Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, 110 poslanika je predložilo zakon koji se nalazi pre vama, u skladu sa odredbom člana 97. tačke 6,7, 12. i 17. Ustava Republike Srbije.

Radi se o kompleksu bivšeg Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu. Ta zgrada građena je u periodu od 1956. do 1965. godine i koristio se kao zgrada za vojne rukovodioce, odnosno za Savezni sekretarijat, za narodnu odbranu Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.

Godine 1999. tokom NATO agresije ta zgrada je, pored mnogih drugih zgrada u Republici Srbiji, bila bombardovana. Srušena je i tako srušena stoji već 26 godina.

Za sve građane koji imaju prilike ovih dana da slušaju različite izjave i različita tumačenja od velikog broja stručnjaka, kvazi stručnjaka i sličnih, želim samo da im kažem da se zapitaju da li je posle Drugog svetskog rata 1971. godine, bilo i jedne potpuno porušene zgrade u Beogradu koja je mogla, a nije bila ponovo izgrađena. Odgovor je da nije.

Pre nego što je ovde podignut Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, i to je ono što je bitno, čitav vek tu su se nalazile dve zgrade koje su imale pravu i istinsku arhitektonsku i kulturnu vrednost i bile delo slavnih arhitekata. Reč je o zgradama Ministarstva vojnog i Vojne akademije, koje su imale značajno mesto u istoriji države Srbije. Međutim, Vojna akademija je srušena već u prvom naletu nemačkih bombardera 6. aprila 1941. godine, dok je sama zgrada Generalštaba takođe rušena tokom Drugog svetskog rata.

Vlastima posle Drugog svetskog rata nije palo na pamet da obnove ove dve zgrade. Da li je razlog bio ideološki ili neki drugi, neću da ulazim u to. Ima smisla zaključiti da onaj ko je ratovao protiv vojnika obrazovanih u tim zgradama na Ceru i Kolubari kao austrijski kaplar. Nije hteo da obnavlja mesta na kome su učile i podizale svoje znanje srpske vojvode koje su ih na tom Ceru i Kolubari pobeđivale. Na tom mestu su, međutim, podignute dve bliznakinje Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu, koje simbolišu kanjon Sutjeske, kao jedne od najvećih bitaka Drugog svetskog rata i prelomnu bitku verovatno za komunistički i partizanski pokret otpora tokom tog Drugog svetskog rata u kome su se jedva izvukli iz obruča koji je bio namenjen drugom pokretu otpora, monarhističkom i nacionalnom.

Pored ove zgrade u Beogradu je u NATO agresiji uništena i Radio televizija Srbije, uništen je i Avalski toranj. Straževica je bombardovana svih 78 dana. Međutim, Avalski toranj nije ostavljen kao ruševina da bude podsećanje, nego je izgrađen ponovo.

Novosadski mostovi koji su svi bili uništeni tokom NATO agresije su izgrađeni ponovo. Radio televizija Vojvodine koja je bila uništena izgrađena je ponovo. Sve te nove zgrade su simbol nepokornosti i pobede ovog naroda, jer samo nova izgradnja, a ne ruševine pokazuju da to bombardovanje nije uspelo i nije dovelo do efekta koji su hteli i koji su želeli.

Tek 2005. godine, šest godina nakon bombardovanja na ovu zgradu, odnosno odlukom o utvrđivanju, doneta je odluka o utvrđivanju zgrade Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane u Beogradu za spomenik kulture i čine ga po toj odluci kompleks zgrada Generalštaba Vojske Srbije i Ministarstva Srbije, odnosno kompleks čine dve celine zgrada A i zgrada B. Dakle, šest godina nakon.

Sada dolazimo do najvećeg paradoksa. Onaj ko je zgradu izgradio, dakle vlasti posle Drugog svetskog rata, tu zgradu nisu proglasile spomenikom kulture, spomenikom kulture je izgrađena ruševina koja je ostala posle NATO bombardovanja. Šta je bilo sa tom zgradom? Pa, ništa. Za sve ove godine, oni koji najviše dobacuju i koji su imali 12 godina da nešto promene, nisu promenili ništa.

Dakle, 2010. godine su samo izvedeni radovi na rušenju dela zgrade A aneksa na objektu 2D u Nemanjinoj 15. Dakle, 2010. godine su rušili, nisu ništa renovirali, nisu ništa gradili, a do dolaska SNS na vlast nisu bili u stanju ni onu ciradu da postave bar da se ne vidi ono i da ne zjapi onako kako zjapi. Čak ni to nisu bili u stanju da urade. Ništa nisu bili u stanju da urade.

