Možete samo da privodite kraju. Isteklo vam je pet minuta. Privodite kraju.

Znači, u tom stanu je ta maloletna osoba, u garsonjeri, svakodnevno se dešavaju skandali.

Hvala vam, nemate više vremena, a niste me ni poslušali da privodite kraju.
Mila Popović, izvolite.

Zahvaljujem. Imam pitanje za Ministarstvo unutrašnjih poslova i tužilaštvo. Prema navodima BIRN-a, postoje sumnjive okolnosti pod kojima su privatni prevoznici dobili posao za prevoz putnika u Beogradu u vrednosti od 1,2 milijarde evra naših para.

Naime, prema izjavama svedoka koje je BIRN naveo u ovom članku, zakazan je bio sastanak i održan u pančevačkom hotelu „Tamiš“, za koji takođe postoje informacije nezvanične od ljudi koji žive u Pančevu i koji rade u hotelu, da taj hotel je u stvari u vlasništvu Branka Malovića, sive eminencije SNS i potpredsednik izvršnog odbora SNS.

Na tom sastanku prisustvovali su privatni prevoznici, koji su želeli da učestvuju i na tenderu, kao i ljudi iz gradske uprave. Tada im je rečeno da bi mogli da učestvuju na tenderu i da dobiju posao da prevoze putnike u Beogradu, treba da plate u kešu izvesnoj osobi iz gradske uprave. Postojala je tarifa 30.000 evra po zglobnom autobusu, 25.000 evra po solo autobusu i još 10.000 evra za svaki minibus. Oni koji nisu želeli da plate, nisu imali priliku da učestvuju na tenderu i nisu mogli da dobiju posao.

Dakle, imali smo jedan konzorcijum privatnih prevoznika koji se prijavio za posao i oni su dobili posao u vrednosti od 1,2 milijarde evra, i to dve firme povezane sa Zvonkom Veselinovićem, čovekom koji je zajedno sa svojim partnerom Milanom Radojičićem poslednjih godina postao jedan od najbogatijih Srba, koji zida i gradi i dalje po Beogradu, iako se nalazi na međunarodnim listama za sankcije zbog organizovanog kriminala i koji je hapšen u vreme prošlih vlasti zbog droge i zbog krađe kamiona. Da ne govorim o tome da je prevoznik C&LC, poznat po brojnim incidentima sa vozilima koja nisu bila bezbedna. Znamo da se više puta linija 511 koja vozi za Sremčicu, koja je u njihovom vlasništvu, samozapaljivala i da je rizik po bezbednost građana.

Dakle, postavljam pitanja Ministarstvu unutrašnjih poslova i tužilaštvu – da li je sprovedena istraga o potencijalnoj korupciji, te nepravilnostima u poslovanju i sigurnosti vozila koja saobraća na beogradskim ulicama? Ako nije, zašto nije i kada će sprovesti istragu? Da li je sprovedena istraga o navodima da su pojedini prevoznici bili prinuđeni da plate nadoknadu u gotovom novcu da bi učestvovali na tenderu? Ako nije, zašto nije i kada će? Jer izuzetno je važno da se svi ovi navodi detaljno ispitaju, kako bi se osiguralo da se tenderi sprovode na zakonit i transparentan način, u interesu građana Beograda i bezbednosti putnika u javnom prevozu.

Drugo pitanje je za gospodina Vesića, a vezano je za Fabriku za preradu otpadnih voda u Velikom Selu. Gospodin Vesić, Siniša Mali i Aleksandar Vučić od 2019. godine obmanjuju građane da se gradi i radi Fabrika za preradu otpadnih voda u Velikom Selu. Mi smo bili u Velikom Selu, evo, pogledajte kako to tamo izgleda. Tamo nema ničega, ni „f“ od fabrike, nema radnika, nema mašina, ali zato ima ono što vi volite da kažete – zmija, pacova i žaba, ja ih lično videla svojim očima.

