Juče u toku dana kada su se nabrajali krivci od 2000. i neke godine do danas, pomenut je i DS, i DSS, i G17 plus, Bane Ružić se okrenuo i rekao – Albijaniću pa moraš repliku dati, jer ti si G17 plus čoveče.
Ja ću vam ovako reći na te izazove i na te napade i na ta optuživanja itd. U „Prokletoj avliji“ Ive Andrića Karađoz se obraća čoveku koji kaže da je nevin i kaže mu – ovde ne nevinih, neka mi niko ne kaže da je nevin, svi su krivi. Ali, nisu svi krivi ovde. Zatvor bi bio između dva mora.
Samo vi nastavite da aplaudirate. Samo vi nastavite vašu priču, jer ja sam ovde želeo da istaknem dve činjenice. Prva, neuobičajena činjenica jeste da je ova sednica zakazana na predlog opozicije. To inače nije uobičajeno, bar nije bilo uobičajeno kada sam bio u ranijim sazivima Narodne skupštine. Zato čestitam predsednici što se odvažila da zakaže jednu ovakvu sednicu. To je vrlo važna činjenica. Dobili ste mogućnost da argumentujete nešto što je važno.
Druga važna činjenica jeste, čuo sam danas od predsednice parlamenta Ane Brnabić da neće biti iskopavanja u drugim oblastima, osim u navedenoj oblasti, jer ipak Dobrinja, Gornja Dobrinja je rodno mesto Miloša Obrenovića, Pranjani imaju svoj istorijski značaj itd. i smatram da je to što je rečeno veoma dobro.
Sledeća stvar. Zašto to kažem, zato što sam rođen u Tometinom polju, dakle, rođen sam na zemlji. Bukvalno sam rođen na selu. Rođen sam na zemlji, znači vezan sam za zemlju, za ljude, za normalno funkcionisanje stvari, što ovde ne mogu reći. To kada si rođen na zemlji znači sledeće, vezani ste za svoj kraj i razgovarate i o nekoj temi pričate pre svega kao čovek jer to podneblje, planina Maljen, Valjevski kraj, Kolubara, svaki metar zemlje je obeležen krvlju naših predaka. Ako vi uopšte možete da razumete šta to za jedan narod znači. Narod je utemeljen na nekoj tradiciji, ima svoje arhetipsko poreklo, znači ima svoj pravi temelj na kojem počiva i živi.
Prema tome jasna je sklonost ljudi da razmišljaju i da budu zabrinuti kakva će sudbina biti određenog kraja. zašto dobacujete toliko ne znam, čime sam vas povredio ili rekao nešto loše. Uživajte, dobacuje upravo – uživam dok Albijanić priča, to je sasvim dobro.
Suština je sledeća, ova tema je izazvala veliku tenziju. Ta tenzija pitanje je da li će posle ove sednice da se završi i način diskusije u ovom parlamentu ne doprinosi nikakvoj relaksaciji te tenzije. To pokušavam da vam kažem. Znači ono za šta se svi zalažemo da se struka pita. Dakle, potrebno je da stručni ljudi daju odgovarajuća mišljenja, da vode okrugle stolove i da ih dobro čujemo.
Imao sam priliku da posmatram dve televizijske emisije. Jedna je bila organizovana na RTS, jedna na Nova S. Šta se dogodilo i na tim stručnim raspravama. Ljudi iz struke su takođe bili podeljeni. Bila su podeljena mišljenja. Ne možemo da kažemo da su svi mislili kao jedan, što znači da ovo traži, a imaćemo vreme ispred nas, jedno dodatnu debatu, diskusiju stručnjaka. Nisam čuo da se oglasio Hemijski fakultet u Beogradu, Tehnološki fakultet u Beogradu. Imate fakulteta koji su veoma važni, jer ovde nije toliko upitno rudarenje, već sama prerada pa su ljudi zabrinuti pa traže objašnjenje i razjašnjenja i zaštitu životne sredine.
Prema tome, biće ispred nas perioda dugog da se o tome razgovara, da se diskusije nastave, ali ova tema služi isključivo ljudima za političku upotrebu. To je više nego jasno.
