije gotova priča.
Kada je reč o šifri 71/69/21, a to je programer informacionog sistema, imamo još više 2787 lica. Dakle, ukupno 5316 lica samo za ova dva profila. Jel to govori o tome da su u Srbiji programeri slabo plaćeni? Naravno da ne govori.
Imate danas objavljenu statistiku o tome da su stručnjaci u IT industriji apsolutno najplaćenija kategorija u Srbiji. Dolazak ovih ljudi može samo da poboljša i da ubrza rast IT industrije. Donošenje ovog zakona koji se danas nalazi pred vama, dame i gospodo narodni poslanici, može samo da poveća interesovanje takve kategorije stranih državljana da u još većem broju dođu u Srbiju i da ubrzaju naš privredni rast i razvoj, jer kada pogledate udeo IT industrije i njenih proizvoda u bruto društvenom proizvodu Srbije, onda će vam biti jasno da je to neverovatan rast.
Pre tri godine taj udeo je bio nešto malo manji od udela poljoprivredne proizvodnje. Poljoprivredna proizvodnja se nije u svom obimu značajno ni povećala ni smanjila, ali kada pogledate da se udeo IT industrije povećao puta dva, čak i više, kada pogledate ove podatke, onda vam je jasno, između ostalog, zašto se to dešava.
Ovi podaci govore apsolutno i nedvosmisleno jasno u kom to smeru ide Srbija. Dakle, taj broj građevinskih radnika, zanata zadržava se na istom nivou. Ovaj broj raste. To pokazuje da je Srbija dobro i pogodno mesto za ulaganje i u savremene tehnologiji, a to jeste i politika Vlade Srbije i to jeste direktan rezultat svega onoga što naša Vlada radi u oblasti digitalizacije čitavog sistema u prethodnih, a sada već dobrih, šest i po godina.
Dakle, slučaj „Aerodrom keteringa“ iskoristili smo, ne samo da ga u potpunosti sankcionišemo kroz delovanje Inspektorata za rad, kroz vraćanje na posao ljudi koji su ostali bez posla, koji su dobili otkaz ugovora o radu, već smo ga iskoristili da poboljšamo tekst predloga zakona, što se vidi iz usvojenog amandmana i činjenice da je on postao sastavni deo ovoga Predloga zakona.
Kada je reč o tzv. proširenju nadležnosti Vlade, već sam rekao uvodi se amandmanom uloga Socijalno-ekonomskog saveta. Bez Socijalno-ekonomskog saveta ne može se dozvoliti izuzetak od redovne zakonske procedure za deficitarna zanimanja, a ovaj zakon će omogućiti da broj stranih radnika u Srbiji bude veći zato što će biti ostvarivan veći privredni rast i omogućiće mnogim našim ljudima, usled tog privrednog rasta, ako žele, kao što već neki to i rade, da se u Srbiju vraćaju i da ovde vide svoju budućnost. To je politika Vlade Srbije baš kao što je bila onoga trenutka kada smo donosili krajem 2014. godine ovaj Zakon o zapošljavanju stranaca.
Podsećanja radi, ja ću vam pročitati to i time okončati svoje obraćanje, dakle, u periodu od 2011. godine, godišnje je priliv strane radne snage bio između 1.500 i 1.800 lica a onda možete da vidite kako privredni rast Srbije kreće uzlaznom putanjom. Dakle, od 1.500 do 1.800 lica godišnje, od 2015. godine – 6.362, 2016. godine – 7.340, 2017. godine – 7.647, 2018. godine – 8.990, 2019. godine – 13.809, 2020. godine – 12.931, posledica korone,2021. godine – 23.662, 2022. godine – 35.174. Znači, sa maksimum 1.800 na 35.174. Zaključno sa 7. julom ove godine, dakle u prvih šest meseci ove godine, 26.262.
