Hvala vam, samo ću vam reći sa mesta predsednice Skupštine da ste potpuno u pravu što se tiče Odbora za dijasporu i da sam odmah naložila da kontaktiraju ministra i da mu skrenu pažnju da mora da se konsultuje i da uključi Odbor u svoje aktivnosti.
Ima reč Zdravko Ponoš. Izvolite.

Hvala.

Pitanje za Ministarstvo energetike i ministarku Handanović - Da li je ministarka Handanović 9. decembra 2022. godine bila u sastavu delegacije koja je u Briselu imala sastanak sa predstavnicima kompanije "Rio Tinto". Da ne bude zabune, ministarka Handanović se na tom sastanku predstavljala pod drugim prezimenom, ali se nesumnjivo radi o istoj osobi.

Da li je u toj delegaciji bio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je predvodio delegaciju? Da li je u delegaciji bio i tadašnji savetnik u kabinetu predsednika Republike, Danilo Cicmil? Ko su bili sagovornici sa strane kompanije "Rio Tinto" i šta je bila tema razgovora? Da li je tadašnja premijerka, Ana Brnabić, bila obaveštena o tom sastanku? Da li su nadležna ministarstva i Vlada dali saglasnost za to službeno putovanje u inostranstvo i da li je platforma za razgovore razmatrana na Vladi? Po čijem nalogu je ministarka Handanović putovala u Briselu, na koji način i o čijem trošku? Da li je ministarka Handanović bila informisana i svesna da je u momentu kada je taj sastanak obavljan, bila na snazi odluka Vlade Srbije o obustavljanju svih daljih aktivnosti na Projektu "Jadar"?

Drugo pitanje je za premijera Vučevića i predsednicu Skupštine Republike Srbije, Anu Brnabić - Da li je Ana Brnabić, u to vreme obavljajući dužnost predsednika Vlade Republike Srbije, sredinom decembra 2023. godine, uputila pismo evropskoj administraciji, naslovljeno na gospodina Marka Makoveca, deputy manager director EEAS na temu "Tumačenje deklaracije sa samita EU zapadni Balkan" od 13. decembra 2023. godine?

Dokumenta pod naslovom "Sporazum o putu normalizacije i implementacije", Aneks, a koji se odnosi na tumačenje obaveza na koje je predsednik Vučić pristao prihvatanjem Ohridskog sporazuma? Da li se u tom pismu navodi da pomenuti dokument, citiram: "ne predstavlja pravno obavezujući sporazum po međunarodnom pravu"? Da li je gospođa Brnabić ubrzo posle toga, a nakon diplomatskih intervencija iz nekih evropskih metropola, uputila novo pismo, izmenjenog sadržaja, u kome se izostavlja sporna rečenica? Da li je tačno da se u propratnom pismu uz to drugo pismo, koje je potpisala i ponovo naslovila na gospodina Makoveca, moli da se prvo pismo zanemari? Šta je bio razlog za tu vrstu prepiske, neuobičajene u diplomatskoj praksi, i po sadržaju i po nivou komunikacije, da premijer suverene zemlje komunicira u zvaničnoj prepisci sa službenikom EU administracije?

Treće pitanje je za ministra finansija, Sinišu Malog - Dokle su odmakli razgovori i dogovori sa firmom "Arčer aviejšen" iz San Hozea na temu letećih taksija? Šta je razlog da sa ovom firmom ministar Mali potpisuje tzv. sporazum o obelodanjivanju, tj. "non-diskložer agriment", kojim se poslovni odnos Vlade Srbije i ove strane privatne firme stavlja u kategoriju tajnosti? Da li su već stvorene neke obaveze za državu Srbiju ili grad Beograd, eventualno, na temu letećih taksija, sa firmom "Arčer aviejšen" ili nekom drugom firmom? Iz koje budžetske stavke će se finansirati projekat letećih taksija, koje je nenadležno najavio predsednik Aleksandar Vučić?

Četvrto pitanje je za predsednika Vlade Vučevića - Gde je nestao ministar odbrane Gašić? Odavno se ne pojavljuje u javnosti. Da li je ministar Gašić sprečen da obavlja svoju dužnost ministra odbrane, šta je uzrok njegove sprečenosti i do kada se procenjuje da će biti ta sprečenost na snazi? Hvala.

