Hvala vama.
Gospodin Ivan Karić, po istom članu.
Izvolite.

Zahvaljujem se.

Poštovana predsedavajuća, uvažene koleginice i kolege, poštovani članovi Vlade, delimično je, i naravno, kolega Bakarec vrlo odlično argumentaciju, ja sam nažalost posle njega, pa deo argumentacije ne mogu da ili ću možda i da ponovim.

Ne razumem zašto postoji bojazan zbog zloupotrebe kad je bolje da proširimo i spisak objekata i bolje je da pod zaštitom imamo što veći broj objekta, pa i mi, naravno, podržavamo ovaj amandman. Kolega Bakarec ovde navodi i upravljanje otpadom i upravljanje ambalažnim otpadom i proizvodnju i snabdevanje hemikalija, i proizvodnju, preradu i distribuciju hrane i vrlo je važno, jer je i ekološka bezbednost i zaštita životne sredine deo nacionalne bezbednosti i važno je da u ovom delu bude jasno precizirano.

Ovi napadi koje je predsednik Republike gospodin Aleksandar Vučić pomenuo pre par dana na otvaranju „Kuće e-uprave“ i „Ložionice“ dolazili su i iz Čilea i iz Meksika i iz Rusije i iz SAD, a do sada najobimniji sajber napadi, prosek napada je bio između sedamdeset i dve stotine hiljada takvih napada. Nažalost, to je i kolega Bakarec spomenuo, nažalost, pojedine institucije su doživele te napade kao gubitak podataka i „Elektroprivreda Srbije“ i Katastar i Ministarstvo privrede i verovatno da su imali pohranjene podatke u Data centru u Kragujevcu ne bismo bili žrtve.

Ja koristim vreme poslaničkog kluba.

Tako da su primeri opšteg napada takozvanog blekauta bili prethodnih godina i u Španiji i u Češkoj. Srbija može i ovom definicijom kolege Bakareca, može da koristi čuvanje podataka i trebalo bi da podstičemo i druge institucije i kompanije i firme da koriste Data centar u Kragujevcu i da na taj način štite i građane i podatke.

Hvala.
Da ponovim, amandman gospodina Bakareca su prihvatili i Vlada i nadležni odbori, tako je da postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima gospodin Jovanov, kao ovlašćeni, po amandmanu.
Izvolite.

Da, u kontekstu onoga što je bila tema jutros, dakle, na jednom od naloga, čini mi se da je Instagram nalog osobe o kojoj se govorilo, da joj ne spominjem ime, pošto je to zamereno i policiji, objavljen je link ka vesti i komentar - moje ime i prezime dovedeno je u negativan kontekst uz navode da sam povređena od strane policijskih službenika, što ovim putem u potpunosti demantujem, informacija o mom navodnom povređivanju od strane policije je neistinita, nisam bila u prostorijama policije, žao mi je što je moje ime iskorišćeno na takav način, čime su ljudi dovedeni u zabludu i ja u opasnost.

Ja neću sada na osnovu ovoga da tvrdim bilo šta. Ovo je sada još jedan kamen u mozaiku cele priče i ovo sve mora da se istraži. Zato samo molim i sve druge poslanike da pokažu odgovornost i da ostavimo stvari da se raspetljaju od strane onih koji su za to zaduženi u ovoj zemlji, jer očigledno da ima dosta toga da se ovde sada sazna, da se istraži i da se na neki način dođe do odgovora šta se u stvari desilo.

Ono što samo mene plaši, da je motiv svega, to je objava od jednog od tih fakulteta u blokadi, koji je posle ovoga stavio objavu u kojoj je napisao – Srbijo, da li je konačno vreme da posle godinu dana uzmeš pravdu u svoje ruke? I to na neki način može da kaže u kom pravcu ide i šta je motiv za sve.

Ali, ja ne tvrdim ni ovo, ni ono, nego tražim od državnih organa da se utvrdi istina, a da odgovaraju onda ili oni koji su učinili ono što su tvrdili predstavnici opozicije ili da odgovaraju oni koji su svesno obmanjivali javnost, počev od onoga ko je administrator te stranice „Poljoprivredni fakultet u blokadi“, a onda svih onih koji su širili tu dezinformaciju da se konačno zna šta može, a šta ne može u ovom društvu i da se za ovakve stvari odgovara.