Još nešto, a samo da bi bio podatak i slika potpuna za onoga ko misli da sliku ispravno vidi, a ne vidi je i zamagljena mu je. Kada pogledate te ekonomije na koje se ugledamo i o kojima toliko pričamo hvalospevima, udeo strane radne snage u tim ekonomijama, a ne pričamo samo o ekonomijama razvijenih zemalja, visoko razvijenih zemalja zapadne Evrope, pričamo i o onim ekonomijama koje su nama bliske, što geografski, pričamo o Slovačkoj, pričamo o Češkoj, pričamo o Mađarskoj, pričamo o Rumuniji, u tim državama udeo strane radne snage je između 10 i 15% ukupno zaposlenih. U Srbiji, ako uzmemo podatak samo od prošle godine, a to je 35.174, to je 1,5% i potpuno je za očekivati da kako privredni rast Srbije jača, kako Srbija privredno jača i raste povećavaće se i udeo strane radne snage. To je posledica, ako hoćete, i rasta životnog standarda. Govorio sam o tome pre nekoliko dana u Narodnoj skupštini.
U Nemačkoj imate manjak 42 hiljade prosvetnih radnika u ovoj godini. Šta je osnovni razlog? Ne žele Nemci da uče za te obrazovne profile, ne žele da se bave tim poslom, čak i kada su ti poslovi dobro plaćeni. Oni ne žele da budu lekari zato što ne žele da provedu 12, 13 godina života učeći i spremajući se za to. To je posledica životnog standarda.
Ne žele ni Srbi da daju dete više da bude zidar i armirač zato što imaju u proseku jedno dete i žele da ga školuju na fakultetu i ne žele da ga daju na zanat. Sve i da je plata ta koja se meri hiljadama evra. Dakle, to je pitanje nad kojim svi treba da se zamislimo, jer u jednom trenutku svi smo slušali priču da su za neke… Naravno, postoje još uvek poslovi, nisam tu slep kod očiju, koji su slabije plaćeni, ali je situacija danas neuporedivo bolja nego što je bila pre 10 godina. Možete da mi kažete – da, kolika je onda bila stopa inflacija. Kolika je bila stopa inflacije od 2008. do 2012. godine? Nikad ispod 10%, ali o tome nećemo da pričamo. Ako će neko da mi kaže – što pričate o prošlosti, pa zato što neko drugi priča o prošlosti. Za razliku od tih pričamo i o budućnosti i pokazujemo kako može u toj budućnosti da bude bolje.
Dakle, ne možemo da posmatramo Srbiju kao izolovanu i zatvorenu zemlju i hvala Bogu i ne treba tako da je posmatramo, ali otvarajući svoje granice za dolazak što većeg broja i stranih državljana koji će nam pomoći da sa više rada rešavamo i više problema, jer ih imamo više zbog složenih političkih situacija, zbog složene političke situacije koja je obeležila i devedesete i dvehiljadite. Kada imate više problema morate da radite više da biste ih rešavali.
Ovim zakonom, predlogom zakona se problemi rešavaju. Ovim zakonom se omogućava da se u Srbiji radi više i ovaj zakon će omogućiti Srbiji da privredno raste, napreduje, bude jača i omogući svojim građanima i veća primanja, kako zaposlenima plate, tako i penzionerima penzije, a svakako bolji životni standard. Hvala vam na pažnji.

Na član 9. amandman je podneo Nikola Nešić.
Na član 9. amandman je podnela Ksenija Marković.
Na član 9. amandman su zajedno podneli Lazović, Đorđević, Kozma, Jerinić, Pavićević.
Na član 12. amandman su zajedno podneli poslanici grupe Dveri.
Na član 12. amandman su zajedno podneli Lazović, Đorđević, Kozma, Jerinić, Pavićević.
Na član 14. amandman su zajedno podneli poslanici Dveri.
Na član 19. amandman je podnela Sandra Božić.
Vlada i Odbor za socijalna pitanja i društvena uključenost i smanjenje siromaštva prihvatili su i ovaj amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je postao sastavni deo Predloga zakona.
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predlog zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o zakonu u načelu, u pojedinostima i u celini.
Prelazimo na Dvanaestu tačku dnevnog reda.
Primili ste amandmane koji su na Predlog zakona podneli poslanici Miketić, Puškić, Milenković Kerković, Obradović, Jakovljević, Kostić, Vasić, Ristić, Đurđević Stamenkonvski, Dragićević, Erac, Miljanić, Nikolić, Zečević, Bukomirović, Sandić, Bojović, Gajić, Stojanović, Lutovac, Rakić, Milivojević, Novaković, Mitrović, Marković, Miladinović, Manojlović, Lazović, Đorđević, Kozma, Jerinić, Pavićević i Zaštitnik građana.
