I naravno, ta krađa, to mora da se odnosi na onu milijardu koju je tajkun sam prijavio, jel tako, pa ćete sad svi kod njega na listu zbog toga? To je sigurno to.
Reč ima ministar Mihailo Jovanović.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, poštovani predsedavajući, čuli smo niz neistina koje je izgovorila poslanica Nestorović, a koje se odnose na medijske zakone.
Želeo bih svim građanima Republike Srbije još jednom da ponovim na koji način smo došli do ova dva zakona koji predstavljaju revolucionarne zakone. Ovaj izraz je iskoristio i narodni poslanik Bakarec, koji predsedava Odborom za kulturu i informisanje, ali i predsednica Vlade Republike Srbije pre nekoliko nedelja kada ihje videla.
Naime, u izradi ovih zakona je učestvovala Radna grupa koju sam formirao prve nedelje kada sam postao ministar informisanja prošle godine. I u toj Radnoj grupi, koju su činili državni organi, su učestovovala novinarska i medijska udruženja – Nezavisno udruženje novinara Srbije, Udruženje novinara Srbije, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Asocijacija medija, poslovno udruženje „Lokal pres“, Asocijacija onlajn medija, Udruženje „Rab“ Srbija, Sindikat novinara Srbije i Asocijacija nezavisnih elektronskih medija. U izradi ovih zakona učestvovali su i naši međunarodni partneri.
Sve vreme uz nas bila je delegacija EU u Republici Srbiji, misija OEBS, ambasada Kraljevine Norveške i Fondacija Kontsf Adenauer. Imali smo veoma inkluzivni proces javne rasprave, četiri okrugla stola u četiri grada na kojima sam lično učestvovao sa svojim saradnicima, pa i kada je završena javna rasprava finalnu verziju predloga zakona nismo sami kreirali, već smo seli zajedno sa novinarskim medijskim udruženjima i zajednički definisali šta je to što treba da ide na Vladu. I to smo takođe uradili zajedno sa međunarodnim partnerima i na tom sastanku je pored Ministarstva informisanja i telekomunikacija sedela lično i predsednica Vlade Ana Brnabić i ceo dan je posvetila medijskim zakonima zajedno sedeći sa novinarskim medijskim udruženjima i definišući tu finalnu verziju.
Mogu da vam pročitam pismo šefa Misije OEBS-a u Srbiji, koji je, nakon tog sastanka, poručio predsednici Vlade i Ministarstvu informisanja: „Želeo bih da vam se zahvalim na vašem aktivnom učešću i pristupu orijentisanog rešenjima tokom sastanka povodom dva nacrta zakona o medijima. Smatramo da je sastanak na kome su u dijalogu sa medijskim i novinarskim udruženjima pronađena zajednička rešenja za preostala ključna pitanja u vezi dva nacrta zakona bio izuzetno produktivan. Zadovoljstvo nam je da je sastanak između ovih zainteresovanih strana protekao u profesionalnom, ozbiljnom i konstruktivnom maniru. Zaista da cenimo vašu posvećenost i posvećenost vašeg tima da saslušate i iznesete zabrinutosti, kao i vaš cilj, i da izradite kvalitetno zakonodavstvo koje će dodatno jačati temelje za unapređenje medijske scene“ itd.
Po pitanju toga da li je nešto ustavno ili nije podsetiću vas da Ustav Republike Srbije koji je donet 2006. godine izjednačava privatni i državni kapital . U tom smislu predloženi medijski zakoni su u potpunosti usaglašeni sa Ustavom Republike Srbije, u potpunosti su usaglašeni sa Medijskom strategijom i u potpunosti su usaglašeni sa evropskom Direktivom o audio-vizuelnim medijskim uslovima, tako da nema ni reči o tome da su ovi zakoni rađeni preko noći, da je nešto ubacivano u njih bez dogovora sa novinarskim i medijskim udruženjima i da nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Takođe, bitno je da kažemo i to da u 21. veku ne možete jednom telekom operatoru da sprečite da se bavi medijima. Pre 20 godina, sećam se tih zakona o elektronskim komunikacijama, traženo je da se odvojeno pokaže poslovanje interneta, odvojeno telefonije, odvojene infrastrukture. Danas je drugo vreme, danas telekom operatori žive od medija i ne možemo dozvoliti da na tržištu državni operator bude osakaćen i da ne može da se bavi medijima, a drugi operatori da to mogu da rade i zbog toga ćemo u zakone, pored svega što smo ubacili, vezano za mere koje će da vode računa o tome da se telekom ponaša tržišno i da ne prima državnu pomoć, prihvatiti amandmane koji su dati i koji se pozivaju na Zakon o potvrđivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između evropskih zajednica i njihovih država, s jedne strane, i Republike, s druge strane.
Dodatno ćemo definisati da „Telekom Srbija“ ne može da prima državnu pomoć ukoliko želi da se bavi medijima i u tom smislu očekujem punu podršku i EU i Evropske komisije u donošenju ovih zakona. Hvala.

