Eto još jednog iznenađenja.
Ovo je bilo takođe energično sa dosta metafora.
Reč ima Peđa Mitrović.
Izvolite.

Trebalo vam je 136 dana od pokradenih izbora i 87 dana od konstituisanja Skupštine da formirate najglomazniju i najskuplju Vladu koja je Srbija imala u prethodnih 25 godina.

Pričali ste da će vaše Vlade biti male, da će biti jeftine i efikasne. Ovo što danas vidimo je sve osim toga. Ono što vidimo jeste Vlada koja je veća od bilo koje Vlade u Evropi, od Poljske, Estonije, Rumunije, Bugarske. Ne postoji Vlada koji broji ovoliko članova.

Imate čak pet ministara bez portfelja, pet ministara za koje u ovom trenutku ne znamo šta će raditi i šta zadužuju, ali znamo da će primati plate.

Ono što je najopasnije za ovu zemlju, imate dva ministra koja su na crnoj listi SAD, dva ministra zbog sumnje u umešanost u šverc oružja, šverc narkotika, dva ministra koja su poslovala u ofšor zonama, dva ministra koja su simbol korupcije i koji danas sede u vašoj Vladi.

Tako je, gospodine Vuline, to ste vi.

Nijedna normalna i odgovorna Vlada na svetu to ne radi. Nijedna normalna i odgovorna Vlada na svetu to ne radi. Nijedna normalna i odgovorna Vlada ne stavlja kompromitovane članove na vrh države, a vi ste to upravo uradili.

Osim toga, na čelo vaših ministarstava stoje i kadrovi koji sa resorima svojim nemaju apsolutno nikakve veze.

Pazite sada, gospodin Selaković - ministar kulture, Dejan Ristić – na čelo Ministarstva informisanja i telekomunikacija, Jelena Žarić Kovačević vodi Ministarstvo državne uprave. Niko sa svojim resorom veze nema. Nemanja Starović vodi Ministarstvo rada. Apsolutni šampion ove Vlade je Aleksandar Martinović – ministar poljoprivrede. Pa zaista sramota za ovu Vladu.

Nije sve crno. Ima ministara koji su dali svoje ime, založili su svoju karijeru, žele nešto da postignu. Ja tim ministrima želim svu sreću. Nisam siguran šta će postići, ali znam da ih ima i zaista želim da zbog ovog društva oni postignu uspeh.

Sada bih se okrenuo na ekspoze vaš. U svom ekspozeu hvalite se kako je Srbija pod vašom vlašću ostvarila neviđeni ekonomskih uspeh. Ono što je istina i što brojke dokazuju, to je da za vreme vaše vladavine Srbija je u najboljem slučaju ostvarila prosečan privredni rast. Prosečna stopa rasta pod vašom vlašću bila je 3% do 3,5%, a prema oceni Fiskalnog saveta morala je biti najmanje 5%.

Šta hoću sada da vam ilustrujem? Kada ste vi došli na vlast, Srbiju su poredili sa Češkom, Poljskom, Mađarskom. Onda su počeli po nivou razvijenosti da porede sa Rumunijom i Bugarskom. Danas ste dobili situaciju da se mi poredimo sa Albanijom, Severnom Makedonijom, Bosnom i Hercegovinom, uz svo dužno poštovanje prema tim državama. Vi ste uspeli za 12 godina da u apsolutnom zaostatku ostavite Republike Srbiju u pogledu privrednog razvoja.

Još jedna stvar. Godine 2012. kada ste preuzeli vlast, BDP Srbije po stanovniku bio je 58% BDP po stanovniku Hrvatske, danas je 53%. Godine 2020. hvalili ste se kako ćemo sustići do kraja 2021. godine Hrvatsku po stopi rasta i po nivou razvoja. I to apsolutno niste uspeli.

Ono što još vidim u vašem ekspozeu, nema odustajanja od projekata koji apsolutno nisu prioritet. Gradite stadione na kojima se igra jedna utakmica godišnje, a pola Srbije nema kanalizaciju. Gradite Nacionalni stadion, a ni reči nema o organizovanom skriningu na kancer dojke. Srbija je po stopi umiranja od kancera dojke prva u Evropi. Deset godina nemate snage, volje i želje da se uhvatite u koštac sa ovim problemom. Prepuštate da nam Srbija nestaje zbog lošeg zdravstva.

U Boru, u kom vlada epidemija kancera dojke, gradite akvapark od 22 miliona evra, a ne gradite gradsku bolnicu i ne obnavljate gradsku bolnicu koja je u očajnom stanju. Toliko o vašim prioritetima. To vas upozoravaju iz Saveza ekonomista Srbije.

