Kolega Albijaniću, moram da priznam da ste jedini dobili aplauz sa obe strane sale, čestitam.
Da li još neko od ovlašćenih predstavnika želi reč?
Miroslav Aleksić. Izvolite.

Poštovani građani Republike Srbije, kolege poslanici, obratiću se pre svega građanima Srbije, ali i vama gospodo poslanici, s obzirom na činjenicu da ste vi ti koji odlučujete o Predlogu zakona, a samim tim i budućnosti Republike Srbije.

Slušam dva dana raspravu i pitam se kako smo došli dotle da danas u Srbiji je važniji interes stranaca i stranih kompanija, nego interes građana Srbije. Nije to smešno, predsednice parlamenta, to je ozbiljno.

Dakle, pričamo o tome i pokušavate da nas ubedite da trebamo da žrtvujemo čitav jedan kraj Srbije, da treba da žrtvujemo narod i naše građane. Znate, nijednog momenta niko od vas ovde, u ova dva dana, uključujući i ministarku, i vas predsednice Skupštine nije rekao šta je to interes države Srbije i srpskog naroda zbog koga sve ovo radite. A sve i da imamo korist, pa kome normalnom pada napamet da živote i zdravlje građana ljudi rasprodaje, teritoriju, naša prirodna bogatstva. Ko normalan to radi? Koja normalna država to radi?

Dva dana, jedini argument zašto ste protiv ovog zakona je neki pre su dali dozvole, 2001. 2006, 2002, 2003, neki ranije su doveli Rio Tinto i tako dalje. Pa, sve da je i sve tačno 2022. godine ste stavili tačku 20. januara na Svetog Jovana na projekat Rio Tinta, vi lično rekli, poništene su sve dozvole, završena priča. Dakle, poništili ste sve što je bilo pre 2022. godine. Danas u julu mesecu Vlada donosi odluku i nastavlja projekat. Dakle, jedini ko ih je doveo ste vi, pre toga ste poništili sve što su drugi radili. Smešno, ministara, jel? Pa, vama je smešno.

Kažete, litijum je otkrio Rio Tinto. Nije gospodo, otkrila je profesorka Jelena Obradović, a njeni asistenti Nenad Grubin i njegova žena Milica su otišli u Kanadu da to prodaju još 90-ih Rio Tintu. A onda oni došli na gotovo, zarad svog profita i svog interesa.

Kažete struka se nije izjasnila. Da li ste videli ovo? Ovo je Zbornik SANU koji je posle naučnog skupa koji je održan 2021. godine izdat, 300 strana ima. Znate ko još govori u ovom Zborniku? Vaša bivša koleginica ministarka Zorana Mihajlović, koja za vas kaže da ste džu-boks za bogaćenje. Ona je ovde isto na vašoj strani, Zorana Mihajlović, najveća srpska pamet je ovde, u SANU. Ne znam ko drugi treba da nam kaže šta treba da radimo. Znate šta su oni rekli? Na osnovu dostupne dokumentacije i do sada sprovedenih aktivnosti apsolutno nema uslova da se prihvati projekat.

Takođe su rekli – zaključci na osnovu brojnih radova, sudarilizacija projekta „Jadar“ vodi masovnoj devastaciji prostora, promeni predela, degradaciji biodiverziteta i voda, te raseljavanju stanovništva, prestanku poljoprivrednih aktivnosti i permanentnom riziku za okolna sela i Loznicu.

Dakle, dobro ste uradili 2022. godine i ja vam čestitam na tome. Svaka čast. Ali je loše što ste ih ponovo vratili. E, sada to kako ste ih vratili, je posebno sporno. Pozivate se na odluku Ustavnog suda koji nije naložio da se taj projekat oživi. Mogli ste vi predsednice Skupštine tada i da promenite tu odluku i da ona ostane na snazi, da ispoštujete Ustav. Ili ste iz neznanja to uradili ili ste svesno hteli da napravite prekršaj, prekršite Ustav da bi se dogodilo ovo što se dogodilo.

Meni se čini da ste vi to uradili svesno i sa umišljajem i sa namerom, što je još gore, jer je Rio Tinto upravo u tom periodu potrošio 155 miliona evra za raznorazne svoje projekte, da li lobističke, analitičke, kakve god, 155 miliona evra je neko potrošio od momenta kada je stavljena tačka na projekat. Znači, lagali ste. Sve u dogovoru sa tim Rio Tintom ste lagali i doveli ste dotle da 16. jula ove godine ponovo oživite projekat. I zašto bi vam iko verovao sada?

