Gospodine Lutovac, sada rizikujem da me vaše kolege optuže za zloupotrebu Poslovnika i to svesno radim.
Nije Ana Brnabić spominjala ni vas, ni vašu partiju, ali ja poštujem vašu potrebu da kao neko ko ima svest da jeste bili na vlasti u vreme donošenja zakona odgovorite u ime DS.
Izvolite.

Obraćala se direktno meni i pominjala je i stranku.

Dakle, što se tiče prava, to su bila istražna prava i nema nikakvog predomišljanja. Dakle, dobili su prava da istraže, dobili su prava da kažu koliko postoji, studiju Feasibility da izvedu i da kažu da li postoji opasnost po zdravlje i životnu okolinu. Oni su nam rekli – postoje rizici i opasnosti, ali nam nisu rekli da oni mogu da se otklone.

Prema tome, to je razlog zbog čega taj projekat više nije uopšte u igri. Građani neće to da prihvate, i ne treba da prihvate.

Prema tome, što se tiče ko se predomislio, pa predomislili ste se upravo vi jer ste rekli – neće biti kopanja, a sad kažete – biće kopanja i mi garantujemo. To je predomišljanje, a ne ovo što sam pomenuo malopre.

Što se tiče ministarke, ona je pomenula, evo citiraću iz ovog Mišljenja Vlade. Kaže – zasnivajući se na napretku savremene tehnologije moguće je sprovesti tehnološke procese sa minimalnim uticajem na okolinu, pazite sad, pod uslovom da se postupci sprovode pod visokim standardima koje niko neće da garantuje, uz kvalitetan nadzor, pazite kvalitetan nadzor u Srbiji, i da kompanija koja upravlja procesima ima dovoljno resursa za ulaganje u efikasne mere zaštite. Znači, sve pod uslovom ako možda, možda. Znači, to nije jedino mesto gde se to kaže.

Pogledajte samo, ovde se govori o zelenom rastu, govori se ao tome kako je to Zelena agenda, kako ćemo imati baterije koje se pune na struju. A na koju struju? Struju koja se proizvodi tako što se koristi ugalj lošeg kvaliteta i dopunjuje sa blatom, e takvu struju. I to vam je Zelena agenda.

Reč ima ministarka Handanović.

Hvala.
Ja bih, pre svega, da se zahvalim profesoru u penziji, Stevanoviću, jer se apsolutno slažemo u tome da je problem nastao 2006. godine, kada je zakon izmenjen. Apsolutno je to ono što ovde i pokušavamo da objasnimo, samo očigledno ko želi da čuje i ko ima drugačiju agendu i plan, ali problem jeste nastao onda kada je zapravo dato pravo, odnosno monopol nad zahtevom za eksploataciju onome ko je vršio do tada istražna prava, a znamo kada su istražna prava početa da se vrše i ko je davao istražne dozvole.
Znači, apsolutno profesor Stevanović je potvrdio naše reči ovde i hvala mu na tome. Ja imam izuzetno puno uvažavanja pre svega za sve profesore u našoj zemlji i za one u penziji koji su svoj život i svoju karijeru posvetili nauci i obrazovanju naše dece. Rekao je profesor, takođe, da od 2012. godine pokušavamo da popravimo situaciju. I ja želim da ga uverim da ćemo je popraviti i da smo spremili izmene zakona koje će apsolutno da vrate Geološki zavod na mesto koje mu pripada, a to je da definiše strateška nalazišta važna za Republiku Srbiju i za našu zemlju. To je ono što ćemo uraditi i što ćemo predstaviti i što ćemo predstaviti, pre svega, i Vladi i Narodnoj skupštini.
Apsolutno se slažemo sa profesorom Stevanovićem i hvala na ovim komentarima i da građani Srbije čuju da se apsolutno zalažemo za to da geološka i rudarska struka dobije one aktivnosti da može da vrši i da radi, pre svega, Geološki zavod koji treba i koji mu pripada, a koji su mu umanjivani, nažalost, godinama.
Tako da, u tom smislu hvala na ovom citatu. Popravićemo stvari, uveravam i apsolutno se slažemo sa tim da je problem nastao 2006. godine, samo što, nažalost, neki to ne žele da priznaju.
Ovde se čak pominjala i neka akontacija. Obično se akontacija daje na početku, pa, onda verovatno misle na onu koju su možda oni uzeli kada su ovu kompaniju i doveli ovde. Pre svega, da pričaju i da iznose istinite podatke, istinite informacije, a samo neka se sete svoje sopstvene Strategije iz 2012. godine gde se imenom i prezimenom jedna kompanija oslovljava u Nacionalnoj strategiji, pa kada pričamo o zakonu o lobiranju onda možda bi trebali da se pozabavimo i temom imenovanja jedne kompanije u Nacionalnoj strategiji. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima kolega Stefan Krkobabić.
Izvolite.

