Hvala vam.
Reč ima Jelena Pavlović.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani, predložene izmene Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima koje je podržala i naša poslanička grupa imaju za cilj da se zbog velikih ekoloških rizika, a nikakve koristi, pa čak ni ekonomske, o čemu će biti više reči u nastavku, ne dozvoli eksploatacija litijuma i bora u našoj zemlji.

Kako je važećim Zakonom o rudarstvu krajnje neprirodno definisano da nosilac geoloških istraživanja stiče pravo na overu rezervi, a potom i na eksploataciju tražena je i zabrana privremenih geoloških istraživanja ruda bora i litijuma.

Pročitali smo mišljenje Vlade Republike Srbije koja je dala predlog Narodnoj skupštini da ne prihvati Predlog izmena Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima. U obrazloženju koje je dala Vlada Republike Srbije je navedeno da svaka odgovorna država nastoji da obezbedi zaštitu ležištu, kritičkih, strateških, mineralnih sirovina, kao i da ulaže maksimalne napore da se održi stabilnim lanac snabdevanja. Ovaj stav će, naravno, svako racionalan prihvatiti uz uslova da je ta zaštita i snabdevanje za sopstvene potrebe, što u konkretnom nije.

Međutim, iz nastavka obrazloženja se može nedvosmisleno zaključi da Vlada Republike Srbije ili ne zna kako da ostvari gore postavljeni cilj ili da namerno pogrešno predstavlja da je opravdano i korisno da omogućimo da naše rudne resurse i naša prirodna bogatstva drugi bez bilo kakvog ograničenja eksploatišu i da sa njima slobodno raspolažu, i to za simboličnu rudnu rentu od 5% i to obračunatu na prihod. Dakle, svi znaju da je prihod vrlo rastegljiva kategorija, a znači ovih 5% nije čak ni na vrednost tog retkog minerala.

Do ovako pogrešnog zaključka Vlada je došla iz par razloga. Kao prvo, odsustvo bilo kakvog planiranja i analize zasnovane na empirijskim podacima. Vlada koja sama ne planira svoj razvoj, i to kroz strateške dokumente predviđene zakonom, postaje lako žrtva tuđih interesa, odnosno interesa onih koji to planiraju, i to dugoročno. Ne postoji mogućnost da se obezbedi odgovorno upravljanje državom i njenim interesima bez plana i analize.

Juče smo imali priliku da čujemo ministarku Đedović koja je sve rečeno pročitala iz brošure ili prospekta „Rio Sava“ i prospekta „Ergo Strategy Group“. Dakle, „Ergo Strategy Group“ je izradila ekonomski deo, po narudžbini, naravno, „Rio Save“.

Ministarka moguće ne razlikuje interese „Rio Save“ od naših nacionalnih i državnih interesa, te je verovatno to razlog da ne razume da opravdanost projekta nije ista za „Rio Savu“ kao i za Republiku Srbiju i njene građene. Da razume juče bi čuli u čemu se tačno i precizno sastoji ta korist za Republiku Srbiju a da to nisu puke fraze i pretpostavke iz prospekta i brošure „Ergo Strategy Group“ koja je naručila i platila „Rio Sava“.

Za opravdanost projekta Jadar u smislu naših državnih i nacionalnih interesa analiza ne može biti zasnovana samo na onome šta se potencijalno dobija, a upravo je to jedino aspekt obrađen u studiji „Rio Save“ na koji je Vlada jedino referisala, već i u onome šta se gubi, naročito kada je taj gubitak trajan, a uvek je trajan kada su u pitanju neobnovljivi resursi jer njih vadite samo jednom. Znači, to su rude bora i litijuma. Trajna je i degradacija prostora sa svim posledicama koje iz toga proističu, a o tome će biti više reči u nastavku.

U ostalom, pozicija onoga ko zadržava 95% prihoda od prodaje i pozicija onoga ko dobija 5% od prodaje nije ista, posebno kada ovaj prvi gradi za sebe, a ovaj drugi trajno svoje uništava i pritom finansira razvoj ovog prvog subjekta.

Poštovani građani, pogledajte poslednji Izveštaj završni o reviziji završnog računa budžeta Republike Srbije za 2023. godinu koji je nedavno objavila DRI na svom sajtu i biće vam verovatno teško, ali vrlo je korisno i otrežnjujuće suočiti se sa potpuno nepotrebnim, promašenim i enormno skupim projektima, sa jedne strane, a bez odgovarajućeg ulaganja uz zadovoljavanje stvarnih potreba građana, naročito u oblasti zdravstva, obrazovanja, kulture, smanjenju siromaštva, i tako redom.

