Đorđe Komlenski, po amandmanu?
Izvolite.

Kako god vreme.

Zahvaljujem.

Ovo malopre nije dejstvo, ovaj moj komentar, nikakvih opijata, čak mi nisu ni čvarci ni masnoća udarili u glavu, ovo je dejstvo svedočenja očevica koji je gledao to otimanje između dotičnog gospodina, ako se to može tako nazvati i stamene gospođe oko tog malog frižidera.

Stvarno, ako treba da odmerim kome ću da verujem, tom očevicu koji je molio da ne kažem ime, ali čak i to nije sporno da izgovorim, pošto je bio u G17 plusu ili da verujem gospodinu koji je smestio Julijanu u zatvor da bi zaštitio sebe onako džentlmenski, stvarno tom očevicu ću da verujem i siguran sam da je to istina. Ako kažete da nije, izvolite, tužite, gospodine Aleksiću, pa ćemo to onda sa svedokom na sudu raspravljati, ne ovde sa svima vama.

Što se tiče poljoprivrede, nemojte, bar vi nemojte.

Hvala.
Idemo dalje.
Na član 88. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Srbija centar.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 91. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Narodni pokret Srbije – Novo lice Srbije.
Đorđe Stanković ima reč.
Izvolite.

Dragi građani Srbije, ja mislim da je ovo možda i najbolja rasprava u ovih nekoliko dana. Odmah vidite ko predstavlja s jedne strane poljoprivredu Srbije, a ko ovde priča o nekoj budućnosti poljoprivrede koja može da bude u jako brzom roku.

Naravno, imate s jedne strane Marijana Rističevića i Radoslava Milojičića Kenu koji pričaju, a sve su uništili. Imali su prilike da to urade, te promene u poslednjih 13 godina, međutim, nisu. S druge strane, imate nekog ko želi modernizaciju poljoprivrede i ko zna jako dobro šta treba toj poljoprivredi, a to je Miroslav Aleksić.

Hoću sada, pošto je Kena pitao – a s kojom zemljom želite da se poredimo? Evo, hajde da se poredimo sa Holandijom. Imamo situaciju da ona 65 puta više ima izvoz nego što ima trenutno Srbija u poljoprivredi, a duplo je manja površina obradivog zemljišta. Srbija ima 3,5 miliona hektara, oni imaju 1,8 milion hektara obradivog zemljišta, a mi imamo izvoz pet milijardi evra, oni imaju izvoz 130 milijardi evra. Pa, kako vas nije sramota da pričate da smo mi od nekog bolji? Kako vas, bre, nije sramota, 13 godina lažete, ništa niste promenili?

S druge strane, imate situaciju da se uloži ovaj novac koji se ulaže u EKSPO, da se uloži u poljoprivredu, pa mi bi za sedam godina povećali naš izvoz pet puta. Dakle, 25 milijardi evra bi bio povećan izvoz poljoprivrede, što je otprilike sad već preko 30% BDP-a.

To je budućnost koju nudi Narodni pokret Srbije, politika za poljoprivredu i ulaganje za ono što će biti budućnost Srbije. A ono što mi propuštamo svih ovih godina je zato što je narod izabrao njih, ali hvala Bogu, to su izabrali poslednji put, sada će, sledeći put će biti ova budućnost pred vama. Hvala puno.

Replika, Radoslav Milojičić.
Izvolite.

Hvala.

Poštovani narode, dragi poljoprivrednici i moji seljaci, ako prethodni govornik zna da napravi razliku između jagnjeta i praseta, evo prihvatam opkladu, šta god želi. Vama o poljoprivredi priča čovek koji nema zemlju ni u saksiji, koji nikad nije pokisnuo u njivi, smrzao se u njivi, osunčao se u njivi i govori meni i Marijanu, koji verovatno i dan danas ovde sada na sednici imamo svoju zemlju ispod noktiju. I to je razlika između folirantske politike koju oni predstavljaju i prave politike i pravih domaćina.

S druge strane, ja nisam govorio o tome ko ima koliki izvoz, jer ja to vrlo dobro znam. Holandija je vrlo poznata po tome i naravno, zato što oni imaju tri uslovna grla po jedinici hektara, ako znate šta to znači, ne znam zašto ste vi kao s Marsa pali ovde, ali nema veze, a mi imamo 0,3 grla po jedinici hektara. Vidim da klimate glavom, ali to nema veze.