Pa me zanima, pošto sam ja već postavila pitanje Goranu Vesiću kada će se graditi i kada će biti završena Fabrika za preradu otpadnih voda u Velikom Selu, odgovor glasi – s obzirom na činjenicu da izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda nije ugovorena, u ovom trenutku ne postoji ni precizno određen rok za izgradnju istog.

Pa me zanima, dakle, pitanje za gospodina Vesića, zašto je pet godina lagao građane da se gradi Fabrika za preradu otpadnih voda, kada sada u ovom odgovoru vidimo da još nisu ni započeti pregovori za izgradnju? Jer znate, kad kažete građanima da se nešto gradi, oni misle da se zaista tamo nešto gradi, a ne da je tamo sve obraslo u korov i da ljudska noga nije kročila.

Drugo pitanje, zašto se nije nastavilo sa projektom "Interceptora" koji je Dragan Đilas izgradio 2012. godine? To je kolektor koji sakuplja sve fekalne vode i onda je samo trebalo nastaviti projekat. Zašto je obustavljen projekat? Na to je Goran Vesić odgovorio da je taj posao bio u nadležnosti gradskog građevinskog zemljišta grada Beograda i da on nema odgovor na to pitanje.

Gospodin Vesić treba da prestane da se pravi blesav i da se ponaša kao da je juče došao na vlast. U Beogradu je 10 godina bio vlast, 2013. je bio sekretar privremenog organa, 2014. je bio gradski menadžer.

(Predsednik: Molim vas, privodite kraju.)

Tako da je to pitanje za njega - da li može, kao ministar, da da odgovor zbog čega je prekinut ovaj projekat?

Gospodin Vesić ne bi trebalo da nam govori… (Isključen mikrofon.)

Zaista nije korektno.
Reč ima Nebojša Novaković.

Hvala lepo.

Uvažena predsednice, poštovane kolege, ja bih svoja pitanja uputio Ministarstvu spoljnih poslova, gospodinu Marku Đuriću. Smatram da postoje određene kontradiktornosti u našoj spoljnoj politici. Situacija u svetu svakako jeste kompleksna, ali kako jeste kompleksna, treba da vidimo kako Srbija tu može da se snađe i sa čime možemo zapravo da računamo na terenu spoljne politike.

Naime, ima nekoliko problematičnih momenata. Kako "Fajnešel tajm" piše u svom tekstu, ja ću citirati - Izvoz municije koji ide ka Ukrajini od strane Srbije dostigao je vrednost 800 miliona evra. Ovo je suma koju je za ovaj list potvrdio i predsednik Aleksandar Vučić i naznačio je kao približno tačnu, a opravdao je ekonomskim razlozima. Radi se o periodu od 2022. do danas, odnosno od invazije Rusije na Ukrajinu.

U istom tekstu, sagovornici teksta, gospodin Vejvoda i Trebeš kažu - Učešće Srbije u protoku municije ka Ukrajini dovoljno je prikriveno. Jasno je da gospodin Vučić želi da zadovolji svoju krajnju desnicu u Srbiji, dok Srbija pruža masovnu pomoć oko naoružanja Zelenskog i Ukrajine.

Ovo je još dodatno interesantno ako se uzme u obzir i druge cifre. Mi smo i u toku rebalansa mogli da čujemo raspravu o tome koliko smo jači ili slabiji od drugih zemalja. Konkretno, juče smo čuli da smo dosta jači od Hrvatske. Ovi podaci koje ja imam zapravo tako nešto i potvrđuju, iz prostog razloga što Hrvatska kao članica NATO-a, recimo, ukupna vrednost njenog izvoza municije ka Ukrajini je svega 180 miliona evra, naspram ukupne vrednosti Srbije od 800 miliona evra.

