Ispred Odbora za saobraćaj, telekomunikacije, infrastrukturu i prostorno planiranje. Mi smo danas održali sednicu Odbora na kojoj nisu bili poslanici iz opozicije. To je dovoljan pokazatelj koliko je njima stalo do rada parlamenta i zakona koje predlažemo.

Što se tiče prvog Predloga zakona, radi se o projektu revitalizacije centra grada Beograda i objekata u samom centru između ulice Kneza Miloša, Masarikove, Birčaninove i Resavske ulice. Ne bih o tome posebno govorio, obzirom da je šef poslaničke grupe, gospodin Jovanov detaljno obrazložio ovaj predlog zakona. Naravno da akcenat stavljamo na uređenje centra grada, čuvanje kulturno-istorijskog nasleđa i kroz projekat možemo da stvorimo nove uslove za jači privredni razvoj našeg glavnog grada, kroz nove sadržaje koji će biti izgrađeni i nova radna mesta.

Druga dva zakona se odnose na bezbednost saobraćaja, Zakon o obligacionim odnosima u vazdušnom saobraćaju. Posle jedanaest godina se vrše izmene postojećeg zakona. Zakon se usklađuje sa međunarodnim standardima i normama koje važe svuda u svetu i ovde se akcenat stavlja pre svega na avio-prevoznike.

U svakom slučaju, vodi se računa o samoj bezbednosti putnika i vodi se računa o posebnim pravima koje putnici imaju kada koriste avio-saobraćaj.

Ono na šta smo posebno ponosni, jeste razvoj avio-saobraćaja na prostoru naše zemlje u zadnjih desetak godina, kako kroz nacionalnog operatera i rad samog aerodroma povećava se broj domaćih i stranih putnika. To dovoljno govori koliko je država Srbija značajna kao turistička, privredna, ekonomska i politička destinacija Evrope i sveta.

Treći zakon se odnosi na radno vreme vozila u drumskom saobraćaju, tahografima. Od ukupnog broja svih saobraćajnih nezgoda, 25% dešavaju se u onim slučajevima kada su učesnici komercijalna vozila, znači autobusi i kamioni. Takođe, akcenat se stavlja na bezbednost saobraćaja, a uvode se obuke za kontrole samih tahografa, uvode se i veće kazne za nesavesne prevoznike, uvećavaju se i kazneni bodovi vezano za vozače koji se nesavesno ponašaju i sam se zakon usklađuje sa standardima Evropske unije.

Mi smo sva tri predloga zakona na sednici Odbora kao narodni poslanici podržali i predlažem da i u danu za glasanje i kao plenum ih podržimo. Zahvaljujem se.

Hvala vam.
Prelazimo sada na poslaničke grupe.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima Željko Veselinović.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice.

Biću vrlo kratak, neću koristiti kompletno vreme poslaničke grupe.

Nije baš prijatno sedeti u ovom domu i biti sam na ovoj strani, ali smatram da je moja odgovornost i to što sam na ovom mestu potreba da kažem nešto kratko u vezi nekih stvari o kojima ovde danas raspravljamo.

Što se tiče jedinstvenog biračkog spiska, mi ćemo podržati taj zakon, ne zato što ja smatram da je taj zakon idealan i dobar, naravno da nije, ali smatram da je u svakom slučaju korak napred u odnosu na ono što nam treba i na smirivanje svih tenzija i situacije u društvu.

Svedoci smo toga da poslednjih godina apsolutno je izborni proces u Srbiji kontaminiran. Jednim delom opravdano, jednim delom neopravdano, ali je činjenica da je taj proces na neki način obesmišljen, jer danas kakvi god izbori da budu i kada god da ih bude, polovina Srbije neće verovati u te rezultate i polovina Srbije će ih osporavati.

Smatram da ovaj zakon o jedinstvenom biračkom spisku je nešto što ide u dobrom pravcu da makar delom krenemo ka ozdravljenju tog izbornog i biračkog procesa. Ako su taj zakon podržale organizacije kao što su CRTA, CESID i, koliko je meni poznato, delimično „Transparentnost Srbija“, organizacije koje dugo godina prate izborni proces u Srbiji, logično je da i mi to podržimo. Smatram da stanje u društvu treba da se reši na izborima, kada god oni bili. Ali, pre toga moramo učiniti sve da te preporuke ODIHR-a koje su donete pre godinu i po ili dve i da kažem ovaj zakon i još neke stvari koje bi trebalo da uslede, koliko je meni poznato, moramo na neki način podržati ili ispraviti ono što smatramo da je moguće, kako bismo uopšte došli u priliku da jednoga dana, kažem jednoga dana, ceo taj izborni proces u Srbiji bude proces poverenja, gde će se svi učesnici izbora na kraju složiti sa rezultatima izbora.