Poštovani građani Srbi i narodni poslanici, zašto bi iko verovao nekome ko je pre dve godine rekao da je stavljena tačka, a sada se upire iz petnih žila da nas ubedi kako je zapravo ovo sve dobro.

Ali, pripreme traju dosta dugo. Znate, nisam čuo ministarku Đedović da je pročitala i jedan, jedini dokument od 2012. do 2024. godine, ovde koji ste vi potpisali i sve vaše vlade. Čitate dokumente do 2012. godine. Je li? A, šta je bilo 2012. godine? Ko je potpisivao koje ugovore sa Rio Tintom, memorandum i ostale stvari? Pa, vi.

Znate, ko je prodao Institut „Jaroslav Černi“ Milenijum Timu? Neko pre vas ili vi? Zašto? Zato što su oni najvažnija institucija u ovom projektu. Treba da daju mišljenja, saglasnosti, itd.

„Jaroslav Černi“ u vlasništvu Milenijum Tima, vaše omiljene kompanije. Da ne govorim o gasovodima, autoputu, prugama, devastacijama, poljoprivrednog zemljišta i svega što se radi studiozno i podlo u prethodnoj deceniji vaše vladavine. I za koga vi to sve radite? Sve to radite, nažalost, za Rio Tinto. Ko je Rio Tinto?

Rio Tinto je kompanija koja je u svojoj matičnoj Australiji izgubila prava da rudari uranijum. Rio Tinto je kompanija, koja je evo sada 4. aprila ove godine dobila tužbu za zagađenje voda i jezera u Madagaskaru, zbog rudnika koji imaju u Madagaskaru.

Rio Tinto je kompanija, kako kaže vaš vrli predsednik u Papua Novoj Gvineji, koju ja nisam pominjao, iza sebe ostavila građanski rat i 20 hiljada mrtvih ljudi. Ali ja sam govorio o slučaju Gvineja. Znate, slučaj Gvineja je potpuno drugačiji od slučaja Papua u Novoj Gvineji, prenesite to predsedniku Vučiću, vidim da i dalje greši.

Slučaj rudnika Simandu u republici Gvineja je završen, ovo imate na sajtu, Svetske banke i njihove institucije za rešavanje međunarodnih investicionih sporova i sve je lepo objašnjeno ko je šta radio, poštovani građani Srbije, možete imati i prevod ovog dokumenta na sajtu Narodnog pokreta Srbije, koga god zanima, jer je istražen ceo slučaj i završena istraga. Vidite, tamo u tom slučaju, u Gvineji, zašto je važan, Rio Tinto je taj koji je želeo da uzurpira nečija tuđa prava za rudarenje rude gvožđa. Znate kako, tako što je izlobirao i platio da se nameste izbori i da posle tih izbora na vlast dođe Alfa Konde, 2010. godine, koji je 2014. godine dekretom oduzeo pravo prethodnoj kompaniji, a dao Rio Tintu.

Zato je Alfa Konde dobio 10 i po miliona evra, a vlada Gvineje od Džordža, preko Džordža Soroša od Rio Tinta 700 miliona evra, a akteri Toni Bler, Bernard Kušner i izvesni Ol Zip, dakle to je ekipa ljudi koja je to radila u Gvineji. Znate, ovo je ekipa ljudi koja se pojavljuje u Srbiji, Aleks Soroš, sin svaki put kada dođe, vide se ili sa vama gospođo Brnabić ili sa Aleksandrom Vučićem. Toni Bler, savetnik Vlade, isti čovek, evo ga tu je i on. Kušner, prijatelj Aljbina Kurtija i Albanaca i čovek koji dokazano mrzi Srbe i sve srpske interese.

Taj slučaj je završen i zaključen, epilog njega je da je Rio Tinto prihvatio krivicu i platio 15 miliona dolara zbog kršenja pravila, da je sin predsednika uhpašen od strane FBI, da je Ol Zip, platio 412 miliona dolara, jer je priznao da je nameštao izbore u Gvineji.

Znate ko je još čovek koji povezuje Srbiju i Gvineju, ovaj čovek. Ovaj čovek se zove Čak Blevit, on je direktor Rio Tinta bio upravo u Republici Gvineji od 2011. godine do 2017. godine, kada se ovo dešavalo i on je sada u Srbiji direktor Rio Tinta na projektu Jadar. Znači, doveli su njega iz Gvineje da po istom principu uradi u Srbiji uradi ono što je radio u Gvineji.

