Poštovani predsedniče Skupštine, ja nisam imao iskreno nameru da se javljam, ali na osnovu izlaganja mog uvaženog kolege Nešića, morao sam da reagujem jer je pregršt populističkih teza i negde je tu i ministar Selaković pre nekoliko dana pojasnio neke stvari.
U principu, mi imamo jedan vrlo izazovan problem u našoj zemlji koji nije specifikum samo za našu zemlju, pa čak ni za zapadni Balkan. Ceo zapadni Balkan se prazni, čak i zemlje zapadnog Balkana koje su u EU imaju problem sa radnom snagom i kao što malo pre rekoh, i gospodin Selaković je pokušao da objasni da problem nedostajuće radne snage je i demografske prirode, znači odavde ljudi i dalje odlaze, ali ne odlaze prevashodno što je ovde dramatično lošija situacija nego u drugim zemljama zapadnog Balkana ili čak zapadne Evrope, već zato što smo mi uspeli da podignemo životni standard i ovde ljudi više neće da rade za malu platu. Prosto, neće ljudi da rade za malu platu i mi više nismo zemlja jeftine radne snage. Toga moramo da postanemo svesni.
Takođe, mi smo nacija koja stari, iako država ulaže napore poslednjih nekoliko godina da se stimuliše rađanje u našoj zemlji, da se poveća prirodni priraštaj, mi ne uspevamo da dostignemo taj kritični momenat pozitivnog prirodnog priraštaja, znači, da nam se više dece rađa nego što nam ljudi odlaze i umire, naravno.
Moramo da postanemo svesni da smo mi za neke treće zemlje postali zapad. Ovde ljudi iz trećih zemalja počinju da dolaze kod nas da rade za plate koje su takve kakve jesu. Mi imamo problem sa niz profesija u našoj zemlji. Sve zanatske profesije su u deficitu u našoj zemlji, imamo problem sa variocima, imamo problem sa zidarima, tesarima. Vi ne možete u manjim mestima da nađete ljude koji će da rade te poslove jer odlaze na zapad, gde su bolje plaćeni ti poslovi. Isto tako, ti poslovi su plaćeni iznad proseka i u našoj zemlji.
Ja pitam drage kolege - kako mi to da rešimo osim na ovaj način, da probamo da omogućimo stranim radnicima jednostavnije dobijanje i boravišne dozvole, u krajnjoj liniji državljanstva, ali i jednostavnije dobijanje radnog statusa, kako bi prosto pokušali da rešimo ovaj problem.
Konkretno, u mom Priboju imate otvoren javni poziv jedne kompanije već dve godine, koja se bavi proizvodnjom poliesterskih masa, gde poslednje dve godine ljudi ne mogu da nađu radnike bez ikakve kvalifikacije. Znači, nije potrebna nikakva kvalifikacija, ne morate da imate nikakvo znanje. Ali, oni ne mogu da nađu ljude da rade. Pa čak nije stvar ni plate, nešto iznad proseka, nešto iznad minimalne plate nude i opet ne mogu da nađu radnike. Dakle, mi imamo problem sa radnom snagom.
S druge strane, mi imamo uspostavljeno, konačno uspostavljeno, u zadnjih sedam-osam godina tržište rada, gde imate situaciju da jedni radnici, pazite, to je bilo nezamislivo unazad deset godina, da radnik iz jedne firme pređe u drugu firmu za bolje plaćen posao. Mi smo, znači, uspostavili tržište rada. Ja mislim da je to dobra vest, gospodo. To što sad imamo slatke muke sa nedostatkom radne snage, to što ćemo se morati naučiti da živimo sa činjenicom da će dolaziti ovde neki drugi ljudi, iz nekih trećih zemalja, iz nekih drugih zemalja koji nisu domicilno stanovništvo, to je onda problem u našim glava ako imamo problem sa tim.
Znači, mi postajemo po kulturološkom i ekonomskom modelu kao i zemlje zapada, kao što smo mi sa Balkana 90-ih odlazili na zapad da radimo, kao što i dalje odlazimo na zapad za rad, naravno, boljih uslova i plaćenijih poslova, tako moramo da se naviknemo da mi postajemo zemlja koja je atraktivna za neke ljude iz trećih zemalja sa Bliskog istoka i tako dalje.
Šta je tu sporno, gospodo? Zaista ne vidim šta je tu sporno. Uzgred budi rečeno, ovaj zakon, a tu je i ministar da potvrdi ovo, štiti one profile, ona profesije koje imamo na birou za zapošljavanje, koji nisu ostvarili radni odnos. Znači, one profesije koje smo ovde obrazovali i koje imamo, koje se nalaze na birou za zapošljavanje. Prednost će imati naša domaća radna snaga, znači naši građani prilikom zapošljavanja. Znači, nećemo doći u situaciju, odnosno ne izjednačavamo status stranog radnika i domaćeg radnika, već je domaći radnik uvek imati preferencijalni status prilikom zapošljavanja.
Tako da, dajte, kako bih vam rekao, dajte malo korektnosti u tome. Znate i vi, da je prosto nama prostor za neku ekonomsku politiku vrlo sužen. Čisto sumnjam da bi iko od vas bilo šta drugačije radio nego što radi, bar po pitanju ekonomske politike ova Vlada, ja čisto sumnjam i po pitanju direktnih stranih investicija i po pitanju otvorenosti tržišta i po pitanju rešavanja, na kraju krajeva deficita radne snage u našoj zemlji.
Pozivam vas da podržimo ovaj zakon i zaista mislim da je dobar, da relaksiramo, prosto da liberalizujemo dobijanje i statusa i boravišnog statusa i državljanstva i radnog statusa za strance, jer u ovoj zemlji mora neko u perspektivi da radi.
Valjda se slažemo da odavde ljudi odlaze? Valjda se slažemo da starimo kao nacija? Pa, ovde mora neko da radi čak i te nisko plaćene poslove, a neće domaće stanovništvo da radi te niske poslove.
Recimo, u trgovinama, ja sam sticajem okolnosti radio u Ministarstvu trgovine i znam sa kakvim se problemima suočavaju ljudi u trgovinskim lancima. Neće ljudi da rade u trgovinama. Jednostavno, neće. Vi imate jedan fenomen neverovatan, da imate dobrovoljno nezaposlenih ljudi.
Ministar je pominjao to. Čini mi se Prokuplje ili Dimitrovgrad, gde je bio Sajam zapošljavanja, gde na birou ima 1.200 ljudi i gde se prijavilo za nekih 120 pozicija samo nekih tridesetak posto, izrazilo želju da dobije posao.
Znači, vi imate ljude koji su dobrovoljno nezaposleni ili rade na crno ili neće da rade za te plate. Ta radna mesta mi moramo nekako popuniti.
Tako da, naša poslanička grupa SDPS će podržati ovaj zakon i mislimo da je ovo zaista dobar način kako bi dodatno dinamizirali naše tržište rada i naš privredni razvoj.
Hvala vam.