Godine 2015. i 2016. godine, izvršeni su radovi na sanaciji, u rušenju zgrade A, odnosno izvedeni su radovi na rušenju nestabilnih delova predmetnog objekta kao i delimična sanacija konzulnog dela objekta prema Nemanjinoj ulici. Prilikom izvođenja ovih radova srušeno je oko 2.900 metara kvadratnih. Nakon radova izvršenih 2015. i 2016. godine, nije bilo dodatnih radova, odnosno aktivnosti na samim objektima i zato je neophodno da se što pre pristupi ubrzanim aktivnostima koja će u potpunosti rešiti pitanje objekta koji se nalazi u centru Beograda i koji je oštećen tokom NATO bombardovanja.

Od koga mi trpimo kritike i ko su ovi koji najviše dobacuju? S jedne strane, oni koji su poklonili Maršalat za izgradnju Američke ambasade, sa druge strane oni koji za sve ovo vreme nisu uradili ništa na revitalizaciji tih zgrada i baš ih briga. Pokušali su 2008. i 2009. godine da pronađu investitora koji bi to preuzeo, ali pošto su bili takvi kakvi su bili, niko nije hteo da investira u zemlju koju oni vode i nisu uspeli nikoga da privuku i zato do dana današnjeg imamo ove ruševine.

Još jednom postavljam pitanje, nakon 26 godina od Drugog svetskog rata koja je to zgrada ostala razrušena na ovaj način? Nijedna. Dakle, posle Drugog svetskog rata sve je sređeno, sve je revitalizovano, a ovo stoji već 26 godina kao ruševina bez ikakvog plana šta će sa tim da se radi. Naravno, kada neko donese plan, kada neko donese nekakvu ideju kreću napadi.

Međutim, postavlja se jedno drugo pitanje, zašto isti ti nisu imali nikakav problem da se Palata „Ušće“ ili ti bivši CK, takođe razrušen u NATO bombardovanju proda američkom kapitalu. Danas se tamo nalazi tržni centar, izgrađena je još jedna zgrada i to je prodato. To nije bio problem i tad nije bilo protesta i tad nije bilo nikakvih problema da se to proda. Takođe, prodate su i zgrade MUP-a i zgrada bivšeg Saveznog MUP-a u Kneza Miloša gde je izgrađen stambeni kompleks „Skajlajn“.

Prema tome, i te kako su zgrade koje su bile srušene prodavane i danas se na tim mestima nalaze neki drugi objekti, lepši objekti, moderniji objekti, objekti kakvi predstavljaju Beograd i Srbiju u 21. veku.

Oni koji danas najviše kritikuju, oni koji će ovih dana to da kritikuju su bili isti oni koji su izmislili priču o mostu, Savskom mostu u Beogradu, tramvajskom mostu, pričali o tome kako će da ga životima brane, da će za njega da se vežu, nisam primetio da je iko vezan. Most će biti obnovljen, biće novi most, lepši most, a ovaj će biti na drugom mestu. Neće biti stariji, to možda u vašoj glavi nešto može da bude starije od nečega retroaktivno. Neće biti stariji, ali će biti lepši. Biće noviji, moderniji i lepši. Na isti način na koji su izmišljali priče o mostu, sada će da izmišljaju priče o Generalštabu, kako oni kažu, odnosno o zgradi Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu.

Celoj ovoj priči treba dodati još jedan aspekt, a to je geopolitički. Postoji namera, postoji želja i postoji ozbiljan rad i trud brojnih faktora na političkoj sceni da se zaustavi bilo kakvo približavanje i otopljavanje odnosa između SAD i Srbije. Tu dolazimo do sinhronizovanog delovanja nekih naizgled nepomirljivih centara moći koji jedni sa jedne, a drugi sa druge strane guraju istu priču i ne dozvoljavaju ni na koji način da se ti odnosi, kako se to moderno kaže – resetuju ili dovedu na neki viši nivo.

Lično se zalažem za najbolje moguće odnose sa SAD, kao i sa Ruskom Federacijom, kao i sa Narodnom Republikom Kinom, kao i sa EU, kao i sa Indijom kao dolazećom svetskom silom, kao i sa afričkim zemljama koje svojim rastom populacije predstavljaju sigurno veliko tržište budućnosti. U interesu Srbije je da sa svima gradi dobre odnose. U interesu onih koji ne žele dobro Srbiji je da Srbiju usmere samo u jednom pravcu i da Srbija nema nikakvu mogućnost da vodi svoju politiku, nego da sluša i pokorno izvršava ono što joj se naredi.

Predsednik Vučić i SNS ne žele takvu politiku. Mi želimo politiku u kojoj ćemo sami da donosimo odluke za koje smatramo da su nam u interesu, poštujemo sve, a volimo isključivo sopstvenu zemlju i radimo ono što smatramo da je najbolje za Srbiju. Građani to prepoznaju na izborima i daju podršku za to i to ćemo nastaviti da radimo i u budućnosti.