Na unutrašnjem planu su stvari jasne, tu imamo širenje rusofilstva i putinizacije, ali na spoljnopolitičkom planu Zelenski i Ukrajina dobijaju značajnu podršku u vezi sa municijom i ta podrška je bolja opet od Hrvatske na način da oni daju određene tenkove koji nisu do kraja ni upotrebljivi. Srbija snabdeva Ukrajinu sa granatama koje su joj vrlo potrebne, pa je moje pitanje za Ministarstvo spoljnih poslova kako ovo utiče na geopolitičke odnose i našu poziciju na zapadu?

U vezi sa tim je i moje drugo pitanje gospodinu Marku Đuriću. Danimo ovde raspravljamo o parama za avione za "Rafale". Premijer je već rekao i obrazložio da je i to geopolitički potez, međutim, i ovde nalazimo određene kontradiktornosti. Kao što se i ovde raspravlja u ovom parlamentu o "Rafalima", u francuskom društvu se raspravlja o toj prodaji aviona Srbiji, pa se tamo kaže, citiraću tekst – Socijalistička partija pozvala je predsednika Francuske da ugovor o prodaji "Rafala" Srbiji dostavi skupštini Francuske i da ga suspenduje dok se parametri korišćenja ovih "Rafala" i njihova demokratska kontrola ne registruju, garantuju i nadgledaju unapred Sporazumom o odbrani.

Izgleda da dogovor sa Makronom ne znači obavezno i dogovor sa Francuskom. Postoje ljudi koji tamo drugačije misle. Njihove motive čitam u sledećem - Francuski socijalisti podsećaju na događaje u Banskoj, za koje niko nije odgovarao i govore o tome da su decembarski parlamentarni i lokalni izbori, prema izveštaju međunarodnih posmatrača, ocenjeni za lažne - ovo je citat, i smatraju da se ovim ugovorom na evropskom nivou diskredituju izgledi za evropsku integraciju Srbije.

Na kraju ću završiti sa pitanjem za gospodina Vulina, ministra bez portfelja. Mi smo u jučerašnjoj diskusiji i prekjuče od njega označeni kao pronatovska opozicija, a evo izgleda da neke poruke dolaze iz suprotnog smera. Pitanje za ministra Vulina je - kako komentariše izjavu svog koalicionog partnera, gospodina Pastora, da je za ulazak Srbije u NATO i kako je ovo konzistentno sa politikom koju vodi Vlada? Hvala vam.

Hvala vam, poslaniče.
U principu bih volela da možda ne koristimo ovo vreme da postavljamo ili postavljate ovde pitanja na koje je sto puta dat odgovor, samo da bi politizovali neke teme, ali, dobro.
Ja ću vam ponoviti - Srbija ne izvozi oružje zaraćenim stranama, ni Rusiji, ni Ukrajini. Mi imamo namensku industriju, izvozimo onim dozvoljenim krajnjim kupcima i brinemo o našim ljudima i njihovim porodicama, desetinama hiljada zaposlenih u tim kompanijama. Ali, dobro, ako tako želite, to je takođe okej.
Reč ima Ljubinko Đurković.

Poštovane dame i gospodo, braćo i sestre, uvaženi građani, iskoristiću priliku da postavim nekoliko pitanja nadležnim ministarstvima i Vladi u celini.

Za Ministarstvo prosvete i ministarku Slavicu Đukić Dejanović, da li će i kakve posledice pretrpeti zaposleni u prosveti zbog obustave rada i da li će evidencija koja je pravljena tih prosvetara koji su traženi od direktora škola pomoći u tome da se izvrši dodatni pritisak na te prosvetne radnike, a na neki način zanemarujemo nagomilane probleme u prosveti?

Ministarstvu poljoprivrede i za ministra Aleksandra Martinovića, ko je i kada dao saglasnost Rio Tintu za kupovinu poljoprivrednog zemljišta i saglasnost za istraživačke radnje i eksploataciju iako su Zakonom o poljoprivrednom zemljištu i Zakonom o eksploataciji zabranjeno istraživanje i eksploatacija koja se obavlja na poljoprivrednom zemljištu prve, druge, treće, četvrte, pa i pete kategorije i kako je otuđenje poljoprivrednog zemljišta bilo moguće za strance, odnosno strana i pravna i fizička lica?

