Hvala vama.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik gospodin Dragan Nikolić.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća. Dao sam jedan predlog, a tiče se toga da ovaj Zakon o izvršenju i obezbeđenju stupi na snagu sledećeg dana pošto bude objavljen u „Službenom glasniku“. Vlada je smatrala da nije prihvatljiv taj amandman, međutim moguće da u tih osam dana, kako je sada po vašem predlogu, se desi situacija da neko preda Predlog za dozvolu izvršenja i da onaj ko bi stekao benefit od ovog zakona može biti doveden u situaciju da se sprovede ono što nije želja zakonodavca koji je predložio ovaj zakon.

S obzirom da ste vi to tako smatrali ja ću naravno u danu za glasanje, kao i sve moje kolege poslanici iz vladajućih stranaka, podržati ovaj zakon.

Samo bih javnost Srbije hteo da upoznam i podsetim, zapravo, da je Zakon o javnim izvršiteljima, donet 2011. godine, da je stupio na snagu 2012. godine, dakle, pre nego što je ova vladajuća koalicija osvojila i preuzela vlast u Srbiji. Toliko o brizi onih koji su derivati stranaka koje su usvojile Zakon o javnim izvršiteljima, a mi smo 2015. godine i 2019. godine modelirali ove zakone. Ako se javnost u Srbiji seti, imali smo tada štrajk advokata 2014. godine do 2015. godine, između ostalog i zbog notara, ali su tada bili uključeni, vezano za Zakon o javnim izvršiteljima. Tada smo u mnogome redukovali njihova ovlašćenja, ali priznaćete kao i u svakoj profesiji imate ljude koji zloupotrebljavaju svoju profesiju, to su i mnogi izvršitelji uradili. Mnogi su razvlašćeni, mnogi krivično odgovaraju, mnogi su pohapšeni. To je dokaz da ova vlast čini sve na poštovanju prava i pravde u Srbiji. Ovaj zakon će pomoći ljudima da sačuvaju svoj dom. U tom smislu, je podrška SNS neupitna. U danu za glasanje ćemo potvrditi, odnosno izglasati ovaj zakon. Hvala.