Da nisu bili protiv svega što se gradilo u prošlosti, od „Beograda na vodi“, mosta na Savi, mostova u Novom Sadu, došli su dotle da su protiv vrtića jer im remeti zelene površine, da ne pričam o tome da histerično protestvuju protiv izgradnje crkve u centru Novog Sada, jer će to da im naruši nekakav njihov karakter kakav žele Novom Sadu i Vojvodini koji nikada nećete imati. Nikada to što ste imali 1974. godine neće da se vrati i tu priču zaboravite.

Nikada više Vojvodina neće biti antisrpska i vidim da vas je to naročito pogodila i zato vam i treći put ponavljam - nikada više Vojvodina neće biti antisrpska, a pojave koje kažu kako ih je vređalo i maltretiralo isticanje srpskih zastava u Novom Sadu će ostati samo egzotične pojave koje ćemo moći da gledamo sa čuđenjem i da se gadimo.

Prema tome, niti se radi o Generalštabu, nego o zgradi Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu, niti se radi o remek delu arhitektonske kulture ili arhitektonskog…

Nisam stručan uopšte, ali ima neka logika, pošto mi dobacuju da sam ja stručan da procenim. Sad ću da vam kažem zašto mislim da nije. Zato što bi je zaštitio onaj ko je izgradio. Onaj ko ju je napravio bi rekao - ovo je remek delo. A pošto onaj ko je napravio to nije rekao, što bih rekao ja? Onaj ko je sagradio kaže da nije remek delo a vi kažete da je remek delo, jer ste vi stručni, jel tako? Vi ćete ruševinu da proglasite za remek delo. To bi bilo vaše remek delo! Celu Srbiju ste u ruševinu pretvorili kad ste mogli! To su vaša remek dela. Sve vam je bilo ruševina - i ekonomija i obrazovanje i zapošljavanje, sve su vam bile ruševine. I vojska vam je bila ruševina! Samo ruševina do ruševine. E, prošlo je vreme ruševina. Tačka na ruševine. Nova izgradnja, novo vreme, a oni koji se protive novom vremenu moći će kao i sa "Beogradom na vodi", da protestuju, da se bune, da viču, da halaču, halabuče, a onda kad se izgradi da provode svoje vreme tamo. I to vam je tako.

Zato vas pozivam, poštovani narodni poslanici, da podržite ovaj zakon i da napravimo još jedan iskorak u modernizaciji Srbije u investicijama u Srbiji i napredovanju Srbije. Hvala.

Hvala vama.
Da li predlagač, odnosno predstavnici predlagača žele reč?
Gospođo Brnabić, izvolite.

Hvala vam.

Ja ću umesto dr Uglješe Mrdića, mog kolege narodnog poslanika i mog prijatelja, predstaviti Predlog izmene i dopune Zakona o jedinstvenom biračkom spisku.

Pre svega, želim da kažem da mi je žao što narodni poslanik i predsednik Odbora za ustavna pitanja dr Uglješa Mrdić nije mogao da predstavi ovaj predlog zakona na kome je radio zaista jako dugo vremena i naporno, preko 18 meseci, verovali ili ne, radilo se na ovom predlogu zakona kako bi našli konsenzus i opšte slaganje, zato što je, na kraju krajeva, to ne samo jedna od preporuka, najkompleksnijih i najtežih preporuka ODIHR-a za dodatno unapređenje izbornih uslova, već zato što su se upravo predstavnici bivše vlasti, oni koji su vladali do 2012. godine, najviše žalili na birački spisak. Upravo su oni govorili o tome da je to najveći problem izbora, upravo su oni tražili da prvo radimo na izmenama i dopunama ovog zakona, kako bi napravili neko radno telo koje bi imalo kontrolu, potpuni uvid, analizu i moglo da revidira birački spisak. Zbog toga smo se preko 18 meseci trudili da nađemo i da dođemo do nekog nacrta zakona za koji ćemo moći da glasamo svi zajedno, da ga podržimo i da uradimo i tu važnu stvar.

Želim da kažem da se moj prijatelj i moj kolega Uglješa Mrdić danas bori za pravdu. On traži pravdu, ne samo kao narodni poslanik, ne samo kao obični građanin Republike Srbije, već i kao predsednik skupštinskog Odbora za ustavna pitanja. On traži da Tužilaštvo koje je samostalno, a sudstvo koje je nezavisno, zahvaljujući izmenama Ustava koje je takođe progurala SNS bez ikakve podrške ni organizacija civilnog društva niti predstavnika bivše vlasti a koji se stalno busaju u grudi da žele nezavisno pravosuđe, zbog potpune depolitizacije, kako su to govorili iz Saveta Evrope, EU i Venecijanske komisije, sada predsednik skupštinskog Odbora za ustavna pitanja treba da štrajkuje glađu zato što ne postoji drugi način da traži i zahteva da Tužilaštvo, koje je samostalno, bude transparentnije, da postupa odgovornije i da bude efikasnije.