Dalje, kaže, litijum, šansa. Ja verujem da i vi znate da je danas litijum iz slanih voda koji se ekploatiše mnogo povoljniji i jeftiniji, da znate da cena litijuma i te kako pada. Evo je cena litijum karbonata, ministarko pogledajte, ako vam niko od saradnika nije dao, pogledajte kako se kreće cena litijuma. Niko od vas, ne samo sada, niko od vas, u prethodnim godinama nije rekao šta je korist za državu Srbiju i njene građane, recite šta i zašto ćete žrtvovati tu teritoriju, zašto ćete raseliti te ljude, šta dobijamo time mi, Rio Tinto je u svojoj studiji rekao da ćemo dobiti 180 miliona evra godišnje, tek posle desete godine kada isplate investiciju. Naša grupa naših ekonomista je razložila na osnovu njihovih podataka iz njihove studije, u skladu sa našim poreskim propisima i došli do podatka da Srbija može godišnje prihodovati 17,4 miliona. Ljudi, 17,4 miliona evra godišnje za sve to o čemu pričamo, rizik je raseljavanje, uništavanje i ostalo .

Ko može da razmišlja o tome, i znate li koliko je to, to je 696 miliona evra za 40 godina trajanja rudnika, i zašto niste pozvali Kokeza da vam da onih 640 miliona za koje ga optužujete i rešen problem i on izvadi iz džepa 640 miliona i ne treba Rio Tinto, ne raseljavamo ljude i sve normalno ljudi.

Od poljoprivrede zarađujemo u tom kraju, 70 miliona evra godišnje i kada bismo milion hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta koje nam je Bog dao i koje stoji van funkcije, stavili u funkciju, imali bismo milijardu do milijardu i po evra, godišnje, i shvatite to. Nama ovo ne donosi ništa, pa od malina zaradimo tri puta više nego što ćemo da zaradimo od litijuma. Ko će da zaradi? Zaradiće Rio Tinto.

Dalje, pogledajte šta se dešava danas, ko gradi fabrike baterija?

Danas slušamo kako se u Makedoniji otvara Nemačka investicija za proizvodnju za baterije za automobile, ne u Srbiji, u Makedoniji, ne rudare litijum. Slušamo u Mađarskoj da se otvara najveća fabrika za baterije u Evropi, jer rudare litijum? Ne. Dakle, Srbija treba da bude rudnik, a fabrike će da prave neki drugi. Pošto je predsdenik Srbije boravio u Nemačkoj, ja ću vam sada citirati jednog poslanika Bundestaga koji kaže – Vađenje litijuma u Srbiji, stvar racionalnog interesa da se osigraju resursi za dalji industrijski razvoj EU, pre svega automobilske industrije, koja ima velikog konkurenta u Kini.

Dakle, dajte nam litijum da razvijamo našu industriju, a vi rudarstvo. Kolonija, ljude u rudnike. To će da vam bude progres i perspektiva.

Ono što se tiče rudarenja litijuma, ovako izgledaju rezerve litijuma po svetu. Srbija 1,2 metričke tone, u Evropi, Nemačka 2,7, Češka 2,3 i ostale neću ni da čitam. Svi imaju mnogo više od nas. Koliko od njih je krenulo danas da to radi? Kaže danas ministarka - Finska, Nemačke, Francuska.

Ne postoje, gospođo Đedović, rudnici koji sada funkcionišu, a što je još gore, nigde u Evropi ne postoji prerada litijuma, nego se prerađuje u Kini.

Sada vas pitam javno - da li se igde, osim u Kini, prerađuje litijum i da li ove zemlje prerađuju litijum i da li je to litijum iz rude ili slane vode, itd?

Ono što je najvažnije, nijedna od tih zemalja nije uvela na vrata Rio Tinto i nije im to poklonila. Zemlje koje se bave rudarenjem, čak i afričke zemlje, ne daju više da budu kolonije, nego hoće da rade to sami, a vi dovodite Rio Tinto da nam uzme 11 milijardi evra, kao što ste doveli Kineze u Bor i poklonili im 140 milijardi dolara zlata i bakra. Najveće nalazište u Evropi i jedno od najvećih u svetu Čukaru Peki. To ste uradili i ćutite kao zaliveni zato što znate da rasprodajete sve što Srbija ima. Sram treba da vas bude zbog svega toga!