Izvinjavam se što sam skrenuo opet sa teme dnevnog reda, ali sam smatrao da je vrlo važno da se saopšti javnosti. Hvala.

Gospodine Jovanov, najlepše vam hvala na ovoj informaciji. Verujem da znate da je to dodatno uznemirujuće ne samo za sve žene u parlamentu, u našoj državi, za sve one pripadnice slabijeg pola koje prate ovo zasedanje i natpise medija, pogotovo što smo svi suštinski protiv bilo kakve forme nasilja, posebno prema slabijem polu. Ali vas molim da kao predsednik najjače poslaničke grupe, ja ću sa moje strane, iniciramo zajedno da se ovaj slučaj istraži do kraja.
Molim službu da svim nadležnim državnim organima po hitnom postupku zatražite informacije i da nikakva sumnja povodom ovog povređivanja, jer u Republici Srbiji niko ne sme da bude povređen na bilo koji način i moramo da štitimo dostojanstvo svakoga, a posebno ćemo insistirati na odgovornosti onih koji politizuju ovakve stvari, nesvesni posledica do kojih to može da dovede, u društvu koje inače ima problem sa sve većim tenzijama.
Dakle, gospodine Jovanov, molim vas da uradite sve što je do vas, još jednom hvala na ovoj informaciji, vrlo je važna, da promptno dobijemo najdetaljniju moguću prvo informaciju, a onda da pokrenemo odgovornost za sve one koji su i ovaj užasan događaj, neka mlada žena ima užasne povrede, pokušali da zloupotrebe u političke svrhe i nadam se da se to više neće ponavljati.
Nastavljamo dalje.
Na član 6. amandman sa ispravkom je podneo narodni poslanik gospodin Bakarec.
Vlada i nadležni odbori su prihvatili ovaj amandman.
To smo prošli, izvinjavam se. Ova tema me uvek nekako izbaci iz koloseka.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić. Konstatujem da su Vlada i nadležni odbori prihvatili ovaj amandman i da je on postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Radomir Lazović, docent dr Biljana Đorđević, prof. dr Jelena Jerinić, Robert Kozma, prof. dr Đorđe Pavićević, Natalija Stojmenović, docent dr Rastislav Dinić, Marina Mijatović, Dobrica Veselinović i Bogdan Radovanović.
Reč ima prof. dr Đorđe Pavićević.
Izvolite.

Hvala.

Znači, ovde smo čuli neke razne naučno-fantastične scenarije o tome na šta će ličiti Srbija i kako izgleda Srbija, šta će se sve dogoditi, šta će biti. Međutim, ovaj zakon, mi smatramo jeste na primer onoga kako funkcioniše SNS, a to je da fasadno usklađuje zakonodavstvo sa evropskim zakonodavstvom, a sa druge strane ostavlja otvorena vrata za zloupotrebe koje su i do sada se događale tako da ovaj zakon jeste nešto što bi bio zakon o bezbednom čuvanju digitalnih informacija, ali bezbednom čuvanju od javnosti, možda boljoj zaštiti od hakera, ali nikako i o čuvanju digitalnih informacija od onih koji ih najviše ugrožavaju.

Znači, u tom smislu bi recimo prvi haker Srbije, recimo Aleksandar Vučić, koji toliko puta ima neovlašćen pristup informacijama i toliko ih zloupotrebljava da se čovek prosto zapita o njegovim veštinama u ovom pogledu ili urednici nekih tabloidnih medija koji takođe poseduju takve informacije, ostali bi u stvari u neku ruku i izvan domena i načina koji čitav zakon štiti informacionu bezbednost u odnosu na informacije koje ima o građanima jeste način koji će staviti pod potpunu kontrolu Vlade sve informacije i na takav način sakriti od građana ono što im odgovara, a sa druge strane će slobodno upotrebljavati informacije koje im idu u prilog. Ja bih sada stao ovde, pa ću nastaviti na sledećem amandmanu.