Hvala.
Na član 7. amandman je podneo Marijan Rističević.
Na član 8. amandmane u istovetnom tekstu podneli su zajedno Aleksić, Jovanović, Novaković, Stanković, Radovanović, Parandilović, Nestorović, Nikolić i zajedno Milivojević, Jovančićević, Gavrilović, Miladinović.
Reč ima Danijela Nestorović.

Ja bih se samo osvrnula na malopređašnje izrečeno. Zaista nisam sklona tome da govorim neistine, ali evo ceo dan imamo tu priliku i mogućnost da slušamo da se i Nezavisno udruženje novinara, a i određene druge organizacije protive uvođenju ovog zakona iz prostog razloga što se praktično legalizuje povratak državnog vlasništva u medije, što je u potpunoj suprotnosti sa ciljevima i merama medijske strategije koju je ova Vlada usvojila.

Vi malopre kažete da nije u skladu sa Ustavom, a da li je onda u skladu sa ovom Medijskom strategijom. Vi vrlo dobro znate šta je premijerka izjavila, jer ukoliko imate monopol na tržištu medija, kako onda mislite da će bilo koja konkurentska medijska kuća moći normalno i slobodno da radi? Vi vrlo dobro znate kako ovde stvari funkcionišu.

Ustavna načela jesu fino proklamovana i zaista bi bilo fenomenalno, ovo bi bila divna država kada bi se ta ustavna načela i poštovala. Jedno od osnovnih ustavnih načela je sloboda govora, sloboda mišljenja. To je ovde prosto nemoguće. Vi ste svesni činjenice da onog trenutka kada bilo koji nezavisni medij kaže bilo šta što je u suprotnosti sa izrečenim od strane Aleksandra Vučića i SNS tog istog trenutka taj nezavisni, slobodni medij bude izložen šikaniranju, omalovažavanju, nazivanjem tajkunskim ili spominjanjem nekakvih milijardi.

Mi ovde slušamo već danima o tim milijardama, milionima. Prosečan građanin Republike Srbije ne može da pojmi te cifre o kojima vi pričate. Toliko se loše živi da vama građanin Republike Srbije ne razume šta će ovaj medijski zakon doneti. Ovaj medijski zakon, ponoviću, ukoliko bude usvojen, donosi mrak i vi ste toga vrlo dobro svesni, omogućiće se državnim operaterima enormno zarađivanje i onima koji sarađuju sa „Telekomom“ i toga ste svesni. Vi morate da dozvolite, naravno, pošto znam da će blizu izbori, naravno, neću vas moliti ništa, ali onog trenutka kada se promeni ovaj režim, tada ćete videti kako izgleda sloboda medija.

Tu milijardu je sam tajkun prijavio, nije to ne znam šta, ali dobro, sada kada budu pregovori oko liste, možete da pitate i to.
Pravo na repliku.

Hvala.

Kada već govorimo o tajkunizaciji medija, nismo to mi izmislili. To imate u Izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije iz 2011. godine.

