Ovo nije bila povreda Poslovnika tako da oduzimam vreme od poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Željko Veselinović.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice.

Gospodine Bulatoviću, ja vam se pre svega zahvaljujem na komplimentu zato što tim rečima što ste rekli da sam častan i moralan čovek, ja se izuzetno ponosim time i hvala vam na tome. To je, da kažem, verovatno činjenica takva.

Kada govorimo o časnim i nečasnim ljudima, časnih i nečasnih ljudi verovatno ima svuda u svakoj sferi života, u politici, u sportu, u kulturi, imamo ih i kod mene u sindikatu, verovatno i ovde sa ove strane ima časnih i nečasnih ljudi, verovatno i sa te druge strane ima isto tako časnih i nečasnih ljudi. Za mene je važno kakav je ko čovek, da li je dobar čovek ili loš čovek, ne gledam ko je koje, da kažem, nacije, vere, političke pripadnosti, boje kože itd.

Što se tiče litijuma, što kažete, ja sam jutros na sednici za privredu rekao da ja o litijumu ne znam apsolutno ništa, kao uostalom i 99% ljudi u ovoj sali isto kao i ja o litijumu apsolutno ne znaju ništa. Ja sam i rekao i tražim da treba posebna sednica na kojoj bi se govorilo o litijumu, da treba javna rasprava na kojoj bi se govorilo o litijumu, ali ne da o tome govore političari, nego da govore eksperti, da govore stručnjaci. Ja svakako, kao neko ko se bavi sindikatom, radnim odnosima, radnim pravom, jesam za otvaranje novih radnih mesta, apsolutno, ali za otvaranje kvalitetnih radnih mesta, za otvaranje radnih mesta gde će ljudi imati pristojne plate i gde će imati pristojne uslove, to je ono za šta se ja borim.

Tako da litijum nije moja tema i ja o tome ne želim da se izjašnjavam i ne želim da pričam ni loše ni dobro do onog trenutka dok neki stručni ljudi ne izađu i ne kažu šta to nama donosi, šta to nama odnosi, zato što smatram da ni balerine, ni pevači, ni glumci nemaju pravo da govore o tome, jer ne znaju o tome ništa kao ni ja, ali isto tako nemaju pravo ni plaćeni lobisti da pričaju o tome da li je to dobro ili nije.

Tako da sa te strane, ja sam uvek otvoren za neku raspravu, uvek sam otvoren za dijalog i smatram i uveren sam da samo stručni ljudi, kao što sam rekao profesori, nezavisni stručnjaci, ljudi koji se razumeju u te stvari, mogu da nam daju kvalitetne odgovore. Hvala.

Idemo dalje.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedniče Skupštine, gospođo Brnabić.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, iako je impozantan broj tačaka dnevnog reda koje su interesantne i teško da bih u nekoj drugoj situaciji propustio priliku da govorim o Sporazumu sa Kubom, znajući koliko Kubancima, kao i nama 90-ih godina, svaka topla reč i podrška znači, koliko samo kurs dinara koji je stabilan u prethodnih dvanaest godina govori i o tome da imamo sposobnog guvernera Narodne banke Srbije, ipak ću se zadržati kao član Parlamentarnog foruma i predstavnik ovog parlamenta u njemu, Parlamentarnog foruma Republike Srbije i Republike Srpske, smatrajući da je Deklaracija o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda nešto što je danas ipak iznad svega.

Imao sam priliku i čast da prvo učestvujem na Konstitutivnoj sednici Foruma, a potom da neposredno budemo i gosti na sednici parlamenta Republike Srpske kada je govoreno i kada se glasalo o ovoj Deklaraciji. Moram da priznam da je i tamo bilo onih kojima su otprilike isti sponzori, isti izvori finansiranja, isti nalogodavci, ali mnogo manji i bili su, čini mi se, malo vispreniji u pokušaju da temu anuliraju da je skrenu na pogrešan kolosek.

Danas ovde, izuzev nekolicine uvaženih kolega, koje su govorile o Deklaracije, govori se o tački dnevnog reda koja nije uopšte na dnevnom redu. Znači, govorimo o nečemu što nije predmet današnje diskusije. Naravno, i ja, kao i svi drugi, očekujem da će se o tome govoriti, ali pod jasnim uslovima, sa jasnim pokazateljima, sa prethodno dobro pripremljenim podacima.

Ono što me je posebno ohrabrilo jeste činjenica da, kada je u pitanju Deklaracija, se na jedan vrlo racionalan, stabilan, razuman način govorilo u parlamentu Republike Srpske, bez euforije i uz svo uvažavanje i poštovanje drugih naroda koji žive na teritoriji Republike Srpske. U Parlamentarnom forumu, kao predstavnici, nalaze se i predstavnik hrvatskog i predstavnik bošnjačkog naroda i nisam čuo ni jednu primedbu, ni pritužbu na usvajanje Deklaracije, niti migom, niti rečju, niti time da oni na bilo koji način od ove Deklaracije imaju nekakav strah.

Bilo bi jako dobro, što se mogu složiti sa nekim svojim prethodnicima da je neko davno, davno napisao nešto, da li se zvalo deklaracija ili na bilo koji drugi način, na ovakav način vrlo jasno, precizno definisao probleme koje ima srpski narod i trasirao na vrlo jasan i upečatljiv način kako iz problema izaći.