Moram da kažem da mi je dosta teško da pričam o ovoj situaciji. Malopre sam, igrom slučaja, sa jednog lekarskog pregleda došao ovde i kao da prolazim kroz minsko polje, kao da prolazim kroz neku ratnu zonu. Svuda neki ljudi, galama, uvrede sa svih strana, šatori sa svih strana. Mislim da ta situacija apsolutno nije dobra ni za koga. Ne znam kada smo mi postali, ono što bi rekli – čovek je čoveku vuk. Kada se toliko mržnje i toliko razdora pojavilo među nama, da sam ja postao prosto frapiran time?

Ovde je pre dve nedelje čovek upucan. Mislim da je bilo zasedanje ove Skupštine kada je čovek upucan i nije bilo mnogo empatije prema tom čoveku. Kada je ministar Darko Glišić gotovo umirao na televiziji, mnogi su se radovali tome. Ja sam to i tada osudio, jer smatram da ljudski život, ne sme se niko radovati tuđoj nesreći, pa ko god da je.

Ali danas imamo jednu situaciju u kojoj ovde štrajkuje glađu majka dečaka koji je nastradao u Novom Sadu, i to je njeno legitimno pravo, iako sam ja protiv štrajka glađu, ali smatram da je potpuno nehumano, necivilizovano i monstruozno da se majci deteta koje je nastradalo pušta pesma „Došla majka sina da potraži“. Siguran sam da to nije niko odavde naredio i siguran sam da to nije niko iz vlasti uradio, jer to je apsolutno neverovatno za mene, ali sam siguran da je taj neko ko je organizovao te stvari tamo to uradio samoinicijativno i na taj način je ponizio sve žrtve pada nadstrešnice, ali i sve građane Srbije.

Apelujem na vas kao predsednicu Skupštine i na predsednika države da prosto učine sve da se i „ćacilend“ skloni, jer bi na taj način i ova druga grupa verovatno otišla odatle. Mislim da to treba da bude prvi pokazatelj i prvi korak ka tome da će se svi trudimo da na neki način spustimo tenzije u društvu i da vratimo život u normalu.

Vidim i da kolega Uglješa Mrdić štrajkuje glađu ovde ispred. Ni to nije dobro. Ja sam jedan od ljudi koji su štrajkovali glađu pre dve godine zbog, kako smo tada govorili, krađe izbora u Beogradu. Bavim se sindikatom ceo život i nikada nisam podržavao štrajk glađu. Zato što smatram da taj mehanizam ne može da donese ništa dobro i da je potpuno obesmišljen i u Srbiji i čitavom svetu i da štrajk glađu treba da bude ona poslednja instanca, kada sve druge stvari prođu i kada ne mogu da se reše. Tada sam stupio u štrajk glađu, ne zato što sam verovao u tu ideju, nego zato što me je bilo sramota da kao neko ko se vodi u Beogradu, a nisam rođeni Beograđanin, prosto iz solidarnosti se pridružim koleginicama koje su bile iz Novog Sada i Niša, a da nijedan poslanik tadašnje opozicije, niti jedan hajde da kažem funkcioner, iz nekog razloga nije želeo, nije smeo, nije hteo da učestvuje u tome i prosto, kao neko ko ima adresu prebivališta u Beogradu, smatrao sam da je potpuno solidarno da se tada priključim tom štrajku glađu, iako, kažem, ne verujem u njegov mehanizam.

Smatram i da kolega Mrdić i gospođa Dijana Hrka, apelovao bih ovim putem, koliko god je to moguće, ako mene neko čuje, da prosto prekinu sa štrajkom glađu, da probamo da ceo ovaj, da kažem, hepening ispred Skupštine, kao da smo na ratnom polju, vratimo u neku normalu i da probamo svi kao ljudi, pre svega kao ljudi, da damo maksimum da rešimo, pokušamo da rešimo probleme, ne da dižemo tenzije, ne da pravimo haos.

Apelovao bih i na poslanike vladajuće većine da ne koriste teške reči, kao što je kolega Rističević malopre rekao, jer mislim da to u ovom trenutku ne doprinosi ničemu. Slažem se da smo politički protivnici, slažem se da svako ima pravo na svoje mišljenje, na svoj stav, ali molim vas, gospodo i kolege drage, hajmo bez targetiranja,a bez uvreda, barem ja sa svoje strane to nisam uradio. Podržavao sam svakog čoveka, bez obzira sa čije strane došao, ako je bio ugrožen, ako je bio upucan, ako je bio u nekom problemu. Smatram da kao ljudi to treba da radimo svi.

Ako smo izabrani od strane naroda Srbije, a narod Srbije je jedan, kakav god da je, da li se nekome sviđao ili se ne sviđao, narod je izabrao vlast kakvu misli da treba da ima. I svi smo mi građani Srbije, bez obzira ko je za koga glasao i iskreno smatram da jednostavno moramo da povučemo malo ručnu kočnicu, narodski rečeno, i da probamo da se vratimo u normalu.

