Zahvaljujem se predsedavajuća.
Samo jedna ispravka. Nisam rekao ako vam neko zloupotrebi podatke, nego sam rekao da je članom 4. ovog zakona jasno predviđeno da se na čuvanje, skladištenje podataka, pristup podacima, upotrebi podataka, obradi primenjuje direktno Zakon o zaštiti podataka o ličnosti koji je jedan od zakona koji je usklađen sa svim tekovinama EU, koji je potpuno usklađen sa BDP EU, tako da je ovo bolja formulacija gde imamo upućuju ću normu na ovaj zakon koji na detaljan način uređuje ovu oblast, a ne da možete da se žalite povereniku ako vam neko, nego znaju se jasna pravila koja su propisana ovim zakonom.
Kada govorimo o državnom DATA centru. Taj centar je inače sertifikovan prema najvišim bezbednosnim standardima. To nismo mi radili nego su radile referentne institucije. Državnom DATA centru su dale poverenje i velike svetske kompanije kao što je „Orakl“ i drugi. To je pokazatelj da kada oni čuvaju deo svojih podataka u našem državnom DATA centru da on odgovara najvišim svetskim standardima kada je to u pitanju.
Takođe, platforma u DATA centru koristi se i za potrebe međunarodno-istraživačke organizacije, odnosno za CERN. Nemojmo potcenjivati naš DATA centar. Isto tako nemojmo potcenjivati i našu zakonsku regulativu, jer sigurno i velike kompanije i CERN sigurno da su upoznati i sa našim propisima koji se tiču i bezbednosti podataka i zaštite podataka, što je regulisano Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti koji se naslanja i na ovaj zakon. Hvala.

Hvala vama.
Na član 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Radomir Lazović, doc. dr Biljana Đorđević, prof. dr Jelena Jerinić, Rober Kozma, prof. dr Đorđe Pavićević, Natalija Stojmenović, doc. dr Rastislav Dinić, Marina Mijatović, Dobrica Veselinović i Bogdan Radovanović.
Da li neko želi po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 23. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Radomir Lazović, doc. dr Biljana Đorđević, prof. dr Đorđe Pavićević i ostali iz Zeleno - levog fronta.
Izvolite, samo se prijavite.
Želite po ovom članu.
Niste bili u sistemu, ali izvolite.

Mislim da se tu slažemo, a to je u stvari ako se odnosi na taj zakon, onda zaista možete da se žalite Povereniku, a ne nekome drugom.

Ono što jeste važno jeste da preko tog sistema SNS i ova vlast čuvaju informacije koje u stvari njima štete i koje mogu da politički nanesu veliku štetu samoj vlasti. To znači da imate na tim mestima ljude koji vam ili neće dati informacije ili neće sprovesti proceduru onako kako treba, a da javnost nema nikakav način da to proveri ili da dođe do takvih informacija.

Tako i ovde imamo neke stvari koje su u zakonu. Prvo, ne znamo kako će se klasifikacija tajnosti odvijati, pa ne možete čak ni znati ko su registrovani operateri. U tom smislu, nikakvu informaciju o tome ne možete dobiti, a da je od takvih dolazilo do curenja informacija i prema medijima i prema prvom hakeru Srbije, Aleksandru Vučiću i nekim drugima. Svedočili smo mnogo puta do sada. Podsetiću samo na jedan od tih slučajeva. Jedan od tih slučajeva je Katarina Petrović, policajka iz Valjeva. Videćemo kako je i na koji način čitava stvar tu regulisana. Hvala vam.

Na član 28. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zeleno-levog fronta.
Da li neko želi reč?
Profesor dr Đorđe Pavićević.

Da, nastaviću tu gde sam stao, a to znači da ste u takvom slučaju imali jedan informaciono-komunikacioni sistem koji je štitio, pristupom tom sistemu se štitila ličnost i delo kuma najvećeg državnog funkcionera i prvog hakera Srbije, a onda kada smo saznali šta se zaista dogodilo na osnovu toga što je neko izneo u javnosti podatke koji su bili u tom sistemu, u stvari dobili smo veliku odmazdu prema onima koji su to uradili.