To što me posebno ohrabruje i današnja diskusija kolege Balinta Pastora, jer kada pripadnici manjinskih naroda jasno prepoznaju kvalitet nekog dokumenta, shvatajući da će njegovim usvajanjem, njegovim poštovanjem i njegovom realizacijom i njima zajedno sa nama biti mnogo bolje, a da je to tako pokazala je naša istorija. Od 1389. godine do današnjih dana srpski narod se nesebično zalagao za druge, trpeo, žrtvovao i, moramo reći, mnogo puta bio izneveren, prevaren, pa da ne kažem i ponižen. Iz tog razloga, da je ovako nešto postojalo mnogo ranije bilo bi mnogo bolje, ali bolje ikada nego nikada.

Do ove Deklaracije smo mogli da dođemo danas posle 12 godina od kada je SNS, predvođena Aleksandrom Vučićem, preuzela odgovornost za Republiku Srbiju upravo zato što su se stekli uslovi da se na jedan stabilan način o ovome može govoriti i projektovati.

Znate, samo onaj ko je dovoljno siguran u sebe, ko apsolutno zna sve svoje snage, moći, bez potcenjivanja, bez precenjivanja, može da predloži ovakav dokument. Danas je to parlament Republike Srbije i parlament Republike Srpske, kao zajednički dokument dva jako važna organa, dve srpske države, dva Pijemonta oko kojih treba da se okupimo i da nastavimo tom trasom.

Ono što je posebno važno i verujem da su to mnogi primetili jeste činjenica da se ovom Deklaracijom ukidaju i brišu sve deobe po verskoj pripadnosti srpskog naroda. Ovim ne možemo ispraviti sve one greške kroz istoriju koje su nas skupo koštale, čak i gubitka našeg naroda, ali ovim ujedno odajemo priznanje i Meši Selimoviću, i Milutinu Milankoviću, i Ivi Andriću i kažemo da se Srbi više nikada neće deliti po verskoj pripadnosti, bilo da su pravoslavci, katolici, islamske veroispovesti ili ateisti, kao što sam ja.

Ko je imao hrabrosti do li mi ovde u ovom parlamentu i ova vlast da kroz nacionalnu strategiju garantuju celovitost Republike Srpske i njenu bezbednost? To može samo država koja apsolutno zna svoju poziciju u međunarodnom okruženju, u bliskom okruženju i koja zna svoju ekonomsku snagu.

Prvi put u istoriji, istoriji srpskog naroda dve države, dve najviše državne institucije, ne istoričari, ne filozofi, ne pisci, ne stranke, pojedinci, udruženja, usvajaju ovu deklaraciju jasno definišući sve probleme koje imamo kao narod i trasirajući put kako da se prevaziđe.

Ispada kada pogledamo odnos drugih prema ovome da u ranijih 20 vekova, pa ni u 21. veku samo Srbi nisu imali pravo na ujedinjenje. Ujedinili se čak i Nemci, gubitnici u dva svetska rata, a mi koji smo uvek bili na pravoj strani istorije ispada da nemamo ta prava.

Imamo mi pravo i hoćemo da zajednički donosimo odluke koje su bitne za sav srpski narod, bitne za njegovu budućnost gde god Srbi živeli. To jeste srpski svet za koji se bori Pokret socijalista i to jeste upravo ona ideja o kojoj je govorio Aleksandar Vulin i koji smo mi zastupali.

Ne može niko reći, nažalost, danas da i general Žukov nije bio u pravu kad je rekao da nama, on je mislio na Ruse, ali ja podrazumevam da se odnosi na nas Srbe, kao deklarisane antifašiste i pobednike u Drugom srpskom ratu nikada neće oprostiti što smo oslobodili Evropu od nacizma.

Uostalom, praštali oni ili ne praštali, mislili šta mislili, radili šta god radili, dovoljno smo moćni, dobro smo sposobni, ova deklaracija dokazuje da smo dovoljno i sazreli posle svih ovih vekova i kažemo vam s poštovanjem i sigurnošću ujedinjenje je počelo i ništa ga više nikada ne može zaustaviti. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Risto Kostov.
Izvolite.

Obraćam se kao ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe PUPS-a, Solidarnost i pravda.

Poštovana predsednice Skupštine Srbije gospođo Brnabić, uvaženi predsedniče Vlade, gospodine Vučeviću, potpredsednici Vlade, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici nacionalnih institucija, uvaženi građani Srbije, kada bi se kojim slučajem u ovoj sali danas ili u Srbiji uopšte na bilo kom mestu pojavio neki novi Dositelj Obradović sa tim svojim originalnim idejama, a ne bi sigurno pisao svečanu pesmu „Vostani Serbije“, jer Srbija više ne spava, ona je probuđena, ona je svakim danom sve lepša i ekonomski jača.

Iz ponuđenog, veoma opsežnog dnevnog reda današnje sednice Skupštine Srbije, sasvim razumljivo osvrnuću se pre svega na Deklaraciju o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničke budućnosti srpskog naroda.

Reč je u suštini o istorijski važnom političkom i ekonomskom dogovoru koji poziva na saradnju i zajedničku akciju srpskog naroda u svim oblastima javnog, političkog, ekonomskog i kulturnog života. Osnovne poruke deklaracije sasvim su u skladu sa aktuelnom spoljnom politikom aktivne miroljubive koegzistencije koju vode Republika Srbija i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Kada pažljivo pročitamo i proučimo tekst deklaracije nesumnjivo ćemo utvrditi da je ona civilizacijski primerena i da nije usmerena ni protiv koga.