Ja vas još jednom pitam, znam da vi to ne možete da razumete ali ovo radim zbog građana, sa kojom zemljom želite da se uporedite, ne po visini našeg izvoza, već po visini naših subvencija? Da li je to 2.000 evra po kravi, da li je to 19 dinara premija za mleko, da li je to budžet od preko 130 milijardi, da li je to 18 plus 17 plus 4.000 za gorivo po jednom poljoprivrednom gazdinstvu, po jednom jedinom hektaru, i da ne nabrajam dalje, po grlu 18 hiljada dinara po krmači ili da li je to po 10 hiljada dinara po jednoj ovci, itd, itd? Džabe guglate na telefonu, to morate da znate u glavi ako se bavite politikom i poljoprivredom.

Nemojte da se petljate u stvari kojima niste dorasli i što bi moja baba Stanojla rekla - sedi di si, jer i za di si nisi.

Hvala.
Replika, Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.

Ovo je kad poljoprivredu naučite sa toalet papira koji ste ukrali iz Narodne skupštine, onda otprilike nastupate kao što je nastupao pomenuti gospodin.

Dame i gospodo, sve razvijene poljoprivrede su razvijene zato što su spojili svoju poljoprivredu sa prerađivačkom industrijom. Ni Holandija, ni Danska, ne bi imale neki veliki izvoz da nisu uradile ono što oni sprečavaju da uradimo.

Oni pričaju o poljoprivredi i izvozu a ja moram reći da je izvoz sad tri puta veći nego u njihovo vreme. A u njihovo vreme, verovali ili ne, oni su uvezli, kad pričaju tako o zaštiti životne sredine, uvezli su 150 hiljada tona radioaktivnog đubriva. To možete da proverite kod ministra. Za vreme Dragina ste uvezli 150 hiljada tona mineralnog đubriva tako što ste prvo granicu radioaktivnosti podigli gore, uvezli đubrivo a onda tu granicu radioaktivnosti vratili. Time ste ozbiljno i za večito doveli u pitanje poljoprivredu. Prava je sreća što ste vi davali takve podsticaje, što je poljoprivredna politika bila tako bedna u vaše vreme, da su seljaci imali novca za vrlo malo mineralnog đubriva pa nisu koristili puno kilograma po hektaru i tako smo se spasili toga da večito imamo posledice, odnosno da ne možemo da koristimo poljoprivredno zemljište. U pitanju je bilo negde preko milion hektara poljoprivrednog zemljišta koje ste tako ugrozili.

Šta više da vam kažem? Morate zajedno sa nama, ljubav prema hrani je najiskrenija ljubav i ukoliko stvarno želite, ja vas kao predsednik Odbora za poljoprivredu pozivam da učestvuju u tome, u investicijama, da spojimo biljnu proizvodnju sa stočarstvom i prerađivačkom industrijom i tako maksimalno unovčimo ljubav prema hrani. Hvala.

