Sad vas više i ne molim, nego sam vam isključila mikrofon da bih vam rekla da po članu 106. imate obavezu da govorite o tački dnevnog reda, potpisali ste zakon, pobogu, kolega. Ajte da razgovaramo danas o predlogu zakona, a neki drugi put ćete da tumačite sportske klubove i sve ostalo što ima veze sa tim. Moja intervencija ide u tom smer. Ja vas molim da se prijavite ponovo i vratite se na tačku dnevnog reda. Hvala vam.

Hvala vam, gospođo Paunović, hvala vam na sugestijama, ali nisam vam tražio. Ja vam govorim o svim nepopularnim merama koje niste smeli da sprovedete. Niste smeli da sprovedete decentralizaciju Srbije zato što govorite ljudima da su glupi i nesposobni da sami odlučuju o svom životu, da sami troše svoj novac. Po vašoj filozofiji Srbijom treba da se upravlja ne iz jednog grada, ne iz jednog centra, iz jednog mozga. Vi ste time zadovoljni, građani nisu. Niste smeli da se bavite reformom bezbednosnog sistema, već ste i njega pretvorili u pretorijansku gardu koja štiti vaše interese i koja se štazijevskim metodama obračunava sa neistomišljenicima. Niste smeli da se borite protiv nasilja na način na koji je to bilo potrebno. Niste smeli da se obračunate sa vašim medijskim magovima koji su glavni promoteri nasilja u ovoj zemlji.

Ništa od tih mera niste smeli da sprovedete. Da ste jednu sproveli, Srbija bi danas bila i srećnije i bezbednije mesto za život. Jedino zašta ste zalegli jeste projekat Rio Tinta, pa logika nalaže da postoji mogućnost da je neko možda zbog toga uzeo akontaciju i da nije problem samo akontacija i iznos akontacije, nego što više ne može da se vrati. Što bi rekao onaj vaš šahista – taknuto, maknuto.

Ja bih možda, kada je neki bolji dan, u dubini duše negde mogao da pronađem zrno ljudskog razumevanja za nekoga od vas ko se našao u toj ulozi, ali zbog toga ne može da trpi sedam miliona građana Srbije i sve buduće generacije. Nema od toga ništa.

Vidite, gospodo, vaš odnos prema ovom zakonu, prema ovoj temi, baš kao i odnos prema rebalansu budžeta koji je usvojen pre nedelju dana jeste vaš odnos prema stvarnosti, realnosti, budućnosti Srbije. Tada sam rekao nešto što je kolega pogrešno čuo – vaša vizija budućnosti Srbije je rat, rov i kop. Tu viziju budućnosti je skoro predsednik, kao autor te vizije, dopunio vestima kako će se verovatno pomeriti starosna granica za odlazak u penziju, ali da ne brinemo vakcina protiv raka u svetu napreduje velikom brzinom, što znači – ne možete baš da imate zdravu životnu sredinu, oboljevaćete, ali ako budete imali sreće i nekih veza i para, možda ćete se lečiti, ali svakako ćete kraće biti na budžetu i na teretu države.

Gospodo, ta životna filozofija, taj prikaz staje u jednu arhaičnu reč, u jedan običaj koji je poznat u nekim delovima istočne Srbije, neki od vas će to znati, ko ne zna neka gugla, lapot. To se tako zove, gospodo, a predsednik države to predstavlja kao protestantsku radnu etiku i kao nezamislivi progres koji će pomoći da Srbija ostvari svoje snove. Meni je drago zbog njegovih snova, lepo je da čovek ima snove, ali je problem kada sanjar se odvoji od realnosti i onda snovi postanu deluzije, a deluzije neretko vode u fatalne ishode. Mi u tome ne želimo da vam pomognemo. To je razlog zbog čega ćemo glasati za usvajanje ovog zakona.

Sada bih samo iskoristio priliku, pošto je tu gospođa Handanović, a koja nije odgovorila mom kolegi Ahmedinu Škrijelju na pitanje – da li se u Novom Pazaru planira otvaranje rudnika na planini Rogozna, dokle se stiglo sa istraživanjem terena i da li je u pitanju rudnik zlata, bakra ili litijuma? Ja vam se zahvaljujem na veoma lošoj pažnji i na veoma neprofesionalnom vođenju ove sednice.

Potpuno ste vi u pravu. Ima moje neprofesionalnosti dok sam vas pustila da govorite ravno devet minuta o svemu, samo ne o temi dnevnog reda, ali samo strpljenja malo.
Imamo dva Poslovnika.
Reč ima Milenko Jovanov.

Čl. 106, 109, 107, 108, 27, 28. Ukazujem na sve te…

(Poslanici opozicije dobacuju.)

Čl. 27, 28, 106, 107, 108, 109. Ukazujem na povredu svih tih članova Poslovnika. Dakle, vođenje sednice.

Jel može da se utiša ovaj? Ne može, dobro.