Deklaracija u čijoj osnovi je saradnja sa svim Srbima u regionu, pre svega, je istorijska potvrda nacionalne svesti srpskog naroda koji je u prošlosti uvek bio na pravoj pravednoj strani.

Imajući u vidu geopolitičku nestabilnost u svetu i regionu, kao i da se celokupna međunarodna politika nalazi u dinamici velikih promena i previranja, usvajanje ove deklaracije danas u Domu Narodne skupštine Republike Srbije, ima svoj jedini cilj, a to je očuvanje mira, stabilnosti, nacionalnog, kulturnog i verskog identiteta srpskog naroda.

Deklaracija otvara mogućnost uspostavljanja konkretne saradnje kroz realizaciju zajedničkih programa od najveće važnosti za život građana Republike Srbije i Republike Srpske. Napadi na deklaraciju iz okruženja su neosnovani, najčešće ostrašćeni, bez želje da se shvati suština same deklaracije, a Rezolucija o Srebrenici je očigledno bila instrumentalizacija nataloženog nezadovoljstva i isfrustriranosti zbog evidentnog prestiža ekonomskog i sveukupnog jačanja Republike Srbije u svetu.

Srpski narod je kroz istoriju podnosio mnoge žrtve, a sve sa jednim ciljem da sačuva svoj teritorijalni integritet i suverenitet samostalne i nezavisne države.

PUPS, Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, Solidarnost i pravda, posebno podržava delove deklaracije koja u svom fokusu imaju našu južnu pokrajinu, KiM, pri čemu i dalje stojimo na stanovištu da je prioritet formiranje zajednice srpskih opština, naglašavajući da je to neotuđivi deo Republike Srbije.

Suverenitet i teritorijalni integritet su jedino prihvatljiv princip, a aktivna miroljubiva koegzistencija je način delovanja.

PUPS, Solidarnost i pravda uvek podržavaju i podržavaće sve međudržavne ugovore koji vode ka ekonomskom napretku Srbije. Posebno nas obraduje otvaranje fabrika, novih radnih mesta koji direktno utiču na punjenje državne kase i izdvajanje u Republički fond penzijskog i invalidskog osiguranja. Radnik dobija novo radno mesto sa pristojnom zaradom, a penzioner može da očekuje da penzije i ubuduće budu redovne i sigurne i da prate plate.

Taj stav ima puno opravdanje, a posebno posle najnovije najave povećanja penzije za najmanje 10%. Zato nas iz PUPS-a raduje činjenica je da priliv stranih direktnih investicija prošle 2023. godine dostigao 4,5 milijardi evra i čuli smo danas u diskusiji jednu lepu vest da je otvorena nova fabrika.

Takođe podržavamo saradnju i podsticaje koji jačaju naš vojno bezbednosni sistem.

Kratak osvrt na rezultate poslovanja Narodne banke Srbije. Oni su nesporni pokazatelj ekonomskog napretka Srbije. Guvernerka Narodne banke Srbije, gospođa Jorgovanka Tabaković, sa svojim saradnicima je posao odradila veoma dobro. Kurs dinara je stabilan, a štednja građana rekordna.

U skladu sa tim poslanička grupa PUPS, Solidarnost i pravde će podržati njen ponovni izbor na mesto guvernera Narodne banke.

Takođe podržavamo i rad nezavisnih institucija kao što su Državna revizorska institucija i Fiskalni savet.

Poslanička grupa PUPS-a, Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, Solidarnost i pravda u danu za glasanje podržaće sve predložene odluke, predloge zakona, kao i izveštaje o radu i dati svoj puno doprinos u njihovoj realizaciji. U ime PUPS-a, Solidarnost i pravda sve ovo danas je izgovorio jedan iskren i od srca jedan Makedonac. Hvala vam lepo.

Hvala gospodine Kostov.
Sledeći prijavljeni u sistemu je gospodin Siniša Ljepojević, Mi glas iz naroda.
Izvolite.

Hvala.

Poštovane kolege poslanici, izabrani predstavnici građana Srbije, očigledno je da je deklaracija, u javnosti poznatija kao Deklaracija o srpskom jedinstvu, izazvala veliko interesovanje, ali istovremeno dosta različita tumačenja, što je u osnovi na neki način očekivano kada je reč ovakvim dokumentima. Zbog toga mi je jako žao što je deklaracija degradirana u današnjem dnevnom redu jer je postala samo jedna tačka od 60 tačaka i ona sa njima u suštini nema nikakve veze. I dosadašnji tok ove rasprave pokazalo je koliko se lutalo, gde je praktično vrlo malo u osnovi govoreno o samoj deklaraciji.

Poslanički klub pokreta „Mi – Glas iz naroda“, odmah da kažem na početku, daje punu podršku ovo deklaraciji, jer smatra da nezavisno od onoga ko je na vlasti u srpskim zemljama, da je to jedan dokument koji ostaje, koji se bavi suštinskim stvarima srpskog jedinstva i koji obavezuje iznad svega sve one koji će nekada biti na vlasti u srpskim zemljama.