Voleo bih samo jednu stvar za kraj. Čuo sam danas gospodina Vučevića kako je rekao da je Srbija u vreme DS došla do nivoa zaduženosti 72% BDP. To nije istina. To se desilo pod vlašću SNS i SPS. Godine 2015. vi ste doveli Srbiju na rub bankrota, zato što ste Mlađanu Dinkiću dali sve instrumente da vodi ekonomsku politiku ove zemlje. Zato što nema zaokreta, zato što ekonomiju Srbije vodite na ivicu bankrota, mi nećemo glasati za Vladu. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima Uroš Đokić.

Hvala.

Poštovani građani Srbije, kolege narodni poslanici, slušajući juče ekspoze gospodina Miloša Vučevića i njegov plan za sastav Vlade i za rad buduće Vlade, predamnom se stvorila jedna slika. Stvorila se slika čoveka predsednika države koji sedi u fotelji, na svojoj hacijendi, recimo u Jajincima, kako ubacuje u džuboks novac da mu tri, četiri sata svira muziku, njegove želje, čestitke i pozdrave kako bi popravio svoje raspoloženje. Pomislio sam da gospodin Vučević i ja ne živimo u istoj zemlji, jer Srbija danas zaista jeste duboko podeljena zemlja.

Srbija je danas zemlja koja živi najmanje tri paralelne realnosti. Prva realnost je realnost svih nas običnih ljudi. To je realnost koju svaki građanin spozna kada dođe na kasu u supermarketu, kada otvori svoj novčanik i vidi da danas mnogo manje može da kupi za isti novac za koji je protekle godine mogao da kupi mnogo više. To su oni građani koje opterećuju javni izvršitelji, koje opterećuju javni beležnici, koje opterećuju nameti, akcize i porezi.

Svi vi, dragi građani, dobro znade da smo sada u periodu praznika, kada je pred nama Vaskrs, kada je pred nama period kada ćemo decu slati na one jednodnevne ekskurzije, na one rekreativne nastave i svi vi dobro znate koliko to košta. Ali, ovi ljudi koji ovakav ekspoze pišu, nemaju pojma koliko je teško svojim porodicama ovako obične i normalne stvari prilagoditi.

Druga realnost jeste život Aleksandra Vučića i svih onih koji su okupljeni oko njega i oko SNS. To su svi oni ljudi koji kroz razne koruptivne poslove iz budžeta Republike Srbije, a na štetu građana, ispumpavaju ogroman novac. Danas je Miroslav Aleksić govorio da je samo na deonici puta Ruma-Šabac ispumpano neverovatnih 25 miliona evra, 15 miliona, plus 10 miliona za SNS.

Sada pitanje za ministra, gospodina Malog. Gospodine Mali, budući da ste, kako kažete, jedini i glavni bankar ove zemlje, ali rekao bih i bankar porodice, da li ste našli način da platite porez na ovih 25 miliona evra, jer je to jedini način da novac stečen kriminalom upumpate u legalne i normalne tokove?

Na kraju, postoji i treća realnost u Srbiji. To je ružičasta realnost koju nam članovi SNS i ljudi okupljeni oko njih serviraju sa medija sa nacionalnim frekvencijama. Cilj je da ubede građane ove zemlje da mi živimo u doba prosperiteta, da živimo normalnim i dobrim životnim standardom i da je ovde sve normalno.

Kako drugačije objasniti činjenicu da je Vlada iz 2022. godine trajala jedva dve godine, nije izdržala pun mandat? Ta Vlada nije bez razloga trajala dve godine. Trajala je zato što je postojala katastrofalna kosovska politika, zato što je životni standard sve lošiji i lošiji, zato što Rio Tinto na velika vrata. Na kraju krajeva, setite se, sutra je 3. maj, sutra je Veliki petak, tužan dan u hrišćanstvu, ali sutra je i godišnjica „Ribnikara“. To vlast nije ni pomenula ničim do danas.

Katastrofalna politika ogleda se u tome što buduća Vlada treba da ima ponovo 31 ministarstvo i treba da imamo pet ministara bez portfelja, 31 ministarstvo, 31 kabinet. U 31 ministarstvu imamo zamenike, imamo državne sekretare, imamo službena vozila, imamo putovanja, imamo hotele, imamo reprezentaciju i imaćemo Vladu u kojoj čovek koji nije ministar, a koji je na crnoj listi SAD, Aleksandar Vulin, nema ministarstvo. On nije čak ni ministar bez portfelja, a biće potpredsednik Vlade. To nema veze sa zdravim razumom. To je samo partijsko uhlebljavanje i namirivanje i ništa više od toga.