Hvala vam.
Pre nego što zatvorimo raspravu u pojedinostima, reč ima ministar, gospodin, Nenad Vujić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Uvažena predsedavajuća, uvaženi narodni poslanici, zahvaljujem se na konstruktivnoj diskusiji i konstruktivnim predlozima koje smo detaljno razmotrili, a jedan broj usvojili u cilju poboljšanja ovog zakonskog rešenja.
U načelu, da se nadovežem na prethodnog govornika, da, u pravu ste, zbog nedostojnosti jedan broj izvršitelja je razrešen, takođe i zbog nečeg što se ovde govorilo, a to je šta ako je kvadrat i tako dalje, imamo i načelo u okviru zakona koje govori o načelu srazmere. Baš zbog nepoštovanja tog načela srazmere, jedan broj izvršitelja je razrešen. Tako da je i to disciplinska odgovornost o kojoj moraju da vode računa. Sa uvođenjem dodatne sudske zaštite, kada govorimo o pravu na dom, dodatno jačamo i pojašnjavamo ovo načelo srazmere koje već postoji i vezujemo ga baš za ovu najosetljiviju kategoriju lica, a to je, koje imaju jedini dom.
Nemojmo zaboraviti da ovde govorimo o domu, da ovo nije obična nepokretnost, ovo je dom. Dom podrazumeva i nešto drugo nego obična samo nepokretnost i uključuje sigurno i porodični život i određenu vezu.
Pre nego što pređen na ova neka obrazlaganja uslova, bilo je u amandmanima, kaže – isključiva svojina. Svi zakonski tekstovi koriste – isključiva svojina, ne koriste drugo. Vrlo je jasno šta podrazumeva isključiva svojina.
Takođe, kada govorimo o obavezi sudije da poštuje rokove, moram da vas podsetim, narodni poslanici, da je Zakon o sudijama, član 97. stav 1. tačka 3. odugovlačenje postupka je teži disciplinski prekršaj. Tako da ono što se navodi vezano za rokove u kojima je sud u obavezi da postupa, već je i predviđeno.
Kada govorimo o socijalno ugroženim stanovima i upravnom postupku, to je regulisano i Zakonom o upravnom postupku, tako da je to materija nekih drugih zakona, ali opet ponavljam, ovde mi štitimo dom lica u kojima ona žive.
Sada ona najinteresantnija stvar, a to je 60 kvadrata, i mislim da sam i sa ovim uvodom odgovorio vezano za 61, 62, 63 kvadrata, govorimo i o uvođenju načela srazmernosti. Ovo sve podrazumeva jedne kumulativne uslove i sudsku odluku. Sud će sigurno procenjivati i imati u vidu i načela srazmernosti koja već postoje.
Kada govorimo o 60 kvadrata, uzima se 60 kvadrata kao neka minimalna površina za stanovanje jedne porodice. To imate i u nekim normativima još iz vremena SFRJ, takođe, i kad gledate kroz praksu Evropskog suda za ljudska prava, otprilike i druga tela Saveta Evrope, UN koja govore o dostojnom životu, otprilike to je negde ta kvadratura o kojoj govorimo.
Tačno je da smo mi proučavali da ima sistema u kojima imate 30, pa plus 10 kvadrata po članu domaćinstva ili 35, pa 15 po članu domaćinstva, ali i oni onda uspostavljaju limit negde na 60 kvadrata ili u nekim državama na 70. Svakako se uspostavlja nekakav limit kada govorimo o kvadraturi.
Kada govorimo o pet godina da je neko upisan na toj adresi to je dokaz kontinuiteta života i pripadanja određenom prostoru. Kada proučavate i međunarodna dokumenta i praksu naših sudova isto tako imate tu jednu terminologiju u kojoj govorimo o kontinuitetu života i nečijoj vezi.
Zato i ne govorimo da je ovo samo jedna nekretnina nego govorimo o domu. Da bi nešto ispunjavalo da je dom, postoji taj neki kontinuitet života, veze u tom prostoru itd.
To je nešto o čemu smo vodili računa. Zato kažem i amandmane koje smo usvojili oni idu u cilju poboljšanja ovog teksta, pojašnjenja, pogotovo kada govorimo o hipoteci, jer da ne izazovemo konfuziju, naravno, da hipoteke su izuzete jer ne možemo uništiti sigurno tržište koje je vezano za bankarski sektor i za kupovinu stanova na hipoteku.
Kada se govori o tome da neko nekog natera da nešto potpiše zato što ako je potpisao nekakvo raspolaganje, sigurno da neko kad je nateran takvi poslovi su ništavni, i takvi poslovi kao ništavni ne mogu biti uzeti u obzir.
Samo pitanje Alimentacionog fonda takođe je uključeno u ovom Zakonu i o tome sam isto prošli put govorio, naravno da je izuzeto vezano za Alimentacioni fond zato što tu imamo pravo deteta koje ima svoje pravo da ima sredstva iz Alimentacionog fonda, a sigurno onda ne možemo dozvoliti neodgovorna ponašanja.
U ovim predlozima mi smo razmišljali o tome da na najbolji mogući način zaštitimo jedini dom i porodicu i razmatrali smo zaštitu i dece i najugroženijih kategorija u našem društvu, a da opet ne narušimo onaj balans između dužnika, s jedne strane i poverioca potraživanja kako ne bismo narušili i pravo nečije, a to je da naplati svoje legalno potraživanje, ne govorimo o zelenaškim potraživanjima itd. nego o onim potraživanjima koja su legalna. Moramo tu naći meru između dužnika i poverioca, ali zaštiti pravo na dom, to jeste osnova ovog Zakona. Isto tako, osnova ovog Zakona je da mi uvodimo sudsku zaštitu za isticanje prava na dom kao posebne sudske zaštite u čitavom postupku izvršenja.
Još jednom naglašavam da Ministarstvo pravde sprovodi redovan nadzor nad radom izvršitelja i kao što sam vam napomenuo, imali smo i postupke, i razrešenja izvršitelja zbog nedostojnosti, takođe, zabrana obavljanja delatnosti zbog narušavanja srazmernosti, to su sve stvari koje prati Ministarstvo pravde.
Svakako će posle usvajanja ovog Zakona aktivno i pratiti i primenu ovih izmena kada govorimo o pravu na dom. Samo da napomenem da ove izmene Zakona nisu ostrvo i bez ikakvog povezivanja sa drugim zakonima i zato treba sagledati i te izmene i sa ostalim odredbama Zakona o izvršenju o obezbeđenju ali i Zakona o svojinskim odnosima, o stanovanju, o socijalnoj zaštiti kao jednu celinu, i sigurno da sud i sutra imaće i ova načela iz Zakona o izvršenju i obezbeđenju na umu.
Još jednom napominjem, nemojmo gledati norme samo izolovano ili određene stavke kao što ovde imamo gledanje sa 60 kvadrata, a pet godina. Znači, postoje vrlo jasni parametri po kojima smo se rukovodili kada smo i uvodili ove kriterijume.
Takođe, očekujemo i od suda da će na adekvatan način odgovoriti na ove izmene. Ponavljam još jednom – odugovlačenje je regulisano Zakonom o sudijama kao njihova disciplinska odgovornost.
Ja vam se još jednom zahvaljujem na amandmanima koje ste dostavili, jer sigurno imaju za cilj poboljšanje teksta Zakona.
Hvala još jednom.

Hvala, gospodine ministre.
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
S obzirom da smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima, u danu za odlučivanje Narodna skupština će glasati o Predlogu zakona u celini, pojedinostima i u načelu.
Prelazimo na Petu tačku dnevnog reda – Predlog zakona o informacionoj bezbednosti.
Primili ste amandmane i izveštaj nadležnih odbora.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik, gospodin Marijan Rističević, koji je trenutno nije u sali.
Prelazimo na član 2.
Amandman je podneo narodni poslanik, gospodin Nebojša Bakarec.
Da li želite reč? (Da)
Izvolite.