U deklaraciji su nosioci srpskog jedinstva Republika Srbija i Republika Srpska, ali za mene tu spadaju i svi Srbi koji bilo gde žive, ne samo po Evropi ili u nekim drugim zemljama, nego i u zemljama bivše Jugoslavije.

Danas sam bio vrlo neprijatno iznenađen kad sam na naslovnoj strani „Politike“ pročitao naslov „Srbi ulaze u Vladu Crne Gore“. Molim vas, kako to da Srbi Marsovci ulaze u Vladu jedne srpske zemlje? U tom smislu, očekujem daleko veće razumevanje i promene koje bi ova deklaracija mogla sa sobom da donese.

Jedinstvo ili jedinstvenost svakog naroda, kako je to istorija pokazala, pa tako i srpska, jedan od osnovnih uslova opstanka svakog naroda i energije njegovog napretka. Osećaj jedinstva i pripadnosti budi ogromnu energiju u svakom narodu i daje snagu za njegov dalji razvoj, ne samo opstanak, nego i za razvoj.

Srpski narod je u celini ponovo suočen sa velikim istorijskim izazovima i institucionalizacija njegovog jedinstva, što ja vidim ovu deklaraciju, uslov je svih uslova suočavanja sa tim izazovima, koji u nekim trenucima izgledaju i kao sudbinski. Naravno, ovde nije reč o jednoumlju, nego i institucionalizaciji osnovnih nacionalnih i državnih interesa srpskog naroda, kao i onih koji sa Srbima i srpskim narodom žive i to je osnova, kako ja vidim, koja ne zavisi od vlasti srpskih država u datom trenutku, nego je deklaracija i formalna osnova odbrane i ostvarenja interesa srpskog naroda.

Moram da kažem, sam tekst deklaracije i njena formulacija ponekad sugerišu na dnevnopolitičke interese i autore njene, tako da ostavlja mnogo prostora za različita tumačenja, a sam tekst takođe ponekad ostavlja utisak kontroverznih stavova i stvaraju prostor tumačenjima koja baš i nisu u duhu osnovnih srpskih interesa.

U tom smislu bih naveo nekoliko primera. Ali pre toga da kažem da kada se čita deklaracija, nekako nejasno je i nedostaje koji je to mehanizam ostvarenja ciljeva deklaracije i kako obezbediti to ostvarenje. Predviđen je nacionalni savet koji bi, utisak je, trebalo da operativno sprovodi zacrtanu deklaraciju, ali kako i u kojem kapacitetu, ostaje nejasno, barem meni.

Ali istovremeno kada je reč o Republici Srpskoj, jako je važno da se Srbija još jednom u ovom dokumentu zvanično i javno obavezala na dosledno poštovanje osnovnog Dejtonskog sporazuma, koji je garancija postojanja Republike Srpske i njenih nadležnosti.

Kada je reč o nekim detaljima na koje imam neke primedbe, u tački 25. je za mene jedna neadekvatna formulacija, koja kaže da je postojanje visokog predstavnika bez podrške Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija neprimereno. To je izuzetno neadekvatna formulacija i mislim da to nije neprimereno, to je jednostavno nemoguće jer je to kršenje uspostavljenog pravila, a ignorisanje tog pravila, kao što je slučaj sada u Bosni i Hercegovini, ruši pravni i politički poredak Bosne i Hercegovine, a tako i Republike Srpske.

Tačka 27, mislim da je potrebna malo veća senzibilnost u formulaciji zvaničnog strateškog opredeljenja članstva u integraciji Evropske unije. Svedoci smo da je politika Brisela u velikoj meri protiv nacionalnih i državnih interesa srpskog naroda i, šta više, Evropska unija postaje i vodeći nosilac antisrpske politike Zapada. Drugim rečima, odbrana i očuvanje srpskih nacionalnih interesa, što je osnovni cilj ove deklaracije, praktično su nespojivi sa onim što danas Evropska unija radi prema Srbiji, Republici Srpskoj i srpskom narodu.

U tom duhu, kao što piše u tački 14, neprimereno je, da se poslužim malo nezgrapnom rečju, najblaže rečeno, oslanjanje na Briselski sporazum u odbrani Kosova i Metohije, jer upravo tumačenje tog sporazuma od strane međunarodne zajednice pre svega otvorilo je mogućnost izgradnje državnosti Kosova i Metohije i otcepljenje od Srbije.

U tački 17. ukazuje se na potrebu celovitog rada na rasvetljavanju svega onoga što se dešavalo pre svega tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji 90-ih godina prošlog veka.

Iskoristio bih ovu priliku da u tom smislu podsetim na iskustvo Španije, koja je u svom građanskom ratu formirala jedan državni institut koji se već dugo bavi činjenicama, a ne dnevnopolitičkim mahinacijama u medijima, čime se u Španiji obezbeđuje i čuva istorijsko pamćenje na osnovu činjenica, a ne medijskih i političkih manipulacija. Po mom mišljenju, bilo bi korisno razmisliti o tom iskustvu Španije.

Takođe, vrlo je važno što se jedan dosta veliki prostor u deklaraciji posvećuje čuvanju istorijskog sećanja srpskog naroda i čuvanju spomenika srpske istorije, ali bih takođe ovu priliku iskoristio da tu dodam i Kajmakčalan, koji je neizbrisiv trag srpskog junaštva i odlučnosti borbe za slobodu.