Hvala, profesore.
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Nebojša Bakarec.
Vlada i Odbor su prihvatili ovaj amandman.
Postao je sastavni deo Predloga zakona.
Izvolite, gospodine Bakarec.

Hvala vam.

Dakle, ovo je nešto novo što sam predložio. Dakle, u članu 10. predložio sam da se promeni i stav 5. Obrazloženje izmena koju sam predložio radi detaljnijeg formulisanja sadržine podzakonskog akta na koji se to odnosi kako bi bilo jasnije šta podzakonski akt treba da uredi. Dakle, da citiram: „Podzakonski akt kojim se bliže uređuju zaštite prioritetnih i važnih IKT sistema, uvažavajući načela iz člana 3. ovog zakona, nacionalne i međunarodne standarde, standarde koji se primenjuju u odgovarajućim oblastima rada i relevantne tehničke specifikacije, to je važno, koje donosi Vlada na predlog Ministarstva.“.

Istovremeno da vas obavestim, važno je ovom prilikom, kada je predsednik Vučić govorio pri otvaranju Ložionice da je istakao da će u Državnom data centru u Kragujevcu do kraja godine biti instalirani drugi super kompjuter i da će to biti velika stvar za ovaj grad, za zapošljavanje i za budžet grada.

Pošto smo malopre čuli neku primedbu o nekoj naučnoj fantastici, samo da obavestim tog poslanika, da su Kancelarija za IT i e-Upravu uspostavile državne data centre u Beogradu i Kragujevcu i da oni predstavljaju jedne od najsavremenijih objekata ovog tipa u regionu, ovi centri predstavljaju ključnu informacionu-komunikacionu infrastrukturu Republike Srbije, dizajnirani su da obezbede visoku dostupnost, bezbednost i troškovnu efikasnost usklađenu sa najboljim stručnim praksama, a ovi državni data centri, pored smeštanja opreme svih naših građana i privrede i komercijalnih korisnika, pružaju i sledeće usluge – državni klaud, hibridni model klauda, telehausing, operativni centar NOC i bezbednosni operativni centar, tako da nema tu nikakve naučne fantastike. Ko je otišao tamo da vidi Ložionicu i onaj divni centar pored nje, uverio se da to zaista može nekoga da podseća na naučnu fantastiku, ali to je naučna fantastika koju je ostvarila SNS i predsednik Vučić. Hvala.

Hvala.
Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Radomir Lazović, docent dr Biljana Đorđević, prof. dr Jelena Jerinić, Robert Kozma, prof. dr Đorđe Pavićević, da ne čitam dalje, dobili ste.
Reč ima prof. dr Đorđe Pavićević.
Izvolite.

Hvala.

Mi ovde stalno čujemo neka podsećanja, obaveštavanja koja nemaju baš puno veze sa ovom tačkom dnevnog reda, pa prosto moramo i o tome govoriti. Data centar je nedavno otvoren, ovaj u Beogradu, makar, mi ne znamo kako radi, ali znamo da je predsednik Vučić pretio apsom, kako kaže, onima koji neće skladištiti, kako kaže, svoje informacije u državnom data centru, a ukoliko dođe do incidenata veliko obima.

U tom pogledu još jedan primer toga kako u stvari SNS funkcioniše, a to je da nam stalno govori o onome što će se dešavati u budućnosti – 2027, 2029, 2035. itd, a da u sadašnjosti se događaju neke stvari koje baš i ne idu u prilog i ne potkrepljuju takve tvrdnje. Imali smo obilje incidenata u prethodnom periodu i u isto tako savršenim sistemima koje ste opisivali, ali sada opet popravljate zato što valjda prethodno nisu bili savršeni. Znači, imali smo nikad razjašnjenu aferu sa krađom podataka iz EPS-a. Neki od naših podataka su se našli na dark netu i neki su mogli kupiti podatke o tome šta građani Srbije rade i kako EPS funkcioniše, a građani su onda morali satima da čekaju da plate račun i da sistem plaćanja računa od tada nije do kraja uspostavljen, tako da ćemo tu svetlu budućnost tek ispitivati i tek ćemo raspravljati o njoj.