Smatram da i mediji, na koje barem neko ima uticaj, treba da počnu malo objektivnije da izveštavaju. Mislim da mediji u ovom trenutku dosta toga doprinose da se situacija zaoštrava, kao „Informer“ sa jedne strane, tako i N1 sa druge strane, da budemo realni. I jedni i drugi kao da prenose ratište, ali prenose samo svoju stranu i prenose ono što se njima sviđa.

Mislim i apelujem ovim putem i na njih i na njihovu uređivačku politiku da počnu da izveštavaju objektivno, da počnu da izveštavaju onako kako jeste i da prekinu sa targetiranjima, pozivima, neistinama i pravljenjem potpunog haosa.

Kao što sam rekao na samom početku Zakon o jedinstvenom biračkom spisku ćemo podržati. Podržaćemo i sve druge zakone koji idu ka ozdravljenju izbornog procesa.

Molim vas da probamo da celu situaciju i sve te zakone donosimo u jednoj malo normalnijoj atmosferi, bez da kažem ratne zone oko nas, jer jedino tako možemo ceo izborni proces da vratimo, ajde da kažem ne građanima Srbije, nego da probamo da taj proces vratimo u neku normalu i da svaki građanin ode da jednoga dana zaokruži onoga za koga hoće da glasa i da posle toga može da ode kući miran, da zna da će ti izbori biti onakvi kakvi su bili, odnosno kako je narod želeo da bude. Zahvaljujem.

Hvala vam.
Sledeći ima reč narodni poslanik Dušan Bajatović.

Hvala poštovana predsedavajuća.

Kolege ja sam zamolio da govorim preko reda, zato što moram za Mađarsku.

Što se tiče poslaničke grupe Ivica Dačić SPS, apsolutno ćemo podržati Predlog zakona o biračkom spisku kako ga mi zovemo iz prostog razloga, em je usaglašen na neki način između Evropljana, šta god to značilo, civilnog društva i vlasti. Mislim da to znaju i kolege iz opozicije, ali njima ne odgovara da se održe izbori na kojima će oni, zahvaljujući između ostalog i transparentnosti tog zakona, izgubiti, jer njima trebaju organizovani izbori koje oni ne bi prihvatili, da mogu i dalje da prave politički problem i političku nestabilnost. Mislim da je to danas svima jasno.

Ukoliko predsednica Skupštine umesto kolege Mrdića, koga podržavam, pozdravio sam ga na ulasku u Skupštinu i žao mi je što je izabrao taj način da se bori za pravo i pravdu, ali mi se čini da je nekako teško, a suočavamo se sa informacijama i medijskom prostoru. Teško je kada imate na neki način obojeno tužilaštvu i pravosuđe. To pitanje treba da se rešava sistemski.

Sa biračkim spiskom nemam nikakav problem. Usvajanje Zakona o biračkom spisku, taj Zakon o biračkom spisku je namenjen u stvari da reši društvene tenzije. Teško je onda objasniti da imamo podršku i civilnog društva i ODIHR i Evrope i koga god hoćete i civilnog društva, a ne prihvata ga opozicija i ponoviću, sa ciljem da izbori kad god se oni održe budu proglašeni ne validnim.

Sve mogućnosti koje su ovde već obrazložene, da imamo i stalnu komisiju i da je ona inkluzivna i da možemo da kontrolišemo i da će biti, čak čini mi se u komisijama prisustvo državnih organa, govorim o lokalnim komisijama, nadležnih državnih organa bi trebalo da garantuje transparentnost i zakonitost tog procesa.

Što se sada toga boje kolege iz opozicije, mislim da sam obrazložio? Ukoliko nemate drugi program. Imate samo program da vam treba nesreća i nered da biste nastavili da politički postojite, onda ja sa tim zaista i kao pojedinac, ali i kao pripadnik SPS imam problem.

Mislim da je dobar spot kolege Jovanova iako ću ga na kraju kritikovati malo, u kome je pitao – o čemu vi imate to gospodo program? O ekonomiji, o nacionalnoj politici, o bilo čemu drugom? Nemate. Ali imate potrebu da imamo nerede i političku nestabilnost, smanjene investicije, po svaku cenu da dobijete neku cehovsku podršku, evo npr. sindikata ili radnika. Da li ste uspeli sa generalnim štrajkom? Niste.

Evo, fakulteti krenuli u školu i škole krenule. I to je problem. Pa, nije problem. Nemoguće da postoji roditelj koji ne želi da mu dete ide u školu. Zar je realno da želite da štrajku i srednjoškolci i osnovci. U jednom momentu ste pozvali i vrtiće. Ako na taj način želite da pobedite većinsku Srbije, a to je ono sa čim se završavaju, pre svega poslanici SNS, ali i svi mi drugo tako mislimo. Živela Srbija! Da. Borimo se za njenu postojanost, za njenu samostalnost, koliko je god to moguće u ovom okruženju da sami donosimo zakone i da probamo da napredujemo, pre svega ekonomski.