Danas se hvalite i kažete – da, Srbija će biti deo te alijanse za baterije. Sa kim? Sa Zambijom? Znači, jedino su Srbija i Zambija pristale da budu rudarski zamorčići. Da li je to naše društvo? Da li tu treba da budemo mi? Da li tu treba da spadnemo? Nudite nam rudarstvo kao šansu za razvoj sa Zambijom. Ne, gospodo, ja ne vidim i Narodni pokret Srbije ne vide Srbiju kao rudarsku zemlju. Vidimo Srbiju kao razvijenu zemlju, zdravu zemlju, zemlju koja proizvodi hranu, koja uvodi nove tehnologije, nova znanja, a ne rudarstvo i ne raseljavanje ljudi, uništavanje najvećeg bazena vode, uništavanje poljoprivrednog zemljišta i svega ostalog što nosi rudarstvo sa sobom.

To kako izgleda rudarstvo, najbolje je da odete u Bor i da pogledate kako danas tamo ljudi žive i kako te institucije danas sprovode mere i zakone u Boru.

Nemojte klimati glavom. Tamo odlaze Srbi, a dolaze Kinezi. To je jedina istina. Za nekoliko godina će biti više Kineza nego Srba. Oni su ti koji rade, koji primaju veće plate nego što primaju naši radnici u Boru.

Ovako izgledaju slike posle Rio Tinta. Ovo je Madagaskar. Ovo je čuvena Papua Nova Gvineja za predsednika vašeg Aleksandra Vučića. Ovo je isto Madagaskar. Ovo je Australija. Dakle, šta god pogledamo po pitanju Rio Tinta ostaje samo pustoš, ostaju ratovi, ostaje zatrovana zemlja i to je jedina njihova referenca.

Jednu bušotinu niste uspeli u Nedeljicama da zaštitite od trovanja zemlje, jednu bušotinu, a pričate kako će rudnik da bude čist i zelen.

Divlje deponije niste u stanju da rešite u Srbiji. Pale vam se. Ne znate gde smeće ljudi da voze, a pričate o ekologiji. Nije tačno ni da je Rio Tinto kupio sve parcele. Evo njihova mapa i tu je i zemlja Zlatka Kokanovića, koju neće moći da kupi, osim ako vi ne pokušate revolucijom da mu to otmete.

Završavam, dragi prijatelji, sa time. Da vam kažem ako ne znate, u Evropi je 43,9% manje registrovanih automobila u avgustu ove godine u odnosu na avgust prošle godine na struju, 43,9%. Mnoge kompanije koje proizvode baterije propadaju ili stopiraju svoje investicije.

Što se tiče vas, ja vas pitam zašto želite da Srbija bude rudarska kolonija? Zašto drugima poklanjate naša prirodna bogatstva dok se čak Burkina Faso bori za svoje rude i svoja bogatstva? Srbija se, dragi prijatelji, nalazi danas na prekretnici. Mi danas odlučujemo o budućnosti, drage moje kolege poslanici.

Ovo jeste, poštovana Ana Brnabić, borba naše generacije, jer odlučujemo kakva će Srbija biti, s obzirom da je Jadar samo kapija. Ako kroz tu kapiju prođe Rio Tinto, doći će i u Čačak, i u Požegu, i u Rekovac, i u Trstenik, sve do Vranja razne rudarske kompanije, a mi se upisujemo u istoriju.

Drage kolege poslanici, dobro pazite kako ćete glasati. Ovaj zakon će sve nas staviti na jednu ili drugu stranu istorije, istorije Srbije i patriotizma ili stranaca, stranog kapitala i stranih interesa koje vi podržavate.

Pozivam vas da glasate za Srbiju, za građane Srbije, a ne za interese stranaca i stranih kompanija.

Hvala.

Pravo na repliku, predsednik poslaničke grupe Milenko Jovanov.

Da, ovo je gorljivo bilo. Zanimljivo, ali repriza za nas koji smo gledali onu njegovu konferenciju za štampu. Sve je ovo bilo.

Za one koji nisu gledali, ovo je bila premijera, a za nas koje smo gledali, to je bila repriza. Realno, jedno veliko ništa upakovano u još jedno veće ništa, ali dobro.

Ono što ja želim da kažem građanima Srbije to je da se sete kako smo pre godinu dana u ovoj istoj sali slušali isto ovako gorljive govore. Tada su branili narod od nasilja, od rijalitija, od svega i svačega, jer su tada pomislili da su mobilisali dovoljno ljudi na toj temi da mogu da sruše vlast.