Hvala.
Reč ima poslanik Rastislav Dinić.

Hvala, predsedavajuća.

Mi smo imali prilike da čujemo juče, a i tokom poslednjih par meseci, kako izgleda ova rasprava oko "Rio Tinta" i na koji način se vlast brani od optužbi da je dopustila projekat koji je izuzetno štetan za Srbiju i sve njene građane i građanke. Ta odbrana obično ide u dva koraka. Prvi korak je - pa, znate kako, ovo još nije ništa strašno, još uvek je ovo samo istraživanje, nije ovo strašno, pa ništa nismo potpisali, pa ništa se nije desilo, pa nije, ništa, ništa, sve u redu, nema problema, još smo u istraživačkoj fazi. A onda dođe drugi korak koji kaže - e, pa sad je kasno. Znate šta, kasno je sad. Ne možete ništa. Sad postoje međunarodni ugovori, sad postoje tužbe potencijalne kojima će Srbija biti izložena i sada je kasno. Kriv je neko drugi, krivi su žuti, krivi su oni prethodni, krivi su ne znam ni ja ko.

Saznali smo proteklih dana da je u oblasti sela Gornja Studena i Bancarevo u blizini Niša, izuzetno blizu jednog važnog vodoizvorišta u Studenoj, iz koga se snabdeva ceo Niš, da je jedna australijska kompanija, ovog puta je u pitanju "Apolo mineral limitid", počela istraživanje, odnosno bušenje u sklopu istraživanja. Ista kompanija je podnela zahtev da počne istraživanja u oblasti Kopajske reke. Dakle, hajde da sada intervenišemo na vreme i da vidimo kako je moguće da uključimo lokalnu zajednicu, pre svega žitelje ovog kraja, u pitanju su obronci Suve planine, kao i svi građani i građanke Niša koji se snabdevaju vodom iz ovog kraja, kako oni mogu da učestvuju sada na vreme u odlučivanju o tome šta će se dešavati sa ovim istraživanjima u svakom koraku ovog procesa?

Dakle, mene interesuje, ovo je pitanje za ministarku Đedović Handanović, na koji način građani i građanke Niša i ovog kraja mogu da učestvuju u odlučivanju i u razmatranju svih narednih koraka u ovim istraživanjima. Šta to znači - kako mogu da učestvuju? Kako mogu stvarno da učestvuju, ne samo pro forme, ne samo fasadno, nego kako zaista mogu da odlučuju i da učestvuju u odlučivanju o ovom pitanju, o ovom procesu? To možemo da merimo time što svako pravo odlučivanje može njima da u svakom trenutku omogući pravo veta. Dakle, može građanima i građankama Niša da omogući da kažu - ne, čuli smo, saslušali smo ekspertska mišljenja, sve smo čuli i uprkos tome ne želimo ove projekte u svom kraju. Moje pitanje za ministarku je - koji su institucionalni načini za ovo učešće?

Ukoliko takvih uslova nema građani i građanke Niša će se svakako suprotstaviti svakom štetnom projektu, samo što će to morati da se dešava kroz proteste, na vaninstitucionalne načine i tog projekta na kraju svakako neće biti, zato je bolje da znamo koji su institucionalni načini za ovaj dijalog. To je prvo pitanje.

Drugo pitanje ima veze sa nečim drugim, sa međunarodnom politikom. Mi smo videli nedavno da se predsednik Aleksandar Vučić susreo sa Benjaminom Netanjahuom, bilo je tu puno smeha, puno zadovoljstva, ova dva demokratske lidera su očigledno vrlo naklonjeni jedan drugom, izrazili su sve najlepše želje.

Šta stoji u pozadini ovog susreta, to smo takođe saznali u nedavno objavljenom istraživanju BIRN-a, kaže da je tokom proteklih godinu dana Srbija izvezla više od 23 miliona evra naoružanja u Izrael. U ovom trenutku, kao što znamo, odvijaju se brojne vojne akcije Izraelske vojske kako na teritoriji Gaze, sada vidimo i na teritoriji Libana, u njima na žalost, postoji mnogo kršenja normi i pravila ratovanja. Postoji mnogo potencijalnih i realnih ratnih zločina države. Eksperti UN su još u junu ove godine izrazili, zahtevali da države ne izvoze naoružanje Izraelu, da je to nešto što ih izlaže potencijalnom saučešću u ratnim zločinima. Čuli smo i od Emanuela Makrona zahtev da se više ne izvozi naoružanje Izraelu, moje pitanje je - šta je potrebno da se desi da Srbija prestane da izvozi naoružanje Izraelu?