Hvala vam.
Gospodine Stankoviću, nema ni jedan jedini osnov za repliku.
To što je postavio pitanje, nije postavio pitanje vama, mogao je da postavi bilo kome od vas, tako da ne mogu da vam dam sada svakom pojedinačno reč da odgovorite i kažete vaše mišljenje.
Reč ima ministar Dragan Glamočić, ministar poljoprivrede. Izvolite.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvaženi narodni poslanici, mogao sam da se uverim da je ovde najmanje priče bilo o amandmanima. Doduše, jedan poslanik je zaista obrazložio amandmane, pa bih ja prvo njemu da odgovorim a onda bih rekao vezano za ove kritike i prilično paušalne ocene o poljoprivredi.
Što se tiče amandmana na član 5, mislim da je narodni poslanik izašao a taman sam pohvalio da imamo nešto vezano za amandmane, ali nije imao strpljenja da sačeka da dobije odgovor, ali, nema veze, zbog naših građana ću dati odgovor. Što se tiče amandmana na član 5, stavljena je primedba da treba da se doda - ovlašćeno fizičko lice. Da je malo bolje čitao čitav zakon, video bi da se radi o ovlašćenoj laboratoriji a podrazumeva se da ovlašćena laboratorija ima u sebi i ovlašćena lica. Prema tome, to je suvišno.
Što se tiče komentara na član 21. i na član 52, navedeno je u članu 21. da se vodi evidencija, predlog je bio amandmana, u pisanoj i elektronskoj formi. Ministarstvo je stava da se da mogućnost biranja. Zašto smo ovo stavili? Ovaj amandman ne odnosi se samo na semensku proizvodnju, između ostalog i na rasadnike, gde baš nisu uvek na najvišem nivou, što se tiče elektronskog dela poslovanja, tako da oni mogu da se opredele - ko želi može da vodi i pisano i elektronsko, jedno drugo ne isključuje. Imali smo primer, kada su se na brzinu vodile neke stvari koje su elektronske, moramo imati u vidu da većinski deo Srbije koji živi u seoskim sredinama još uvek nije stigao do tog nivoa da svi imaju elektronsku opremu.
Prema tome, moramo biti veoma pažljivi kada te stvari radimo i kao što je jedan od narodnih poslanika rekao, mislim gospodin Komlenski, moramo da vodimo računa o nacionalnom suverenitetu, o seoskim sredinama i da nam oni budu u fokusu, jer to je većinska Srbija. Na njih se moramo usredsrediti.
Što se tiče sledećeg amandmana, bilo je na član 83. Predloga zakona, a u pitanju je isti narodni poslanik, koji još uvek nije ovde, stavio je predlog da se troškovi naplaćuju od uvoznika. Takođe, moja primedba je da je bolje čitan zakon videlo bi se da se to odnosi na domaću proizvodnju i na sve i da ne može imati različite aršine prema domaćim proizvođačima i prema uvoznicima. Znači, mora da bude isti tretman i za jedne i za druge.
Bila je primedba na član 85, a vezano za kaznenu politiku. Kaznena politika je preuzeta iz Zakona o privrednim prestupima i ona je tim zakonom definisana, tako da apsolutno mislim da bi neko ko sedi u ovom domu trebao tako nešto da zna.
Što se tiče situacije u poljoprivredi, mislim da svi oni koji se bave ozbiljno poljoprivredom i u toj su sferi, a jedan od narodnih poslanika koji je ovde dosta diskutovao takođe poznaju situaciju u poljoprivredi veoma dobro i ja sam nedavno i bio u poseti opštini Trstenik i mogu da vam kažem da sam bio pozitivno iznenađen. Doduše, iznenadim se svake nedelje kada putujem po Srbiji, jer zaista naši poljoprivredni proizvođači su puno vredni i oni koji koriste subvencije, podsticaje koje daje Ministarstvo poljoprivrede na pravi način, a mnogi to rade, sve više ima i mladih i žena na selu, i pravilno pozicioniraju taj novac, postižu zaista zavidne rezultate.
Jedan proizvođač zasadnog materijala u Trsteniku izvozi ruže, ni manje, ni više, nego za Holandiju koju je pominjao. Znači, mi imamo i tradiciju, pogotovo je taj kraj poznat po toj proizvodnji i mi ćemo ove godine raspisati podsticaje za tu meru, za proizvodnju, između ostalog, i rasadnog materijala.
Što se tiče predloga da budžet poljoprivrede bude 10%, želim samo da u ovom domu, mislim da narodni poslanici treba da budu ozbiljni, a verujem da najveći deo vas to jeste i da budemo odgovorni, od 100%, kada posmatramo, ako uzmemo da je za poljoprivredu 10%, trenutno, ono što su narodni poslanici rekli, koja zemlja više ima procentualno izdvajanje svog budžeta od Republike Srbije? Trenutno izdvajanje u budžetu Republike Srbije za poljoprivredu je 7,6%. Dobro ste čuli, 7,6%.
