Hvala vam.
Verujte mi dajem sve od sebe, ali imam i stepen tolerancije i fleksibilnosti da ipak narodni poslanici predstavljaju određenu grupu građana, tako da im dajem da pričaju o čemu god hoće, a da je teško, teško je. Posebno zato što imamo, čini mi se, po prvi put situaciju da opozicija ne želi da se završi ova sednica. Ne znam šta nas čeka posle ove sednice.
Reč ima Aleksandar Vulin.

Samo par pojašnjenja, jer zaista je besmisleno raspravljati o tome šta je bilo pre 30 godina, ali na nivou principa.
Ako treba da objašnjavamo inflaciju ili ako treba hiperinflaciju ili ako treba da objašnjavamo zašto smo imali redove za benzin, pa možda bi se neko setio da smo imali sankcije UN, da je svaka litra benzina koja je bila potrošena u recimo sanitetskom vozilu bila krivično delo i da je svaki lek koji smo odnekud nabavili bilo krivično delo. Ako ćemo da se vratimo u to vreme, možda nije loše čisto da se podsetimo i ko je tada tražio da nam se dodatno uvode sankcije, ko je tada navijao za to.
Ja mogu da razumem i politička borba je sasvim opravdana stvar, koristi se svaki argument, mislite da izgledate bolje pred svojim biračkim telom, to je potpuno legitimno i nema ljutnje. Ovo je svađanje sa zdravim razumom i ovo je stalno opravdavanje naših neprijatelja i naših protivnika. Nije kriv onaj ko nas je bombardovao i onaj ko nam je uveo sankcije, već smo krivi mi za to što su nam uveli sankcije i zato što su nas bombardovali.
Inače, Aleksandar Vučić je bio odličan ministar informisanja. Niti se toga stidim, naprotiv. Ovo me podseća i ne slučajno, Džejms Rubin, ako se sećate Džejmsa Rubina, Džejms Rubin je muž one Kristijane Amanpur. On je sada ispred „Stejt departmenta“ nekakav cenzor za naš prostor. On kontroliše novac koji se daje nevladinim organizacijama u oblasti medija za borbu protiv malignih uticaja. Tako nešto objašnjavaju čoveka. Sada kaže Džejms – ako ne budete slušali, podsetićemo mi, kaže, podsetićemo mi na vašu ulogu za vreme bombardovanja. To govori predsedniku Vučiću. Odlično, podsetite. Bio je ministar informisanja, branio svoju zemlju, sjajno, obavezno podsetite. Šta da podsetimo na njih i sve ono što su oni nama radili? Samo hoću da ne dozvolim da se svađamo sa zdravim razumom.
Još jedna važna stvar. Ovde je rečeno da nisu isplaćene ratne dnevnice. Ratne dnevnice su isplaćene apsolutno svima. Šta se desilo? Desilo se to da bi se kupila pobeda na izborima u Topličkom okrugu, onda su rezervistima u tom okrugu isplaćene duple ratne dnevnice i samo njima. Zbog toga ste imali tužbe od više milijardi. Onda su krenule masovne tužbe koje nisu bile odbranjive. Ne možete da objasnite da ste u Toplici isplatili ratne dnevnice dva puta, a da u Rasinskom okrugu niste i onda su krenule tužbe i onda smo plaćali, bogami, do 2017, 2018. godine sudske penale zbog toga što je urađeno. Ne treba ni da vam kažem da je to urađeno u vreme vlasti DS. Dakle, to je samo istine radi, a ovo zaista ostalo, radujem se nastavku razgovora o aktuelnom dnevnom redu.

Hvala vam.
Dakle, kada neko otvori ovakvu temu od pre 30 godina, onda i ministri imaju pravo da odgovore, kao i svako drugi. Zato vas molim da se držimo dnevnog reda.
Idemo dalje u tom smislu.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Uroš Đokić.
Da li želite reč?
Izvolite.

Hvala vam, predsedavajuća.