Zahvaljujem se.

Uvažena predsedavajuća gospođo Paunović, uvažena potpredsednice Kovač, uvažena ministarka, narodni poslanici, građani Republike Srbije, od 6. februara, kako smo se okupili u ovoj Narodnoj skupštini, upravo ova tema lebdi nad ovim domom i očekujemo, ako ne rešenje, onda odgovore na pitanja koja su pred nama.

Uvaženi građani Srbije, trenutno nije tema ni da li smo za, ni da li smo protiv, kao što me je pitao uvaženi gospodin Jovanović, Ćuta. Ovde se radi jednoj mnogo bitnoj stvari, a to je da o svakoj temi koja je bitna za građane Republike Srbije vodimo odgovoran dijalog.

Ovo nijednog trenutka, niti može da preraste u naučni skup, niti to treba da bude, da svako izađe sa plejadom svojih profesora, svojih naučnika i onda pokuša da zaspe iz rukava onu drugu stranu sa podacima i pomisli da je pobedio u diskusiji. To građane Republike Srbije uopšte ne interesuje. Ministarka Đedović, mislim da je dala dobre odgovore na pitanje koje je predlagač stavio i predložio.

Ono što je za nas kao partiju koja u svom fokusu ima najstarije, a onda i poljoprivrednike i radnike Srbije, to je da zaštitimo njihova prava, da zaštitimo njihov način života i, naravno, da im obezbedimo zdravu životnu sredinu.

Pominjući da su ovde 126 poslanika koji čine ovu našu osnovnu koaliciju SNS-PUPS, Socijaldemokratske partije lobisti Rio Tinta pokušava da proda kukavičje jaje. Niti smo mi lobisti bilo čiji, niti nameravamo da budemo. Kao što je rekla uvažena Marinika Tepić - za svakog čoveka ovde glasao je neko, tako i za nas, kao poslanike vladajuće koalicije i vrlo se dobro zna koji je taj broj.

Ovde se radi o jednoj drugoj stvari. Cilj, kao i uvek, bez prestanka za poslednjih 100 godina, to je podela srpskog društva. Podela srpskog društva, da li smo se delili na Karađorđeviće i Obrenoviće, da li smo se delili na četnike ili partizane, danas se opet delimo kao po nekoj matrici oko pitanja litijuma. Podele oko ovog pitanja nema. Trenutno se ništa ne dešava i čuli ste nadležnu ministarku koja je vrlo jasno i decidno rekla da naredna 22 meseca se ništa neće raditi, i to je upravo stav na kome mi, kao poslanička grupa Partije ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, zasnivamo svoj stav. Taj stav kaže - hajde da čujemo prvo struku, da čujemo naše naučnike, da čujemo ljude koji su zaduženi za sve ovo, a ne da ih mi ovde prenosimo i prevodimo iz skupštinske klupe i titlujemo njihove nastupe. Imaju oni gde da kažu, šta i kako vide ovu situaciju. Naravno da ni jednog trenutka neće se ulaziti u projekat, i to je i Vlada Republike Srbije bila jasna i nadležna ministarka, dok ne budemo sigurni oko pitanja zaštite životne sredine i onog što je još bitnije - pitanja zdravlja ljudi.

