Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Četrnaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 96 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim vas da ubace svoje identifikacione kartice u jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 107 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jovanović.
Izvolite.

Dobar dan svima.

Gospođo Brnabić, pošto ovde nemam kome da postavim pitanje i tražim obaveštenja, a to stoji u Poslovniku, zato smo se ovde skupili, jer ovde nikada nijednom nije došao niko od članova Vlade, između ostalog... Samo malo, samo malo.

Gospođo Brnabić, hoćete li da umirite ovo što dolazi sa ove strane?

Dakle, gde su članovi Vlade? Ako je već predviđeno da se njima ovde postavljaju pitanja. Da li čujete vi ovo, gospođo Brnabić? Da li se čujemo, gospođo Brnabić? Da li ste prisutni, gospođo Brnabić?

Dakle, gde su članovi Vlade kojima treba ovde da postavljamo pitanja? Čemu ova besmislena okupljanja? Ne, ne.

Vama ću onda postaviti jedno pitanje gospođo Brnabić ako me čujete. Dakle, vi ste jutros na „Happy-ju“ na onoj trovačnici kod Marića izjavili sledeću stvar – da mi ovde narodni poslanici iz opozicije namerno odugovlačimo sednicu na kojoj se raspravlja o rebalansu budžeta i pitanje je da li će se ono što je podneto kao zahtev da se raspravlja o litijumu još 10. ovde i održati ta sednica. To isto važi i za sednicu o Kosovu i Metohiji.

Dakle, ja sada vas pitam - šta je vaš plan zapravo ovde? Da li će biti sednica o litijumu i Kosovo i Metohiji? Kada? I to recite svima ovde da znamo da se zamajavate. Nije Marić Skupština i „Happy“, nego ovde, ovde vas gledamo i zato ste ovde i hvala što održavate red na sednici.

Hvala vam, poštovani narodni poslaniče.
Ja vas molim, ja mislim samo na ovoj sednici ovo četvrti put, molim vas, kumim vas, preklinjem, pročitajte Poslovnik o radu Narodne skupštine. To je minimum minimuma koji svaki narodni poslanik treba da uradi.
Član 205. - članovi Vlade ne prisustvuju u ovom delu sednice. Kumim vas, ko Boga vas molim samo da bi mogli da radimo, ali to je zaista minimum.
Dakle, poštovani građani, i to sam čula pa ne znam koliko puta i u utorak, članovi Vlade ne prisustvuju ovom delu sednice. Nisu pozvani.
Potpredsednica Marina Raguš vam je objasnila. Ovo je vaše vreme. Vi trebate i dobijate odgovore na ta pitanja. Ako ne dobijate, to nije okej i tu Narodna skupština uvek interveniše da članovi Vlade odgovore, ako je njima upućeno pitanje. Imaćete članove Vlade večeras od 16.00 do 19.00 časova.
Dakle, molim vas, molim vas, pročitajte Poslovnik o radu Narodne skupštine, samo da bi mogli da radimo.
Što se tiče drugog dela vašeg pitanja, apsolutno sam želela danas da kažem i vama, svim narodnim poslanicima, i građanima Republike Srbije da vi pre svega narodni poslanici opozicije morate da odlučite koji su vam prioriteti i šta želite da radimo u ovoj Narodnoj skupštini.
Podneli ste Predlog zakona o zabrani istraživanja litijuma i borata. Tražili ste tim Predlogom zakona da to bude na vanrednom zasedanju. To vanredno zasedanje po zakonu se završava 30. septembra u ponoć. Od 1. oktobra počinje po zakonu redovno zasedanje. A onda ste istovremeno podneli 146 amandmana na ove zakone koji se trenutno raspravljaju. Koristite svako pravo za repliku. Koristite svako pravo za povredu Poslovnika i kada nije povreda Poslovnika, već je replika. Otežete sednicu. Ne možemo da se dogovorimo da radimo da završimo ovu sednicu. Dakle, 146 amandmana. Kako mislite da završimo? A onda ste dodatno podneli i Predlog zakona o KiM i to takođe da bude u vanrednom zasedanju.
Vi ili ne znate kad se završava vanredno zasedanje ili opet ne znate ni Zakon o Narodnoj skupštini, a ne Poslovnik o radu ili ne želite da raspravljamo ovde o litijumu i o KiM?
Evo, molim vas da uradite šta želite sa tih 146 amandmana da bi to završili, ovu sednicu, da bi otvorili sednicu o Predlogu zakona o litijumu. Molim vas. Molim vas.
Tako da vam sada objašnjavam kako možemo da radimo i kako možemo…
(Aleksandar Jovanović: Desetog je podnet zahtev.)
Ja vas molim da mi date prostor da pričam, da govorim.
Kada ste podneli za KiM?
Tako da vas molim još jednom da se dogovorimo kako ćemo raditi. Tome služe kolegijumi. Neki predsednici ili predstavnici poslaničkih grupa opozicije zaista konstruktivno učestvuju na tim kolegijumima i ja im se na tome zahvaljujem. Neki, građani mogu i sami da pretpostave koji, se ponašaju na tim kolegijumima jednako kako se ponašaju i ovde u plenumu pa je nemoguće dogovoriti i razgovarati.
Ali, još jednom, 146 amandmana sa dinamikom rada koju smo videli od ponedeljka znači da mi ni ovo što imamo ne možemo da završimo u vanrednom zasedanju. Hvala vam.
Izvolite dalje.
Reč ima Verica Milanović.

