Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dosta je ovde bilo reči o finansiranju „Telekoma“, o finansiranju drugih medija i zbog čega državno vlasništvo u medijima nije dobro rešenje.

Ja bih htela da podsetim zapravo šta je suština Zakona o javnom informisanju i medijima. Suština je da se detaljnije uredi pravo na obaveštenost, koje je Ustavom garantovano pravo i koje garantuje svim građanima i građankama Srbije istinito, potpuno i blagovremeno obaveštavanje o pitanjima od javnog značaja i takođe predviđa obavezu sredstava javnog obaveštavanja da poštuju ta prava.

Situacija koju mi danas imamo u medijima, pre svega na javnom servisu, nije takva. Dakle, građani nisu istinito potpuno i blagovremeno obavešteni o svim pitanjima od javnog značaja i ja ću dati neke primere. Recimo, svi građani i građanke Srbije mogli su 2019. godine da vide da je Aleksandar Vučić bio u Borči, da se popeo na hoklicu i da je tako obećao građanima Borče i cele leve obale Dunava kanalizaciju. Međutim, juče građani i građanke Srbije nisu mogli da čuju da su oba tendera koja treba da omoguće kanalizaciju na levoj obali Dunava poništena.

Tu informaciju mogli su da pročitaju samo u „Službenom glasniku“ EU, ali ne i na domaćim medijima i nisu mogli da budu obavešteni o tome da kanalizaciju sigurno dok je SNS na vlasti neće imati pre 2028. godine.

Dakle, ovakav Zakon o javnom informisanju i medijima omogućava da se takvo stanje i dalje održava i da se na taj način krši pravo građana i građanki Srbije na obaveštenost. Ima još takvih primera i ja ću ih navesti kasnije, kada budem dobila reč po sledećem amandmanu.

Zahvaljujem.

Na član 39. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Manojlović i Lutovac.
Da li neko želi reč?
Reč ima Tatjana Manojlović.

Ne čudi nas da, obeležavajući jubilej 25 godina od donošenja najgoreg medijskog zakona, koji je poznat kao Šešeljev zakon, a koji je donet u vreme kada je Aleksandar Vučić bio ministar informisanja, a sada je avanzovao i postao urednik svih režimskih medija, da se donosi ponovo jedno užasno loše zakonsko rešenje koje nas zapravo vraća na početak tranzicije.

To kakve posledice mogu biti usvajanjem ovakvog zakona jeste da nas uvode ponovo u potpuni medijski mrak i da se ukida svaka slobodna misao i slobodna reč i da se ukida medijski pluralizam. Zato mi iz DS insistiramo da se usvoji ovaj amandman koji smo podneli, da se na član 39. stav 4. promeni tako da ostane istovetan formulaciji u članu 32. stav 4. važećeg Zakona o informisanju, jer je vraćanje države u medije zaista pogubno i to je ono što i nije u skladu sa medijskom strategijom na koju je potpis stavila Ana Brnabić, ali to vas zakoni apsolutno ne obavezuju i da se na njih ne osvrćete imamo mnogo potvrda, a imali smo ih i nedavno, kada ste bez znanja i bez konsultacija sa radnom grupom, sastavljenom od medijskih…

Na član 39. amandman je podneo narodni poslanik Nebojša Bakarec.
Vlada i Odbor za kulturu i informisanje prihvatili su amandman, a Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima Nebojša Bakarec.

Hvala vam, poštovana potpredsednice Skupštine.

Dakle, ovaj sjajni proevropski Zakon o javnom informisanju i medijima garantuje slobodu mišljenja i izražavanja i slobodu medija u skladu sa najvišim međunarodnim standardima Evropske Unije i Ujedinjenih nacija Saveta Evrope.

Ukazaću, pošto pažljivo sedim svih ovih dana, apsurd o ovoj raspravi na amandmanima na medijske zakone, evo je činjenica, da je za deset sati rasprave o amandmanima samo jedan poslanik opozicije govorio o njima, to je gospodin Gavrilović, a da svih preostalih tridesetak poslanika opozicije uopšte nisu govorili o amandmanima koje su podneli tokom celog dana, a ti amandmani su glasili - briše se.

O raspadanju i stanju opozicije predstavlja i činjenica koju smo ovde saznali, da se raspada stranka lažnog ekologa Ćute i ta poslanička grupa i napustila ih je ovde čestita gospođa Nikolić, koja ovde sedi, ja vam se zahvaljujem. Mi smo se, da vas sve podsetim, od uvek od početka ovog mandata sa poštovanjem odnosili prema vama a ne samo danas.

Dakle, član zakona na koji sam podneo amandman govori o izdavačima medija, pravnim licima i izdavači medija pravna lica su i Telekom i Šolakov Junajted grupa i Junajted medija. Najbogatiji Srbin je, da podsetim, tajkun Šolak poslovni partner Multikom tajkuna, opozicija, Šolakovi mediji i kompanije konkurenti Telekoma nedeljama šire neistine o Telekomovim medijskim zakonima. Kažu da u Evropi države nisu vlasnici medija. Itekako u zemljama Zapadne Evrope najmanje 12 zemalja su vlasnici medija, često većinski vlasnici.