Takođe, gospodin Martinović, kakve veze on ima sa poljoprivredom? Kakve on veze ima sa srpskom malinom, sa uzgojem stoke, sa mlekom, sa poljoprivredom kao razvojnom šansom Srbije? Pa, nema nikakve. Može imati samo dve veze. Jedna veza, jeste, u pravu ste, gospodine Rističeviću, jedna veza jeste da izmišljenim ružičastim investitorima iz arapskog sveta pokloni još malo zemljišta što nam je preostalo ili druga da pod stare dane nauči da drži motiku. Treću vezu nema.

Naravno, ovde ne mogu a da ne spomenem Maju Popović, bivšu i buduću ministarku pravde, moju koleginicu, koja očigledno ima samo jedan zadatak, a to je da pravosuđe ostane botoksirano i anestezirano i da ne reaguje ni u jednom jedinom slučaju.

Na kraju, moram da pomenem dva bisera u kruni golog cara, to su gospođa Tatjana Macura i gospođa Milica Stamekovski, koji treba samo da kažu svima nama, a i vama, građanima ove zemlje, da car može sve da kupi, da car vuče konce i da se car u ovoj zemlji pita.

Sa našeg stanovišta, sa stanovišta Narodnog pokreta Srbije, ovo je glomazna, predimenzionisana, rasipnička Vlada, skrojena isključivo za potrebe partijske države i neće raditi u interesu građana Srbije.

Mi ćemo, naravno, glasati protiv ovakve Vlade. Hvala.

Sram vas bilo za sve što ste izgovorili, posebno prema ženama, a možete da uzmete pa da pročitate šta ste sve rekli, pa da razmislite o tome da takve stvari ne ponavljate više u ovoj Skupštini.
Idemo dalje.
Marijan Rističević, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, vi se svakako sećate Dušana Petrovića. Očigledno kad su oni vladali, Dušan Petrović je imao i te kako veze sa poljoprivredom.

Gospodin Martinović je dok je bio narodni poslanik, a i bavi se poljoprivredom u Rumi, o čemu sam se lično uverio, uvek podržavao Odbor za poljoprivredu i nema poljoprivrednika koji je imao problem a da ga on kao šef kluba nije primio i razgovarao sa njim. Daleko više ima veze sa poljoprivredom nego što je to imao Dušan Petrović, onaj lopov Milosavljević, koji je uhapšen, onda onaj lopov malopre koji je opljačkao Azotaru. A znate zašto su opljačkali Azotaru? Ja ću vam reći, gospodine koji ste govorili pre mene, Azotara je opljačkana, dakle, neko je hapšen zbog Azotare, koja je i te kako bila potrebna našoj poljoprivredi. Time je naneta šteta, ekonomska šteta poljoprivredi. Naravno da oni to neće priznati.

Znate li šta je stvarni razlog bio? Postojalo je u okruženju mineralno đubrivo koje je radioaktivno, koje je imalo četiri puta veću radioaktivnost nego što je dozvoljeno. Da bi se to uvezlo, Azotara u Pančevu, a „Ces Mekon“ je pažljivo to gledao, dakle, i gospodin iz „Ces Mekona“ koji je malopre govorio, i njegov otac, ja mislim da je otac bio hapšen. Oni su to pažljivo pratili i onda su Azotaru kaput i uvezli 150 hiljada tona radioaktivnog đubriva. Time su na određen način mogli kontaminirati gotovo 700 hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta.

Prava je sreća u nesreći što su toliko pljačkali seljake, radnike itd, da nisu iz ekonomskih razloga upotrebili to đubrivo u količinama od 250 kilograma po hektaru do 500, jer bi time stvarno kontaminirali poljoprivredno zemljište.

E, to su njihovi ministri imali veze sa poljoprivredom, tako da njegove tvrdnje apsolutno ne stoje. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima Aleksandar Pavić.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, kao što je Jelena Pavlović već iznela, mi ćemo glasati protiv izbora ove Vlade. Pošto je ona navela neke od glavnih razloga, ja ću postaviti nekoliko pitanja mandataru.

S obzirom da ste bili ministar odbrane u prethodnom sazivu, ja stvarno moram da postavim pitanje vezano za ovaj deo ekspozea vezan za politiku vojne neutralnosti. Nije jasno kako se spaja sa konceptom vojne neutralnosti kupovina rafala.

Kupovinom rafala mi postajemo zavisni od ne samo jedne, nego bar dve NATO članice, i Francuske i Velike Britanije, koje zajedno proizvode neke od raketa koje treba da budu deo opreme rafala. Mi postajemo zavisni od ključnog sistema našeg vazduhoplovstva. Postajemo zavisni ne samo od NATO, nego od jedne sada nama krajnje neprijateljske zemlje kao što je Francuska. Naši jedini potencijalni neprijatelji ili agresori jesu NATO zemlje. Da li će nama NATO dozvoliti da mi koristimo rafale protiv drugih NATO zemalja ako, ne daj Bože, dođe do takvog sukoba?