Gospodin Jovanović, ministar Jovanović, drago mi je da je tu, s obzirom da je i lično svedok kako se od razvlačenja kablova, ja se toga sećam, preko granja i drveća, postaje medijski magnat, odnosno tajkun. Imamo izveštaj koji je još referentniji i koji govori o gospodinu Šolaku i, kako vi to zovete, slobodnim televizijama, a radi se o Evropskoj istraživačkoj mreži i papirima iz Malte – Malta files. Znate, nije Vučić u malteškim papirima, već Dragan Šolak i kaže ovako - čovek je postao milijarder kad mu je država gotovo besplatno prepustila monopol na tržištu kablovske televizije i telefonije. To su bile neke rane devedesete i pominje se tadašnji predsednik te velike države i ne samo da mu nikada nije naplaćeno ništa za državne resurse koje je koristio, nego mu je kasnije omogućeno da na prihod veći od milijardu evra izbegne porez tako što je SBB u Srbiji prodao preko fantomskim ofšor firmi. I ne samo u Srbiji.

„Nacional“ je nedavno doneo članak u kojem navodi kako je prema Malta files Dragan Šolak iz Hrvatske izvukao milijune evra izbegavši potom plaćanje poreza. Dokumenti pokazuju kako se izbegava plaćanje poreza u Hrvatskoj i kako je novac koji su uplatili hrvatski telekomi: „Iskon“, VIP, „Net“ završio na tajnim računima „Junajted medija grupe“ na Kipru i Lihtenštajnu. Pisao je Nacional u tekstu pod naslovom – „Medijski mogul Dragan Šolak iz Republike Hrvatske izvukao 6,7 milijuna evra bez plaćanja poreza“.

Malta files je inače projekat evropske istraživačke kolaboracije. Cilj je bio istražiti kako mala otočka zemlja koja je formalno članica EU služi kao piratska baza za izbegavanje plaćanja poreza unutar same EU. Ne treba ići do Paname, a i tamo su se neki našli. Iako ima sve koristi od članstva u EU, Malta zapravo pruža utočište velikim korporacijama iz EU i bogatim privatnim klijentima koji žele izbeći plaćanje poreza u svojim domicilnim državama. Naravno, Šolakovi poslovi idu preko Malte.

Manjinski vlasnik „Junajted medija grupe“ Dragan Šolak jedna je od najbogatijih osoba na Balkanu, ima već duže vreme lanac tvrtki u poreskim oazama na Kipru, na Britanskim devičanskim otocima, Sejšelima, Švicarskoj i Lihtenštajnu.

Većinski vlasnik „Junajted medija grupe“ koji u Hrvatskoj emitira program svog sportskog kanala „Sport klub“, informativnog kanala N1, američki je privatni dioničarski fond KKR.

Pa kaže – krađom stupova do prve milijarde. To može ministar Jovanović da takođe potvrdi. Kaže i u Bosni i Hercegovini su pisali o Šolaku. Televiziju N1 osnovao je zato da kada sudovi, inspekcija ili SIP-a počnu pretraživati njegove poslove, poput nelegalnog emitiranja kanala, neplaćanja poreza, uzurpiranja elektrostupova u vrednosti je preko 11 miliona maraka, nepoštivanja sudskih presuda, u slučaju Sport-klub, putem informativnog programa Televizije N1 napada službenike organa koji ga istražuju, optužuje ih da rade protiv interesa stranog kapitala i da će ih i dalje javno osuđivati i šikanirati, šaljući tako svima poruku da ne smeju ni kažnjavati, niti istraživati njegov Telemark.

Konačno, počeo je 90-tih trgujući muzičkim pravima za područje bivše Jugoslavije, zatim se uključio u lukrativno tržište distribucije filmova za kina i kasete za video klubove. Konačno, prava za emitiranje tih kanala hrvatski kablovski operater plaćaju na maltešku adresu, sada dolazimo do u stvari najvažnije stvari, jedne od podružnica Junajted-grupe. Kako Malta nije poreska oaza, nego članica EU sa kojom Hrvatska ima sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, porez plaćen u Lavaleti 35% računa se kao da je plaćen u Hrvatskoj takođe 35%. No, Malta ima tu osobitost da stranim firmama koje su kod njih samo registrirane i papirnato prisutne vraća 85% poreza.