Onaj ko nije uspeo političkim neredom da napravi rezultat, a pokušali su ponavljam da dođu i do socijalnih nemira, ali ih nisu podržali ni radnici, ni seljaci, pošto vidim da ima i tih traktora koje voze, ja sam ih već sve upoznao. Imamo profesionalne, na neki način demonstrante. To Marijan Rističević bolje zna nego ja.

Nama trebaju pravila za koja smatram da su prihvatljiva za sve. Siguran sam da ćemo ih u danu za glasanje usvojiti. Transparentan izborni proces. I to nudi ovaj zakon. Prema tome voleo bih da ga svi podržimo, ali sigurno ima većina.

Što se tiče zgrade Generalštaba mislim da je statistika koju je izneo kolega Jovanov dobra. Jedino što mi se nije svidelo je to žaljenje što Nemci nisu uništili partizane na Sutjesci. Tako sam te razumeo. Dobro je što nisu uništili ni četnici ni Partizani, tako si rekao, ali nema veze.

Dobro je što smo doneli Zakon o izjednačavanju i četnika i partizana kako ga zovemo interno, kako da vam kažem, onda ajte da se toga držimo. Imali smo dva antifašistička pokreta. Ne treba u Srbiji nikome nikakva revizija istorije. Ako sam ja prihvatio četnike, možete i vi partizane.

Što se tiče izgradnje, da, još od vremena bombardovanja koje su ovi koji su sada naslednici te opozicije, oni su prizivali bombardovanje Beograda da bi srušili Slobodana Miloševića, a stvarni cilj je bio da se sruši Srbija. Znate gde je izvršena najveća pljačka? U bankarskom sistemu i u privatizaciji. Pa, nisu je sproveli ni SNS, ni SPS, treba toga da se setimo. Teško je imati ozbiljan razvojni ciklus, a na putu smo bili i sada smo na dobrom putu da to imamo gde država jeste najveći motor, i ne smemo da isključimo taj motor, jer bi to značilo pad BDP-a, pad plata, penzija, zaposlenosti. To su stvari kad se to kritikuje. Da, uvek ima mesta za kritiku.

Prema tome, podržaćemo taj zakon kako ga mnogi nazivaju o obnovi Generalštaba i Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu, svejedno, jer je bolje da uradimo tako nego da nas ruševine podsećaju na ono što se desilo.

Politička odgovornost za raspad Jugoslavije, sumnjam da je bila na Srbiji i to znamo svi, a danas slušam glasove da je Srbija kriva za raspad Jugoslavije. Pa, da li je Srbija proterala Srbe sa Kosova? Da li je Srbija proterala Srbe iz Hrvatske? A to su danas, podsetiću vas najveći saveznici pojedinih opozicionih struktura. Možda bi mi svi želeli više demokratije, ali Srbija mora da se brani. Ako je demokratija to da ne možete da kaznite one koji blokiraju raskrsnice, koji blokiraju slobodu drugih ljudi, pa redom šta se sve spominje i u javnosti, a i među nama ovde u Skupštini, onda sam ja lično protiv toga.

Prema tome, ovo će biti dve težišne tačke. Podržaćemo i ovaj zakon, a ostalim zakonima govoriće kolege iz naše poslaničke grupe u vremenu za raspravu.

Još dve stvari želim da komentarišem. Da, savez između SNS-a i SPS-a dokle god je u pitanju odbrana Srbije neće biti narušen. Suviše su male razlike da bismo dozvolili političku nestabilnost u Srbiji i to će tako biti.

Druga stvar, rekao sam da idem u Mađarsku i želim da kažem javnosti o detaljima će biti govora uskoro, neće biti Srbija bez gasa i to već sada znamo, a znamo i kako. Ne mogu da govorim u javnosti, a neće biti ni bez električne energije.

Neće biti nikakvih kantica, u toku je rešavanje problema NIS-a, ja nisam ovlašćen da govorim o tome javno, ali pošto me često prozivaju u medijima i ovako da vam kažem, nema nikakve gasne krize, niti će je biti. Biće dovoljno gasa i za domaćinstva, tu cenu nećemo menjati, biće dovoljno gasa za industriju.

Dakle, i oni koji žele da investiraju u Srbiji, ne treba da sumnjaju u to.

Izvinjavam se, kolegi Jovanovu, ako sam te pogrešno razumeo oko četnika i partizana, nisam imao zlu nameru, ali da ti pravo kažem, teško mi je da se vratim kući, imam sedam spomenica iz 1941. godine, ne znam kako bi me u kuću primili, pa ako sam te pogrešno razumeo, tim bolje.

Dakle, ponoviću još jednom, neće biti nikakve, ni gasne, ni naftne, ni električne krize u Srbiji, žao mi je što ne mogu da kažem više detalja, to mi nećete zameriti, niti sam jedini akter, niti će se takvo nešto desiti.

Sada mi oprostite, gledaću da se što pre vratim iz Mađarske.