Odgovor na pitanje da li država Srbija može da prepusti eksploataciju retkih minerala koji se samo jednom mogu eksploatisati jer su neobnovljivi resurs ne može se dat ad hok pričama o ekonomskoj opravdanosti koja je zapravo apsolutno i ne postoje. Odgovor se može dati tek nakon što se ozbiljno i odgovorno pristupi toj temi, i to samo i isključivo na način kako je to zakonom predviđeno, a to je, pod jedan, prvo je obaveza da se donese plan razvoja Republike Srbije, zatim prostorni plan Republike Srbije .

U ovim planovima će biti sadržani strateški ciljevi stabilnosti i održivosti, kao i rasta, te će se kroz donošenje ovih akata stručno analizirati da li je sigurnije, bolje i isplativije prednost dati poljoprivredi, turizmu i eksploataciji vode, na primer, ili eksploataciji rudnih bogatstava po svaku cenu bez plana, na bilo kom mestu, u bilo koje vreme i na imanju bilo kog građanina Republike Srbije.

Na ovom mestu zaista moram da skrenem pažnju svim građanima Republike Srbije da je važećim Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima svaka kuća i imanje samo trenutno u vašoj svojini. Bilo kog dana u bilo koje vreme na vaše imanje, čak nekažnjeno, pod pretnjom samo naknade štete, stupiti bilo koja kompanija za geološka istraživanja i ukoliko pronađe mineral koji je dobar za eksploataciju eksproprijaciju vašeg imanja će vršiti ta kompanija. To je ono što piše u sadašnjem Zakonu o rudarstvu.

Poštovana narodna poslanice, samo moram da vas upozorim da je ovo širenje straha i neistina, zato što to što pričate nije istina.

Vi ako niste pročitali zakon, ja sam…

Molim vas da ne zloupotrebljavate govornicu i govorite neistine.

Znači, molim vas. Ja sam advokat 25 godina. Čitam zakone svaki dan.

Govorite neistine.

To što vi ne znate šta piše u Zakonu o rudarstvu, sedite pa pročitajte.

Sledeći put, pošto mi nikad ne dozvoljavate repliku već koristite da vreme nakon mene date komentare koji su apsolutno netačni, znači, moraćete da mi omogućite repliku, a ne na ovaj način da vršite zloupotrebe.

Ja vas zaista iskreno molim da se pridržavate toga.

Nemojte da se nervirate, samo da vas zamolim da ne širite neistine.

Dalje, iznenađujuće su stoga izjave sadržane u mišljenju Vlade, ministarke Đedović i Odbora za ustavna pitanja, kojim izražavaju zabrinutost za svojinska prava Rio Tinta, ali ne i za svojinska prava sopstvenih građana koji su kao nikada pre u istoriji ugroženi krajnje nakaradnim Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima koji se mora hitno u celosti menjati.

Da postoji plan razvoja i prostorni plan Republike Srbije, onda bi se odobrenje za istraživanje moglo dati samo za prostore koji su za tu namenu već opravdano planirani i za one za koji postoji opšti interes, odnosno naš interes utvrđen aktom najvišeg organa, a to je Narodna skupština. Konkretno, odluku o davanju odobrenja kada je određeno geološko istraživanje ocenjeno kao potrebno, tada bi moglo biti predmet javnog nadmetanja, a ne kakva je sadašnja praksa – sve je neizvesno, netransparentno, što opravdano unosi nemir među građane. Poslednji prostorni plan ova skupština je donela 2010. godine. Od tada je sve apsolutno ad hok.

Dalje je potrebno doneti nužno i neizostavno strategiju upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima Republike Srbije i naravno podhitno izmeniti Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima, koji bi imao za cilj da omogući sprovođenje usvojenih planskih dokumenata i da otkloni nemir srpskih domaćina koji ne znaju da li će njihovo imanje već sutra biti predmet geoloških istraživanja i eksproprijacije.

Cilj svih ovih dokumenata je ne samo ispunjavanje zakonom definisanih obaveza svake Vlade i Narodne skupštine, već i suštinska, a to je osigurati poštovanje osnovnih načela kada je u pitanju donošenje važnih odluka, posebno kada posledice mogu biti trajne i nepopravljive i ukratko, trajno uništavanje dela teritorije, sa jedne strane, i ekonomska korist koja bi se potencijalno mogla dozvoljavanjem takvog projekta dobiti.

