Dakle, kaže – mi čekamo demanti, da ne znam ko demantuje. Pa demantovao je onaj koga se tiče. Sad oni znaju bolje od onoga na koga se to sve odnosi šta se desilo. Pita nas šta se desilo. Pa otkud ja znam šta se desilo? Valjda onaj koga se tiče zna šta se desilo. Ali, nema sad izlaza iz ovoga.

Postoji samo jedna izvinjavajuća okolnost za njih, za ove lažove sa druge strane, dokazane lažove, sada eksplicitno dokazane lažove. Cela javnost je imala prilike da vidi kako dva dana lažu i lažu i lažu. Da su bili glupi, pa ih ovi studenti u blokadi navukli da još jednom pokažu zašto ih neće na listi, e, to je jedina alternativa tome da su besramno lagali, u želji da pumpaju za 1. novembar, da su bili glupi i da su znali da će ovi da se upecaju, da su pustili laž da bi ovi ispale budale i uspeli u tome. Ali, ovo se neće završiti tako, što kaže naš narod – pojeo vuk magarca. Ko je ispao magarac, to znamo, ali za to mora da se odgovara. Za ovo mora da se odgovara, jer ovo mora da se raščisti.

Dakle, ako ona za koju oni tvrde da je žrtva sama za sebe kaže da nije žrtva, onda oni koji su tvrdili sve ove sate unazad da se desilo nešto drugo, moraju da odgovaraju. Jednom mora da se stavi tačka na zvučne topove, na ubijenog dečaka u Valjevu, na sve gluposti i sve laži koje su iznosili u cilju pumpanja obojene revolucije. Da se već jednom stavi tačka na laži i da lažovi odgovaraju za uzbunjivanje javnosti, a ne da staru laž zatrpavaju novom i tako ukrug i u beskonačno.

Dakle, njihove tvrdnje nisam demantovao ja, njihove tvrdnje je demantovala ona za koju su tvrdili da je policija prebila. Ona je rekla da se to nije desilo, ona tvrdi da oni lažu, ne ja, ja to samo konstatujem, na osnovu njene tvrdnje. Hvala.

Hvala vama.
Gospodine Markoviću, po kom osnovu? Po amandmanu? Kao ovlašćeni?
Izvolite.

Zahvaljujem se, potpredsednice.

Samo da se nadovežem na temu koja je ponovo pokrenuta. Kolega Jovanov je pre pauze pročitao ono što je bilo na, čini mi se, „Instagram“ storiju pomenute studentkinje.

Samo želim, zarad javnosti, a i neki su se ovde pitali i juče, ministar Dačić se sinoć oglasio, oglasio se danas ponovo. Kao što znate, nije u zemlji, on je na službenom putu u Londonu, ali se oglasio i on je odande dao takođe izjavu da se pomenuta studentkinja oglasila na svom „Instagram“ nalogu. Neću sada ponavljati, zato što je već čitano ovde to što je ona rekla, ali suština jeste da je u toj objavi ona objasnila da je njeno ime zloupotrebljeno, po njenim rečima, da nije bilo napada od strane policije, ali bez obzira na sve to, i ministar Dačić je podvukao da će on insistirati da se i dalje utvrde sve okolnosti, a u krajnjoj liniji, ako se pokaže da su optužbe bile lažne, da se onda utvrdi i ko je takve vesti i plasirao.

Tako da, pozivam sve još jednom da, kao što sam vam i juče govorio i danas govorim, da ne trčimo, što se kaže, i da paušalnim izjavama ne dovodimo u zabludu javnost, već da ostavimo nadležne institucije da rade svoj posao. Pozivam i tužilaštvo da i oni, odnosno predmetni tužilac uzme i da se što pre oglasi, da vidimo šta je to što je epilog svega ovoga. Zahvaljujem.

Hvala vama.
Svakako naše pravosuđe je samostalno i nezavisno, ali mi možemo kroz izveštaje tužioca, koji ima obavezu jedanput godišnje da nas obavesti, da iskontrolišemo i dovedemo u pitanje, na kraju krajeva, njegov rad. Ali, nadam se da smo ovu temu dobrim delom i pojasnili, ostalo je na institucijama.
Na član 31. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Pavle Grbović i Ahmedin Škrijelj.
Želite reč. Izvolite.

Hvala.

U članu 31. stav 3. ovlašćuje se Kancelarija za informacionu bezbednost da obrađuje određene lične podatke lica koje prijavljuje incident. Ovim amandmanom, odnosno dodavanjem novog stava koji smo mi predložili, uvodi se ograničenje perioda u čuvanju ovih podataka, tako što se propisuje da se prikupljeni podaci čuvaju najduže u okvirima rokova koji su utvrđeni propisima o kancelarijskom poslovanju.

Na ovaj način obezbeđuje se da lični podaci građana ne budu zadržavani duže nego što je nužno za ispunjavanje svrhe zbog koje su prikupljeni, čime se sprovodi načelo ograničenja perioda čuvanja iz Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Hvala.

Zaista vam hvala što se striktno držite teme današnjeg zasedanja i što konstruktivno radite na amandmanima.
Na član 32. takođe ste podneli amandman.
Pretpostavljam da želite da govorite.
Gospodin Škrijelj ima reč.
Molim vas samo za tišinu u sali. Izvinite, samo malo tišine.
Izvolite.