Hvala svima za pažnju.

Hvala vam poslaniče i srećno u Mađarskoj.
Reč ima narodni poslanik Života Starčević. Izvolite.
Izvinite molim vas, Milenko Jovanov.
Života izvinite, moja greška.
Izvolite Milenko.

Dakle, ni u ludilu tako nešto ne bih izgovorio.

Ne znam kakav sam kontekst upotrebio, moguće da se tako razumelo. Ako se tako razumelo, ja se izvinjavam svakome ko je tako razumeo.

Prvo, ne bih mogao da se zalažem za uništenje partizana, pogotovo ne od Nemaca, budući da mi je deda bio u partizanima, pa ne bih ni ja sedeo ovde.

Pa, ne bih, a ti si kao znao?

Ne bih ni sedeo ovde, da se tako nešto desilo, doduše nije bio u bitci na Sutjesci, otišao je sa 15 godina u partizane.

Drugi deda je bio u kraljevoj gardi, doduše pre Drugog svetskog rata, pa je posle celog života iskijavao to što je tamo bio.

Ono što je problem, i za jedne i za druge, to je što su krvavili gaće četiri godine, ovi ovako, ovi onako, tukli se između sebe, a o sudbini te države nisu odlučili ni jedni ni drugi, nego su se sastali na Jalti, u Teheranu i rekli ovde će biti ovako i ćao đaci. To je ono što mi ne smemo da dozvolimo.

Ne smemo da dozvolimo da drugi odlučuju o nama, nego moramo ni da odlučujemo o sebi, a da bi smo odlučivali o sebi moramo da imamo otvorena vrata na svim stranama, a ne da se vežemo za jednu stranu i da kažemo, a to je ono što nam neki pripremaju kritikama, baš kada je u pitanju generalštab, valjda treba večno da budemo posvađani. Konkretno ovde sada više sa Trampovom administracijom, nego sa SAD-om, jer valjda sada ludi Srbi, treba da budu predvodnici svetske borbe protiv Trampa, jer malo smo se borili protiv svega i svačega u ovom svetu, nego sada mi treba da budemo lučonoše belosvetskih liberala koji su rešili da se bore protiv Trampa. Niko drugi da ne strada, nego mi. Pa, valjda smo naučili nešto iz te svoje prošlosti, da više ne guramo glavu, tamo gde drugi neće ni nogu da guraju.

Ono što je, kažem naš cilj i ono što mislim da jeste politika i predsednika Vučića i onu koju mi ovde sprovodimo, jeste ta, da sami odlučujemo o svojoj sudbini, a da ne dozvolimo velikima da to rade.

Napraviću paralelu, koja je danas, dakle nije od pre 80 godina ili ne znam od kada, pa pogledajte ovo šta se, kako se dešava u Ukrajini.

Dakle, sastanu se Putin i Tramp na Aljasci i razgovaraju o tome, kako će da reše krizu u nekoj trećoj zemlji, ovi siroti čekaju da im jave šta su se dogovorili.

Mi to ne smemo da dozvolimo, ni u ludilu, mi to sebi ne smemo da dozvolimo. Kao, što ne smemo sebi da dozvolimo da ulazimo u bilo kakve sukobe, jer nemamo ni demografsku, ni ekonomsku, ni bilo kakvu osnovu za to. Da se branimo, da, a nadamo se da do napada neće doći.

Jedini kontekst o kome sam govorio, kada je u pitanju ta zgrada, jeste u kontekstu onoga što danas spočitavaju, kako to ima, ne znam kakvu vrednost, jer su se tu srpske vojvode obrazovale. Nisu, nema veze sa tim, simboliše kanjon Sutjeske, bitku na Sutjesci iz 1943. godine, u kojoj je da podsetim, Krcun svojim partizanima rekao – više niste ni partizani ni komunisti, nego ste sada ona vojska koja je pobedila na Ceru i Kajmakčalanu, šta je već upotrebio, mislim da je na Kolubari, ne znam šta je od te dve stvari rekao, tako da ih je tim motivisao, što je opet govorilo kako ta Druga proleterska u tom kontekstu i njen sastav i taj neki sentiment koji su imali. Hvala.

Hvala vam, Života Starčević, samo se prijavite još jednom za reč.

Hvala predsedavajuća, narodni poslanici – ćeraj pravdu, ma ih ćeranjem ne ubij, jer su svevremenske reči mudrog Sule Radova koji je bio član Kulučar prve jedinstvene sudijske institucije u Crnoj Gori u 19. veku, ali se te reči mogu primeniti i na današnje stanje u dragoj nam Srbiji.

Imamo situaciju da čitavo društvo, svi mi ovde u ovoj sali, svi prisutni želimo da se otkrije istina o padu nadstrešnice u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, svi mi želimo pravdu za 16 nevinih žrtava koje su stradale tom prilikom. Šta se zapravo desilo?