U bajke da će se život normalno nastaviti, kao i poljoprivreda i ostale grane, niko zaista ne veruje, a to je u ostalom i zaključak najvišeg naučnog tela sastavljenog od naših najboljih stručnjaka, a mislim na SANU, na javnoj raspravi održanoj u maju 2021. godine, na kojoj su učestvovali i predstavnici vlasti i predstavnici kompanije, a nisu imali argumenta da pobiju zaključke naših najistaknutijih naučnika.

Ukazujem da niko od razumnih građana, takođe, ne veruje u stavove koji se javno plasiraju, a to je da projekat neće biti odobren dok se ne sagledaju svi aspekti, jer je 15. januara 2007. godine, kada je doneto rešenje kojim je odobren nastavak izvođenja geoloških istraživanja bornih minerala, protivno svim zakonskim propisima, postalo je jasno da se odlučuje politikom, a ne na zakonom predviđen način.

Ukazujem da su prva dva rešenja izdata Rio Savi 2004. i 2005. godine, izdata za geološko istraživanje evaporita ne za litijum i ne za bor. Tek 2007. godine, rešenje koje je izdato za jedno, za evaporite, se produžava, znači, za borne minerale, a tek 2009. godine prvi put za litijum i za bor. Kako se to produžava odobrenje koje nikada nije dato, trebalo bi zaista da odgovori Ministarstvo rudarstva i energetike, jer je upravo na bazi tog rešenja produžetkom istih došlo do sadašnje potvrde o rezervama i dalje procedure za Rio Tinto.

No, ono što je najbitnije, ono što se konstantno u javnosti plasira, a to je da je neupitna maltene ekonomska korist, što je potpuno netačno. Analizu da se Rio Savi isplati projekat Jadar je uradila Ergo Strategy Group, po narudžbini Rio Save koja je tu analizu i platila. Ista je javno i objavljena, i ja, naravno, savetujem svakom da je pročita. Ova analiza je rađena na ceni litijuma od 15.600 dolara po toni, a samo za godinu dana je cena litijuma drastično pala zbog poplave nove ponude u odnosu na opadajuću tražnju i trenutno iznosi 10.638 dolara na kineskoj berzi, odnosno 10.757 na američkoj berzi.

Vlada Republike Srbije je nekritički prihvatila dostavljenu analizu za 2023. godinu, čak i bez bilo kakve konstatacije da je analiza rađena na ceni litijuma po toni koja je drastično pala i koja se neće vratiti na vrednosti iz 2023. godine, po svim prognozama, te je zaključila, kada se isplati Rio Savi, valjda se isplati i nama, imaćemo 1300 novih radnih mesta, na nekom od tih radnih mesta bi trebao biti neko od naših građana, plata će u proseku biti 1100 evra, u nekom periodu biće možda i nešto prihoda od rudne rente i poreza. Dalje se od ovoga nije išlo. Nije se postavilo pitanje koliko ljudi će zbog projekta ostati bez svojih poljoprivrednih gazdinstava, pčela, stoke, pašnjaka, prihoda od turizma i tako redom.

Nije se postavilo pitanje koliko godina može da se proizvodi malina, jabuka, paprika, koliko mleka, meda, kolika štete će biti izazvana sečom hektara šuma i da li će to dovesti do kataklizme na tom području. Tršić, Tronoša, arheološka nalazišta, time se uopšte niko u Vladi nije bavio.

Odlučeno je da je bolje to preseći, trajno uništiti, nek drugi izvade tu retku rudu, mi ne znamo da li nam treba, niti smo o tome razmišljali iskreno. I srećan im put. Mi ćemo sanirati štetu, ako bude moguće, bar oni koji ostanu, ako ih uopšte do tada bude bilo. Tako vi danas razmišljate.

Da se ne bi ovako završila priča o Jadru i o Srbiji, vratimo se na činjenice. Naš ekonomski tim je analizirao od Rio Save naručenu studiju od Ergo Strategy Group i zaključio, u najkraćem sledeće – da se ovakav projekat apsolutno ne isplati Republici Srbiji, da će Republika Srbija imati vrlo skromne prihode, da još uvek ne znamo šta bi tim investicionim sporazumom bilo definisano u smislu podsticaja, ali znamo sigurno da bi 10 godina Rio Sava, shodno Zakonu o porezu na dobit pravnih lica, bila oslobođena poreza na dobit, da se na izvoz ne obračunava PDV, da ostaje samo porez na zarade itd.

Imam jako malo vremena, ukupno 20 minuta, tako da ne mogu detaljno da vam pročitam. Ali, jedan od zaključaka je da je ukupno procenjen prihod od 696 miliona za projekat jednako 17,14 miliona godišnje ili 2,6 evra po glavi stanovnika. To je zaista apsolutno ispod svake diskusije.