Ono što treba da znate, nekada izdvajanje iz zajedničkog budžeta EU za poljoprivredu, ne pojedinačnih zemalja, bilo je 50%, pa je smanjeno pre 10-ak godina na 25%. Ne znam da li je neko pratio, ali od pre neki dan informacija, Evropa će da smanji zajedničko izdvajanje za sve zemlje na 15%.
Što se tiče učešća poljoprivrede u bruto dodatoj vrednosti, mislim da neki barataju sa starim podacima, je 3,6%. Znači, poljoprivreda dobija više nego duplo, nego što doprinosi bruto dodatoj vrednosti. Šta to znači? Nije se smanjilo učešće poljoprivrede nominalno u BDP-u, nego su se razvili drugi sektori, kao što je industrija, kao što je građevina, kao što su uslužne delatnosti, IT sektor itd, a i druga stvar, još jednom da kažem, ako bi izdvojili još neki procenat više, naravno da kao resorni ministar ne bih nikada imao ništa protiv toga, treba da budemo odgovorni i da pitamo - od koga ćemo uzeti? Da li ćemo uzeti tih 3%, 2,5%, koliko fali, od penzionera, od nastavnika, od lekara, od bilo koga drugoga? Znači, budžet je 100%. Ako se nekome da, nekome mora da se uzme. Znači, moramo biti odgovorni.
Mislim da je druga stvar mnogo važnija. Kako ćemo pozicionirati taj budžet? Tu bih se složio sa predlozima koji su ovde izneti od strane nekoliko poslanika - treba da usmerimo budžet prvenstveno u seoske sredine, na manja i srednja gazdinstva, jer oni čuvaju suverenitet Republike Srbije.
Drugo, da ostvarimo intenzivne delatnosti kao što je voćarstvo, povrtarstvo i sve. Ne mogu da imaju svi isti tretman i onda ono što bi tražio podršku i ovih opozicionih poslanika kada ovakve mere budemo preduzimali, a imamo plan u narednom periodu da se okrenemo ka intenzivnim delatnostima, ka kulturama koje donose prihode po hektaru, mi imamo ograničeni fond zemljišta u Srbiji. To je 3,3 miliona hektara korisnog poljoprivrednog zemljišta.
Nije nam svejedno da li imamo prihode po hektaru hiljadu, hiljadu do 500 evra, kao što dobijamo od osnovnih ratarskih kultura, ili ćemo imati prihode ako se gaji stoka 10 hiljada ili ako se gaji vođe, povrće 10, 20, ako se gaji ne znam borovnica i do 100 hiljada ili cveće itd. A, zamislite samo koliki je samo porez na dodatu vrednost na cifru i koliko bi nam bio inače veći budžet. Ili da vodimo demagošku priču ili ne daj Bože da se donosi agrarna politika kao što je u jednom periodu počelo da se radi na ulici.
To upravo i sada imamo na sceni gde se pokušava i dalje da se iz budžeta Srbije traži neki novac linearno svima isto po hektaru i ko ima opravdanja i ko nema i to uglavnom izlaze najveći sa najvećom mehanizacijom, sa najboljim, a oni koji u poljoprivredi najteže rade, koji rade jedan hektar, dva, pet, deset, dvadeset, ti su uglavnom zadovoljni i ćute, a oni koji im je država najviše bila dala pojavljuju se tu. Zamislite sada 300 evra po hektaru da prevedemo, pa puta dva miliona hektara, to vam je novih 70 milijardi. Kome da uzmemo to iz budžeta? Kome da uzmemo?
Nisu svi pretrpeli štete od klime itd. Ali, svi mi koji se bavimo poljoprivredom, a tu je pomenuto nekoliko narodnih poslanika iz opozicije i pozicije, veoma dobro znaju da je poljoprivreda fabrika pod vedrim nebom, da jednostavno svaka godina nije ista. Posmatraju se petogodišnji procesi, desetogodišnji proseci. Jedne godine zaradite malo više, jedne bude malo lošije.
U principu pogledajte, ovde ima među vama puno ljudi koji rade poljoprivredu, svi se razvijaju, svi voze bolju mehanizaciju, novije traktore, kombajne i bilo šta drugo.
Međutim, mi moramo voditi ne populističku politiku, nego ono šta Srbiji nedostaje da bi sačuvao nacionalni suverenitet i šta je to što imamo šansu za izvoz. Koje su to grane?
Pre neki dan sam bio u policiji sa generalnim direktorom „Ferero grupe“, koji, znate sami, je najveći proizvođač lešnika u svetu i najpoznatiji njihovi proizvodi poput „Nutele“, „Kindera“, svi znate o čemu se radi, i ako niste znali Srbija je postala jedan od lidera u proizvodnji lešnika u Evropi. Ove godine smo skoro dostigli 10 hiljada tona.
Zajedno smo postigli dogovor sa „Ferorom“ da potpišemo sledeći sporazum o saradnji. Priliku sam imao kada sam prvi put postao ministar, kada smo potpisali sporazum, plan je bio da stigne do 10 hiljada tona proizvodnje lešnika. Stigli smo do devet hiljada tona, malo smo omanuli. Sada je „Ferero“ postavio plan i potpisaćemo uskoro i memorandum, sporazum o razumevanju i memorandum da stignemo za deset godina do 40 hiljada tona.