Primili se Izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, kao i Mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo na osnovu člana 161. stav 1. i člana 163. stav 2. Poslovnika odbacio amandmane Zaštitnika građana kojima se predlaže dodavanje članova 34a i 36a.
Odbačeni amandmani ne mogu biti predmet rasprave i o njima se ne glasa.
Pošto je Skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. otvaram pretres Predloga zakona o pojedinostima.
Na član 1. amandman su zajedno podneli poslanici iz grupe Dveri.
Na član 2. amandman su zajedno podneli poslanici grupe Dveri.
Na član 2. amandman su zajedno podneli poslanici iz grupe Zavetnici.
Na član 2. amandman su zajedno podneli poslanici Sandić, Bojović, Gajić i Stojanović.
Na član 4. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su Zaštitnik građana i Đorđe Miketić.
Na član 4. amandman su zajedno podneli poslanici Lutovac, Rakić, Milivojević, Novaković, Mitrović, Marković, Miladinović i Manojlović.
Na član 11. amandman je podneo Đorđe Miketić.
Na član 11. amandman su zajedno poslanici Lutovac, Rakić, Milivojević, Novaković, Mitrović, Marković, Miladinović i Manojlović.
Na član 12. amandman je podneo Đorđe Miketić.
Na član 12. amandman zajedno podneli Lazović, Đorđević, Kozma, Jerinić i Pavićević.
Na član 16. amandman su zajedno podneli poslanici grupe Zavetnici.
Na član 17. amandman su zajedno podneli poslanici grupe Zavetnici.
Na član 18. amandman su zajedno podneli poslanici grupe Zavetnici.
Na član 20. amandman su zajedno podneli Lazović, Kozma, Jerinić i Pavićević.
Na član 20. amandman su zajedno podneli poslanici grupe Zavetnika.
Na član 20. amandman je podnela Biljana Đorđević.
Na član 20. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli Sandić, Bojović, Gajić i Stojanović.
Na član 20. amandman je podneo Đorđe Miketić.
Na član 28. amandman su zajedno podneli poslanici grupe Zavetnici.
Na član 28. amandman su zajedno podneli Lazović, Đorđević, Kozma, Jerinić i Pavićević.
Na član 30. amandman su zajedno podneli poslanici grupe Dveri.
Na član 30. amandman su zajedno podneli poslanici grupe Zavetnici.
Na član 31. amandman su zajedno podneli poslanici grupe Dveri.
Na član 32. amandman su zajedno podneli poslanici grupe Dveri.
Na član 33. amandman su zajedno podneli Lutovac, Rakić, Milivojević, Novaković, Mitrović, Marković, Miladinović i Manojlović.
Na član 36. amandman je podneo Zaštitnik građana.
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima, Skupština će se u danu za glasanje izjasniti o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na Trinaestu tačku dnevnog reda.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli poslanici Milenković Kerković, Obradović, Puškić, Jakovljević, Kostić i Vasić.
Primili ste i Izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, kao i Mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman su podneli poslanici grupe Dveri.
Na član 2. amandman su podneli poslanici grupe Dveri.
Na član 3. amandman su podneli poslanici grupe Dveri.
Nema više amandmana za ovaj Predlog zakona.
Završili smo pretres o svim amandmanima.
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili taj pretres u načelu i u pojedinostima, Skupština će se u danu za glasanje izjasniti o Predlogu zakona u načelu, u pojedinostima, kao i u celini.
Primili ste i amandmane i kada je reč o Četrnaestoj tački dnevnog reda na Predlog zakona, koje su podneli Cakić, Jerković, Erac, Đurđević Stamenkovski, Dragićević, Ristić, Miljanić, Nikolić, Zečević, Bukumirović, Lipovac Tanasković, Jovanović, Radovanović, Gajić, Komlenski, Torbica, Lutovac, Rakić, Milivojević, Novaković, Mitrović, Marković, Miladinović, Manojlović, Puškić, Milenković Kerković, Obradović, Jakovljević, Kostić i Vasić.