Kad već o tome govorim, predložio bih takođe da srpske zemlje razmisle da stupe u kontakt sa vlastima Grčke i isfinansiraju put do crkve na Kajmakčalanu. To je svega oko dva kilometra puta, jer je Grčka napravila do ta dva kilometra dobar asfaltni put za potrebe lokalnog skijaškog centra.

U odbrani srpskih interesa, pogotovo u današnje vreme ogromnih promena, tektonskih promena u svetu, neophodna je, naravno, i pomoć prijatelja, i to deklaracija priznaje, ali nije jasno koji su to prijatelji, iako su dosadašnji izazovi jasno pokazali ko su ti prijatelji na koje srpski narod može da računa.

Srpski narod, spletom istorijskih okolnosti, živi u nekoliko država, nastanjen na tlu bivše Jugoslavije, a i ogromna je dijaspora širom sveta. Preko tri miliona Srba živi u svetu, pa je utoliko veća važnost ove deklaracije, jer ona je ipak jedan najširi, ma šta ko misli o tome, iz mog iskustva, ona čini jedan dokument kao jedan najširi ambijent minimuma srpskog jedinstva i pripadnosti srpskom narodu.

To je utoliko važnije jer današnje države u kojima žive Srbi imaju i svoje zasebne državne interese, što je potpuno razumljivo, a ponekad pod raznim uticajima ti različiti interesi prete očuvanju jedinstva srpskog naroda, pa je ova deklaracija ipak jedan dokument koji obavezuje sve one koji bilo kada budu vlasti, da je srpski nacionalni interes nedeljiv i da je uspostavljen jedan formalni najširi ambijent.

I na kraju još jednom da ponovim da, i pored izvesnih manjkavosti u njenim formulacijama i u njenom sadržaju, pokret „Mi – Glas iz naroda“ daje punu podršku ovoj deklaraciji. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Zdravko Ponoš.
Izvolite.

Hvala.

Poštovani narodni poslanici, članovi Vlade, za početak bio sam zatečen nastupom ministra poljoprivrede koji je govorio o stvarima koji nisu u njegovoj nadležnosti. Međutim, to je manje zbunjujuće, zbunjujuće što je citirao Zorana Đinđića, bilo bi mnogo primerenije da je citirao Vojislava Šešelja. Znam da je on imao jedan period kada se osećao kao … magarac pa nije znao da li da krene za Tomom Nikolićem ili Vojislavom Šešeljem, sve dok mu Vučić nije objasnio da je to sve isto.

Za početak bih želeo da pitam gospođu Brnabić šta je razlog da tek danas 23. jula imamo ovu sednicu? Šta smo radili do sada? U šta su nam prošla dva i po meseca? Prilično smo izdangubili. Ja sam se gotovo zabrinuo šta je sa vama, da nije bilo „Pinka“ mislili bi da vam se nešto ne daj Bože desilo.

Drugo pitanje, čemu uopšte služi kolegijum Narodne skupštine, ako se na njemu ne dogovaramo ni oko čega, ni oko toga kada će biti sednica? To sazivate na prepad. Ni oko dnevnog reda, verovatno su mogli da razgovaramo o tome da li smo mogli nešto ranije da uradimo. Zašto ovih 60 tačaka danas? Zar taj Kolegijum služi samo zato da probamo da se dogovorimo da se održe izbori. Zar to ne bi bilo svrha da imamo sastanke Kolegijuma da se dogovaramo oko načina rada? Evo, i ovoga momenta ne znamo koliko će ovo trajati, kako će se raditi?

Pogledajte ovu situaciju, vi ste ovde vrh izvršne vlasti, mi smo vrh zakonodavne vlasti, naravno i vi gospođo Brnabić, ovde vi sedite sa nekim koka-kolama, sa kafama, kao da ste u kafani, samo čovek da očekuje kada će vam doneti prasetinu i ćevape. Kakvo je to ponašanje? Mi se vama obraćamo sa stojeći, vi nama sa sedeći, gospodo iz Vlade. Kakav je to način?

Sledeća stvar kakav vam je ovo ćušpajz od dnevnog reda? Kako ste strpali ovih 60 tačaka stvari koje ne idu zajedno ni po oblastima koje pokrivaju, ni po značaju? Šta je bila ideja sa tom stvari? Kako ste uz Deklaraciju o zaštiti prava srpskog naroda strpali u vojnu saradnju sa Gabonom, Sao Tome i Principe? Da li je to podjednako važno? Da li moramo o toj saradnji sa Gabonom da razgovaramo 23. jula? Gde gori? To govori dosta o vašem razumevanju kako se štite nacionalni interesi srpskog naroda.

Vama je deklaracija poslužila samo da ispunite obećanje dato stranim mentorima da ćete naterati Republiku Srpsku da ukine 9. januar kao dan Republike Srpske, o tome se u stvari radi. To je sramno, a još je sramnije što je Dodikova vlast na to pristala. Da li su ikada pomislili oni, a i vi ovde, kako na to gledaju udovice, deca koja nisu upamtila očeve u Republici Srpskoj, što se ukida dan koji je bio simbol te Republike Srpske. To piše u deklaraciji i pročitaću vam kako to piše.

Piše da Svesrpski sabor smatra da je Sretenje 15. februara Dan državnosti Republike Srbije i Dan državnosti Republike Srpske, koji treba ujedinjeno i zajedno proslavljati. Srpski sabor očekuje da Republika Srpska nastavlja da obeležava 9. januar kao dan nastanka Republike Srpske.