Zahvaljujem.

Želim da uputim dva pitanja Ministarstvu za brigu o porodici i demografiji.

Prvo pitanje je zašto mesecima kasne isplate zarada trudnicama koje održavaju trudnoću, odnosno nalaze se na trudničkom bolovanju? Znamo da po zakonu prvih mesec dana bolovanja poslodavac je odgovoran za isplatu bolovanja, a nakon toga Republički fond za zdravstveno osiguranje i tu nastaje problem.

Onog momenta kada obaveza prelazi na Republički fond za zdravstveno osiguranje počinje kašnjenje isplata ovih zakona po dva, tri i više meseci.

Zaista ne znamo o čemu se ovde radi. Da li je pitanje organizacione prirode, administrativne prirode ili se pak radi o nedostatku finansijskih sredstava? Molimo vas, s obzirom da je ovo izuzetno bitno pitanje da opredelite sredstva Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i da se ubuduće normalizuje isplata ovoj osetljivoj kategoriji lica u Srbiji.

Drugo pitanje se odnosi i glasi zašto i ovo ministarstvo i svi mi Srbiji dozvoljavamo da se vrši diskriminacija dece koja ne žive u Beogradu. Deca van Beograda nemaju ista prava kao što imaju deca u Beogradu.

Svedoci smo da je u prethodnih dana nema lokalne samouprave gde građani nisu pokušavali da sa svojim lokalnim čelnicima stupe u kontakt, da zahtevaju da se u lokalnim budžetima predvide sredstva za ovu namenu. Pisali su peticije, predavali peticije, međutim nikakvog sluha nema. Poznato je da lokalni čelnici niti žele da se bave ovim, a možda i ne mogu s obzirom da je sve centralizovano u Srbiji, zato vas molim da ovaj problem rešite, politike koje se odnose na decu, na porodicu moraju biti jedinstvene za celu teritoriju Srbije. Zahvaljujem.

Hvala vam.
Hvala vam svakako na korektnom pitanju.
Reč ima narodni poslanik Bogdan Radovanović.

Poštovane građane i građani Srbije ja ću tražiti obaveštenje i postaviti određena pitanja u vezi sa dve veoma važne teme. Prva se tiče opšte bezbednosti, a druga opšte ekološke situacije u našoj zemlji. Dozvolite mi samo da dam kratak kontekst pre toga.

Dakle, režim uporno kontaminira javni diskurs militarističkom retorikom, kupovina naoružanja, obavezni vojni rok, a naše društvo je dugi niz godina ophrvano nasiljem što je i kulminiralo ne zapamćenim prošlogodišnjim majskim masakrima i umesto preuzimanja odgovornosti mi smo slušali demagoške floskule o tome kako sistem nije zakazao, kako je povećana bezbednost postavljanjem policajaca u škole. Takođe svedočili smo akciji masovnog razoružavanja, a na terenu situacija je praktično takva da izgleda kao da su civili bolje naoružani od pripadnika sektora bezbednosti. Uporedo sa tim, dakle, roditelji i učenici maltretiraju i fizički napadaju nastavnike uz čuvenu rečenicu „znaš ti ko sam ja“, vršnjačko nasilje je u procvatu. Dešavaju se oružani sukobi u sred bela dana, na primer prošlog oktobra u Užicu, u centru Beograda se iz vazdušnih pušaka upucavaju deca. Imali smo i svedočili 15 femicidu od početka godine, teroristički napadi se vrše samostrelima, pa da li je postignut bilo kakav efekat smanjenjem količine naoružanja ako se ono ne kontroliše i ako je crno tržište preplavljeno istim. U tom smislu imao bih nekoliko pitanja za MUP. Prvo, koliki je broj krivičnih dela u kojima je kao sredstvo izvršenja korišćeno vatreno oružje u mesecima nakon završetka kampanje dobroBvoljne predaje oružja. Ovde me zanima i apsolutni broj i onaj procentualni odnos kada se uporede isti meseci prethodne godine.