Poštovani građani Republike Srbije, ispred Narodnog pokreta podneli smo amandman da se subvencije u oblasti kulture povećaju za dve milijarde dinara. Pre samo nekoliko dana Željko Mitrović, vlasnik televizije „Pink“, a kako smo danas čuli iz svedočenja potpredsednika Vlade Aleksandra Vulina, i njegov venčani kum, otvorio je svoju palatu na Dedinju. Sad, da li od milošte ili od želje da pokaže svoj stav prema građanima Srbije, tu je palatu nazvao „hram svetog Žeksa“. Taj „hram svetog Žeksa“ ima jako velike veze sa kulturom i sa ulaganjem u kulturu i ako budete slušali, čućete zašto je neophodno da uložimo u kulturu.

Taj „hram svetog Žeksa“ izgleda kao replika Bele kuće i na otvaranju smo imali prenos nacionalne frekvencije, srpska policija je obezbeđivala saobraćaj da zvanice dođu i tada je Žeks rekao da mu je krivo što ovaj objekat ima samo 3.000 kvadrata, samo 30 ari, jer je bio mali da primi sve ljude koji su želeli da dođu i, da je znao, napravio bi veći. Ja se pitam – ko mu ovo omogućava i od kog novca on sve ovo radi? Sve ovo mu omogućava SNS kako bi građane držala u mraku, kako bi promovisao kič, šund, prostituciju, nemoral i kako bi ljudi živeli u ružičastoj realnosti.

Sa druge strane, danas imamo raspravu o budžetu gde je predviđeno budžetom da ogroman deo novca svih nas bude potrošen za izgradnju nacionalnog stadiona, za projekat Ekspo i za izgradnju delfinarijuma. Pazite sad, u Srbiji koja nema more napravićemo delfinarijum. Pretpostavljam da turisti koji dođu u Srbiju da vide naše kulturno znamenje, da vide našu istoriju, mogu u Beogradu da gledaju delfine.

Gospodo, u svakoj zemlji u koju turisti dođu dođu da bi videli specifičnosti te zemlje. Zaista verujem u to da je trebalo da turistima ponudimo da ostanu u neizvesnosti da li je bolja komplet lepinja u Užicu kod Šuljage ili u Bajinoj Bašti kod Kikana, da li je bolja šljivovica ili bolje vino iz Aleksandrovca, da li je bolje pečenje u okolini Čačka kod Dragiše i Brana ili je bolje svrljiško jagnje, a umesto toga mi turistima ne nudimo ni da obiđu Muzej Nikole Tesle, da obiđu podzemlje Beograda, da obiđu Hram Svetog Save, da vide naše manastire, srednjovekovne tvrđave. Mi ćemo verovatno da ih uputimo da obiđu „hram svetog Žeksa“.

Šta drugo i da očekujemo od vlasti koja je u Kragujevcu srušila rodnu kuću Đure Jakšiće? Zatim je napravila novu kuću i kaže – ovo je starija i lepša rodna kuća Đure Jakšića. Šta da kažemo kada ste dozvolili da se desi onom starom zdanju Obrenovića u Aranđelovcu? Vlast koja promoviše TV „Pink“ i promoviše rijalitije, koja građane bombarduje ružičastom realnošću, svakako ne mari za Nemanjiće, Nikoli Teslu ili Mihaila Pupina, jer hram u kome ova vlast podiže svoj rejting jeste „hram svetog Žeksa“.

Na kraju, dozvolite mi da završim rečima našeg čuvenog reditelja Kokana Mladenovića – u zemlji u kojoj budžet za kulturu počinje nulom, vlast misli da su građani nula. Hvala vam.

Idemo dalje.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Miloš Parandilović. Izvolite.

Kako ste mi danas, napredni kartelu, samo sam to došao da pitam? Da li vlada raj u kartelu ili postoje neki problemi? Ili je sve pod kontrolom? Sve je pod kontrolom, okej.