Onda u materijalu koji su mi juče dostavili piše propratno pismo iz Skupštine Republike Srpske, nešto se oni malo predomislili, ako ste primetili, pa kaže – da Narodna skupština Republike Srpske smatra da je Sretenje 15. februar potrebno definisati kao dan svesrpske državnosti. Pa, ne postoji svesrpska država. Znači nije dan Republike Srpske, ljudi su se predomislili nešto, a da treba i to obeležavati zajedno, a da 9. januar ostaje dan Republike Srpske. Šta će sada Republika Srbija? Hoće li ona imati svoj Dan državnosti 15. jer je on sada zauzet kao svesrpski dan državnosti. Kada ćemo mi da slavimo?

Uostalom, kakav vam je to svesrpski sabor gde ste usvojili ovaj dokument. Tu nije bila zastupljena ni većina Srba iz Srbije, ni većina Srba iz Srpske, ni većina Srba iz regiona, ni većina Srba iz celog sveta. Ima nas hvala Bogu od Milokija do Tokija. Ovde ste bili samo vi iz dve, tri partije. I, kada kažete i svi Srbi, a bilo vas je koliko vas je bilo, da se niste malo precenili?

Uostalom u ovih 49 tačaka, niste mogli da ubacite još jednu koja ima veze sa zaštitom interesa srpskog naroda. Gde vam je pravo na zdravu čovekovu okolinu? Da li je mogla da bude još jedna i 50 tačka, pa da zaokružite bar toliko da uradite.

Uz ovu deklaraciju ste uspeli da strpate izbor guvernera i viceguvernera, odluko o davanju saglasnosti za finansijske planove REM i Komisije za hartiju od vrednosti, Izveštaj o radu Komisije za kontrolu državne pomoći za 2023. godinu, ali i Izveštaj o radu te iste Komisije, pazite sad za 2022. godinu, niste stigli do sada, pa sada na vanrednoj sednici u leto 2024. godine. Onda imate Izveštaj o radu Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, a znate za koji period? Od 1. januara 2022. do 31.12.2022. godine. Kako vas nije sramota? Niste stigli do sada? Znate, imate Izveštaj o radu Fiskalnog saveta, opet za koju godinu? Godinu 2022.

Sada, ono što je verovatno suština dnevnog reda, predlozi zakona o zaduživanju kod Banka Intesa, OTP banke, Unikredit banke, Poštanske štedionice, Predlog zakona o potvrđivanju garancija na temu upravljanja distributivnom mrežom, to je opet neko uzimanje para, ovog puta od Dojče banke, Predlog zakona o izmenama Sporazuma o uzimanju nekih para od Emirata, Predlog zakona o uzimanju nekih para za EPS, Predlog zakona o uzimanju nekog zajma od Kineza. Ima li neka banka u Srbiji, jedne se sećam, kod koje se ne zadužujete u ovoj turi? Imali neko u svetu ko ima para da se ne zadužujete u ovoj turi sada? To vam je prirodno da ovo ide uz Deklaraciju o zaštiti prava srpskog naroda, guranje zemlje u dužničko ropstvo.

Hajde da se ne lažemo, ceo ovaj ćušpajz od dnevnog reda i služi samo zato da prikrijete enormno zaduživanje Srbije. Zadužili ste zemlju za mesec dana tri milijarde evra. Tome služi ovo i da to prođe neprimećeno.

Još par reči o oblasti koje su po vama prirodno povezane na Deklaraciju o zaštiti prava Srba, to je ova vojna saradnja sa Gabonom i sa Sao Tome i Prinsipe. Evo, zabrinuo sam se kako ovaj put niste stigli da ubacite i ovu saradnju sa Kraljevinom Esvatini, verovatno još uvek tražite na karti, a potpisali ste taj sporazum o saradnji. Čemu služi vojna saradnja sa zemljama koje ne možete na mapi da nađete, do koje morate tri puta da menjate avionski let? Pa, znamo čemu služi, navatavali ste glasove na brzinu za onu rezoluciju UN, glasove koji služe samo za domaću upotrebu, jer je cela ta priča služila samo za lokalne izbore 2. juna. To veze nema sa vojnom saradnjom.

Interesantna je i ova Vučićeva najava o zajedničkim vojnim vežbama sa Egiptom, to je potpuno druga priča koja zaslužuje posebnu diskusiju, ovde je više reč o tome kako on zamišlja vojsku, kao manekena vojno-industrijskog o vojno-trgovačkog lobija.

Sada najvažnije pitanje, na temu ovog dnevnog reda, ima li iko ko je pri zdravoj pameti i ko elementarno koristi logiku, ko misli da je saradnja sa Gabonom, odbrambena, važnija od litijuma u ovom momentu i da o tome treba razgovaramo, a ne o litijumu. Kada ćemo da razgovaramo o litijumu?

Litijum je tema koja je podigla Srbiju na noge. To je tema koja je najznačajnija kada se pomene Srbija u Evropi u ovom momentu. To je tema koja izaziva što podsmeh, što sažaljenje, što likovanje u Evropi. Svi govore o tome kako dajemo i Kosovo, posle Kosova i litijum ne za šta. To je percepcija i kod onih koji nas ne vole, da koristim rečnik koji vaš šef najčešće koristi. Tema litijuma je tema koja mnogo više ima veze sa očuvanjem prava i budućnosti Srba, srpskog naroda i svih građana Srbije i svih ostalih u regionu, nego vojna saradnja sa Gabonom.