Ti rafali su vrlo ranjivi. Taj softver, oni mogu da ga isključe preko satelita, preko GPS-a. Da li naša PVO može da raspoznaje rafale od migova? Da li uopšte može da se uklopi to u naš sistem odbrane? Da li treba da šaljemo pilote u NATO zemlje na obuku, a i na vrbovanje? Da li treba da zavisimo od neprijatelja za rezervne delove, za servisiranje? Mislim da to narušava našu vojnu neutralnost, ozbiljno je narušava.

Još jedna stvar koja nam narušava uopšte neutralnost je činjenica da je kandidat za ministra spoljnih poslova nedavno, pre nekoliko meseci, došao u Srbiju vojnim avionom SAD. Mislim da je to potpuno neprihvatljivo i da ga već to diskvalifikuje za to mesto, a da ne govorim o tome da je on bio ključni učesnik tog celog Briselskog procesa koje je Kosovo i Metohiju samo udaljilo od Srbije. Naravno, najveći deo odgovornosti za to snose oni koji nam otimaju Kosovo, ali Briselski sporazum je urušio našu poziciju. Nije skroz, naravno, uništio i naravno da ne odustajemo od Kosova i Metohije, ali smatram da je vrlo urušio našu poziciju na Kosovu i Metohiji, pogotovo na severu gde su raspuštene institucije Republike Srbije, gde je 1.200 policajaca poslato u penziju, gde smo mi integrisani tj. naši ljudi u institucije lažne terorističke države Kosovo.

Kako možemo da se uzdamo u diplomatsko umeće i znanje čoveka koji nam se vraća iz Brisela govoreći da smo dobili 5:0, kad posle toga znamo šta se desilo, dodatno urušavanje naše pozicije upravo na severu Kosova i Metohije? Da ne govorimo o tome da je taj ceo princip Briselskih pregovara i procesa bio takav da smo mi jednostrano davali ustupke, što mislim da je presedan u diplomatiji i onda mi moljakamo drugu stranu da ispuni svoj deo. Hoćemo li tako voditi diplomatiju i dalje, sada u budućnosti, sa ovim ministrom spoljnih poslova? Hoćemo li i dalje da dajemo jednostrane ustupke neprijateljima ili suparnicima i da onda tražimo, da molimo njih da oni ispune njihov deo?

Na to liči i taj deo o nastavku evrointegracija. Znate, Poglavlje 35 je razrešilo sve dileme. Jasno su rekli tvorci francusko-nemačkog plana, tj. Ohridskog sporazuma da on podrazumeva faktičko priznanje lažne države Kosovo i to je sad ugrađeno u Poglavlje 35.

Kada smo bili na konsultacijama kao poslanička grupa kod predsednika Republike o sastavu nove Vlade, jasno je predsedniku postavljeno pitanje – a šta ako francusko-nemački plan bude ugrađen u Poglavlje 35? Predsednik je tada rekao da sumnja da će da bude ugrađen u tom obliku, međutim ipak jeste, ali onda je rekao da smatra da nećemo više otvoriti ni jedno poglavlje.

Slažem se sa tim. Ako je to tako, da li ćemo i dalje mi zarad fantomskih evrointegracija da dajemo jednostrane ustupke na uštrb našeg nacionalnog interesa za ljubav nekih evrointegracija koje se nikad neće desiti? To je vrlo zabrinjavajuće.

Na kraju, hteo bih da postavim pitanje opet vezano za odbranu zemlje. Istina je da je od 2012. do sada znatno popravljena odbrambena sposobnost zemlje, da je kupljeno mnogo sistema, da je vojska sačuvana od propasti i pozdravljamo vraćanje vojnog roka. Međutim, na unutrašnjem planu u isto vreme ovog meseca treba da stupi na snagu Zakon o rodnoj ravnopravnosti i da postane obavezujući i u našem obrazovanju. Kako mi možemo da se branimo od spornih agresora kada urušavamo sopstveni identitet, urušavamo sopstveni jezik? To jednostavno nije kompatibilno. Kada su pitali Čerčila zašto tokom Drugog svetskog rata ulaže toliko u kulturu, on je rekao da bi znali, da bi imali šta da branimo. Šta ćemo mi imati da branimo? Rogobatni novogovor. Ko će biti inspirisan da brani to?

Isteklo vam je vreme.

Hvala. Završiću.

Zato vas molim da uradite sve da se ukine taj Zakon o rodnoj ravnopravnosti. Mi ćemo svakako predložiti da se taj zakon ukine i da se na taj način ojača odbrana zemlje. Hvala.