Dakle, program „Zdrave Srbije“ u ovom pogledu zasniva se upravo na tome za snažno očuvanje životne sredine, što je i ovde razgovarano o toj temi i zašta se, pretpostavljam svi normalni ljudi zalažu, jer ono što je nama važno to je, sloboda i ljubav prema otadžbini, socijalna briga, ali ono što je najvažnije da ostavimo mesto boljim za život naše dece, nego što smo ga zatekli. To je ključ.
Dakle, da bi se to postiglo moramo pratiti neke standarde u zaštiti životne sredine. Naravno da je jasno da mi ne možemo sad, znate mi imamo rudarenje, nismo mi ljudi koji nemaju rudarenje u Srbiji, nismo mi tikva bez korena. Pa, pogledajte kako mi proizvodimo električnu energiju, pa šta vi mislite da bi trebalo da živimo u mraku, a da ne prerađujemo ugalj, na primer. Pa, ne može odjednom da se pređe.
Zašto je, ne znam, najzagađenija životna sredina u Kini? Zato što je najveća teška industrija svih zemalja sveta se skrcala u Kinu. Kako vam nije jasno da razvoj traži i neke žrtve, ali da treba da se nađe jedna pravična, pravedna mera za jedan normalan život i razvoj ljudi.
(Poslanici opozicije dobacuju.)
Prema tome, nemojte više da dobacujete, šta vam je ljudi, što ste vi sad toliko? A, pa dobro, javite se posle, ako sam vas ja uzbudio, to je čudno, jedna čudna izjava koja nema veze sa realnošću.
Da „Zdrava Srbija“ održivim razvojem podrazumeva tri cilja. Dakle, održivost putem ekonomskog rasta, bez inflacije i povećanja spoljnje zaduženosti, održivost na socijalnom planu smanjenjem siromaštva, ali i održivost u pogledu korišćenja prirodnih resursa i zaštite životne sredine. Sve to što radimo u našoj državi mora se sprovoditi planski, organizovano, ne ovako u jednoj halabuci, u jednoj gužvi, u jednom usijanju među strastima, nego normalno da normalni i dobri stručnjaci sednu za sto i razmene svoje materijale i životna iskustva šta je najbolje za našu zemlju.
Prema tome, doveli smo ovaj parlament skoro do usijanja bez neke preke potrebe, ali možda, što bi rekao čovek, iz toga može da izađe neka katarza, nekakvo pražnjenje koje će učiniti u budućem periodu rad ovog parlamenta normalnim.
Zašto vam to kažem? Zato što smatram da ambijent može da se reši jedan od koraka jeste ovaj put kojim smo započeli, da opozicija dobije šansu da predloži tačku dnevnog reda, to ranije Bogami nije bilo. Takođe je rečeno da će se ta praksa u budućnosti i nastaviti.
Šta je najbolje da uradimo u strastima i ovom magnovenju? Ne možemo doneti razumnu i racionalnu odluku, jer vi dobro znate kako su nastali problemi, kako se čovek, prvo je bio jedan običan čovek, pa se stvarao verujući čovek, pa je razum stupio na scenu zajedno sa Dekartom, a onda je došlo do subjektivnosti, individualnosti, do sukoba. To je izazvalo sukob, a taj sukob…
(Poslanici opozicije aplaudiraju.)
Dobro ovo je jedinstvena situacija kada meni opozicija sve vreme aplaudira, to je sasvim lepo. Osećam se jako dobro kao da diskutujem na vašu stranu, ali ja imam svoje mišljenje i slušajte me sad.
Dakle, kad se iz nacionalnosti pređe u subjektivnost, individualnost, rađa se sumnja. Sve te stvari dovode do sukoba i vi upravo pokazujete da sukob može rešiti neki problem. Sukob može izazvati i veći problem, nego što je ovaj. Samo da znate ako tako nastavimo u ovom parlamentu da se ponašamo.
Uozbiljite se, stanite na noge, i nemojte više da nam koristite resantiman i vašu želju da se zauzme vlast na način buke i halabuke. Uzmite argumente u ruke, dajte stručnjacima da vam kažu šta je najbolje za Srbiju. Hvala.