Šta kažu brojke? Da podsetim na ono što je rekao i predsednik Vučić, a i profesor Mijatović, on kaže da po ceni od 15. jula taj posao godišnje pravi dobit od 615 miliona evra, pet posto od toga je 31 milion za ovu zemlju. Vučić kaže da je to blagostanje, a to bi dovelo do rasta BDP od 0,04% ako računamo da je u grubo BDP 70 milijardi evra, nije sada bitno, malo gore-dole.

Građani Srbije treba da znaju da bi vraćanje duga kojim je ova vlast zadužila Srbiju za samo mesec dana, to je ovih tri milijarde evra, trebalo sto godina kopanja litijuma da se to vrati, ako bi bilo toliko da se kopa. Trebalo bi nam 550 godina da kopamo litijum da bi mogli da finansiramo vaš Ekspo 2027.

Konačno od novca koji bi ova država inkasirala godišnje, a koje Vučić obećava kao blagostanje od kopanja litijuma, može da se kupi samo 4.769 narukvica koji nosi ministarka Vujović. To nije dovoljno ni da kupite narukvicu svakom 150 članu vaše stranke.

Znate li da Pariz od turizma godišnje inkasira 19,6 milijardi evra, to je 53 miliona evra dnevno. Pariz od turizma zaradi za jedan dan skoro koliko država Srbija za dve godine od litijuma kako ste vi projektovali. Zar mislite da je to normalno?

Idemo dalje. Vučić kaže da ćemo ako pravimo katode imati rast BDP 2,06%, što bi značilo da će se u budžet Srbije slivati, ne onih 31 milion nego 1,4 milijarde evra. Kako je to izračunao to samo on zna, jedino ako će on da pravi katode u Jajincima uz pomoć Kineza.

Ide dalje, pa kaže da ćemo na sledećem višem stadijum od proizvodnje baterija inkasirati, imati povećanje BDP za 3,97%, to ispada 2,78 milijardi evra, on zaokružio na tri. Čovek zaokruži 220 miliona evra ovako. Čudno zaokruživanje. Na pravnom fakultetu mislim da se ni tamo ne uči takvo zaokruživanje.

I onda obećava proizvodnju električnih automobila na bazi tih baterija i pokazuje nam direktora „Mercedesa“ ili Nemci pokazuju njemu tog direktora „Mercedesa“ da bi dobili litijum, a nama prodali, ne samo prodali đinđuve, nego pokazali sličice tih đinđuva, jer slike mercedesa i znakova mercedesa smo već viđali, znamo kako je to završilo. Nije nam prvi put. Onda se postavlja pitanje, a čemu takva laž? Zašto nas laže da će nam Nemci garantovati da neće biti posledica po okolinu, a portparol njihove vlade kaže da to nije tačno, da to nisu njihova posla, da je to posao vas gospodo ministri iz ove Vlade. Ova Vlada treba nešto da garantuje ovde. Ne može to da garantuje ni Šolc, ni nemačka vlada.

Zašto je držana u tajnosti ta ceremonija potpisivanja? Zašto smo to saznali od stranih medija dva, tri dana pred taj događaj? Šta ste hteli da sakrijete? Hteli ste da se narod raziđe, da padne pažnja. Šta je bila ideja? Ili ste morali da zbrzate zato što ste izgubili vreme zbog onih kradenih izbora, pa se pojelo šest meseci, pa su vas pritiskali rokovi, pa sada hajde brzo na vrat na nos da se krene u taj litijumski posao.

Za čije interese radi ovaj režim, to se postavlja pitanje? Za interese građana ove države očigledno ne radi. Reklo bi se da radi za interese Nemačke i nemačkog naroda, što verovatno nije tačno. Radi za svoj interes, što se u ovom slučaju poklapa sa interesom Nemačke, ne sa interesom Srbije.

Da li je neko u vrhu ove vlasti glup, naivan, nekompetentan, ucenjen, potkupljen, izmanipulisan ili sve to zajedno?

Šta je bilo sa tvrdnjom tadašnjeg šefa BIA, današnjeg ministra Vulina? Ne bi verovao da ću nekada da ga citiram. Čovek je kada je bio šef BIA rekao da u najbližem okruženju predsednika Vučića ima ljudi koji rade za strane službe. Da li je on to pročitao neke papire koje je zatekao u svojoj kancelariji, koji su napravljeni pre 2012. godine, jer ja znam da je bilo takvih papira i znam šta je pisalo u njima. Mogli ste i sami da dođete do takvih saznanja. Niste vi tema. Tema je vaš šef koji je znajući sve to što i vi dozvolio da takvi ljudi i dalje rade u njegovom okruženju. Šta je razlog za to? O čemu se radi? Raskućavanje je pravi izraz za ono što SNS, što vlast SNS radi sa Srbijom sve ove godine.

Aleksandar Vučić lično ima pravo da se ponaša kako hoće, ima pravo da se valja i u blatu, ali nema pravo da ponižava Srbiju. Simbolički je gest, ali je dovoljno ponižavajući ono što je radio bežeći ispred automobila kancelara Šolca kad ga je ovaj ostavio da ispred stoji par minuta dok ne ode i ponižavao ga tako.