Gospodo naprednjaci, ja ne znam kako vas nije sramota da o bilo kojoj temi pričate, da o bilo kakvoj pljački pričate, bilo koga? Ne amnestirajući bilo koga, ja sam jedan od onih koji se zalažu da svako ko je oštetio budžet Republike Srbije treba da odgovara. Ali, da Siniša Mali kaže kako u ovom sistemu vučićevom nema ljudi koji su napravili milione - da nije tužno, bilo bi smešno. Da krenemo iz glave, samo ono što možemo da nabrojimo - "Konkord vest", "Milenijum tim", Radojičić, Veselinović, Bojović, i nema kraja tom spisku ljudi iz kriminogenih struktura, kojima vi dozvoljavate da nameštaju poslove a državu Srbiju zavijaju u crno već punih 12 godina.

Ja ne znam, gospodine Mali, bilo bi dobro da ostavite telefon i da slušate šta vas poslanici pitaju, mislim da bi to bilo vrlo pošteno, da li vi znate bez digitrona da izračunate koliko nekretnina imate? I vi delite lekcije i stalno vam je neko drugi kriv.

Zamerate nekome vraćanje u prošlost i podsećanje vas na ono što ste bili, a vi iz prošlosti ne izlazite. Vi ste ta crna mračna prošlost koja jede budućnost Srbije već 30 godina, vi ste u njoj zaglavljeni, vi ste zaglavili Srbiju i vi iz nje ne izlazite. Da pričam o vremenu Miloševića, kad je Vučić bio ministar informisanja, kad je Slavka Ćuruviju pojeo mrak nakon jednog teksta o njemu? Hoćete da pričam o tom vremenu? Ministar Mali kaže - prethodna vlast i sve vreme kuka o prethodnoj vlasti, a vama smeta vraćanje u prošlost.

Ono što je najgore i najironičnije u svemu tome - ministar Mali je ta prošlost. On je ta prethodna vlast. On je bio direktor Agencije za privatizaciju, a pre toga pomoćnik ministra za privatizaciju. On je ovu zemlju zavijao u crno. On se tad nafatirao i sad se fatira. I stalno vam je neko drugi kriv. Petsto godina, čini mi se, da živite i da vladate, opet bi vam neko drugi bio kriv. Kad kaže on - bivša vlast, ja ne znam na koju prethodnu vlast misli? Možda na vladu Cvetković-Maček? Na koga više misli kad je svuda bio?

Rasturili ste ovu zemlju, razbucali ste je do temelja. Žao mi je što premijer nije tu. Ovo vreme koje sam prekoračio, skinite od grupe. Da li vam je poznato možda ime Munir Trepalovac, Bošnjak iz Prijepolja koji je 40 godina proveo na radu u Nemačkoj? On se vratio da uloži u svoj grad novac, u Vakuf naselju u Prijepolju. Dobio je građevinsku dozvolu od opštine da gradi dvospratni objekat, poslovno-stambeni prostor. Nakon toga, slušajte me vrlo pažljivo, ovo je vrlo bitno, ako ste normalni, dolazi čuveni vaš kadar i komesar iz Priboja, Krsto Janjušević i traži od čoveka reket, koji je stigao do pola gradnje, koji je uradio temelje. Kad čovek odbija da mu da reket, preko noći se preinačuje građevinska dozvola i zabranjuje mu se izgradnja, pa se pojavljuju botovi Srpske napredne stranke koji tobož protestvuju protiv divlje gradnje.

E, to ste vi, koji pomažete investicijama u ovoj zemlji. To ste vi. Pričate o stranim investicijama a našeg čoveka, koji se vrati i hoće da uloži u svoje mesto koje je ruinirano, ponajviše zahvaljujući vama, vi mu lomite kičmu. To ste vi, grupa bezdušnika, amatera i neznalica, koja jede budućnost ove zemlje, koja razvaljuje budućnost ove zemlje. I za to ćete odgovarati, ne samo pred sudom istorije, nego pred oslobođenim srpskim pravosuđem. Hvala.