Radi se o izvoznom artiklu i Srbija će tog momenta postati jedan od najvećih svetskih proizvođača lešnika na svetskoj, da kažemo, mapi i to je izjavio generalni direktor „Ferera“. Ako vam samo kažem da „Ferero grupa“ ima 47 hiljada zaposlenih, da radi preko više od 170 zemalja u svetu, videćete da se radi zaista o ozbiljnim partnerima.
Dalje, ono što radimo otvaramo nova tržišta, pa smo potpisali sporazume o slobodnoj trgovini sa Emiratima, sa Kinom, radimo. Evo čekamo ratifikaciju od Egipta.
Bio sam pre mesec dana prisutan u Kini gde su naši proizvodi već stigli na kinesko tržište, koje je veoma zahtevno, ali trenutno najperspektivnije tržište u svetu, pa zamislite samo da se snabdeva jedan grad, a ne pričamo sad prazne priče.
Znači, naši proizvodi su tamo došli pošto su procedure za izvoz u Kinu veoma komplikovane, traju godinama, ali zahvaljujući velikom prijateljstvu između našeg predsednika Aleksandra Vučića i kineskog predsednika Sija zaista taj deo enormno razvija i zaista moramo da se zahvalim i našoj potpredsednici Vlade Adrijani Mesarović, koja zaista na tom polju izuzetno puno radi kao i ministarki Jagodi Lazarević, naravno našem predsedniku Vlade i svima u Vladi, ali oni su neko ko najviše prisutan na tom tržištu i, to da ne kažem, u narednih mesec dana, u novembru mesecu ćemo opet ići za Kinu upravo da je naše da otvaramo nova tržišta, da izađu naši proizvodi i verujte mi svi su sa tim veoma zadovoljni.
Samo da pogledam da li sam još nešto zaboravio da kažem.
Kada smo pomenuli, gospodin Marijan Rističević je rekao da treba naša biljna proizvodnja da bude podređena našem stočarstvu, tu se apsolutno slažem i često puta ima iznošenja demagoških priča, pa kada krene priča o Holandiji kako se smanjuje broj grla stoke, onda neki krenu da podržavaju to - pa kao zagađuju nam preživari okolinu itd. a niko se ne pita u tome da Holandija ima deset puta više stoke po hektaru nego mi. Pa, oni kada smanje imaće i dalje sedam, osam puta više, a mi nemamo ni biološki minimum.
Znači, to su te mere koje za koje treba zaista opšte društveni konsenzus i ono što ćemo uraditi u narednom periodu – radićemo stimulisanje po hektaru, odnosno podsticaje različite u zavisnosti od kultura koje se budu gajile. Neće biti isti podsticaji ko se bude bavio povrtarstvom, voćarstvom.
Uvešćemo podsticaje i za livade i pašnjake, jer oni su trenutno izuzeti iz tih podsticaja. Pazite, to su ljudi koji inače čuvaju naš suverenitet. To su naši seoski domaćini. Šta će biti uslov? Uslov će biti da imaju jedno uslovno grlo po hektaru. Znači, onaj ko bude imao stoku na tom pašnjaku i na toj livadi može računati da će imati podršku od države i to je nešto novo što ćemo učiniti, jer Srbija je bogata zemlja i ne treba zaboraviti da imamo negde između 600 i 700 hiljada pašnjaka i livada.
Mislim da sam odgovorio na sva pitanja. Za budžet, više puta je ovde isticano, nije zgoreg da pomenemo još jednom, sadašnji budžet Ministarstva poljoprivrede više je od četiri puta veći nego što je bio 2012. godine. To je veliki napredak. Izdvajanje procentualno je više nego duplo veće nego što je bilo tada.
Prema tome, zaista ne može niko da kaže da Vlada Republike Srbije nije učinila sve na tome i zaista se zahvaljujem svim narodnim poslanicima. Zahvaljujem se Odboru za poljoprivredu koji je uvek podržavao tu meru i borio se za poljoprivredu i najčešće na Odboru za poljoprivredu je postizan konsenzus i između pozicije i opozicije. Ja sam puno puta bio prisutan i onda se pitam kada dođem ovde i čujem priču jednu tamo, a onda kada se pojavim ovde u Skupštini, verovatno zato što ide uživo prenos, pa onda čujemo neku disharmoniju, različite sugestije, ali ja i dalje pozivam da ovde napravimo konsenzus zato što je poljoprivreda nešto što je iznad nas sviju i mislim da je ona čuvar države Srbije, pogotovo je čuvar naših seoskih sredina, koje treba da sačuvamo i da ostanemo na tom putu.
Još jednom vam svima hvala.
Da, želim samo da kažem, kada je pomenut nacionalni suverenitet, umalo i ja da zaboravim, nemojte zaboraviti da je ovaj Zakon o semenu i sadnom materijalu. Ovo čuva suverenitet Srbije. Srbija ima izuzetno poznate semenarske kuće, izuzetno dobre rasadnike, kao što sam pomenuo upravo u kraju oko Trstenika. To treba da sačuvamo i ovaj zakon nam upravo daje tu šansu da u narednom periodu, pošto smo ga usaglasili sa regulativom EU, pojavimo se i na izvoznim tržištima, a na kojima smo i sada prisutni. Još jednom hvala.