Ja sam duboko uverena, kao, verujem, i većina građana Republike Srbije, bez obzira za koga oni glasali na izborima i koga podržavali, da je Tužilaštvo postupalo drugačije, da su obaveštavali građane i javnost o tome šta rade, kako postupaju, koji su rezultati, da mi danas ne bi imali ovakvu situaciju u našem društvu. E, za to se bori Uglješa Mrdić - da Tužilaštvo bude transparentnije, da su održavali pres konferencije i obaveštavali javnost makar jednom nedeljno šta su radili, kakva su veštačenja tražili, kakvi su bili rezultati tih veštačenja, koga su optužili ili želeli da optuže a koga nisu i zašto nisu, da bi čitava situacija bila drugačija.

Uglješa Mrdić se bori za pravdu i svi oni koji žele i traže pravdu treba da podrže Uglješu Mrdića, a ne da politizuju još jednom čitavu ovu situaciju i zloupotrebljavaju tragediju i žrtve zarad sticanja nekih jeftinih besmislenih političkih poena. Zbog toga se ja danas ovde obraćam umesto Uglješe Mrdića.

Da kažem nekoliko stvari oko ODIHR preporuka. Toliko smo puta čuli, poštovani građani Republike Srbije, zar ne, o ODIHR preporukama, o tome kako se ODIHR izjašnjava šta dodatno treba da se unapredi u smislu izbornih uslova u Republici Srbiji, kako bi izbori bili više fer, kako bi bili transparentniji, kako bi građani imali više poverenja u narodne predstavnike, u narodne poslanike, pa samim tim i predstavnike u izvršnoj vlasti, koji se izvlače iz suvereniteta naroda zahvaljujući izborima.

Znate, poštovani građani Republike Srbije, od kada ODIHR posmatra izbore, odnosno od kada postoji prvi ODIHR-ov izveštaj o sprovedenim izveštajima u Republici Srbiji? Verovali ili ne, od 1997. godine. Od 1997. godine niko, nijedna vlast, do vlasti čija je okosnica bila SNS, nije mrvu pažnje, minut pažnje obraćala ODIHR-ovom izveštaju za unapređenje izbornih uslova, niko.

Dakle, prvi izveštaj o izbornim uslovima u Republici Srbiji ODIHR je izdao pre 28 godina. Bilo je potrebno da dođe 2019. godina, da okosnica vlasti koju je činila SNS prvi put kaže – formiramo radnu grupu da bi dodatno unapređivali izborne uslove, da povećamo poverenje građana u izbore.

Niko drugi to nije uradio. Evo, moje kolege narodni poslanici u klupama preko puta mene koji su vršili vlast, da kažemo, od 2000. do 2012. godine nijedan jedini ODIHR-ov izveštaj nisu pročitali, nijednu jedinu ODIHR preporuku nisu primenili, nikada ih nije bilo briga šta govore ljudi, šta treba da se promeni da bi se unapredili izborni uslovi. Upravo ovaj današnji zakon i tema o kojoj raspravljamo je najbolji i najsvetliji primer toga - birački spisak.

Znate, koliko dugo stoji preporuka ODIHR-a o unapređenju biračkog spiska, a prva i osnovna je bila – dajte napravite jedinstveni birački spisak zato što je do 2012. godine postojao birački spisak na nivou lokalne samouprave, grada i opštine na papirićima, te je...

Da li vam je teško da slušate o ovome? Ja pretpostavljam da jeste, pretpostavljam da jeste zato što građani prvi put mogu da čuju istinu. Zašto vi niste napravili jedinstveni birački spisak? Zašto vi niste primenili bilo koju, pa i jednu jedinu preporuku ODIHR-a? Zato što vas je baš bilo briga da unapređujete izborne uslove, a danas su vam puna usta i ODIHR-a i izbornih uslova.

Dakle, do 2012. godine svaka lokalna samouprava je imala sopstveni birački spisak. Bog otac, Sveti Petar to nije mogao da upari, nije se znalo koliko građana može da glasa na koliko različitih mesta i u koliko različitih lokalnih samouprava. Kako se građani sele i preseljavaju iz jedne lokalne samouprave u drugu lokalnu samoupravu, nije postojala nikakva, apsolutno nikakva kontrola. Razlog zašto to niste unapredili, zato što je na kraju krajeva to i tada pisalo u izveštajima, je upravo taj što niste verovali u narodnu volju i znali ste da ukoliko postoji ažurni birački spisak, pa čak i da nije ažuran, već da može da se proveri i da postoji bilo kakva kontrola, da bi još mnogo pre 2012. godine izgubili te izbore. Toliko je vama stalo do ODIHR-a, njihovih preporuka i unapređenja izbornih uslova.