Vi jeste upozoravali govornika da se vrati na tačku dnevnog reda, ali niste primenili član 109. i izrekli opomenu koja se izriče kada govornik i pored upozorenja predsednika Narodne skupštine govori o pitanju koje nije na dnevnom redu. Dakle, na dnevnom redu je zakon koji su oni predložili, a koji je i on potpisao. Ja znam da je taj zakon katastrofalan i da o tome nema šta da se kaže, ali mora da priča o njemu, jer je on na dnevnom redu. Mi smo imali sednicu o deklaraciji - pričali su o litijumu, mi smo imali sednicu o rebalansu – pričali su o litijumu. Sada kada su dobili sednicu o litijumu, on priča o svemu i svačemu.

Ja znam da vi ne možete da utičete da oni ukače konačno šta je na dnevnom redu, jer je to nemoguće, ali onda morate da primenite Poslovnik do kraja i da reagujete sankcijom na ovakva kršenja Poslovnika. Hvala.

Hvala.
Da li želite da se izjasnimo u danu za glasanje? (Ne.)
Kolega Milivojeviću, i dalje ste u sistemu, Poslovnik.
Izvolite.

Poštovana gospođo potpredsednice, reklamiram povredu Poslovnika, član 32. gde se kaže da u radu Skupštine vi pomažete predsedniku Skupštine i imate ista ovlašćenja kao i on.

Molim vas da u vezi sa Poslovnikom, član 96. stav 3, objasnite narodnim poslanicima kako narodni poslanik Ana Brnabić, kao ovlašćeni predstavnik SNS i dalje ima 20 minuta vremena ovlašćenog predlagača, iako nas je juče Marina Raguš uveravala da je četiri puta dala vreme ovlašćenog. Molim vas izjednačite poslanike opozicije i vlasti u pravima i obavezama.

Krajnje šarmantno, kolega Milivojeviću.
Da li želite da se izjasnimo u danu za glasanje? (Ne.)
E, sada ću da probam da vam pomognem. Pošto je uvažena koleginica Ana Brnabić juče govorila po osnovu replike, jer je pomenuta, ja ne znam da li... Ja verujem da vi imate ambiciju da mi svi zajedno objasnite nešto, ali vas ne čujem zaista horski.
(Narodni poslanici opozicije dobacuju.)
Prema tome, ali ne znam s kim razgovarate. Hajde da vi sa koleginicom Marinom Raguš izađete ispred sale, pa da razgovarate.
Mi nastavljamo dalje. Pravo na repliku predsednica Skupštine Ana Brnabić.
Inače, koliko čijem iz Sekretarijata, vreme je skinuto je sa vremena poslaničke grupe. Tako da, budite bezbrižni.

Hvala vam.

Dakle, ovako prvo sam mislila da govorim o opet o Zakonu o rudarstvu, ali pošto ste vi govorili samo pet minuta, pa nema ni potrebe očigledno vas ne zanima. Pa sam onda mislila da govorim o stanju životne situacije u Boru i koliko je bolje, ali pošto ste i o tome govorili 30 sekundi, ni to vas očigledno ne zanima.

Pa ću samo građanima Srbije da objasnim jednu prostu i jednostavnu stvar. Pod jedan, ovaj predstavnik poslaničke grupe je predstavnik poslaničke grupe koja je Narodnoj skupštini Republike Srbije predložila na usvajanje i to po hitnom postupku rezoluciju o genocidu u Srebrenici. Ovo je predstavnik poslaničke grupe koja je zvanično tražila da se tzv. Preševska dolina uključi kao tema u pregovore između Beograda i Prištine. Ako iko od građana Republike Srbije misli da je interes Srbije interes ove poslaničke grupe, onda ja tu nemam šta da dodam.

Dakle, meni je najbolji pokazatelj da, ukoliko su oni protiv ovog, odnosno ukoliko će oni da glasaju za ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, a glasaće za taj zakon, da je taj zakon suprotan interesima Republike Srbije i našeg naroda. Ne bih imala šta da dodam. Hvala vam.

Hvala.
Kolega Grboviću, repliku želite?
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana gospođo Brnabić, problem u tome što ste govorili jeste što vi etiketirate moje kolege koji su podneli Predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici, potpuno prenebregavši činjenicu da sedite među ljudima koji su predstavnici političke elite čija je politika dovela i do genocida i do ratnih zločina i do brojnih nesreća u zemlji.

Sram vas bilo zbog toga, gospođo Brnabić.

Napadate predstavnike bošnjačke nacionalne manjine, albanske nacionalne manjine. Znate zbog čega to radite? Ne samo zato što su oni Bošnjaci ili Albanci, već zato što vam se ne uklapaju u biznis model.

Vrlo lako se vi dogovarate sa Albancima koji takođe isto govore i o Srebrenici i o Kosovu, sa kojima imate biznis aranžmane. Nemate problem da u Bujanovcu budete u vlasti takođe sa Albancima. Ali, sa onima koji vam se ne uklapaju u biznis model oni su vam problem i oni narušavaju dostojanstvo Republike Srbije.

Bili ste predsednica Vlade u tri mandata, najduže u istoriji ovog naroda. Zbog toga što ste izgovorili treba da vas je sramota najviše od svih u ovoj sali.