Da pročitam kako glasi ovaj amandman koji je gospodin narodni poslanik predložio - U članu 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu, u članu 1, opis - ukupni rashodi i izdaci, 1.4 Subvencije - Ekonomska klasifikacija, 45. suvencije u oblasti rudarstva i energetike broj 20.844.343.000 zamenjuje se brojem 10.844.343.000, subvencije u oblasti turizma broj 1.989.000.000 zamenjuje se brojem 11.989.000.000.
Pretpostavljam, poštovani narodni poslanici i građani Republike Srbije, da ste čuli obrazloženje zašto je baš ovaj amandman bio potreban i kako bi građani Republike Srbije živeli bolje ukoliko bi prihvatili ovaj amandman. Ne, ništa niste čuli o tome. Ovo se zove, da nam je samo svima sasvim jasno, jer kao predsednica Narodne skupštine radiću ovo svaki put, zloupotreba instituta amandmana da bi se produžila sednica Narodne skupštine Republike Srbije.
Idemo dalje.
Institucija amandmana? Da.
Institut amandmana, ne može institucija amandmana. Hvala vam mnogo. A niste me ispravili oko zloupotrebe? Dakle, slažemo se da je bila zloupotreba. Hvala vam i na tome.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Ivana Rokvić. Izvolite.

Poštovani građani Srbije, uvažene kolege, ovim rebalansom ste predvideli ostale subvencije u oblasti zaštite životne sredine, ali ono što niste predvideli i što uspešno zaboravljate već 12 godina je da izgradite postrojenje za preradu otpadnih voda. Beograd je jedina evropska prestonica u kojoj se fekalne otpadne vode direktno ispuštaju u dve međunarodne reke, Savu i Dunav.

Količina vodenog otpada samo u Beogradu, na ušću Save u Dunav, za samo jednu godinu jednaka je zapremini od 65 hiljada olimpijskih bazena. U toj jednoj godini otpadne vode u Srbiji sadrže tačno 109 tona cinka, 55 tona bakra, 17 tona hroma, 13 toma arsena, 12 tona olova, 11 tona nikla. Sve ove cifre su sa tendencijom povećanja i to su podaci Agencije za zaštitu životne sredine. Reke u Srbiji postale su plutajuće deponije.

I ne samo što nemamo fabriku za preradu otpadnih voda, nego čak nemamo ni postrojenja za tretman komunalnih voda. Odnosno, imamo ih, ali u punom kapacitetu radi jedva jedna trećina.

Da vas podsetim, Srbija da bi bila članica EU mora da prerađuje 90% otpadnih voda, a mi smo sada na jedva 15%. Na sve to, naš predsednik Republike odlazi u Francusku, gde izjavljuje da Srbija nije u stanju da upravlja velikim sistemima poput metroa u Beogradu, zbog čega se stvara prostor za francuske kompanije. Zbog čega prepuštate upravljanje našim prirodnim resursima drugim državama? Kako to mislite da Srbija nije u stanju? Mislite vi niste u stanju, jer kupujete diplome, imate manir da stavljate nestručan kadar na odgovorne pozicije i mislite kako jedan vaš, od skora vaš poslanik juče reče da se škola ne isplati.

Narodni pokret Srbije – Miroslav Aleksić smatra da se škola i te kako isplati i takođe smatra da Tehnološko-metalurški fakultet već 52 godine stvara vrhunske stručnjake, pogotovo u oblasti zaštite životne sredine. Jedini problem je što naši stručnjaci, doktori nauka ne mogu da dođu ni do izražaja, ni do posla od vaših neobrazovanih, ali partijskih drugova. Hvala.

Hvala.
Idemo dalje.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik dr Ana Jakovljević.
Izvolite.

Uvaženi građani Srbije, tri dana slušamo predstavnike vlasti koji nam non-stop iste brojke pominju ne bi li nas uverili da živimo u razvijenoj zemlji, a mi to nikako da shvatimo.