Nisu prošli ni dani žalosti, a u javnu diskusiju su se pojavili politički jahači, ama baš svake nesreće koja se desi u našem društvu, koje su ne čekajući one kojima je posao da istraže uzroke i donesu pravde, sami optužuju, sami sude, svima onima koji ne misle kao oni, strašnom optužnicom, optužnicom koju smo i danas mogli čuti ovde u ovom domu, optužnicom – ruke su vam krvave. Krenuli su da ćeraju pravdu, tako što su je namah ubili, jer briga ih za pravdu i za žrtve, njihova briga je bila da uzjašu tu nesreću i da dojašu na vlast. Oni i danas jašu nesreću jedne žene, čitavog dana i prethodnih dana, samo da bi dojahali na vlast, a šta su uradili ovi što im je posao da društvu obezbede pravdu, tužilaštvo i sudije, gle slučajnosti, tužilac Slobodan Josimović, odmah sledećeg dana nakon pada nadstrešnice naložio je da se ostaci nadstrešnice uklone sa lica mesta, opravdano se postavljalo pitanje zašto se žuri?

Sve je to dovelo do velikog nepoverenja u rad tužilaštva, otvorilo je prostor za ogromne manipulacije javnim mnjenjem, do javljanja podozrenja kod jednog broja građana.

To ono nepoverenje u rad tužilaštva, oni koji su planirali ovu obojenu revoluciju u Srbiji, putem medijskih biltena obojene revolucije, pokušali su da predoče u nepoverenje u čitavu državu, jer realno tužilaštvo jeste jedan deo države i jeste svojim činjenjem i nečinjenjem generisalo jednim delom to nepoverenje. To nepoverenje dovelo je do toga da jedan manji deo društva, svako malo traži izbore i evo za pet godina, nepunih pet godina, četiri i po godine u Skupštini, evo mi trećeg poslaničkog mandata. Naravno, postavljalo se pitanje izbornih zakona i tako smo došli do današnje sednice, ali pre nego što kažem nešto o izbornom zakonu o jedinstvenom biračkom spisku, ja bih se još malo posvetio ulozi tužilaštva i vrhovnog javnog tužioca gospođe Dolovac, u stvaranju atmosfere nepoverenja.

Već rekoh da je tužilac Josimović, već sutradan, nakon pada nadstrešnice naredio da se ostaci uklone sa lica mesta, uz zdušnu pomoć gospođe Dolovac i Lepotića, Josimović pravi optužnicu vlasti ministru Vesiću, Aniti Dimovski, Jeleni Tanasković, kako bi upodobili svoju optužnicu sa narativom jahača na ljudskim nesrećama, kako su vlasti krvave ruke.

Sreću u tom dogovoru im kvari VJT koje se jel te drznulo, da formira predmet i zadržava petoro lica neposredno odgovornih za pad nadstrešnice, menadžeru preduzeća i četiri člana komisije za tehnički prijem koji su utvrdili da je zgrada Železničke stanice u Novom Sadu bezbedna za upotrebu što je dovelo do njenog otvaranja 5. jula 2024. godine iako nisu izvršili kontrolu ispunjenosti uslova za izdavanje radne dozvole nakon što su uočeni rizici od pada nadstrešnice u vidu pukotina i ugibljenja na njenoj konstrukciji.

Kako bi se izbegla, ova po Dolovac, neprijatna situacija, javlja se spasilac u liku glavnog javnog tužioca Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, Mladena Nenadića, koji traži od Dolovac da mu preda u nadležnost predmet – Nadstrešnica.

Znate li ko je Nenadić? Vi ovde u sali sigurno znate, ali građanima se pre svega obraćam. To je onaj koji se nalazi na fotografiji sa rektorom Đokićem, sa Dejanom Bodirogom i, gle čuda, sa Nebojšom Bojovićem, predsednikom Skupštine akcionara privrednog društva „Infrastruktura železnice“, i izvršnim direktom „Infrastrukture železnice“ Milutinom Miloševićem koji je upravo bio nadležan za bezbednost pruga i stanišnih objekata. Sa njima je jeo, pio, cerekao se nakon pada nadstrešnice. Interesantno.

Drugar onih koji su najsumnjiviji uzima predmet u svoje ruke. Pristrastnost ni nema. Reklo bi se „ćeraju pravdu na način da pravdu ubiju“.

Da budem dosledan rečima Sule Radova sa početka govora, on je rekao i – kantar mjeri kako mu ruka naredi.

Već sam više puta u ovoj sali rekao da zakoni ne zavise od onih koji ih donose, već od onih koji ih sprovode. Zato danas ovde, kao narodni poslanik biran od strane naroda ispred poslaničke grupe Dragan Marković Palma – JS, a na osnovu člana 156. Ustava Republike Srbije u čijem 1. stavu stoji da je vrhovni javni tužilac odgovoran Narodnoj skupštini Republike Srbije, i na osnovu člana 158. Ustava Republike Srbije, 103. i 107. Zakona o javnom tužilaštvu, tražim od vrhovnog javnog tužioca Zagorke Dolovac da podnese neopozivu ostavku na funkciju javnog tužioca.