Od 2019. godine formirana je prva Radna grupa za primenu ODIHR preporuka, od tada je u tri izborna ciklusa kojima su se bavili izveštaji, a to je 2017, 2020. i 2022. godina, od ukupnog broja preporuka, i to ukupno 75, u potpunosti, u većem delu ili delimično primenjeno 54 preporuke. Dakle, 72% preporuka je primenjeno od tada.

Danas se bavimo ovim izveštajem koji je bio nakon održanih izbora 2023. godine i dogovorili smo se zato što su predstavnici bivše vlasti, ali i organizacije civilnog društva koje su učestvovale u skupštinskoj Radnoj grupi za primenu ODIHR preporuka, to su CRTA, CeSID i Transparentnost... Prvo da krenemo od najteže i najkomplikovanije ODIHR preporuke, a to su izmene i dopune Zakona o jedinstvenom biračkom spisku.

Verovali ili ne poštovani građani Republike Srbije, prvi Nacrt izmena i dopuna Zakona o biračkom spisku smo poslali ODIHR-u 9. oktobra 2024. godine. Dakle, pre više od godinu dana. Ja ne znam da je jedan zakon više puta unapređivan, bio više puta na javnim konsultacijama, na javnom uvidu, na javnom slušanju, da smo dobili više komentara i da smo ga, verovali ili ne, ponovo da bi pokazali spremnost da postignemo konsenzus, zarad svih naših građana, ovaj Nacrt zakona je Uglješa Mrdić, i to kao narodni poslanik i predsednik, ja se izvinjavam, Odbora za pravosuđe i lokalnu samoupravu, izvinite, molim vas na dekoncentrisanosti koja je rezultat toga što ne možete da prestanete da dobacujete, ali nema veze, menjali čitavih deset puta da bi pokazali spremnost da napravimo dogovor oko toga.

Posebno mi je drago što smo pre nekih 10-ak dana konačno, nakon više od godinu dana, dobili i od strane nevladine organizacije CRTA, a za koju svako zna da imamo mnogo razlika i da se međusobno kritikujemo, pa i na dnevnoj osnovi, potvrdu da je predlog, ovakav Predlog zakona koji se danas nalazi pred narodnim poslanicima, dovoljno dobar da ga oni podrže. Dakle, zeleno svetlo i od CRTA. Odmah nakon toga se izjasnio CeSID i dali su svoju potvrdu da će i oni, takođe, podržati Predlog ovog zakona. Nisu narodni poslanici, te ne mogu da glasaju za njega, ali da će, ukoliko se ovakav Predlog izmena i dopuna Zakona o jedinstvenom biračkom spisku usvoji, oni učestvovati u komisiji za uvid, reviziju i analizu biračkog spiska.

Moje pitanje za sve građane Republike Srbije i molim ih da zaista pažljivo prate ovu sednicu je – da li će poštovani narodni poslanici, predstavnici bivše vlasti do 2012. godine, te vlasti, današnje opozicije glasati za ovakav Predlog zakona o jedinstvenom biračkom spisku? Verujem da neće, ali onda je na njima da obrazlože svim građanima Republike Srbije što su ih zamajavali tokom svih ovih godina, a što sada i kada CRTA kaže da je Predlog zakona dobar i da će učestvovati u komisiji i što sada kada CeSID kaže da je Predlog zakona dobar i učestvovaće u komisiji? Što ćete vi glasati protiv ili nećete podržati ovakav Predlog zakona? Zašto kada vam je čitav alibi za gubljenje izbora iz izbornog ciklusa u izborni ciklus bio – problem je birački spisak? Da li zato što ovim gubite taj alibi i morate da stanete pred građane i kažete – nije birački spisak problem, mi smo problem, mi smo problem zato što nemamo plan i nemamo program i ne možemo građanima da ponudimo viziju za Srbiju? Neće građani da glasaju za vas iz opozicije zato što se sećaju kako ste vodili Srbiju do 2012. godine. Ne može 500 hiljada porodica koje su izgubile posao da glasa za iste te ljude zbog kojih su izgubili posao. Ne mogu njihova deca da glasaju za te iste ljude. Njihovi unuci neće moći da glasaju za te iste ljude. Nećete glasati za ovaj Predlog zakona, a ja sam ubeđena da nećete zato što vam to izbija vaš najjači alibi iz ruku i da kažete – nismo izgubili izbore zbog nas, nego smo izgubili smo biračkog spiska. Taj alibi više nemate.

