Poštovana predsedavajuća, poštovane koleginice i kolege, Predlog ovog zakona nakon usvajanja izmene Zakona o lokalnim izborima predstavlja drugi popravni ispitni rok, ako tako mogu da kažem, da bi se dobila prelazna ocena za izbore koji su već zakazani i da na tri-četiri nedelje od održavanja izbora, u svakom slučaju nakon raspisivanja, menjamo izborno zakonodavstvo, kako bismo omogućili da, s jedne strane, vlast ima pokriće zato što će određene, ako tako mogu da kažem, kredibilne opozicione stranke učestvovati, a naravno, oni će imati pokriće zašto učestvuju na ovakvim izborima.
Postoji i treći subjekt, međunarodna misija, o kojoj ću takođe nešto reći naknadno.
Ovaj dijalog koji ste vodili, postavlja se pitanje o čemu se uopšte razgovaralo? Razgovaralo se o poštovanju zakona, odnosno o nepoštovanju zakona. Da li je propisano na koji način treba da funkcioniše Javni medijski servis? Da. Da li su propisana pravila korišćenja, konzumiranja, ako tako mogu da kažem, privilegije nacionalnih frekvencija? Jeste. Da li se poštuje? Ne poštuje se. Da li je neko sankcionisan? Nije sankcionisan. Šta želite izmenama zakona tu da popravite?
Dalje, li građani imaju Ustavom zagarantovano pravo da budu informisani, i to ne na bilo koji način? Imaju pravo. Da li su informisani? Nisu na pravi način informisani. Da li je neko sankcionisan? Nije sankcionisan.
Po Zakonu o prebivalištu, koji je u stvari kršenje Zakona o prebivališta, jeste uzrok koji dovodi sada do ovakvih poteza da od tri nedelje od održavanja izbora, što ne znam da li se negde desilo, ali dobro, sigurno da smo po mnogo čemu prvi, pa i ovo sigurno će se uklopiti u taj mozaik da ćemo biti prvi i po ovome. Sigurno će se to negde izučavati kao fenomen.
Postavlja se pitanje kako smo mi uopšte došli do ovoga da u toku izbornog procesa menjamo izborno zakonodavstvo. To sigurno nije od Boga i sigurno da je neko rukodelovao ovde i da posle tri i po decenije od kako je dopušteno, ako tako mogu da kažem, a dopušteno je zato što su se vlasti tada protivile političkom pluralizmu da posle 35 godina, a sada slobodno mogu da kažem na osnovu ovih poteza da je ovo suton demokratije, znači, nešto što jeste predvorje kraja demokratije.
Šta je demokratija na koju se svi ovde zaklinju, a najviše vlast? Demokratija podrazumeva pravila. Demokratija podrazumeva procedure koje treba da budu poznate svima unapred. U najvišem smislu treba da štiti pojedinca od drugih, a treba da ga štiti i od države, od institucija, od zloupotreba zato što država raspolaže silom.
Da li su ta prava zagarantovana? Pa, nisu zagarantovana. U prvom redu izborno pravo građana na izbor, na slobodu izboru jeste prekršeno. Građani koji imaju bilo kakav vid ili oblik zavisnosti od vlasti najpre nisu bili slobodni da biraju da li će uopšte glasati, da li imaju slobodu da glasaju ili da ne glasaju, a ako moraju već da glasaju, ajde da vidimo i za koga ćeš glasati. Sada smo došli u novu fazu koja u stvari predstavlja uzrok zbog kojeg danas razmatramo izmene ovog zakona, da neki pojedini građani, naravno, ne svi, nemaju mogućnost ili pravo da biraju slobodu da biraju gde će glasati, čak ni gde će biti prijavljeni sa prebivalištem.
Kada govorimo o tom Zakonu o prebivalištu, ljudi, pa da se podsetimo. Pa, da li je moguće da je sporno u našem društvu, čak i u našim institucijama, čak i od strane najviših državnih organa, čak i inokosnih organa, da je sporno da neko može da ima jedno prebivalište po zakonu? Pa, promenite zakon, pa predvidite da može da ima više prebivališta i onda to ne bi trebalo da bude sporna činjenica.
Znači, zbog zloupotrebe Zakona o prebivalištu mi smo došli u ovu situaciju da menjamo Zakon o jedinstvenom biračkom spisku, a Zakon o jedinstvenom biračkom spisku nije uzrok. Dakle, zloupotreba Zakona o prebivalištu. A ko je zloupotrebljavao? Pa, onaj ko ga sprovodi.