Tako da, naš ekonomski tim je, nemam vremena za detaljno čitanje, da se Srbiji svakako ne isplati eksploatacija litijuma itd.

Na kraju, pošto zbog vremena moram da skratim, ukazujem još jednom, volela bih da svi pročitate ovu analizu, da vidite na čemu se bazira i da je ona zapravo zasnovana na predviđanju masovnog uvećanja potražnje za litijumskim baterijama do koga neće doći. To treba da zna svako ko prati ovaj segment.

Na kraju, suština problema je da ne postoji poverenje ljudi da se projekat tako velikog rizika, sa trajnom degradacijom prostora, kod koga postoji opasnost i od skoro izvesnog zagađenja vode, vazduha i zemlje, može biti kontrolisan i da nenadoknadiva šteta može biti sprečena.

Postoji osim tog visokog rizika ekološke katastrofe niz nezakonitosti u procesu odobrenja geoloških istraživanja. Ni te minerale nije otkrio nikakav Rio Sava ili Tinto, već naša profesorka Jelena Obradović. Ako nekome pripadaju, pripadaju nama kao državi.

Ekonomska neopravdanost je potpuno neupitna. Na svu ovu analizu koju sam već rekla u kratkim crtama, nemojte zaboraviti da naša država finansira celu infrastrukturu. Kada je Engleska kolonijalizovala Indiju, ona je plaćala izgradnju železnice. Danas mi plaćamo našu kolonizaciju, što je apsolutno jedna tragična pojava.

Na kraju, ukazujem da memorandumom iz 2017. godine nisu predviđene nikakve obaveze ili nastanak bilo kakve odgovornosti za štetu, tako da je netačna i tvrdnja da ćemo platiti milionske štete. Uostalom, oni još uvek nemaju zvanično odobrenje za eksploataciju. Nadamo se da će projekat biti trajno zaustavljen, jer je on nemoguć da bude odobren samo po svojim procenama uticaja na životnu sredinu.

Uredba o prostornom planu, o čemu je koleginica govorila, je takođe apsolutno jedan nezakonit akt itd.

Na kraju, želim samo da kažem, pošto mi je vrlo malo vremena ostalo, da odgovorno upravljanje državom nije zaduživanje sadašnjih i svih budućih generacija radi profita transnacionalnih kompanija i agendi po kojoj se Srbija pretvara u zemlju žrtve Zelene agende. Rudarenje koje je planirano nije zeleno rudaranje. A održivo korišćenje neobnovljivih resursa znači osigurati njihove raspoloživosti u budućnosti i smanjenje uticaja korišćenja na životnu sredinu.

Ovakvim tempom koji vi planirate da potrošite, da date drugima naše rudne rezerve, vi potpuno buduće generacije želite da ostavite bez neobnovljivih izvora energije. Da to ne sme da se radi, mogli biste da znate kada biste pročitali na kojim principima se tako nešto zasniva, a jedan od tih je da korišćenje obnovljivih izvora energije ne sme da pređe stopu po kojoj se razređuju zamer za te resurse. Nijednom prilikom nisam videla da vi o tome ne samo da razmišljate, nego da imate ideju i pod dva, da količina materije koje se ispuštaju u životnu sredinu ne sme da pređe kapacitet transformacije zagađujućih materija itd.

Na kraju, želela bih samo da kažem, koleginica je malopre pomenula, a vi ste je optužili da laže, da nije tačno da se mi bilo kakvoj alijansi priključujemo. Evo, danas upravo je naš predsednik u Hamburgu na samitu i kaže – pridružili smo se Globalnoj alijansi za baterije, pripremili smo se za budućnost. U okviru današnje posete je predao note iz našeg Ministarstva privrede. Vi izgleda niste o tome obavešteni, ali gospodo, trebali bi da možda malo više i sarađujete da znate gde naš predsednik ide, šta radi i šta potpisuje, pa ne biste onda tako burno reagovali. Toliko za sada.

Na kraju bih samo htela da iskoristim vreme, znači, vrlo je zabrinjavajuće da ministarka energetike ne zna najveće stručnjake kao što je Slobodan Vukosavić, koji je predsednik u SANU Odbora za energetiku, koga bi svaki dan trebalo da čita i da sluša po par puta da bi znala nešto o sektoru kojim upravlja. Još jednom ponavljam da je ceo taj sektor neodgovornom politikom dat u ruke osobi koja je zapravo najbolje da nastavi svoje produkcije na CNN, odlična bi bila novinarka, ima odličan nastup, prilično za moj ukus drzak, ali van tog nastupa, u smislu činjenica, ne postoji apsolutno ništa. Hvala još jednom.