Hvala vam, poštovana predsedavajuća.

Pošto ovih dana nismo mnogo govorili o ovom zakonu, da podsetim da se ovim Zakonom o informacionoj bezbednosti, koji je veoma važan, uređuju mere zaštite od bezbednosnih rizika u informaciono-komunikacionim sistemima, mere odgovornosti subjekata prilikom upravljanja i korišćenja informaciono-komunikacionih sistema i postupci i mere za postizanje visokog opšteg nivoa informacione bezbednosti i određuju se nadležni organi za sprovođenje mera zaštite itd.

Ovaj član 2. definiše da znamo termine, pošto ima puno stručnih termina u ovom zakonu, definiše termine ovog zakona i ja sam predložio da se doda stav 59. posle stava 58, to je novi, koji definiše šta je to tehnička specifikacija, da bi se precizno znalo šta je to, a to je u skladu sa nacionalnim i međunarodnim propisima i standardima.

Samo sam hteo da podsetim, pošto imam još vremena, da je danas predsednik Vučić imao izuzetno uspešan sastanak sa Ursulom fon der Lajen, predsednicom Evropske komisije i da je Ursula fon der Lajen, tiče se ove Skupštine a i ove teme, pozdravila napredak na temu REM-a i jedinstvenog biračkog spiska, gde su bili angažovani i civilni sektori i opozicija, tako da malo objasnimo našoj opoziciji da je to bio izuzetno uspešan sastanak. Toliko u ovoj prilici.

Hvala, gospodine Bakarec.
Vlada i nadležni odbori su prihvatili vaš amandman, te je on postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici gospođa Ivana Rokvić i gospodin Miloš Parandilović.
Gospođa Rokvić, izvolite.

Blago nama kad nam Bakarecov amandman ulazi u Predlog zakona.

Ovim amandmanom tražimo da se član 2. Predloga zakona dopuni novim stavom 3, kako bi se precizno definisalo ko može biti proglašen operatorom važnih IKT sistema. To mogu biti isključivo oni subjekti čiji bi prekid rada mogao da izazove ozbiljne i neposredne posledice po funkcionisanje države, odbranu, javnu bezbednost, zdravlje građana ili snabdevanje energijom i vodom.

Ovo je važno zato što postojeći tekst zakona namerno je ostavljen neodređen, širok i rastegljiv. To nije slučajno. Takva nepreciznost omogućava vlasti da arbitrarnim odlukama širi krug tih posebnih operatora, da pod oznakom tzv. bezbednosti stavi gotovo svaku firmu, svaku organizaciju, svaki sistem koji joj zatreba i time centralizuje kontrolu u rukama izvršne vlasti i njenih službi.

Umesto jasnog i stručnog kriterijuma, dobili smo alat za zloupotrebu, za selektivnu primenu zakona, za političko nagrađivanje onih koji jesu podobni i onih koji to nisu.

Ako sve postane od posebnog značaja, kako ste naveli u ovom Predlogu zakona, onda zakon gubi smisao, a država dobija alat, mehanizam, za nadgledanje, ucenjivanje i gušenje slobodnog tržišta, pod izgovorom bezbednosti. Ako hoćemo stvarnu a ne fingiranu informacionu bezbednost, onda bi država morala da zna ko je zaista za funkcionisanje države a ko nije.

Vi ste ovde bezbedonosni okvir iskoristili kao politički instrument vlasti. Pod plaštom informacione bezbednosti, uvodite još jedan mehanizam netransparentne vaše kontrole. Hvala.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik gospodin Marijan Rističević. Nije u sali.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Pavle Grbović, Ahmedin Škrijelj, dr Anna Oreg, Šaip Kamberi, Vladimir Pajić i Minela Kalender.
Gospodin Škrijelj ima reč. Izvolite.

Amandmanom koji smo podneli na član 3. mi tražimo da se posle tačke 6. doda nova tačka 7) koja glasi da načelo zaštite podataka o ličnosti, odnosno mere zaštite informaciono-komunikacionih sistema moraju se planirati i sprovoditi na način kojim se sprečava neopravdano mešanje u privatnost i obezbeđuje da se obrada podataka o ličnosti vrši samo u nužno potrebnom obimu za ostvarenje ciljeva ovog zakona.

Dakle, ovim amandmanom se unosi načelo zaštite podataka o ličnosti radi jasnog isticanja obaveze da primenom mera informacione bezbednosti ne dođe do neopravdanog narušavanja privatnosti građana.

Ova dopuna osigurava da se obrada podataka o ličnosti vrši samo u neophodnom i srazmernom obimu, čime se Predlog zakona usaglašava sa osnovnim principima Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i evropskim standardima.

Uvođenjem načela zaštite privatnosti jača se pravna sigurnost da mere informacione bezbednosti neće prerasti u prekomerno mešanje u prava građana. Hvala.