Danas niko o tim ljudima ne priča. Svoju sagu o borbi za te građane završili su tako što su se međusobno posvađali ko će koliko da govori u ovoj sali, sećate se svi toga, ko je za šta ovlašćen, ko će da bude predsednik Anketnog odbora itd, a onda su tačku na celu priču stavili tako što su rekli da roditelji nemaju tapiju na bol. E tako je izgledala njihova borba prošle godine.

Danas su na ovoj temi pomislili da mogu da ruše vlast i osvajaju vlast. Danas su na ovoj temi rešili da sruše Aleksandra Vučića. Jednako im je stalo do građana Srbije na ovoj temi koliko im je bilo stalo i na onoj temi koja se ticala masakra u „Ribnikaru“, u Duboni itd. Apsolutno ih je baš briga. Samo traže način ne bi li iskoristili neko društveno gibanje i na tome došli na vlast. Zašto? Pa, zato što svoju politiku nemaju, zato što se svoje politike ne sete, zato što nisu u stanju da je osmisle, zato što nisu u stanju da naprave stranke, zato što čekaju šta će Aleksandar Vučić da kaže da bi oni bili protiv.

Da je Aleksandar Vučić rekao – neće biti rudnika, oni bi radili sledeću stvar, a to ćemo sutra pokazivati. Napali bi Aleksandra Vučića da osporava napredak zemlje, da nas vezuje za Ruse i Kineze, da neće da pomogne Evropi da se razvija itd. To bi bila njihova agenda. Dakle, ovde nikakve politike nema i nikakve brige za građane, nego samo želje da se na bilo kojoj temi dočepaju vlasti.

Hvala.

Hvala.
Pravo na repliku, predsednica Skupštine Ana Brnabić.
Izvolite.

Hvala vam.

Ja verujem da vi mislite da je ovo za vas borba vaše generacije i ta borba dovoljno govori o vama.

Kada ste podnosili zahtev za dnevni red, od dve tačke jednu ste zaboravili. Pedeset posto dnevnog reda ste zaboravili u borbi vaše generacije. Toliko ste borbeni, toliko ste površni, toliko ste aljkavi i toliko vam, u stvari, nije ni stalo do ovoga. To je jedna stvar.

U borbi vaše generacije, kao što vi kažete, da sam na vašem mestu, ja to možda ne bih govorila, prestala bi, od trenutka kada su građani Republike Srbije mogli da vide da dva dana niste mogli da imate kvorum, da dva dana nisu svi vaši poslanici mogli da se skupe u 10.00 časova ujutru, a bogami ni u 11.00 da počnemo ovu raspravu. Tako se vi odnosite prema borbi vaše generacije. Kako li se tek odnosite prema borbama koje nisu borbe vaše generacije, to građani treba da vide i dobro je da znaju.

Nemam mnogo vremena za repliku, mene su naučili ovako. Kada čujete mnogo neistina, postoji jedan način da kažete - pa, dobro, da li dalje da slušam šta čovek priča, jel je kredibilan ili ne. Čuli smo najmanje dve užasne neistine. Prva, da Nemačka nema ni jednu rafineriju litijuma. Prvu rafineriju litijuma su otvorili 18. septembra. Druga neistina koju ste izgovorili je ponovo za zaključak SANU i nije vas sramota da deseti put govorite neistine oko Srpske akademije nauka i umetnosti.

Još jednom ću citirati akademika Vladicu Cvetkovića, koji je rekao - Sve što sam do sada izjavio svodi se na moje tvrdnje da javne rasprave o Projektu "Jadar" nije bilo i da se dogodilo prekomerno zastrašivanje građana. Simpozijum u SANU nije bio javna rasprava. Takvih skupova je do sada u akademiji bilo na stotine. Većina se bavila temama važnim za društvo, ali nijedan od njih nije bio zloupotrebljavan za zasenjivanje nestručne javnosti poput ovoga o Projektu "Jadar". Ako neko izvan akademske zajednice kaže da je u SANU završena javna rasprava o Projektu "Jadar", on pokazuje da ili je naivan ili je bezobrazan. Ako to izjavi doktor nauka, onda je po sredi samo ovo drugo, a vi ste onda, pretpostavljam, naivni, jer doktor nauka niste. Hvala.

Reč ima ministarka Đedović Handanović. Izvolite.

