Ne kaže se – hajde sledeći. Nismo u kafani, nismo kod lekara, nismo u autobusu, nismo došli da primamo ovde injekcije, hajde sledeći. Malo dostojanstva, malo poštovanja. Niste vi zubar, šta ste vi ovde – ajmo sledeći. Vaspitaniji su ovi momci dole u restoranu što rade, oni kažu – dobro veče, izvolite gospodine Milivojeviću. Vi ste osnovali neki kafanski rečnik, ovde se obraćate Aleksiću, Parandiloviću. On je gospodin Aleksić, pogotovo za neke od vas, on je gospodin Parandilović, ovo je gospođa Dragana Rakić. Polako s tim. Gde se žurite? Još nisam video vlast kojoj se toliko žuri da izgubi vlast, ozbiljno. Vi ste toliko zapeli da ostanete bez vlasti da vas ja prosto ne razumem.
Vi ćete, gospodine Orliću, biti ovde u parlamentu sigurno i u sledećem sazivu sa mnom. Šta je sad, radosni ste, pantomima? Pokazujete nešto rukama, kao u Maratoncima onaj kada je spalio Panteliju, rekoh možda ćete cvicangle. Ostaće samo dugmići ako nastavite.
Dakle, mi smo tražili da se ovim amandmanom obriše ovaj član i moram da vam kažem da mi tražimo to ne zato što smo protiv toga da se uredi ova sfera, ova oblast. Veoma su važni medijski zakoni, a znate vi ste skliznuli davno u diktaturu i ne možete da se oslobodite tog galopa da sve bude pod vašom kontrolom, da sve držite da sve bude vaše, da ceo svet bude vaš. Ima ona dečija pesmica „Al je lep ovaj svet“, a kod vas ide - moj je potok, moj je cvet, moja je livada, moj je med. Čekaj, ima valjda nešto i narodno ovde, stani malo, bre, polako, gde ste zapeli? Dakle, ne valjaju vam ovi medijski zakoni zato što hoćete da uspostavite punu medijsku kontrolu nad medijskom scenom Srbije.