Uvaženi građani Srbije, ulazimo u jedno novo političko vreme. U tom novom političkom vremenu bićemo u situaciji svaku i najmanju stvar da dovedemo u pitanje. Ne smemo da se zavedemo raznim bajkama i pričama da može da se zaradi bez rada i da može da se živi bez posla. Upravo napredak Srbije od 2012. godine govori da samo zalaganjem možemo da ostvarimo, prvo, fiskalnu konsolidaciju, a onda i ovo danas što imamo, a to je da, pre svega za naše najstarije, da penzije prate plate, da radnici mogu da računaju na redovna i sigurna primanja i da Srbija ide u pravcu stalnog napretka.

Građani Republike Srbije, moramo da znamo da je dijalog danas prva i najbitnija stvar, da vodimo dijalog i o pitanju litijuma, i o pitanju Kosova i Metohije i svih onih drugih segmenata koji su bitni za naše društvo, da izađemo iz stalne podele, da izađemo iz stalne priče levi i desni, već da znamo šta je interes naše Srbije.

Uvaženi građani Srbije, vi dobro znate da ovo pitanje neće da se reši danas na Narodnoj skupštini, niti će se rešiti, niti će se rešavati. Znate da postoji predlog i o referendumu. Neki opozicioni prvaci su predložili izbore, pa imamo upravo ovo vreme od 22 meseca da donesemo odluku kako ćemo da odgovorimo na ovu situaciju, ali ni jednog trenutka niko iz vladajuće većine ne govori da je nešto rešeno i da je gotova stvar ili se mi ne razumemo.

Hvala, gospodine Jovanoviću. Ako budem morao da budem portparol i drugih političkih partija, to će mnogo duže da traje. Zadržaću se samo na svojoj.

Svaka poslanička grupa ima pravo na svoj stav i treba da ga iznese.

Hvala na ovom zvoncetu, predsedavajuća. Vrlo je bitno da se čujemo. Naravno da imate glasove, pa svako pripada nekoj političkoj partiji, ima svoj politički stav, neko je za, neko je protiv, neko je za ovo što pričamo sve vreme. Hajde da čujemo struku. Hajde da čujemo one stručne ljude koji se bave zaštitom životne sredine. Hajde da čujemo i taj medicinski tim koji je sastavio ministar Lončar. Nekako je to otišlo na drugu stranu. To je pravi i hrabar potez Ministarstva zdravlja.

Mi smo i tu došli u situaciju da brojimo krvna zrnca i da razmišljamo o tome kakvi su ti naši medicinski radnici u tom timu. Hajde da im damo šansu da na svojim forumima donesu odluku i kažu da li je nešto dobro zdravlje građana Srbije ili nije. Ono što je najbitnije jeste da vodimo dijalog, a ne da 126 poslanika većine može danas o nečemu da odluči ili ne odluči.

Uvaženi građani Srbije, molim vas da vrlo pažljivo posmatrate i pratite ovu našu sednicu i da budemo sigurni u jednu stvar. Ni jednog trenutka, ni naša politička partija, ali ni vlast kojoj pripadamo, neće se poneti neodgovorno prema vama ljudima koji ste za nas glasali. Interes svih penzionera, poljoprivrednika, radnika Srbije, PUPS je naravno u srcu, i zato se borimo i bavimo da građanima Srbije bude bolje, ali ni jednog trenutka da uperimo prst u onu drugu stranu i kažemo – mi volimo Srbiju više od vas ili mislimo da vi imate monopolsko pravo na priču o zaštiti životne sredine.

Niko nema monopol i nema pravo da više voli Srbiju od jedne ili druge strane. Ova Srbija je Srbija svih nas ovde i samo dalja podela upravo pomaže svim onima koji su nam i unutrašnji i spoljni neprijatelji da mogu samo u svemu tome da likuju.

Za kraj, ništa nećemo rešiti jalovom raspravom i tako što se budemo dobacivali sa jedne strane i druge strane, već hajde, kao što smo i u prošlosti razgovarali, da se ponovo razgovara, a naravno da će na kraju stručnjaci, oni koji se pre svega bave zaštitom životne sredine i naravno oni koji su u medicinskom timu, doneti svoje zaključke i prezentovati Vladi Republike Srbije. Zahvaljujem.