Pozivam vas da ipak glasate zato što je fer prema građanima kojima ste govorili da je to najveći problem, da nemate uvid u birački spisak, da nemate kontrolu nad biračkim spiskom. Evo sada Predlogom ovog zakona predlažemo da se formira komisija, ne od političara, ne od narodnih poslanika, od stručnih ljudi koja će imati u svakom trenutku pun uvid, punu kontrolu, analizu i moći će da pokrene u svakom pojedinačnom slučaju reviziju jedinstvenog biračkog spiska. Sve što je traženo smo dali i sve smo se dogovorili. Ta komisija će biti, poštovani građani Republike Srbije, potpuno inkluzivna po prvi put ikada.

Od 10 članova komisije pet članova će nominovati predstavnici, pet najvećih poslaničkih grupa koje su glasale za Vladu, dakle, vladajuća koalicija. Tri člana će nominovati predstavnici opozicije, kako bi oni imali svoje učešće u toj komisiji, i dva člana će nominovati predstavnici organizacija civilnog društva sa višegodišnjim iskustvom u posmatranju izbora. To su praktično samo CRTA I CESID.

Dakle, potpuno inkluzivna i svi imaju svoje predstavnike. Vide birački spisak, svaki detalj biračkog spiska, analiziraju, mogu čak i da predlažu terenske kontrole. Ministarstvo unutrašnjih poslova u saradnji sa predstavnicima komisije može da ide na terenske kontrole i proveri sve ono o čemu su pričali i pozivali se na alibi kada su gubili izbore, i oni brojevi nula i više građana prijavljeno na jednom biračkom mestu i preminuli u biračkom spisku i sve te stvari. U jako kratko vreme sve to može da se sredi i reši, ako budu bile nađene bilo kakve nepravilnosti.

Ali, problem je što i oni znaju da neće biti nađene nepravilnosti koje na bilo koji način mogu da utiču na finalni izborni rezultat, a neće biti zato što smo mi 2012. godine napravili jedinstveni birački spisak, koji je danas dostupan i na sajtu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.

Da se ne bi u okviru komisije odluke donosile politički biće potrebna dvotrećinska većina i praktično će svako iz te komisije moći da da veto na neke odluke da bi bile tehničke odluke, a ne političke odluke.

Konačno i kao izuzetno važno, komisija se formira kao stalno radno telo, ne ad hok radno telo. Dakle, mi predlažemo da ta komisija nastavi da postoji, da bi građani u svakom trenutku, bez obzira ko je na vlasti, uvek imali poverenje u taj birački spisak.

Moje pitanje još jednom - zašto nećete glasati za taj Predlog zakona kada već ima sve ovo?

Konačno, poštovani građani Republike Srbije, pogledajte, molim vas, koliko je narodnih poslanika opozicije, svih predstavnika bivše vlasti ostalo u klupama kada se govori o Predlogu zakona o jedinstvenom biračkom spisku. Dvoje, izvinite, troje. Toliko im je bio problem birački spisak. Nikada problem nije bio birački spisak, problem je bio u njima i ovo će sada potpuno da ih razgoliti, ako želite i tako da pričamo. Hvala vam.

Hvala vam gospođo Brnabić.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
Ukoliko da, molim vas da se prijavite.
Reč ima gospodin Dragan Nikolić.
Izvolite.

Hvala predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici Vlade, poštovani građani Republike Srbije, meni je zapala nezaslužena čast da u ime Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu podnesem izveštaj ovom parlamentu i naravno građanima Srbije.

To obično čini predsednik tog Odbora. Međutim, pošto je doktor Uglješa Mrdić sprečen, zbog toga što je stupio u štrajk glađu pre skoro šest dana, on nije u mogućnosti da pristupi i obrazloži stav ovog Odbora kojim predsedava.

Naime, nije on tamo i ne štrajkuje glađu zato što je to deo neke dijete, nego zato što se bori za istinu, zato što se bori za pravdu.

On je unazad nekoliko meseci istraživao pad nastrešnice u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, došao do određenih saznanja, došao do određenih dokaza, utvrdio određene činjenice i na osnovu toga opravdano i osnovano podneo krivičnu prijavu protiv dvojice, rekao bih, najodgovornijih na Železnici Srbije, a to su gospoda Nebojša Bojović i Milutin Milošević.

Umesto da Tužilaštvo za organizovani kriminal krene sa istragom u odnosu na ovu dvojicu i na eventualno nepočinstva koja su oni uradili i doveli i bili uzročnici pada nadstrešnice, tužilaštvo je neprimereno obavestilo gospodina Mrdića da mora da dostavi dokaze, dakle, da on kao fizičko lice, kao građanin Srbije, uz to i narodni poslanik, istražuje ono što je posao tužilaštva i ono za šta oni primaju platu. Kada je i to uradio i prikupio određene dokaze i dopunio krivičnu prijavu, doživeo je da nikakve informacije o tome nadalje nije dobio, da li se prihvata njegova krivična prijava, da li se odbacuje kao neosnovana, da li će se ići u nekakvom pravcu ili neće. Zato Uglješa Mrdić danas i već šesti dan štrajkuje glađu.