Da obrazložim ovaj zahtev. Vrhovni javni tužilac Zagorka Dolovac je svojim činjenjem i nečinjenjem dovela čitavo tužilaštvo, državu Srbiju i njene građane u stanje opšteg nepoverenja u rad tužilačke pravosudne grane. Privatizujući važan stub države Zagorka Dolovac je dovela u pitanje poverenje javnosti u javno tužilaštvo i time nanela ozbiljnu štetu ugledu javnotužilačke funkcije, što je po članu 103. stav 1. Zakona o javnom tužilaštvu dovoljan razlog za prestanak vršenja dužnosti, javnotužilačke dužnosti.

Zagorka Dolovac je povredila i član 51. Zakona o Javnom tužilaštvu gde u stavu 2. stoji da je nosilac javnotužilačkih funkcija dužan da postupa i odlučuje nepristrasno, kao i da očuva poverenje i nepristrasnost u svom radu.

Svojim ponašanjem ne samo u predmetu nadstrešnice već i u mnogim drugim slučajevima Zagorka Dolovac je pristupala krajnje pristrasno, čak i lično. Dozvolila je da i pojedini tužioci u skorije vreme postupaju krajnje pristrasno, da ista i slična nezakonita postupanja građana okarakterišu kao različita krivična dela, da jedni za isto krivično delo budu pušteni istog dana, a da drugi budu u pritvoru mesecima, kao u slučaju momaka iz Novog Sada, da devojku koja se zatekla u kolima kada su joj ludaci počeli skakati po haubi, lupati u stakla o straha i panike krene da beži, a tužilac okarakteriše krivično delo kao pokušaj ubistva. Zamalo da izgubimo jedan mladi život zbog takvog tužioca.

Pristrasno postupanje je takođe razlog za ostavku Zagorke Dolovac, a razlog je i nepostupanje u slučajevima izazivanje panike, kao što je u slučaju izmišljenog zvučnog topa, izmišljene smrti, pretučenog nepostojećeg momka u Valjevu, izmišljenog seksualnog uznemiravanja studentkinje, izmišljotine da je policija pretukla studentkinju Poljoprivrednog fakulteta. Ako to nisu krivična dela izazivanja panike onda zaista ne znam šta su.

Zagorka Dolavac je povredila i član 53. Zakona o javnom tužilaštvu koji nalaže javnost u radu javnog tužilaštva i nosioca javnotužilačke funkcije. Sve vreme vršenja svoje dužnosti, vrhovnog javnog tužioca, Zagorka Dolovac je ignorisala svoju zakonsku obavezu vezanu za javnost u radu. Svojom netransparentnošću izazvala je podozrenja i sumnju u pravedno postupanje pravosudne grane na čijem je čelu. Prosto, gotovo da nema čoveka u ovoj sali koji više veruje Zagorki Dolovac.

Ona polaže račune Narodnoj skupštini, a eto još jednog razloga da zatražim njenu neopozivu ostavku.

Gospođa Dolovac je prekršila i član 54. Zakona o javnom tužilaštvu jer je tolerisala političko delovanje pojedinih tužilaca, čak otvoreno anti državno ponašanje tužilaca, poput Bojane Savović.

Ovaj član zakona to izričito zabranjuje, što znači da gospođa Dolovac nije imala ili dovoljno autoriteta ili dovoljno volje ili se možda slagala sa političkim stavovima dotične tužiteljke. Svakako, razlog da se traži njena ostavka.

Član 107. Zakona o javnom tužilaštvu u stavu 1. kaže da odluku o prestanku javnotužilačke funkcije vrhovnog javnog tužioca donosi Narodna skupština na predlog VST posle sprovedenog postupka u kojem se utvrđuje razlog za prestanak javnotužilačke funkcije vrhovnog javnog tužioca.

Imamo Narodnu skupštinu, imamo razloge za razrešenje. Samo Zagorka Dolovac ima privatizovani VSS i zato ovih dana koristi sva moguća sredstva da pritiska svoje kolege oko izbora u tužilačke organe.

Pošto nemam ni trunku vere u moralnost karaktera gospođe Dolovac i ne verujem da će podneti ostavku, tražim od vas, predsednice Narodne skupštine, i od svih narodnih poslanika, naročito narodnih poslanika vladajuće većine, od ministra pravde Vujića da uradimo ono što nismo 2023. godine kada smo se ubili radeći da učinimo pravosuđe nezavisnim i od zakonodavne vlasti, odnosno od nas samih. Naime, mi smo tada organizovali referendum, izvršili smo ustavne promene, doneli smo prateće pravosudne zakone. Resetovali smo čitav pravosudni sistem, ali ne i ljude. Mi smo u potpuno novi sistem inkorporirali postojaće ljude bez neke rasprave o tome. To nas je dovelo do današnje situacije u pravosuđe.