Znači, ne radi se o tome da su se štitila nečija prava nego oni koji su u stvari ukazivali na interes javnosti u tom pogledu su bili kažnjeni zbog toga što su štitili građane, a oni koji su kršili ta prava i čije informacije i podaci su bili unutra i koji su bili zaštićeni da bi se utajio prekršaj koji je načinjen, su u stvari ostali zaštićeni. U tom smislu, ako mislite da ćemo mi verovati onom budućem direktoru kancelarije koju Vlada bude postavila, da će zaista raditi u interesu javnosti, jeste veoma naivno i verujte da niko u javnosti nema nikakvu dilemu u tom pogledu.

Na član 31. amandman je podneo narodni poslanik Nebojša Bakarec.
Vlada i nadležni odbori su prihvatili ovaj amandman, tako da je on postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li gospodin Bakarec želi da obrazloži?
Niste mi u sistemu, molim vas prijavite se.

Hvala vam poštovana predsedavajuća.

Dakle, ovo je važan amandman, tiče se člana 31. Znači, smatrao sam da je potrebno da se doda tačka 14. koja glasi – sarađuje sa CERT-ovima stranih država i na njihov zahtev pruža uzajamnu pomoć u skladu sa svojim kapacitetima i nadležnostima.

Samo da objasnim, CERT znači, Computer Emergency Response Team, odnosno računarski tim za hitno reagovanje ili čak u prevodu, to je u stvari centar za bezbednost IK sistema naših organa.

Dakle, ovo predlažem da se ova tačka doda, u ovom članu koji uređuje nadležnosti nacionalnog ovog centra, računarskog tima, radi ostvarivanja međunarodne saradnje sa CERT-ovima stranih država u pogledu poslova koje obavlja.

Malopređašnji govornik je nešto pominjao neku odgovornost. Da li će da odgovara vaš šef poslaničkog kluba za laži koje je širio dva dana i svi vi koji ste širili laži najbesramnije? Da li ćete da odgovarate? Da li ćete bar izvinjenje da uputite? Evo, i ovaj što prolazi pored vas i ova što je prošla pored vas, da li će oni da odgovaraju? Da li će tužilac da ih pozove daju svoj iskaz zato što su počinili niz krivičnih dela ili da bar čujemo izvinite lagali smo.

Što se tiče tog tužioca, javni tužilac, da vas obavestim, Boris Majlat, je zatražio da bude razrešen sa mesta rukovodioca i to je posebno vezano za ovaj amandman i zakon, posebnog odeljenja za visoko-tehnološki kriminal zbog kandidature, zamislite, na predstojećim izborima za novi saziv Visokog saveta tužilaštva. Dakle, Boris Majlat koji godinu dana otprilike radi svoj posao, nije ga radio uopšte tokom ovih godinu dana, sada smatra da treba da bude nagrađen i unapređen zato što nije radio svoj posao. E, bavićemo se time u sledećem amandmanu. Hvala vam.

U sistemu imam gospođu Đorđević.
Po ovom amandmanu želite?
Reč ima doc. dr Biljana Đorđević.
Izvolite.

Zahvaljujem.

U izveštaju lekara specijaliste opšte hirurgije iz „Medigrupa“ nakon kojeg je uznemirena javnost stoji: „Povrede je zadobila u policijskoj stanici udarcima tupim predmetom. U policijsku stanicu je pozvana na informativni razgovor“.

U tvitu od 24. septembra, a kolega prekoputa mene voli da čita tvitove u poslednje vreme, ne znam, mnogo vremena provodite na „Tviteru“, stvarno to nije zdravo, kažu da je u “Medigrup“ ušla devojka krvave majice sa razbijenom arkadom. Današnja objava pročitana ovde je drugačija. Demantuje da je povređena od strane policijskih službenika i da nije bila u prostorijama policije. Pitam, šta se dogodilo između objavljivanja izveštaja lekara i današnjeg demantija?

Dakle, MUP je objavio ime studentkinje, meni to dovoljno govori. Međutim, niko do sada nije demantovao da je studentkinja pretučena. Nismo ni čuli obećanje da će se istražiti ko ju je pretukao, ako to nije policija. To je ono što čekamo.

Podsetiću samo da mnoge žene žrtve nasilja često povlače svoje prijave, što zbog užasnog iskustva nakon što se susretnu sa nebrigom institucija koje ih ne zaštite, što zbog ekonomske ucenjenosti od nasilnika. To ne znači da nisu žrtve, to samo znači da ih sistem ućutkuje.

Reč ima ovlašćeni, gospodin Milenko Jovanov.
Izvolite.