Hvala.
Ne mogu da se apsolutno više obazirem na toliko neistina koje čujemo, namerno, sigurno, da bi se nastavila kampanja pre svega dezinformacija građana Srbije, pogrešnih informacija, ali ono što je veoma neverovatno je da nekima ovde toliko smeta rudarstvo da to zapravo izaziva određenu sumnju. Razumem da neznanje prouzrokuje određene probleme u nerazumevanju, ali ne mogu da shvatim da je toliki problem sa anticipacijom, i to pre svega od nekoga koji ima dobro poznat slučaj afere sa Nacionalnom službom za zapošljavanje u Trsteniku od 55 miliona kada je vodio tu opštinu. Znači, ostavljate utisak da se niste najbolje dogovorili sa "Rio Tintom" kada ste bili na vlasti, pa bi sada preko leđa ovoga naroda da naplaćujete verovatno neke greške iz prošlosti.
Ali, hajde da pričamo o tome, ali očigledno u svetom domu i dalje ne možete da se suzdržite da dobacujete, u Srbiji oni koji se zalažu za rudarenje danas izgledaju kao izdajnici, kao oni koji bi stavili Srbiju u vazalni kolonijalni položaj, Srbija da postane rudarska kolonija a glagol "kopati", koji bi sad trebao da obuhvati rudarstvo u celosti, je najomraženija reč simbola podaništva i slabosti. Opet kažem - kako vas nije sramota 150 hiljada ljudi koji žive od rudarstva u ovoj zemlji?
Sa kolonijalnim diskursom pokrenut je i novi talas osporavanja ovog projekta preko osporavanja samog litijuma, to smo čuli u prethodnom izlaganju, odnosno litijumskih baterija, iako je zaista kontradiktorno.
S jedne strane kažete da je nekom stranom faktoru toliko važno i stalo do iskopavanja litijuma u Srbiji, a sa druge strane kažete da je to neisplativo, da cena pada, da postoje bolja i jeftinija rešenja, pa hajde onda objasnite građanima Srbije šta vi pričate, da li ima smisla da se rudari ili nema? Da li će neki strani faktor od toga da profitira ili neće? Ako cena pada, ako ekonomičnost nije isplativa, zašto je onda toliko neko rešio da baš dođe ovde i da nas raseli, uništi, potruje, zagadi, kad je to neisplativo? To je neisplativo, jel tako? Pada cena, nikom više nije potreban ni litijum, ni baterije, ni mobilni telefoni, ni računari, zašto bi onda uopšte bilo potrebno i toliko je nekom stalo?
Ali, opet ponavljam, narod obmanjujete rečenicama - želite da raselite celu jednu zemlju. Znači, tema koja je jako važna i ponavljam, jako opasna, jer se prenose pogrešne informacije u vezi raseljavanja ljudi.
Tačan je podatak da raseljavanja neće biti, da oni koji su trebali da se rasele, da su se već dobrovoljno raselili, da nije bilo eksproprijacije, da je od 52 stalno naseljena domaćinstva 51 dobrovoljno prodalo svoju zemlju "Rio Tintu". Znači, već su preseljena.
Nemojte da pričate da će država nešto raseljavati, za tim očigledno nema potrebe, zato što su očigledno ljudi to dobrovoljno učinili, pomogli da se razvije projekat. Možda ima onih koji su dobili na poklon neku zemlju, pa sad žele nešto da ucenjuju i da nešto od toga trguju ili da profitiraju?
Pitali ste šta smo radili od 2012. godine? Pa, evo, reći ću vam tačno šta smo radili od 2012. godine, odnosno šta ste vi radili nakon 2012. godine. Opština Trstenik je izdala odobrenje za istraživanje krečnjaka na prostoru jednim delom opštine Trstenik, 21. 2. 2014. godine, koje je ukinuto rešenjem 2015. godine. Da li ste se tada toliko brinuli za zaštitu životne sredine? Da li ste se bavili pitanjima zaštite životne sredine kada je na delu opštine Trstenik 2012. godine izdata dozvola za istraživanja olova i cinka? Da li ste se tada bavili pitanjima zaštite životne sredine ili niste, ili vam to tada nije bilo bitno? Ili vam je sada bitno isto onoliko koliko vam je bilo bitno da izdajete dozvole od 2004. godine naovamo, da bi sada došli u ovu poziciju da zapravo moramo da razmišljamo kako da ne oštetimo državu u budućnosti, kako da tražimo primenu najvećih standarda? Da li tako mislite da se u budućnosti isto bavite, pa da nasilnim dolaskom na vlast opet tražite izmenu zakona? Zašto to onda ne tražite?
Pričate i dalje i pominjete SANU. Kako vas opet nije sramota? Pričate o izjavama pre 2021. godine i 2022. godine. Projekat je od 2021. godine bitno izmenjen i vi i dalje ponavljate činjenice i ponavljate činjenice koje su od pre tri, četiri i više godina. Fokusirajte se na one informacije i elemente koje imamo danas i koje su nam poznate, a ne na one kojim su se i sami određeni koje vi citirate u predlogu zakona, tačnije Dragana Đorđević, ogradila.
Što se tiče litijuma i što se tiče Srbije, Srbija zauzima 12. mesto po rezervama litijuma u svetu, dok se u Evropi nalazi na trećem mestu, zvanično nakon Nemačke i Finske, ali po overenim rezervama se čak nalazi i na prvom mestu. Što se tiče procesa, a pričali ste o procesu prerade, da, već se vrši u Evropi i kažite to jednom glasno građanima. Ali ne znam, opet upotrebljavate tu Evropu onako kad se vama svidi i kako vam se svidi. Kad vam se svidi, onda vam Evropa treba. Kad vam se ne sviđa, onda ne biste ništa da pričate i da uopšte vodite dijalog sa Evropom. To je veoma licemerno.
Što se tiče ekonomske analize, pa nije ni čudo da ne možete da popamtite, jer jako su nam poznate vaše sposobnosti što se tiče obrazovanja. Pokazaću još jednom, kada je u pitanju ekonomska analiza, uticaj lanaca vrednosti litijuma na BDP Srbije.
(Narodni poslanici opozicije dobacuju.)