Mnogo puta sam u ovoj sali govorio da i najbolji sistem zavisi pre svega od ljudi. Mi moramo da vratimo uzurpirani deo pravosuđa narodu, više se optužnice ne donose ni u ime naroda, ni u ime države Srbije već isključivo po volji i računajući na moral nosioca pravosudnih funkcija. Moramo učiniti ponovo državu Srbiju funkcionalnu. Ona to sada u delu pravosuđa nije. Država Srbija se ne može oslanjati na taj stub vlasti i to je sada očigledno.

Tražim i od kolege, druga i prijatelja Uglješe Mrdića da prekine štrajk glađu i ne ugrožava više svoje zdravlje i da ne izlaže više svoju porodicu i sve koji ga poštuju i vole strašnoj brizi. Uglješa i ovoj borbi nije sam. U ovoj sali je makar dve trećine ljudi koji će voditi borbu zajedno sa njim. Ima za to podršku svih partija vladajuće većine. Nema potrebe da toliki teret svaljuje samo na svoja leđa, već hajdemo, kolege drage svi zajedno da se izborimo da nam država Srbija bude funkcionalna i operativna u svakom svom segmentu, pa i u tužilaštvu. To Uglješa Mrdić ne može sam ali svi mi zajedno možemo.

Napoleon Bonaparta je rekao da se srce državnika mora nalaziti u njegovoj glavi. U tom smislu obraćanje predsednika Vučića pred 1. novembar je bilo obraćanje državnika. Svi mi u ovoj sali moramo naučiti da kontrolišemo svoje emocije i da ako imamo trunke odgovornosti prema državi i njenim građanima moramo učiniti sve da se slegnu strasti i da objasnimo usijanim glavama da nasiljem ne mogu rešiti ama baš ništa. Pobeda je uvek tamo gde je sloga, a sloga je tamo gde je razgovor.

O ovom Zakonu o jedinstvenom biračkom spisku smo razgovarali jako dugo kao ni o jednom drugom zakonu. U ovom zakonu su unešeni mnogi predlozi nevladinog sektora i opozicionih poslaničkih grupa. Došli smo do jednog rešenja kojim smo se kao sa najmanjim zajedničkim imeniteljem složili i većina parlamentarnih poslaničkih grupa i predstavnici nevladinog sektora, ali sa kojim su se složili i ODHIR i Evropska komisija.

Mi iz Jedinstvene Srbije smo uvek bili za sistemska rešenja, za funkcionalnu državu, a ne za nekakve komisije, ali smo učestvovali u čitavom procesu donošenja ovog rešenja i radi dogovora i smirivanja tenzija podržali smo ovaj predlog.

Nije ovo zakon kojim se ispravljaju greške koje su prisutne u postojećem Zakonu o biračkom spisku. Odgovorno tvrdim da ni do sada nije bilo zloupotreba biračkog spiska. U mojoj Jagodini mogu lično da garantujem da od 2004. godine do poslednjih izbora u junu prošle godine nije bilo nikakvih zloupotreba biračkih spiskova.

Znate šta, građani daju poverenje političkim strankama na osnovu rezultata i dela i nikakva manipulacija ne može izmeniti volju naroda.

Neka ovaj zakon bude model i put kojim ćemo razvijati i gajiti dijalog i kompromis u društvu i dalje, a ne nasilje, mržnju i isključivost.

Što se tiče Zakona o posebnim postupcima realizacije projekta i razvoja lokacije u Beogradu između ulice Kneza Miloša, Masarikove, Resavske i Birčaninove, Jedinstvena Srbija smatra da je neophodno urbanistički, arhitektonski, bezbednosno, kulturno, istorijski i estetski preurediti taj deo centra grada, jer trenutno nije ni funkcionalan, ni bezbedan. Neophodno je preduzeti mere da se taj deo grada urbanistički sredi.

Optužbe onih koji se protive tome su isključivo politikantske prirode, jer su ti isti svojevremeno poklonili Maršalat za izgradnju Američke ambasade, koja je otvorena u julu mesecu 2013. godine.

One koji smatraju da ruševina zgrade Generalštaba treba da ostane pitam kako bi Srbija izgledala da smo ostavili sve ruševine iz svih ratova u prošlosti? Pa, Srbija bi izgledala gore nego Pojas Gaze danas. Pitam se da li su u Njujorku ostale ruševine kula Bliznakinja? Da li su u Moskvi i Berlinu, koji je drag nekima, bilo kom drugom gradu ostale ruševine iz ratova? Naravno da ne. Ostala su spomen obeležja, što će se i u ovom slučaju desiti.

Zato će poslanička grupa Dragan Marković Palma – Jedinstvena Srbija glasati za predložene zakone.

Hvala.

Hvala vam narodni poslaniče.
Sledeći reč ima Boris Bajić.
Izvolite.