Kao njegov stariji brat, kolega i prijatelj stranački ga molim da prekine štrajk glađu. Mora da to učini jer je on potreban svojoj porodici, svojoj deci, svima nama. On mora da sačuva svoje zdravlje i očekujem da će me poslušati, jer ovo je savet jednog njegovog prijatelja.

Nadalje, kako smo došli do ovog predloga koji je Uglješa Mrdić radio već 11 meseci i 11 puta ga upodobljavao sa predlogom CRTE? Naime, nakon izbor 2023. godine došli smo u situaciju da opozicija nalazi krivicu u izgubljenim izborima u tome što jedinstveni birački spisak nije urađen kako treba. Onda smo dobili preporuke ODIHR-a, koji je rekao da nikakvih nepravilnosti ili vrlo malo nepravilnosti je bilo na izborima 17. decembra 2023. godine, ali ODIHR nam je dao određene preporuke.

Mi smo kao Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo doneli odluku, a na osnovu toga što nam je ODIHR preporučio, da se formira radna grupa. Formirana je Radna grupa. Ona je radila i imali smo devet javnih slušanja, dva u Novom Sadu, dva u Nišu, dva u Kragujevcu, dva u Beogradu i u finalu i treći u Beogradu. Za sve to vreme gospodin Uglješa Mrdić je upodobljavao svoj predlog i približavao se predlogu CRTE, da bismo na kraju u finalu doživeli da sama CRTA se izjasni da u potpunosti podržava predlog koji se sada nalazi u ovoj skupštinskoj proceduri.

Zbog toga i zbog čitavog truda koji je uradio i ovaj Odbor pozivam sve narodne poslanike da se u danu za glasanje izjasnimo i usvojimo ovaj zakon o izmeni i dopuni Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, jer će, između ostalog, i taj zakon koji budemo usvojili u potpunosti razbiti mantru opozicije da ona gubi izbore zato što jedinstveni spisak ne postoji.

Postojaće jedinstveni spisak birača, biće komisija koja će to kontrolisati i zato još jednom pozivam sve narodne poslanike da udovoljimo predlogu gospodina Uglješe Mrdića i da usvojimo ovaj zakon. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima Milica Nikolić.
Izvolite.

Hvala.

Poštovana predsednice, članovi Vlade, narodni poslanici, poštovani građani Srbije, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je na sednici koju smo održali juče razmatrao predloge koji se danas nalaze na dnevnom redu i ocenio da su svi u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom naše države.

Svakako da ću se ja u svom izlaganju osvrnuti na Predlog zakona o jedinstvenom biračkom spisku koji je podneo Uglješa Mrdić, baš zato što je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo imao veliki i značajan posao u prethodnom periodu kada je Zakon o jedinstvenom biračkom spisku u pitanju.

Pre nešto više od godinu dana, Odbor jer obrazovao Radnu rupu za unapređenje izbornog procesa sa jasnim zadacima - da utvrdi zakonodavne i druge mere u cilju ispunjenja ODIHR preporuka, da pripremi izmene i dopune odgovarajućih zakona i da pripremi Predlog zaključka o merama koje bi trebalo da sprovedu drugi državni organi. Radnu grupu čine predstavnici svih poslaničkih grupa, predstavnici političkih stranaka nacionalnih manjina koji nemaju poslaničku grupu i civilnog sektora.

Ono što je važno da građani čuju, jeste da je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo održao čak devet javnih slušanja sa Nacrtom izmena Zakona o jedinstvenom biračkom spisku koji su dostavljeni Odboru.

Iako su članovi Radne grupe iz redova opozicije u jednom trenutku napustili rad u Radnoj grupi, iz razloga, možete misliti, zato što je javno slušanje zakazano po ubrzanoj proceduri, Radna grupa i dalje postoji. To je, takođe, važno da građani čuju, zato što je pred Radnom grupom još veliki posao da obavi i vrednim radom i trudom danas na dnevnom redu imamo predlog narodnog poslanika Uglješe Mrdića.

Usvajanje ovog zakona je i otklanjanje prepreke za otvaranje Klastera 3 u procesu evropskih integracija i onda, poštovani građani, možete misliti koliko licemeraja i laži ima kada oni koji sebe nazivaju proevropskom opozicijom napuste rad u ovom procesu rada u Radnoj grupi i onda time pokažu da ne samo da nisu za nastavak, odnosno napredak u procesu evropskih integracija, nego da bi i taj proces očigledno zaustavili.