Hvala kolega Krkobabiću. Pravo na repliku. Aleksandar Jovanović.
Izvolite.

Gospodone Krkobabiću, samo ako možete da odgovorite da li je PUPS za iskopavanje litijuma ili ne?

Što se tiče doktora Lončara koga pominjete, ja samo da vas pitam jel doktor Lončar, rudar ili lekar? Nije njegov posao da se bavi projektom Jadar, nego da leči onih 15 hiljada ljudi koji godišnje umiru od svega onoga što radi SNS u ovoj zemlji, a pričam o zaštiti životne sredine.

Osnovno pitanje je čiji je to litijum u dolini Jadar? Jel to srpski litijum? Ajde da odgovorimo sami sebi pošteno da - jel to srpski litijum ili je to nečiji drugi litijum?

Ako pitamo Đedović i vas Brnabić i Vučića, 5% od tog svog litijuma koliko god vredi, to je naše, 95% je vlasnik Rio Tinto. To je istina.

Čiji je to bakar u Čukarupekiju, gospođo Đedović? Dali ste jedan kroz jedan Kinezima da budu vlasnici svega što je iskopao Čukarupekiju. Pričate ovde od 36%. Lažete po običaju.

Čiji to vazduh dišu u Boru i Smederevu ljudi? Kineski ili srpski?

Ovu zemlju ste prodali prvom koji je naišao, to je vaša politika.

Srbija je Švedski sto, Aleksandar Vučić, konobar. Sve ste bre rasprodali, od Generalštaba, Sajmišta, Homolja, Beograda na vodi. Pitao sam danas Pantu, govorio je o svom prijatelju velikom ovom Bin zajebu, sa kojim se viđa svaki dan, nek pokaže ugovor o Beogradu na vodi, kolko to vredi konačno taj Beograd na vodi, ta bedna koplja Abu Dabija.

Sve ste prodali, bre. PKB ste prodali, dušu ste prodali. Aleksandar Vučić je trgovac ljudskim dušama. Ubeđujete nas da je normalno… (Isključen mikrofon.)

Sad ste već preterali, kolega Jovanoviću.
Imam pun sistem, izazvali ste replika koliko god hoćete.
Ana Brnabić, pravo na repliku.
Izvolite.

Hvala vam.

Da vam kažem, poštovana predsedavajuća, poštovani građani Republike Srbije, oni ljudi više nemaju pojma o čemu pričaju. Svaki kompas, ali svaki kompas ste izgubili.

Ustanete i kažete – jel doktor Lončar rudar ili je ekspert za litijum ili je doktor? Ljudi koji su u Predlog zakona stavili ginekologa da priča kao struka. Ni jednog profesora Rudarsko geološkog fakulteta, ali ginekolog. I oni danas ustanu i kažu - šta je doktor Lončar. A što ste vi ginekologe, izvinite, u Predlogu zakona citirali kao struku ali niste ni jednog inženjera Rudarsko geološkog fakulteta?

Nema više kompasa, sve vam je dozvoljeno, nemate argumente i kada nemate argumente samo lično vređanje, samo lični napadi uglavnom Aleksandra Vučića, tu na Dubravku Đedović i na to se sve svodi.

Konačno, čiji je litijum? Litijum je srpski. Litijum je srpski.

Predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić, je javno rekao da smo mi uspeli da ispregovaramo da samo 12,1% prerađene sirovine može da se izvozi, što znači da 87,9% mora da ostane u Srbiji za bogaćenje Republike Srbije, naših građana, a pre svega zapadne Srbije, za lanac vrednosti u Srbiji.

Želite litijum? Super, otvorite kompanije u Srbiji. To smo uradili mi. To nisu uradili vaši koalicioni partneri koji Rio Tinto pritom nijedan jedini put nisu pitali za životnu sredinu, ali su ih stavili u nacionalnu strategiju da obezbede da nikako od njih ne možemo da se izvučemo. Hvala.