Ministarstvo unutrašnjih poslova, ministru Ivici Dačiću, da li je policija podnela prijavu za fizički napad na snimateljsku ekipu "Slike života" koji je 21. avgusta u reonu Čoke Rakite, teritorije opštine Žagubica, protiv dva vozača cisterne, JP "Belosavac" iz Žagubice koji su fizički nasrnuli na ekipu?

Pitanje za Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture, gospodina ministra Gorana Vesića, da li je ministarstvo dalo saglasnost za osnivanje JP "Projektni biro"? Koja su prava i obaveze pomenutog preduzeća? U čemu je razlika između prethodne službe glavnog gradskog urbaniste i novog JP "Projektni biro"? Da li će JP "Projektni biro" se baviti javnim projektima ili će uslovljavati i uticati na privatne projekte i investitora? Da li su osnivanjem ovog projektnog biroa, rešene ili pokušavaju da se reše neke nesuglasice koje su u javnosti poznate između uvaženog gospodina ministra i gradonačelnika Beograda, Šapića?

Pitanje za isto ministara, da li je moguće i pametno bi bilo da se odreknemo izgradnje nacionalnog stadiona obzirom da trebamo da rešimo goruće probleme koje treba uložiti u prosvetu za povećanje plata prosvetnim radnicima, za uslove rada i normalno poboljšanje đačkog standarda? Zahvaljujem se.

Hvala.
Samo da vam pomognem, poštovani narodni poslaniče. Što se tiče ovog pitanja koje ste uputili ministru Martinoviću, teško da on može da vam odgovori, tako da mislim da ne očekujete odgovor.
Što se tiče saglasnosti da Rio Tinto kupi poljoprivredno zemljište, znate država tu nije posredovala ni uticala. Prodali su ga vlasnici zemljišta, kupio gas je onaj ko je hteo. Za to ne treba saglasnost, ni dozvola ko hoće da proda, ko hoće da kupi, tako da država sa tim nikakve veze nije imala.
Što se tiče toga ko je dao pravo na istraživanje Rio Tintu na poljoprivrednom zemljištu, taj odgovor morate da potražite u vašoj stranci jer mu je dala ova Vlada kada je premijer bio Vojislav Koštunica. Teško da tu Martinović može da pomogne. Sve ovo ostalo ja ću zamoliti Vladu da hitno odgovori.
Reč ima Đorđe Stanković.

Hvala, predsedavajuća.

Naravno, svi dobro znate da dolazim iz Niša tako da ću prvi deo pitanja da posvetim gradu Nišu, a između ostalog kasnije ću i Ministarstvu finansija.

Dakle, ovako. Pre svega, privremenom gradskom veću grada Niša, pošto ćemo da vidimo koliko će da traje, želim da postavim pitanje koliki je minus u budžetu grada Niša ostavila gradonačelnica, bivša gradonačelnica Dragana Sotirovski? Koliko je potvrda dostavila za potrošene milione karticom grada Niša, za šta nema potvrdu, a što je ustanovila DRI u svom Izveštaju?

Naravno, pošto je kao oštećeni subjekat grad Niš da li će sadašnji privremeni gradonačlenik pokrenuti krivičnu prijavu, s obzirom na to da je taj budžet najviše oštećen, odnosno da su građani Niša oštećeni?

Smatram da, pošto su u pitanju milioni, neophodno je da Tužilaštvo uradi svoj posao, ali neophodno je subjekti koji učestvuju u svemu ovome rade svoj posao.

Naravno, vidi se da postoji nekakva aktivnost, pokušavaju da privid neke aktivnosti stvore u Nišu, ali je činjenica da je budžet prazan, činjenica je da ne postoji novac koji se isplaćuje ni za subvencije, ni za određene plate, ali zato postoji nada ili bolje rečeno pokušavaju da kupe ljubav tako što obećavaju neku vrstu socijalne pomoći gradskoj upravi.