Da zaključim, očigledno je i da birački spisak nije bio problem, nego politička tema, ali je važno zbog građana Srbije da imamo ovakav zakon koji znači transparentnost u birački spisak i na kraju da konačno stavimo tačku na sve besmislene laži kada je u pitanju ta njihova takozvana izborna krađa, koje očigledno, sada je potpuno jasno, nikada nije ni bilo. Hvala.

Hvala.
Reč ima Marijan Rističević.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo da nešto kažem o uvredi koju je poslanik preko puta, koji više nije tu, uputio Atlagiću i meni. Moja poruka njemu je da mudre ljude ne može baš svako uvrediti zato što oni sa jednakom mirnoćom podnose i pohvale i uvrede. Još da dodam, jaki ljudi opraštaju, slabi ne mogu da oproste, a retardima je sve oprošteno, a ja ga takvog smatram.

Dakle, dame i gospodo, što se tiče biračkog spiska, njima niko ne može pomoći sa bilo kojim biračkim spiskom. Sve da im damo da dopišu jedno milion, pomoći im nema. Ne možete naći toliko Srba koji će glasati da je u Srebrenici izvršen genocid. Ne možete naći toliko Srba i naroda drugih nacija koji će glasati za to da se Rusima uvedu sankcije. Ne možete naći toliko građana Republike Srbije koji bi otpisali Kosovo. Ima neka grupa oko njih koja željna vlasti može i to da učini. Ne možete naći toliko ljudi koji će biti spremni da zbog unitarne Bosne otpišu Republiku Srpsku. Naprosto, to je u Srbiji nemoguće i Hrvati im nikako ne mogu pomoći. Hrvati su im čak odmogli, proterujući 400.000 Srba sa teritorije Kosova i Metohije su ojačali biračka prava patriota u Srbiji.

Dakle, možemo im dati bilo koje pravo u biračkom spisku, sve da dopišu milion, njima pomoći nema zato što jednostavno oni misle da je demokratija imperiorni proizvod koji se može uvesti i tako se ubaciti u stanovništvo. Demokratija je nešto što na osnovu dijaloga samo niče. To je otprilike, ja mislim, neka izreka Gandija. To svakako kolega Bajatović bolje zna od mene.

No, ja sam se javio i zbog drveta, zbog tržišta drveta i drvnih proizvoda. Dakle, ja mislim da posle donošenja ovog zakona, kao predsednik Odbora za poljoprivredu sam u obavezi da kažem da smo mi prihvatili taj zakon i da tražimo od poslanika Narodne skupštine da to isto učine i verovatno će to tako i biti.

Moje izlaganje je otprilike za biomasu. Ona može da bude od šumskog otpada, od drvne industrije. Ona može da bude i poljoprivrednog poreklo. Ja mislim da to nedovoljno koristimo. Da to dovoljno koristimo za proizvodnju toplotne energije, da koristimo i za proizvodnju recimo biogasa, a da neobradivo poljoprivredno zemljište, koga u Srbiji ima nekoliko stotina hiljada hektara, zasadimo mi s kantusima itd, svakako bi proizveli određenu količinu gasa, toplotne energije, određenu količinu električne energije da bi bili manje zavisni od izvoza.

Zato je moj apel, šteta što ministar poljoprivrede nije prisutan, da po pitanju subvencija razmislimo i o subvencionisanju te vrste proizvodnje, da uključimo neka neobrađena poljoprivredna zemljišta u proizvodnju biomase i da tako, već sam rekao, budemo manje zavisni od uvoza gasa.

Vidimo da su vremena veoma teška, da svakog časa ovi Evropljani pokušavaju da nam kažu da će nas u sred zime ostaviti bez gasa, bez struje itd, pokušavajući da izvuku neke političke poene za ove svoje pristalice ovde. Dakle, da bi izbegli tako nešto, mi u budućnosti moramo u sopstvenim izvorima da koristimo sve što možemo da koristimo, da proizvedemo što više biogasa, da proizvedemo što više iz toga električne energije, odnosno i toplotne i da je to moguće.

Samo da kažem da od žetvenih ostataka samo u Vojvodini mi zaoremo i spalimo četiri miliona tona. Od toga, to je toplotna vrednost, negde kad se pretvori u energetsku vrednost, to je negde oko 1,3 miliona tona nafte bi manje uvozili nego što uvozimo ukoliko bi iskoristili ceo taj potencijal.

U Srbiji verujem da toga ima još dva puta više i verujem da od te vrste žetvenih ostataka, kukuruz, slame itd, mi možemo kad bi sve iskoristili da uštedimo tri miliona i više tona nafte, pa da iskoristimo samo jednu trećinu od toga, to bi bio neki napredak koji bi omogućio i da smanjimo uvoz, a i da samim tim ojačamo svoju suverenost, svoju nezavisnost, slobodu ove zemlje, slobodu njenih građana. Živela Srbija!

Hvala.
Reč ima Tomislav Janković.
Izvolite.