Toliko od mene i hvala puno.

Svaka vam čast, vi ste šampion do sada, u dva pitanja ukinuste dve industrije, svaka čast. Dva pitanja, sto hiljada radnih mesta manje.
Reč ima Slađana Radisavljević.

Imam tri pitanja. Prvo pitanje je namenjeno vama, gospođo predsednice Skupštine. Ono glasi – kada ćete zakazati sednicu Narodne skupštine i raspravljati o zakonu o zaštititi i zastupanju državnih interesa na KiM? Kada ćete omogućiti raspravu o ovom najvažnijem državnom pitanju?

Ističem da je potrebno da toj sednici prisustvuje i predsednik Republike kojeg smatramo najodgovornijim za vođenje politike u zadnjih 10 godina. Prihvatanjem francusko-nemačkog plana, a kasnije i ovog Ohridskog sporazuma doveo nas je u takvu situaciju da više, čini mi se, nemamo izlaza.

Vidi se, odnosno očigledno je da je ta politika doživela neuspeh, slom i da je ovde potrebno raspravljati, a iz korena promeniti delovanje.

Drugo pitanje je za predsednika Vlade i ministarku obrazovanja – zašto Vlada Republike Srbije ne poštuje Protokol potpisan sa četiri reprezentativna sindikata iz oblasti obrazovanja?

Mene kao prosvetnog radnika dosta ljude sreće i kaže – kako ste tako nezahvalni i nezadovoljni sa povećanjem od 50%. Nekima paušalnim tumačenjima ljudi stiču, da kažem, uverenje da je plata prosvetnim radnicima podignuta 50%. Radi se o povećanju 50% većim u odnosu na ostale, da kažem, javne službe, sa 8% na 12%. Samo 2018. godine smo imali da nam je osnovna plata u prosveti bila jednaka prosečnoj plati u Srbiji. Vidi se da i sve zemlje u okruženju imaju tu osnovnu platu koja je veća od prosečne plate, sem Republike Makedonije.

Evo, najjednostavnije – ako je plata 100.000 povećanjem od 8% oni koji imaju, da kažem, prosečnu platu, dolazimo na 108.000. U ovom trenutku, odnosno do kraja godine odnos osnovne i prosečne zarade u prosveti biće 0,88. To je otprilike oko 90.000. Sa povećanjem od 12% mi dolazimo na 100.000 dinara. Nije izjednačeno, znate. Mnogo veće povećanje treba da bude da bi se izjednačilo.

Tako da, molim vas da to imate u vidu, da u budžetu za narednu godinu planirate sredstva jer smatram obrazovanje najbitnijom oblašću. Morate planirate i ono što smo ranije pričali, možda stanove za ljude zaposlene u prosveti, kao što je to urađeno za vojsku i policiju.

Treće pitanje namenjeno je predsedniku Vlade i ministru za rad i socijalna pitanja, a odnosi se na penzionere – kada će biti izmenjen Zakon o PIO u članu 70. a) kojim se trajno umanjuje penzije onima koji su u penziju otišli pre navršenih 65 godina?

Srbija ima dosta ljudi koji su počeli mladi da rade, i u ovom trenutku dosta mladih ljudi, hvala Bogu, zasniva radni odnos sa 18, 19, 20 godina. Ti ljudi kada dođu, kada napune 61, 62, 63 godine oni ostaju trajno kažnjeni. Ovim tzv. penalima, a ja mislim čistom pljačkom penzija se umanjuje 0,34% mesečno, a po tom osnovu pojedini penzioneri mogu mesečno da izgube i čitavih 20.000.

Zaista smatram da država treba da bude pravedna prema svojim građanima. Radi se o ne malom broju ljudi. Insistiraćemo, znači, ako to sami ne shvatite, odnosno predložićemo izmene i dopune ovog zakona, Zakona o PIO.