Podsećam da su mediji Šolakove Junajted grupe i Junajtedmedije, TV N1 i TV Nova S, piratski mediji privilegovani od strane Luksemburga nedodirljivi za naše organe. Srbiji je, pošto oni ne plaćaju nikakve naknade, to nanelo štetu od nekoliko stotina miliona evra. Šolakove polulegalne kompanije stalno satanizuju Telekom, jednu, danas smo čuli, najuspešniju srpsku kompaniju, koja je glavni konkurent ovim kompanijama. I ovi zakoni štite, i s tim završavam, srpski Telekom, naš srpski Telekom i svaka čast Vladi Srbije i premijerki Ani Brnabić. Sa Vučićem do pobede. Živela Srbija.

Na član 39. amandman su zajedno podneli Aleksić, Novaković, Radovanović i Stanković.

Poštovani gospodine Jovanov, ne morate meni da verujete, ali možete da se raspitate, a ovde u ovoj prostoriji postoji osoba koja može da vam potvrdi da pre nego što sam došla i pre nego što sam postala poslanica, nakon odlaska u penziju radila sam u „Fondaciji Tijana Jurić“, a posle u Centru za nestalu i zlostavljanu decu. Naravno da ne mogu da snosim ni delić zasluga za uspostavljanje tog sistema zato što je ta Fondacija i Igor Jurić su mnogo više na tome radili nego ja, jer su mene posle ove poslaničke obaveze odvele da se bavim ovde kao poslaničkim obavezama.

Tako da, ta vaša konstatacija da ja nemam pravo da pričam, svakako imam pravo. Pa sad ste rekli kako Igor Jurić to izjavio, ja znam. Ali, znate šta je najvažnije? Najvažnije je što vi sada hoćete da se dodvorite vašem predsedniku, jer to niste spomenuli, a on je zaslužan jer je to otvorio, a ja znam golgotu koju je prolazio Igor Jurić dok uopšte nije došao do situacije.

I naravno da nema tog predsednika bilo koje države koji ne bi podržao nešto što je veoma važno za našu decu. Tako da ta zasluga, svaki predsednik koji podrži naravno da zaslužuje zasluge, ali ovo nije rezultat rada jednog čoveka. Ovo je rezultat rada tima ljudi, ljudi iz MUP i Ministarstva pravosuđa. I mora i Ministarstvo informisanja da bude uključeno u tome.

Prema tome, to sada što vi hoćete neki vaš propust da operete i da svalite kako ste znali, to je velika greška. Nisu se dragi građani Srbije predstavnici vladajuće stranke setili, setili smo se mi i čekali smo da to spomenete. Ne možete da nam imputirate da smo mi sada nešto ovde pogrešili, a džabe branite neodbranjivo.

Izvolite.

E, hajde sad odgovori, majčin sine. Niti sam šta rekao od ovoga, niti sam pomislio. Branim neodbranjivo. Nisam ništa ni branio. Hajdemo ponovo.

Moje pitanje je samo bilo – zašto ste propustili da kažete ono što je rekao sam Igor Jurić? Vi kažete da ste bili njegova saradnica, i ja to znam, nije to ništa sporno.

Drugo, ja nisam rekao šta su napisali neki mediji, ja nisam rekao da sam to pročitao na internetu. Ja sam rekao da je to on sam danas izgovorio. Eno vam u vašim novinama „Danas“, njima valjda verujete. Odete na njihov portal sada i vidite, gde se Igor Jurić zahvaljuje predsedniku Vučiću za sve što je uradio za ovo.

Moram zbog gledalaca, kaže – ima pravo. Nisam ja rekao ni da ima pravo, ni da nema pravo, ja sam samo pitao zašto je taj deo prećutan, pošto je predstavljeno, naravno, da je to sve palo s Marsa niotkuda, pa su onda predstavnici Vlade rekli da je Vlada finansirala, da je MIT radio, da je MUP 600 procedura uskladilo da bi to moglo da funkcioniše itd, a da se sam Igor Jurić, koji valjda najbolje zna ko mu je pomogao, a ko nije, zahvalio predsedniku Republike. Ali, to ne sme da se kaže, ne sme da se izgovori, nego sve mora da se nekako izokrene i ništa ne sme da se kaže pozitivno o Aleksandru Vučiću, čak ni kad to kažu ljudi koji su završili nešto u čemu su oni sami učestvovali, što su sami podržavali i danas podržavaju i danas misle da je to dobro, ali ne mogu da prevale preko usta. Ma ne treba ni da prevale preko usta nego samo da kažu – evo, i predsednik je učestvovao u tome, svaka mu čast, ništa više od toga, ali nema šanse.

To već postaje stvarno patologija, to već nije ni politika. Ta mržnja, to je zaista neobjašnjivo. I onda kaže – ja spočitavam, ja branim. Niti sam rekao to, niti sam to izgovorio. Rekao sam, kao što sam i sada rekao, jednostavno samo rečenicu – zašto je prećutano, sve drugo je rečeno, samo je to prećutano. A, evo, još jednom kažem da se gospodin Jurić zahvalio, koji je osmislio sve, da je država sve isfinasirala, a da se on sam zahvalio predsedniku Vučiću. I što vas to boli?

Onda smo se dogovorili, svima je sve potaman i odlično je što sistem već počinje da funkcioniše. Hvala.

Reč ima ministar.