Gospođo Đedović, samo jedan momenat, da probam da zamolim kolege.
Vaš ovlašćeni predstavnik je zaista briljirao 20 minuta. Dozvolite ministarki da odgovori, a i njemu koji će umeti u vaše ime.
Ja razumem vaše nevaspitanje, ali sve teže mi je da ga podnesem u ovim okolnostima. Dozvolite ženi da završi svoje izlaganje. To će ostaviti prostor da se onda javite za reč.
Izvolite, ministarka.

Znači, evo pokazaću još jednom, što se tiče… Nisam nikoga prekidala dok je pričao i nisam dobacivala.
Što se tiče ekonomske analize, više puta je pokazano da je uticaj na BDP skoro 1%, ako pričamo ekstrakciji i o rafinaciji do litijum karbonata. Ako pričamo o proizvodnji katoda za baterije, onda je uticaj skoro 2%, odnosno u apsolutnom iznosu 1,4 milijarde. Ako pričamo o proizvodnji baterija, onda je on 3,7% BDP-a, odnosno 2,8 milijardi. Ako pričamo o proizvodnji električnih automobila, onda dolazimo do apsolutne cifre od 11,4 milijarde evra u odnosu na 2023. godinu, odnosno BDP, ili preko 15% BDP-a.
Znači, samo još jednom da pokažem da namerno pričate, odnosno iznosite neistine, ali i još jednom da ponovim za sve građane Srbije - neće se ništa dešavati apsolutno dok relevantne studije, a postoje tri neophodne po našem zakonu i za koje je procenjeno da će trebati još 22 meseca da se završe, ne pokažu da je to bezbedno, a to, kažem još jednom, se procenjuje da neće biti još 22 meseca. Znači, dok se ne završi studija i za rudarski deo i za procesni deo i dok nadležne institucije ne daju svetlo da su predložena rešenja u skladu sa zahtevima i standardima, zahtevima i standardima Srbije, ali i zahtevima i standardima EU.
Pominjete i dalje zemlje Afrike, Azije. Uz svo dužno poštovanje za te zemlje, Srbija se nalazi na evropskom putu, pregovara za članstvo u EU i mora da poštuje standarde i koji se primenjuju u ovim zemljama, a to smo i dogovorili kroz Memorandum o razumevanju sa EU koji je potpisan i koji je zato i potpisan.
Znači, u ovom momentu mi ni nemamo dovoljno informacija, niti znamo da li će se studije završiti kako je predviđeno, kakav će biti njihov zaključak, one će biti stavljene na uvid građana, moći će apsolutno svi da daju svoj doprinos da se one poprave, da se poboljšaju gde treba i ukoliko treba, a nemamo potrebe da zabranjujemo iskopavanje strateške mineralne sirovine koja je tražena u celom svetu i za koju postoji jedno od najboljih istraženih ležišta, globalno, baš u Jadru.
Još jednom ću da naglasim da svaka odgovorna država nastoji da obezbedi zaštitu ležišta kritičnih mineralnih sirovina, podstiče dugoročno održiva rešenja za prevazilaženje i socijalnih i ekoloških i geopolitičkih izazova upravo u vezi sa nestašicom mineralnih sirovina i ulaže maksimalne napore da se održi stabilnim lanac njihovog snabdevanja, a rude bora i litijuma to svakako jesu.
Znamo i potvrdili smo ko je zaslužan da uopšte danas pričamo o ovom projektu, jer da nije bilo prvih istražnih rešenja ne bi moglo ni da bude projekta.