Da vas zamolim, ako u okviru dva minuta ne uspem da obrazložim amandman, da nam oduzmete od vremena grupe.

Dakle, mi smo amandmanom na član 32. predložili da se doda novi stav 2. koji bi glasio: „Prilikom sprovođenja proaktivnog skeniranja iz stava 1. tačka 4. ovog člana, Kancelarija je dužna da ove aktivnosti sprovodi u saradnji i koordinaciji sa predmetnim operatorom, uz obezbeđenje da skeniranje ima minimalan uticaj na njegovo poslovanje. Kancelarija obezbeđuje da se tokom skeniranja ne pristupa sadržaju komunikacija ili podacima o ličnosti u obimu većem od neophodnog za otkrivanje ranjivosti, kao i da se svi podaci koji bi se eventualno tom prilikom slučajno prikupili odmah izbrišu ili zaštite u skladu sa zakonom“.

Dakle, ovim amandmanom tražimo da se u ovaj zakon unesu jasne garancije, kako bi se sprečila prekomerna ili nekontrolisana ovlašćenja državnog organa prilikom proaktivnog skeniranja IKT sistema.

Prva rečenica u ovom amandmanu obezbeđuje da Kancelarija za informacionu bezbednost ne sprovodi proaktivno skeniranje samostalno i bez znanja subjekta, već isključivo u saradnji i koordinaciji sa samim operaterom sistema, uz obavezu da se izbegne bilo kakav nepotreban poremećaj u njegovom radu.

Dalje, ovim amandmanom ograničava se delokrug skeniranja, tako da ono ne preraste u pristupanje sadržaju privatnih komunikacija ili ličnih podataka korisnika, osim u meri koja je apsolutno neophodna radi otkrivanja bezbednosnih ranjivosti.

Ujedno se nalaže da svaki podatak koji bi slučajno mogao biti prikupljen tokom skeniranja mora biti odmah izbrisan ili adekvatno zaštićen. Ovakvim merama se sprečava mogućnost da proaktivno skeniranje preraste u prekriveni nadzor građana, bez kontrole ili u narušavanje prava na privatnost koja je garantovana Ustavom.

Ovaj amandman obezbeđuje proporcionalnost i kontrolu nad ovlašćenjima kancelarije, što je u skladu sa standardima EU u oblasti ljudskih prava i zaštite podataka. Na ovaj način Predlog zakona se dodatno usklađuje sa zahtevima opšte uredbe o zaštiti podataka EU i direktivom EU iz 2022. godine o bezbednosti mrežnih informacionih sistema. Hvala.

Hvala gospodine Škrijelj.
Na član 33. amandman je podneo narodni poslanik Nebojša Bakarec.
Vlada i nadležni odbori su prihvatili ovaj amandman. Konstatujem da je postao sastavni deo Predloga zakona.
Gospodin Bakarec, izvolite.

Hvala vam poštovana predsedavajuća.

Dakle, predložio sam dopunu u članu 33. kojom bi se odredilo da certovi, da podsetim dakle, computer teams marriages, odnosno računarski timovi za hitno reagovanje, mogu u skladu sa svojim nadležnostima i bezbednosnim protokolima da samostalno uspostavljaju saradnju sa relevantnim akterima iz javnog i privatnog sektora uz obavezu obaveštavanja kancelarije radi koordinacije i razmene informacija od značaja za nacionalni sistem, informacione bezbednosti.

Nego, pominjao sam ovog tužioca Majlata, koji je jedan od onih koji treba da sprovode ovaj Zakon o informacionoj bezbednosti. Dakle taj tužilac koji traži sam da bude razrešen, što je vrlo čudno, i da bude unapređen zato što nije radio posao godinu, je održavao tokom ovih meseci. Šta je on radio? Održavao je, dobro je povezan sa NVO, anti srpskim strukturama, i tokom ovih 11 meseci održavao recimo, niz sastanaka sa šefom blokadera Dinkom Šakić Gruhonjićem, i takođe je viđan, više puta, što je u delu njegovog posla sa bivšim njegovim tužiocem koji je obavljao tu funkciju Brankom Stamenkovićem, koji je sada predsednik Visokog saveta tužilaštva. Takođe, je sniman na sastancima sa šefovima blokadera, na primer, sa jednim od šefova blokadera Veranom Matićem.

Dakle, Majlat, 11 meseci nije radio svoj posao, nije obezbeđivao i štitio informacionu bezbednost, a sada, pošto on i dalje obavlja ovu dužnost mi očekujemo da on procesuira administratora ili administratore ove stranice, Poljoprivredni u blokadi, zbog krivičnih dela iz oblasti visoko tehnološkog kriminala, a do ovih drugih tužilaca, ovih javnih, pošto su ovde izrečene dva dana laži, očekujemo da procesuiraju poslanike sve koji su izgovorili ove laži. Mada, ja mislim da ti poslanici smatraju da su nedodirljivi, jer samo se setimo, da li je iko odgovarao zbog pokušaja ubistva Jasmine Obradović, ovde u ovoj Skupštini 4. marta, i za pokušaj ubistva naše poslanike Sonje Ilić, takođe 4. marta? Nije. Jel tužilaštvo reagovalo? Nije. Hvala vam.

Na član 37. amandman je podneo narodni poslanik Nebojša Bakarec.
Vlada i nadležni odbor su prihvatili ovaj amandman.
Konstatujem da je postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li gospodine Bakarec želite reč?