Dakle, službenici koji treba da provere da li neko ispunjava uslove da promeni prebivalište. Na taj način, gospođo predsednice Skupštine, može neko da se prijavi na vašoj adresi, jel tako, da ode i ako službenik to zloupotrebi, znači, to je moguće, ili na mojoj ili na adresi bilo koga od nas prisutnih da se prijavi i službenik to zloupotrebi i kaže – evo, pored Ane Brnabić na toj adresi živi još 20, 30, kako ih većina ovde zove, fantomskih birača. Nisu to fantomski birači, to su birači koji su zloupotrebom prava na prebivalište i tog zakona dobili mogućnost da budu prijavljeni na nekoj adresi, pitanje je da li oni svi uopšte znaju.
Šta je posledica ovih pregovora koje ste vodili? Posledica je i međunarodna misija. Ljudi, mi smo došli u situaciju da posle 35 godina političkog pluralizma imamo međunarodne misije koje razmatraju, prvo, imali smo za prošle izbore međunarodnu misiju u Kralja Milana, nismo svi prisustvovali tim sastancima i nismo u tome učestvovali, kao pripremu za izbore. Drugu misiju je vodio gospodin Dačić, kao predsednik Skupštine tada, u ovoj zgradi, i sada posle izbora imamo ponovo međunarodnu misiju, koja takođe traži od nas.
Skandal je i za mene poražavajuće kao građanina ove zemlje da na tim sastancima ili čak ne na sastancima, čak i da nije na sastancima, da se uopšte vode sa ambasadorima bilo kakve konsultacije po pitanjima, unutrašnjim pitanjima. I izborno zakonodavstvo, izborni proces i sva pravila koja uređuju taj proces, jesu unutrašnje političko pitanje. Ona su propisana Ustavom, propisna su sistemskim zakonom i mi sada pravimo izuzetke od tih pravila.
O samoj dopuni zakona, sada se ipak pristaje i predviđa, dakle, to je kao neka opšta norma koja će važiti za ubuduće za sve izbore, da morate da biste imali aktivno i pasivno biračko pravo, da morate imati najmanje šest meseci prebivališta u određenoj jedinici lokalne samouprave. Međutim, ako se ne spreči zloupotreba Zakona o prebivalištu, onda će neko se prijavljivati pre šest meseci, prijaviće se u mesecu nakon toga, i opet ćemo imati zloupotrebu. Šta time rešavamo? Ako se neko prijavio na nezakonit način mesec pre izbora, znači, moći će da se prijavi i sedam meseci pre izbora.
Sada imamo specijalnu odredbu koja se tiče samo izbora za 2. jun ove godine, gde sada se razdvaja aktivno od pasivnog biračkog prava i čak taj rok jeste gotovo 12 meseci, odnosno, tamo jul 2023. godine. Dakle, oni koji su nakon tog datuma promenili prebivalište, neće moći da glasaju. Kolege su ovde govorile, čak i iz opozicije, iz vlasti, su govorili da sigurno ima građana koji su na zakonit način i sa zakonitim namerama promenili prebivalište, biće uskraćeni, ne da glasaju, moći će da glasaju, ali će morati da odu u onu lokalnu samoupravu odakle su došli, ako su promenili prebivalište i bili pre toga u Srbiji.
Izuzetak sada na ovaj izuzetak jeste što e odbornici, odnosno kandidati za odbornike ne podležu ovom ograničenju i sada oni će moći kao pasivno biračko pravo će moći da koriste bez obzira na ta ograničenja.
Dalje, bez obzira što je ovaj predlog potpisala grupa opozicionih poslanika, ovo jeste zajednički predlog vlasti i dela te opozicije. Dobro, vi to i ne krijete, nije moguće ni sakriti. Rečeno je da je to rezultat nekih pregovora koji su vođeni, podsetili smo se kako su to tekli, da ste potrošili vreme, i to malo vremena što je bilo od izbora 17. decembra do juna, do održavanja izbora, znači, pola godine gotovo se vode neki pregovori, simulira se neki dijalog i na kraju smo došli do ovog, kako bih rekao, rešenja koje ništa ne rešava.
Mi ćemo ponovo imati pregovore kada ovi izbori prođu. Ponovo ćemo imati i prigovore na izborni proces, ponovo ćemo imati međunarodnu misiju, ponovo ćemo razgovarati o izbornim uslovima. Dakle, to su sve razlozi zašto ne treba prihvatiti ovaj predlog i sada je kasno da se bilo šta promeni.
U prilog ovog obrazloženja zašto ne treba prihvatiti ovaj razlog, priložio bih diskusiju gospodina kolege Milenka Jovanova i priložio bih diskusiju koleginice Paunović, koji su naveli razloge, u stvari, zašto pristaju da glasaju za ovaj razlog, a to bih mogao ja da pridružim ovom obrazloženju kao razloge zašto ne treba glasati. Hvala vam na strpljenju.