Kritične mineralne sirovine su neophodne i za energetsku tranziciju i za borbu protiv klimatskih promena i za očuvanje planete i za razvoj savremenih tehnologija i za mobilne telefone i za računare i za veštačku inteligenciju i za solarne panele, a potražnja će rasti i predviđa se da će do 2050. godine porasti i preko 10 puta, zavisi kojih kritičnih mineralnih sirovina. Zemlje koje njima raspolažu zaista razmatraju kako da iskoriste svoje pozicije u globalnim lancima snabdevanja i da steknu međunarodnu konkurentsku prednost i da se bolje pozicioniraju u odnosima u svetu.
Ono što joj jednom želim da naglasim je da je Predlog zakona u suprotnosti sa ustavno-pravnim načelima naše države. Zapravo, ustavno-pravna načela naše države podrazumevaju da je ekonomsko uređenje Srbije zasnovano na tržišnoj privredi, na otvorenom i slobodnom tržištu, na slobodi preduzetništva, na samostalnosti privrednih subjekata, na ravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine. Zabrana bi značajno značila da tržište Republike Srbije nije otvoreno, nije slobodno, da ne postoji sloboda preduzetništva i tržišne privrede, ali koliko je predlog takođe licemeran i zaista se tiče samo prikupljanja političkih poena govori i to da zabranom se ne traži zabrana eksploatacije uljnih škriljaca ili pak uranijuma. Znači, zemlje u Evropi su još od 2011. godine zabranjivale eksploataciju uljnih škriljaca, a naša opozicija koja se toliko bori za zaštitu životne sredine ne traži eksploataciju, čak šta više pre nekoliko godina je tražila strateške partnere upravo za eksploataciju uljnih škriljaca.
Takođe ću dodati da predmet, odnosno predlog zabrane iskopavanja litijuma i bora, odnosno izmena Zakona o rudarstvu i geologiji nije u skladu sa pozitivnim propisima Republike Srbije upravo u odnosu na to i na kompanije koje su već izvršile određena ulaganja, preduzele odgovarajuće aktivnosti ili pribavile odgovarajuće dozvole, a ponavljam da ih pribavljaju od 2004. godine na ovamo, ali takođe i imovinu koja je dobrovoljno prodata za potrebe iskopavanja litijuma, pa bi navedenom zabranom bilo narušeno i osnovno ustavno pravo na imovinu, odnosno član 58. Ustava.
Takođe želim da naglasim da bi usvajanjem ovog zakona bilo i prekršeno osnovno načelo Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima koje garantuje sigurnost, predvidivost, kontinuitet istražnih i rudarskih prava, pa bi svaka zabrana bila protivna i ovom načelu.
Meni je drago da dobar deo vas nije imao drugih argumenata danas, već da opet ponavlja neistine, da nije mogao da se priseti šta su oni radili i kakve su dozvole izdavali i koliko su mislili o životnoj sredini, da je dobar deo vas pričao opet o mojoj ili imovini ili o onome šta ja nosim ili ne nosim, ali moram da vas podsetim da imam više radnog iskustva i radnih dana nego pola vas ovde u opoziciji, da imam diplome tri fakulteta i da sam bila šef Evropske investicione banke. Mogu da vam pozajmim nešto od mojih stvari, pošto mislim da nosimo isti broj. Ako vam je toliko stalo, evo učiniću vam tu uslugu, zaista, a kada budete imali onoliko radnog staža koliko ja, i u privatnom i u javnom sektoru, onda možemo da razgovaramo. Pričamo o činjenicama, o utemeljenim argumentima kada je Predlog izmena zakona u pitanju. Hvala.
(Narodni poslanici opozicije dobacuju.)