On ponižava državu pristajući na takve stvari. Šta ima šef države da se ponaša kao ordenans nekome na aerodromu? Jednom posilni, uvek posilni Šešelju, Šolcu, kakve veze ima.

Samo pre par nedelja ova vlast je pozivala Berlin zbog rezolucije u Srebrenici. Još uvek po nadvožnjacima stoje oni natpisi da Srbi nisu genocidni, kao da to ne znaju Srbi dok im SNS ne kaže. Promovisana je na toj retorici ova deklaracija. Onda portparol nemačke vlade kaže kada ga pitaju – što sada ovako hitno, što ubrzano? Kaže – to je beogradska Vlada tražila da se ovo hitno uradi. Šta bi sa tom ljutnjom na Nemce? Šta bi sa mešanjem u izbore? Kad ste se to odljutili?

Vučić kaže da mu je dovoljno da Šolc nešto usmeno garantuje, kome Šolc može nešto usmeno da garantuje, pa ne može ni u Nemačkoj, u uređenim sistemima. Zakoni su garancije. Čoveku ne bi palo na pamet da on nešto garantuje Nemcima, a treba da garantuje Srbima, i mi to da mu verujemo. To je zato što Vučić misli da to nešto što je garancija, da to nešto ne vredi, pa tako razmišlja čovek koji je privatizovao državu. Poštovanje zakona je garancija i to je ono čega ovde nema.

Da li je moguće da Vučić veruje u garancije, čak da su mu dali ne znam kakve, nakon što su ga izigrali za zajednicu srpskih opština, ako je tačno posle svega da su oni njega izigrali ili je unapred on znao šta će da se desi . Kakvo je to ludilo sada?

Ovde ja mislim da imamo kombinaciju predaje, prodaje, sve skupa izdaje nacionalnih interesa. Kosovo je predato, priorodni resursi se prodaju u bescenje, jednom rečju ovo je izdaja. Postavlja se pitanje zašto ova vlast toliko žuri sa tim litijumom za tako male pare, i uz tako velike rizike?

Da li je moguće da se ne zapitaju zašto niko drugi ko ima takve resurse kritičnih sirovina, ne žuri da to uradi, samo za rudnu rentu i da li je moguće da im neko nije skrenuo pažnju na ulogu litijuma u tehnologija fuzionih nuklearnih reaktora, na koje se tek radi.

Šta je razvojena strategija ove vlasti i da li je ima i da li je to i dalje proizvodnja hrane, prehrambena proizvodnja i zato nam treba energija, navodnjavanje, upravljanje procesima, viši nivo prerade i sve to može.

Ne, ova vlast se opredelila da razvoj bazira na rudarenju, da stranci gazduju, Srbi kopaju, ostaje nam rudna renta i zagađenje, povratak u srednji vek i to je očigledno sistem vladanja i ekonomije kojom je Vučić fasciniran.

Ova vlast se opredelila da je okosnica razvojne strategije, da bude međunarodna izložba koja traje par nedelja i nacionalni stadion. Napredak baziran na betoniranju plodnih njiva oko Surčina i na proizvodnji automobilskih buva na plodnim oranicama, a napravili ste od Srbije evropski centar prljavih tehnologija, a u međuvremenu nam survali i obrazovanje i zdravstvo. Životni vek u Srbiji je na dnu evrospkog proseka.

Odgovorna vlada bi uradila sve sasvim drugačije, pre svega ne bi lagala svoje građane i išla bi na izbore sa tim što sada radite, pa ili bi dobili ili bi izgubili. Vi ste izašli na izbore sa blokiranim litijumskim projektima, sada ga hitno odblokirate. Prevarili ste građane ove zemlje.

Kaže Vučić, kada sam ga prozvao u decembru 2022. godine, da je imao tajni sastanak sa predstavnicima Rio Tinta, da nije tačno, tada se uzjogunio i rekao da nije tačno, sada kaže da je imao 40 sastanaka, pa ko laže?

Prevarili ste glasače kada ste izlazili na izbore, obećavajući da ćete braniti Kosovo, niste branili ni odbranili. Prevarili ste ih u decembru kada ste izašli na izbore obećavajući da nećete kopati litijum, slagali ste ih.

Na kraju, imam još jednu stvar koju sugerišem Aleksandru Vučiću koji nije ovde, ali verujem da i te kako prati šta se dešava, a to je da prestane da laže narod na temu odnosa prema ratu u Ukrajini.

Budi pošten, što je teško zamisliti, naravno i idi na izbore sa onim što stvarno radiš. Saopšti da ti je politika da izvoziš granate u Ukrajinu, jer to radiš, nemoj to da radiš tajno i preko posrednika, ili se opredeli za drugu varijantu, ovo što radiš je licemerno, prestani da izvoziš granate u Ukrajinu i da uvoziš kavijar iz Rusije. Od ovoga što ti radiš, samo ti i tvoja klika imate koristi, od izvoza municije u Ukrajini, samo ti imaš koristi na Zapadu, a od uvoza kavijara iz Rusije u svom glasačkom telu, objašnjavajući da nisi uveo sankcije. Srbija nema od toga nikakve koristi ni političke ni ekonomske , a tamo neki narod, civili, da se ne lažemo, ne samo vojnici ginu i životima plaćaju tvoju trgovinu za opstanak na vlasti.

Granate koje ih ubijaju su sa tvojim potpisom. Hvala.