Jel znate šta nam je tačka dnevnog reda?

Ne čujem vas i nema potrebe da me prekidate.

Ne možete da me čujete zato što čujete kolege oko sebe.

Zbog čega me prekidate?

Prekidam vas da vas pitam - da li znate šta je na dnevnom redu? Jel me čujete kolega Grboviću?

Čujem, ali me ne zanima šta ćete reći, ostavite mi vreme.

Ajmo da se vratimo na raspravu o zakonu koji ste potpisali.

Vi ste, gospodo, prva vlast koja se odrekla svog suvereniteta u Novom Sadu kad su partijski batinaši i kriminalci napadali studente. Vi ste prva vlast koja se odrekla suvereniteta kad su ruski huligani upadali u prostorije udruženja u centru Beograda, a policija nije smela da napravi ni zapisnik od toga. Gospodo, da znate, zbog toga vam građani ne veruju i toga se oni plaše. Ne što samo imamo neki litijum u zemlji, već zato što nemamo državu koja će da ih zaštiti.

Sad dolazimo, gospodine, do dela koji se tiče finansiranja. Jel znate šta je još veoma čudno i šta kod građana izaziva ovako podozrenje? Ovo je jedina nepopularna mera za vaših 12 godina vlasti za koje ste vi iskreno zalegli svom snagom. Naša zemlja, naša država, naše društvo koje boluje od mnogih problema i kojoj su potrebne mnoge reforme, teške, bolne i nepopularne, ni za jednu niste imali hrabrosti, samo ovu gurate, srljate glavom kroz zid.

Pošto vas interesuje koje, navešću vam nekoliko. Krenimo od nekih manjih značajnih i manje bolnih. Recimo, privatizacija sportskih klubova. Aleksandar Vučić kad je bio predsednik Vlade lično je rekao kako država nema snage da sprovede tu odluku.

Ajmo dalje, obračun sa huliganima. Huliganske grupe ste vratili tj. stavili u svoju funkciju kako bi zastrašivali građane i kako bi razmnožavali narodno nezadovoljstvo. Nemate hrabrosti da se sa čovekom zbog koga sada ispašta sedam miliona ljudi u Srbiji i više od 100.000 ljudi na Kosovu politički i pravno obračunate, sa Milanom Radojičićem. Niste imali hrabrosti…

Kolega Grboviću, ja vas molim, uporno govorite…

Nemojte više da me molite, prošlo je vreme… (Isključen mikrofon.)