Na član 38. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksić, Jovanović, Novaković, Stanković, Radovanović, Parandilović, Nestorović i Nikolić.
Reč ima Slavica Radovanović.

Gospodine ministre Mali, ne znam da li ste obavešteni, ali danas je puštena u rad jedna veoma važna stvar. Tiče se ovde informisanja, a niko nije spomenuo.

Da li znate li kako se zove? Da li znate šta je danas naša država uradila i šta je pokrenuto? Da li znate? Odgovorite mi, ministre informisanja i ministre Siniša.

Nemojte da vam šapuću, ja ću vam reći. Pokrenut je, dragi građani, zahvaljujući Igoru Juriću, sistem „Pronađi me“, sistem koji treba da nam pronađe decu, sistem za koji ministar Vulin nikada nije imao razumevanja.

Od danas, dragi građani Srbije, ako se, ne daj Bože, desi da vam nestane dete, taj sistem će se aktivirati. To je sistem koji samo u 30 i nešto zemalja u Evropi radi. Bio je dug put za uspostavljanje.

Svaka čast Centru za nestalu i zlostavljanu decu i svaka čast Igoru Juriću, koji je na svojoj ličnoj tragediji uspeo da uradi nešto jako dobro za ovu državu i našu decu.

Ceo dan danas čekam da li će neko to da kaže od vas, ministre. Ne treba ja da kažem. Ja sam narodna poslanica koja je u jednom delu pomogla da se uspostavi taj sistem, ali vi to niste spomenuli.

Spočitavate ovde sijaset drugih stvari. Ministre mali, meni govorite da sam bezobrazna zato što se zalažem za decu, umesto da ste rekli - da, mi smo danas pokrenuli… „Telekom“ će finansirati. Ministarstvo za telekomunikacije će sve uraditi da se na našim mrežama, televizijama istog momenta pokrene, da objasnite građanima Srbije kako će taj sistem uz vašu pomoć i podršku da funkcioniše. Vi o tome ni reči danas, a to je nešto što je bilo jako važno.

Pa, nije mene sramota, ministre, nego je vas sramota.

Evo, sve ste lepo rekli i ispričali.
Svakako je pohvalno da vi to kažete i da pohvalite svoju državu i sve napore.
Svakako, uz podršku predsednika države Aleksandar Vučić „Amber alert“ uspeo da se uvede u Srbiju i svi to znamo, jer smo svi danas dobili SMS poruke i zahvalni smo, naravno, i državnom operateru na takvom vidu asistencije i pomoći.
Lepo je to kada pohvali opozicioni poslanik. Mislim da je to sa vaše strane i te kako pohvalno.
Reč ima Maja Popović, ministar pravde.
Izvolite.

Upravo to, uzeli ste mi reč iz usta. Predsednik je otvorio, ali taj sistem ne može da funkcioniše bez MUP-a.
Igor Jurić je pokrenuo tu priču, a MUP ga sprovodi, tako da bih se ovom prilikom zahvalila svima u MUP-u koji su na tome radili, doprineli i stavili ga u funkciju.
Toliko, radi istine. Hvala.

Reč ima Milenko Jovanov.

Javio sam se po amandmanu, pošto nemam pravo na repliku. Niko me nije ni spomenuo, ni mene, ni stranku, ali kada je već tema amandmana sistem koji je danas pušten u rad, onda je red da se kaže šta je tamo bilo i šta se desilo.

Ne znam što je to prećutano? Šta je rekao Igor Jurić. Citiram - samo moj tim može da priča o tome šta je prolazio, koga smo vukli za rukav da bi sve ovo bilo. Predsednik Vučić je podržao naš rad i bio najzaslužniji za ovo što smo učinili.

Što ste to prećutali? Što je to prećutano? Teško je reći hvala predsedniku Republike na nečemu što i sama podržavam i što je dobro i što je on izgurao…

(Tatjana Manojlović: Kako tačno je on izgurao? Šta je gurao?)

Pitajte Igora Jurića. Za sve što treba da pitate, pitajte Igora Jurića. Ja sam citirao.

Da li znate šta znači citat? Citat znači kada pročitate nečije reči koje nisu vaše. Ja sam citirao reči Igora Jurića koji se zahvalio predsedniku Republike koji je, kaže, sve ovo izgurao.

Sada, vi što vam nije jasno, odete i pitate gospodina Igora Jurića. Da li je jasno?

(Tatjana Manojlović: Vi ste počeli da ličite na predsednika Vučića.)

Da li ličim na predsendika Vučića, zadržaću za sebe na komentar na šta vi ličite, ali u svakom slučaju ono što jeste poenta to je…

(Tatjana Manojlović: To je veliki problem i postoje stručnjaci za to. To je krađa identiteta.)

Gospođo Manojlović, molim vas malo dostojanstva.

Gospođo, kada mi bude trebala ta vrsta pomoći, ja se svakako neću obratiti vama, jer da možete da pomognete, pomogli bi sebi.

U svakom slučaju, ako je to već rekao Igor Jurić i ako ste već to citirali, trebali ste da citirate do kraja, a ako ste pričali o tome, trebalo je da kažete do kraja onako kako je Igor Jurić rekao, gde se zahvalio predsedniku Republike. Ne znam zašto ste to propustili i ne znam šta ste time hteli da postignete?

Hvala.

Prelazimo na sledeći amandman.
Na član 39. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Lazović, Đorđević, Kozma, Jerinić, Pavićević.
Reč ima Jelena Jerinić.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dosta je ovde bilo reči o finansiranju „Telekoma“, o finansiranju drugih medija i zbog čega državno vlasništvo u medijima nije dobro rešenje.

Ja bih htela da podsetim zapravo šta je suština Zakona o javnom informisanju i medijima. Suština je da se detaljnije uredi pravo na obaveštenost, koje je Ustavom garantovano pravo i koje garantuje svim građanima i građankama Srbije istinito, potpuno i blagovremeno obaveštavanje o pitanjima od javnog značaja i takođe predviđa obavezu sredstava javnog obaveštavanja da poštuju ta prava.

Situacija koju mi danas imamo u medijima, pre svega na javnom servisu, nije takva. Dakle, građani nisu istinito potpuno i blagovremeno obavešteni o svim pitanjima od javnog značaja i ja ću dati neke primere. Recimo, svi građani i građanke Srbije mogli su 2019. godine da vide da je Aleksandar Vučić bio u Borči, da se popeo na hoklicu i da je tako obećao građanima Borče i cele leve obale Dunava kanalizaciju. Međutim, juče građani i građanke Srbije nisu mogli da čuju da su oba tendera koja treba da omoguće kanalizaciju na levoj obali Dunava poništena.

Tu informaciju mogli su da pročitaju samo u „Službenom glasniku“ EU, ali ne i na domaćim medijima i nisu mogli da budu obavešteni o tome da kanalizaciju sigurno dok je SNS na vlasti neće imati pre 2028. godine.

Dakle, ovakav Zakon o javnom informisanju i medijima omogućava da se takvo stanje i dalje održava i da se na taj način krši pravo građana i građanki Srbije na obaveštenost. Ima još takvih primera i ja ću ih navesti kasnije, kada budem dobila reč po sledećem amandmanu.

Zahvaljujem.