Sad želim da postavim pitanje – da li je istina da su plate u beogradskoj gradskoj upravi skoro pa 50% veće nego u svim ostalim gradskim upravama u Srbiji, pošto znamo, naravno, da postoji poseban zakon za grad Beograd? Ali, s obzirom da su razlike 50%, evo samo konkretno načelnik Uprave ima koeficijent u Beogradu 50, a u Nišu 31. Ja smatram da je to neophodno izjednačiti, jer jednostavno troškovi života su svuda poskupeli i ne može ovde prosek plata u gradskoj upravi 100.000, 150.000, a u Nišu, Boru, Zaječaru ili bilo kom drugom gradu između 50.000 i 80.000.

Kad smo kod Zaječara, pošto znamo da imamo, takođe, i jednu vrlo zanimljivu lokalnu vlast u vidu lika i dela Boška Ničića koji je naravno do skoro urlikao protiv SNS, a onda prešao da bude njihov bot, imamo situaciju da je potrošeno 32 miliona evra za stadion. Želim da postavim pitanje i toj lokalnoj upravi – da li će sledeće nešto slično raditi s obzirom da imaju stvari koje već godinama, 12 godina, nisu popravili, a to je da nema grad ni pijaću vodu, da između ostalog ni pijacu nisu završiji, da jednostavno ni parkinge nemaju, koje su naravno nelegalno izgradili? Naravno da imaju puno turističkog potencijala u koji se ne ulaže.

Vrlo dobro znate da tako nešto ne može da opstane s obzirom da grad mora da se razvija paralelno i da u ovoj situaciji imamo kao, da kažem, primer kuće koja nema prozore i vrata, ali zato ima bazan i što je najgore, na tom stadionu ne igra Timok, nego

igra OFK Beograd. To znači da se u tom bazenu kupaju neke komšije, a ne ljudi koji žive u toj kući, u ovom slučaju u ovom gradu.

Naravno, imamo situaciju i u gradu Boru koji je nekada bio ponosan i rad grad, sada se osećaju kao da su građani drugog reda. Da li je realno da tamo očigledno kineske manjine, u ovom slučaju, a možda sutra i većine, imaju više prava nego građani Bora. Moj kolega Miroslav Aleksić, odnosno šef poslaničke grupe Narodni pokret Srbije je to postavio kao pitanje. Dakle, 2000 hektara je predato kineskoj, očigledno, vlasti, u ovom slučaju kompaniji „Zi Đin“ i oni sada zaista žele da isteraju ljude koji žive tamo već godinama.

Ne samo to, vrednost svega toga što je predato jeste, od naravno, 14 miliona, tona bakra i tri tona zlata, je 144 milijarde evra. Da li je možda to moglo na drugačiji način da se uradi s obzirom da znamo da uskoro pokušavate da date i rudnik, odnosno u ovom slučaju da se napravi rudnik litijuma kako bi na isti način završio.

Mi ne treba da budemo afričke zemlje, mi treba da budemo zemlje koje to eksploatišu i prodaju kasnije kao svoju rudu, a ne da u ovom slučaju dajemo but zašto.

Naravno, pošto mi je pred kraj želim da postavim pitanje – da li je tačno da je u ovom slučaju načelnik Uprave za zajedničke poslove, Dejan Matić, predao na korišćenje Klub poslanika Željku Mitroviću koji naravno živi preko puta i u ovom slučaju koristi taj Klub poslanika kao svoj?

S druge strane, želim da postavim pitanje – da li je istina da u ovom slučaju potpredsednik Vlade, a ministar za ništa, Aleksandar Vulin, vozi Brabus Mercedes u vrednosti od 500.000 evra? Naravno, ne samo on, nego i ministar Lončar. Da li je to u stvari cena patriotizma koji se ovde vidi u Skupštini gde se pričao o Rusima i o ruskoj Vladi svaki put kad se uzme mikrofon? Da li je taj Brabus cena koju građani Srbije plaćaju?

Hvala puno.