Drugo, da li statistički podaci pokazuju zaista smanjenje nasilja u društvu i pošto ne znamo šta se desilo sa tolikom količinom prikupljenog naoružanja pitanje je da li je ono uništeno, negde skladišteno ili se nešto treće dogodilo prosto sa njim.

Osim nasilja naša zemlja je preopterećena i ekološkim problemima. Pitanje litijuma i potencijalno najavljeno otvaranje rudnika Rio Tinta u dolini Jadra samo je jedno od njih. Naša zemlja je veoma zatrovana godišnje preko 15 hiljada ljudi premine od posledica zagađenja vazduha, preko 700 hiljada ljudi nema čistu pijaću vodu, gušimo se u smeću, jer postoje na hiljade divljih deponija, čak i one koje su predviđene da budu sanitarne imaju zaista ozbiljne probleme. Postoji, ili tačnije rečeno, postojala je jedna regionalna deponija u kojoj je odlagano smeće iz dva grada Užica i Čačka i sedam opština to su Požega, Bajina Bašta, Arilje, Lučani, Kosjerić, Čajetina i Ivanjica.

Dakle, uloženi su milioni kako bi se na tom mestu napravila jedna moderna sanitarna deponija, ali je ona zastrašujućom nebrigom, nezakonitim radom i prosto jednim opštim nemarom pretvorena u jedno smetlište koje truje okolino.

S obzirom na činjenicu da povodom ekološke katastrofe uzrokovane požarom, na deponiji Duboko zvanične institucije se ili nisu izjašnjavale ili su dezavuisali, obmanjivale javnost sakrivajući pravu istinu, naravno zbog potrebe vlasti da se prava istina sakrije, da se ublaži isključivo i samo politička šteta ja ću sada postaviti određena pitanja za koje je važno da se čuje odgovor.

Pitanje za Ministarstvo za zaštitu životne sredine – prvo, kako ste dozvolili da regionalna deponija duže od dve godine nezakonito radi bez neophodnih dozvola za rad? Sami ste rekli u Ministarstvu pre par dana tek dve dozvole za rad nisu, odnosno da je odbačen zahtev za njihovu obnovu. Zbog čega je tek tada to rečeno? Koji je tačno dalji plan sa deponijom, na osnovu čega se planira proširenje ukoliko nije rešena sanacija i u koliko ne postoje adekvatne dozvole i na kraju, koliko tačno u Srbiji ima nesanitarnih, a koliko sanitarnih deponija? Dodatno još jedno pitanje za MUP – koliko je tačno požara na deponijama širom Srbije bilo ove godine, a koliko 2023. godine, obzirom da poslednju zvaničnu informaciju koju imamo upravo od MUP-a je da je u 2022. godini bilo ukupno 1760 na deponijama širom Srbije. Hvala.

Hvala.
Jedna konstatacija. U rebalansu budžeta imate predviđeno 336 dodanih za zatvaranje nesanitarnih deponija i drago mi je da konstatujemo i vi i ja, pošto ste iz Požege, a meni je Požega poprilično draga, da je tamo zatvorena nesanitarna deponija. Tako da evo, nešto radimo.
Da vam kažem, obzirom na to da ste rekli, a važno mi je zbog građana, da su civili bolje naoružani od pripadnika sektora bezbednosti, Bog te pita sa kime se vi družite. Ja to videla nisam, a verujem ni većina građana Republike Srbije.
Idemo dalje, reč ima Aleksandar Pavić.

Poštovana predsednice Skupštine, poštovani narodni poslanici, prvo pitanje Poslaničke grupe MI – Snaga naroda je upućeno Ministarstvu finansija. Radovi na izgradnji nacionalnog stadiona su započeti, izdaci za nacionalni stadion su u budžetu Republike Srbije za 2024. godinu rebalansom budžeta povećani na 31 milijardu dinara. Sa tim u vezi, tražimo od Ministarstva finansija i Vlade Republike Srbije da nam dostave studiju opravdanosti za izgradnju nacionalnog stadiona i studiju izvodljivosti za izgradnju nacionalnog stadiona. Pogotovu što su izbudžetirani pre izrade studije izvodljivosti, bar prema pisanju medija. Pri tome, stadion je smanjen sa najavljenog kapaciteta 62.000 na kapacitet od 52.000 gledalaca što je objavljeno letos, a cena se povećava.