Ovo je samo jedan deo kockice velikog mozaika nečega što se nalazi u papirima Malte, što su istraživali Federacija slobodnih novinara, Evropski istraživački centar i pisali svi vodeći listovi u regionu, koji su na svom medijskom tržištu videli šta znači gašenje slobode govora.

Podnosilac.

Poštovani građani Srbije, videli ste kako izgleda replika od pet minuta kada sednicom predsedava Aleksandar, Vladimir, Aleksandar Vučić, u pravu sam, u pravu sam, Aleksandar Vučić.

Nadam se da jednom kada naučite da gledate u sat da ćete naučiti i šta je dva minuta.

Danas raspravljamo o veoma važnim medijskim zakonima. Medijskim zakonima koje je kritikovala Evropska komisija zbog državnog vlasništva u sektoru medija. I vas ću pre svega, gospodine ministre, da zamolim nešto. Ja ću naknadnim tačkama o ovom dnevnom redu da vam pročitam govor Aleksandra Vučića kao ministra informisanja 1998. godine. To je bilo najbolje na svetu. Evo, Marina Raguš je to prepričala. Ma to je, samo 1998. godina. Sve je to savršeno, sve je to fenomenalno, to nikada bolje nije bilo. Završilo se ubistvom Slavka Ćuruvije. Završilo se hapšenjem novinara. Završilo se otimanjem jaja, mleka, dečijih kolica, opreme nezavisnih televizija.

U atmosferi donošenja medijskih zakona, govorim o atmosferi kada je član predsedništva SNS Sima iz Grocke osuđen na pet godina za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića. Milanu Jovanoviću još uvek nije nadoknađena šteta zbog paljenja kuće.

Sada vi hoćete da nas ubedite da niste vi ti naprednjaci. Da ste vi neki evropski naprednjaci, koji vodite računa o medijskim slobodama i pravima u ovoj oblasti. Ljudi, pa mi vas znamo, bar. Znate se i vi, ko ste i šta ste. Nemojte ovo da radite. Odmah povucite ovaj zakon, sačekajte da neka nova, bolja Vlada donese neke bolje medijske zakone. Moraćemo dugo danas da razgovaramo oko ovoga. Ne može ovako kratko, da razgovaramo samo dva minuta.

To je bilo dva minuta.
Izvolite.

Slažem se i ne možemo da razgovaramo samo u ovako ograničenom vremenu o ovako ozbiljnim zakonima kao što su medijski zakoni, pogotovo o ravnopravnosti na tržištu, transparentnosti vlasništva i svemu onome sa čime smo i sa čime još uvek imamo problema zahvaljujući jednom tajkunu koji ima firmu van zemlje i do koga ne može da se doskoči, ali koji koristi svoje kanale, upravo ovako kako je opisano u svim regionalnim medijima i nadam se da će se novi medijskim zakonima sve ovo urediti.

Hvala vam što ste mi dali priliku da odgovorim na ovo što ste rekli malopre. Samo treba da napomenem da je Aleksandar Vučić bio ministar informisanja u Vladi nacionalnog jedinstva uoči NATO agresije, naručene iz raznih centara, prvenstveno zbog toga da bi se i dobrim delom Srbija rasparčala. U tom momentu mi se borimo protiv terorizma na KiM.

Dakle, zakoni koji su se tada donosili naravno da su bili zakoni koji su bili u duhu tog vremena, a sve ono kasnije je pokazalo upravo onaj zakon iz 2009. odnosno 2010. godine. Zaboravljate naravno da pomenete činjenicu da nije nažalost samo Slavko Ćuruvija ubijen, da je tu bila serija ubistava i pod vrlo, vrlo čudnim okolnostima, ali takođe zaboravljate dok su ljudi ginuli i dok smo mi bili 78 dana pod bombama vas su zapadni centri moći okupili u Budimpešti, održavali su seminare, džakovima para ste dolazili ovde i vodili kampanju i na kraju postali posle 5. oktobra heroji revolucije.

Jedini vaš izvozni artikal posle oktobarske revolucije bio je Kanvas kao primer obojene revolucije koja se posle izvozila u druge zemlje. Toliko.