Kada pogledate ključne parametre po kojima se neke zemlje karakterišu kao razvijene, onda shvatite da su temelji njihovog razvoja zapravo ulaganja u nauku i obrazovanje. U EU procenat društvenog BDP koji oni izdvajaju iznosi 2,3% dok u Srbiji iznosi 0,5%. Predviđenim rebalansom apsolutno se ne pominju sredstva koja bi trebalo uložiti u nauku i povećati iznos u budžetu, ali zato je predviđeno zaduživanje za projekte koje vlast sprovodi pod posebnim pravilima i vrlo često, kako kažu MMF i Fiskalni savet, ti projekti nisu dostupni javnosti na uvid. Tako da imamo jedino reč vladajuće koalicije da će se ti projekti „majke mi, u budućnosti isplatiti“.

Da krenemo redom. Pominje se EKSPO. Evo, vidite po auto-putevima reklamu kako je Srbija ponosni domaćin EKSPO-a i kako će to doprineti razvoju Srbije, a zapravo EKSPO će biti samo projekat koji će se desiti u Beogradu i velika je šteta što je Srbija propustila priliku da od ovog projekta napravi priliku da se regionalno Srbija razvija, kao što je to učinila Španija kada je bila domaćin ovakvog EKSPO-a.

Dok će se u EKSPO upumpavati milijarde evra Beograđani, odnosno mi, svi ćemo svakog dana biti zaglavljeni u saobraćaju jer nemamo metro, a 2018. godine su predstavnici vlasti kupili od preduzeća koje mi finansiramo karte da se voze ne znam kojim linijama. Ali, imamo rešenje koje čekamo, to su leteći automobili, pa će nam oni, valjda, u međuvremenu pomoći da se vadimo iz saobraćajnih gužvi.

Takođe, glavna železnička stanica se izmešta na Novi Beograd, ukidaju se međumesna stajališta, a gradski prevoz koji treba da prati jedno takvo izmeštanje prosto nije prilagođen toj situaciji i možete samo da zamislite kakve nas tek gužve očekuju, naravno, opet da se nadamo da će nas spasiti leteći automobili.

Opet, vlast planira da gradi delfinarijum, a kao što moja koleginica pre mene reče – 30% Beograda nema kanalizaciju. Na više od 30 mesta se fekalne vode ulivaju u njegove dve reke.

Sledeći projekat o kome vlast priča da će doneti boljitak je izgradnja nacionalnog stadiona, pa za to imamo uporediv primer. U Zaječaru umesto da je sportski kompleks „Kraljevica“, koji je namenjen omladini i deci, da je on obnovljen, neposredno pored njega je izgrađen stadion na kome je domaćin, gle čuda, OFK Beograd. Taj stadion se koristi tri puta godišnje, dok „Timok“ iz Zaječara igra na nekom potpuno razrušenom i devastiranom stadionu.

Poštovani građani Srbije, samo prosto moram da se osvrnem ovde na jedan od osnovnih postulata ekonomije i stvarno mi je čudno da ovde ekonomisti zaduženi za naš budžet taj standard stalno prenebregavaju. Vrednost novca nije ista kako vreme protiče. Sto dinara 2012. godine nema istu vrednost kao 100 dinara danas. Stvari koje ste tada mogli za te pare da kupite sada ne možete da kupite i prestanite više da upoređujete iznose iz tih godina sa današnjim iznosima. Moguće ih je upoređivati, ali primenom matematičkih jednačina prema kojima možete da dođete do te uporedivosti.

Tako da, moramo da napravimo razliku između rasta i razvoja. Dragi građani, rast o kome priča ovde vlast sve vreme su ove cifre koje stalno šteluju i pokazuju kako nama ide super. Tako vam kažu – direktne strane investicije su nikad veće, ali zaborave da vam kažu da stranim investitorima daju subvencije, koje čim isteknu strani investitori se pokupe i odu iz ove zemlje.

Razvoj je ono što vidite kada pogledate u svoj novčanik. To vam govori gde se nalazimo, šta možete da kupite i kako živite, pa vi odlučite da li ćete verovati vlasti ili svom novčaniku.