Primili ste i Izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije.
Primili ste i Izveštaj o mišljenju Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Skupština obavila načelni pretres ponovo u skladu sa članom 157. stav 3. Poslovnika, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su poslanik Cakić i zajedno poslanici iz grupe Dveri.
Na član 1. amandman je podneo Aleksandar Jerković.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici grupe Zavetnici.
Na član 1. amandman su zajedno podneli poslanici Komlenski i Torbica.
Na član 1. amandman su zajedno podneli Lipovac Tanasković, Jovanović, Radovanović i Gajić.
Na član 1. amandman su zajedno podneli Lutovac, Rakić, Milivojević, Novaković, Mitrović, Marković, Miladinović i Manojlović.
Na član 2. amandman je podneo Nebojša Cakić.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodi poslanici Dveri.
Na član 2. amandman su podneli zajedno Lipovac Tanasković, Jovanović, Radovanović i Gajić.
Na član 2. amandman su zajedno podneli Lutovac, Rakić, Milivojević, Novaković, Mitrović, Marković, Miladonović i Manojlović.
Na član 3. amandman je podneo Nebojša Cakić.
Na član 3. amandman su zajedno podneli poslanici Dveri.
Na član 3. zajedno Lipovac Tanasković, Jovanović, Radovanović i Gajić.
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Obavljen je pretres Predloga zakona i u načelu i u pojedinostima, pa će Narodna skupština u danu za glasanje odlučivati u načelu, u pojedinostima i u celini.
Osamnaesta tačka dnevnog reda.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli poslanici Lazović, Đorđević, Kozma, Jerinić, Pavićević.
Primili ste izveštaje Odbora za Ustavna pitanja i zakonodavstvo, Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Skupština obavila načelni pretres, u skladu sa članom 157. stav 3. otvaram pretres u pojedinostima.
Na član 1. amandman su podneli zajedno Lazović, Đorđević, Kozma, Jerinić i Pavićević.
Na član 3. amandman su podneli zajedno ponovo Lazović, Đorđević, Kozma, Jerinić i Pavićević.
Ovim smo završili pretres o svim amandmanima.
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Obavljen je pretres Predloga zakona i u načelu i u pojedinostima, pa će Narodna skupština u danu za glasanje odlučivati u načelu, u pojedinostima i u celini.
Dvadeset druga tačka.
Primili ste amandmane koje su podneli Lazović, Đorđević, Kozma, Jerinić i Pavićević, ako i izveštaje Odbora za Ustavna pitanja i zakonodavstvo, Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Primili ste i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Završili smo načelni pretres.
Saglasno članu 157. stav 3. otvaram i ovde pretres u pojedinostima.
Na član 1. podneli su amandman zajedno Lazović, Đorđević, Kozma, Jerinić i Pavićević.
Na član 8. ponovo zajedno Lazović, Đorđevi, Kozma, Jerinić i Pavićević.
Niko se ne javlja za reč.
Završili smo pretres o svim amandmanima.
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto je obavljen pretres i u načelu i u pojedinostima, u danu za glasanje ćemo se izjasniti u načelu, u pojedinostima, kao i u celini.
Dvadeset šesta tačka.
Primili ste amandmane koje su na predlog zakona podneli Lazović, Đorđević, Kozma, Jerinić i Pavićević.
Zatim, izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.
Primili ste i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Skupština obavila načelni pretres, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman su zajedno podneli Lazović, Đorđević, Kozma, Jerinić i Pavićević.
Na član 3. takođe zajedno Lazović, Đorđević, Kozma, Jerinić i Pavićević.
Ovim smo završili pretres svih amandmana.
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres u načelu i pojedinostima u danu za glasanje Skupština će se izjasniti o Predlogu zakona u načelu, u pojedinostima i u celini.
Dame i gospodo narodni poslanici, saglasno članu 87. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine određujem sredu 26. jul 2023. godine sa početkom u 15.00 časova kao dan za glasanje o tačkama od prve do četvrte i od šeste do 30. dnevnog reda sednice Četvrtog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Trinaestom sazivu.
(Posle pauze.)