Drugo pitanje je vezano za Vladinu akciju „najbolja cena“ sa lancima super marketa. Na koji način je ta akcija dogovorena sa super marketima, da li je održan neki sastanak, ko je inicirao sastanak, kada i gde je održan takav sastanak, ko je sastanku prisustvovao, koji direktori i kojih super marketa su prisustvovali, da li je održan zajednički sastanak ili pojedinačni sastanci sa direktorima pojedinih lanaca supermarketa? Ko je odredio cene i proizvode koji će biti na sniženju, predstavnici Vlade ili predstavnici super marketa? Da li je lancima super marketa ponuđen neki novac iz budžeta, otpis poreza ili dugova, zemljište za nove lokacije ili bilo koja druga materijalna korist u zamenu za stavljanje etikete „najbolja cena“ i šta je tačno nuđeno? Hvala.

Hvala vam.
Iznad svega, relevantno pitanje.
Sada reč ima Slobodan Nikolić.

Poštovana predsednice, poštovane kolege, imam pitanje za gospodina ministra Vesića, to je ministar saobraćaja i infrastrukture.

Konkretno, postavio bih pitanje – zbog čega „Er Srbija“ ima monopol na cenu kada se radi o letovima prema Moskvi i ti letovi su ekstremno skupi, od 130.000 do 140.000 košta povratna karta, dok turska kompanija za 66.000 nudi isti let? Normalno, negde je šest i po sati let preko Turske, a do Moskve od Beograda je dva sata i 45 minuta.

Smatramo da „Er Srbija“ koristi svoj monopolski položaj, jer su uvedene sankcije „Aeroflotu“, tako da u tom delu bi mogao ministar da izvrši razgovor i sugestiju da ti letovi pojeftine, jer oštećeni su pre svega i naši građani, a i mnogi turisti iz Rusije koji bi došli ovde, ne mogu zbog tako skupog leta, jer za tu cenu može da se letuje u Egiptu deset dana za dvoje.

Takođe, postavio bih pitanje predsedniku Vlade Vučeviću. Da li se planira da dugo obećani diplomatski status Srpsko-ruskom humanitarnom centru u Nišu se dodeli? Poznato je da je taj centar za vanredne situacije od izvanredne koristi za Srbiju i da je dejstvovao nekoliko puta.

Takođe, postavio bih pitanje Vladi. Izjavljeno je nedavno nekoliko puta da je poslata humanitarna pomoć za postradale u Ukrajini, 5.000 laptopova, što ja pozdravljam, ali istovremeno pitam – da li je Vlada slala nekakvu humanitarnu pomoć u Kursku oblast i Donjecku oblast, gde je ruski živalj zahvaćen ratnim operacijama?

Postavio bih pitanje ministru unutrašnjih poslova Ivici Dačiću. Da li je planirano da građani Rusije koji su na privremenom boravku ovde kupovinom nekretnine dobiju privremeni boravak do tri meseca, a da potom ne mogu da dobiju državljanstvo? Predlažem da kupovinom nekretnine posle tri godine dobiju automatski državljanstvo. Ovo se pre svega odnosi na izvestan broj, koji je ne tako mali, ruskih državljanki koje su zasnovale brak sa srpskim državljanima i čekaju na srpsko državljanstvo pet do sedam godina i time je njima onemogućeno da zasnuju posao u državnim organima.

Imao bih pitanje za Milicu Đurđević Stamenkovski. U njenom ekspozeu o populacionoj politici ili demografskoj politici stanovništva zapostavljena je čitava jedna kategorija. Mi smatramo da srpsku državu može samo da obnovi srpski seljak. Međutim, mi imamo, niko nije govorio o tome, 250.000 do 260.000 neoženjenih momaka od 25 do 55 godina, jer ne mogu da zasnuju bračnu zajednicu. To više nije njihov lični problem, već nacionalni problem, jer devojaka u okruženju u srpskim selima nema. Znači, država mora da se pozabavi tim problemom.

Predlažem da se uvede bećarski porez, kao što je Miloš Obrenović u svoje vreme. Mi imamo u gradovima samce i samice sa ogromnim platama, koji teže za prolaznim materijalnim dobrima. Bilo bi dobro da jedan deo plate izdvajaju za socijalne slučajeve i podršku porodicama sa više dece.

Na kraju, poslednje pitanje za ministra za rad, zapošljavanje i boračka pitanja, Nemanji Staroviću. Da li je upoznat sa slučajem u Šapcu, da izvesna direktorka Centra za socijalni rad Biljana Mrkonjić na više intervencija i sugestija građana iz Cerske zgrade u broju 17, gde pomenuto ministarstvo poseduje stan…