U situaciji kada pričamo o zlatnom dobu, kada milijarde trošimo na bespotrebne, a čini mi se i koruptivne projekte, i kada pravimo jednu potpuno novu, da kažem, elitu, nažalost uglavnom od neobrazovanih i sa kupljenim diplomama, vreme je da shvatimo da su nam prosveta, zdravstvo i da su nam penzioneri prioritet.

Hvala.

Hvala vam.
Reč ima Nataša Bogunović.

Poštovana predsednice, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije.

Danas bih postavila pitanje ministru za ljudska i manjinska prava i ministru za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanje, a pitanje se tiče sprečavanja diskriminacije i ostvarivanja prava osoba sa invaliditetom.

Srbija ima sva potrebna dokumenta kojima su definisani ciljevi iz sektorske politike za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom. Od donošenja prvog Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom do danas formiran je kvalitetan zakonodavni okvir, uključujući i mere antidiskriminacije i mere socijalne politike. Naravno, nije to još dovoljno, ali se kao društvo moramo kretati u pravcu potpunog obuhvata problema ove populacije.

Ono na šta bih sada skrenula pažnju i što jeste problem koji se identifikuje u svakodnevnom životu osoba sa invaliditetom, posebno dece, jeste susretanje sa preprekama i problemima u ostvarivanju njihovih prava. Nekada jeste u pitanju manji obim prava, i to je posebno i važno pitanje, ali veoma često je to prosto samo manjak razumevanja sredine i javnih službi za njihove probleme, što dodatno uznemirava i stvara kod njih i njihovih porodica osećaj diskriminisane, omalovažena i zanemarene osobe.

Našoj poslaničkoj grupi se obratilo više roditelja dece sa invaliditetom, upravo ukazujući na te probleme u načinu ostvarivanju prava za svoju decu. To su svakodnevne stvari kao što je odlazak kod lekara, stomatologa i to su čekanja u redovima sa bolesnom decom, to su odlasci dece na kulturna i sportska dešavanja koja treba da unaprede kvalitet njihovog života i to je tretman od strane nadležnih.

Tako se dešava da deca sa invaliditetom čekaju na stomatološki pregled dugo i po više meseci, pri tome kada se pregled zakazuje, ili se čeka neka analiza, često nema razumevanja za prioritet ovih pacijenata, a to uglavnom zavisi od raspoloženja i humanosti ostalih pacijenata koji čekaju, ukoliko osoblje ne reaguje. Ovo su za nas mali i nevidljivi problemi, ali za decu sa invaliditetom i njihove porodice, svaki dan je ispunjeno borbom za obične dnevne stvari. Poslanička grupa SPS je otvorena za probleme osoba sa invaliditetom i razvojnim smetnjama i tako smo i na prošloj sednici amandmanom tražili povećanje dečjeg dodatka za decu sa najtežim oblicima razvojnih smetnji i invaliditetom. Ono što danas želim da istaknem kao problem u svakodnevnom životu osoba sa invaliditetom jeste odnos javnosti, građana, ali često i odnos javnih službi prema ovim osobama, na šta su ove osobe posebno osetljive.

Zato smatram da je neophodno da se institucionalno učini više na promeni javnog mnjenja stavova o društvu osoba sa invaliditetom i njihovim potrebama. U tom smislu želim da zatražim obaveštenje od Ministarstva za ljudska i manjinska prava i Ministarstva rada. Da li u cilju edukacije građana i zaposlenih u javnim službama koje pružaju usluge, a radi promene stava i odnosa prema osobama sa invaliditetom i radi jačanja empatije, društvene odgovornosti i profesionalizma, prema problemima ovih osoba i njihovih porodica, ova dva ministarstva mogu zajedno sa Zaštitnikom građana i Poverenikom za ravnopravnost, da osmisle i sprovedu državnu promotivnu kampanju kojom bi se uticalo upravo na promenu društvene svesti i ponašanja prema osobama sa invaliditetom, naročito prema deci sa invaliditetom i njihovim porodicama. To bi mogla biti osmišljena dobro medijska državna medijska kampanja, ali i druge edukativne promotivne aktivnosti u kojima treba da se probude vrline pojedinca i društva i državnih službi da deci i svim osobama sa invaliditetom prilaze bez diskriminacije i na human način omoguće lakši život. Hvala.

Hvala vam. Reč ima Miloš Parandilović.

Pomaže Bog, napredni štakori. Kako ste mi danas, dragi…