Hvala.
Reč ima Milica Nikolić.
Izvolite.

Hvala.

Poštovana predsednice, članovi Vlade, narodni poslanici, poštovani građani Srbije, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je na sednici koju smo održali juče razmatrao predloge koji se danas nalaze na dnevnom redu i ocenio da su svi u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom naše države.

Svakako da ću se ja u svom izlaganju osvrnuti na Predlog zakona o jedinstvenom biračkom spisku koji je podneo Uglješa Mrdić, baš zato što je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo imao veliki i značajan posao u prethodnom periodu kada je Zakon o jedinstvenom biračkom spisku u pitanju.

Pre nešto više od godinu dana, Odbor jer obrazovao Radnu rupu za unapređenje izbornog procesa sa jasnim zadacima - da utvrdi zakonodavne i druge mere u cilju ispunjenja ODIHR preporuka, da pripremi izmene i dopune odgovarajućih zakona i da pripremi Predlog zaključka o merama koje bi trebalo da sprovedu drugi državni organi. Radnu grupu čine predstavnici svih poslaničkih grupa, predstavnici političkih stranaka nacionalnih manjina koji nemaju poslaničku grupu i civilnog sektora.

Ono što je važno da građani čuju, jeste da je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo održao čak devet javnih slušanja sa Nacrtom izmena Zakona o jedinstvenom biračkom spisku koji su dostavljeni Odboru.

Iako su članovi Radne grupe iz redova opozicije u jednom trenutku napustili rad u Radnoj grupi, iz razloga, možete misliti, zato što je javno slušanje zakazano po ubrzanoj proceduri, Radna grupa i dalje postoji. To je, takođe, važno da građani čuju, zato što je pred Radnom grupom još veliki posao da obavi i vrednim radom i trudom danas na dnevnom redu imamo predlog narodnog poslanika Uglješe Mrdića.

Usvajanje ovog zakona je i otklanjanje prepreke za otvaranje Klastera 3 u procesu evropskih integracija i onda, poštovani građani, možete misliti koliko licemeraja i laži ima kada oni koji sebe nazivaju proevropskom opozicijom napuste rad u ovom procesu rada u Radnoj grupi i onda time pokažu da ne samo da nisu za nastavak, odnosno napredak u procesu evropskih integracija, nego da bi i taj proces očigledno zaustavili.

Da zaključim, očigledno je i da birački spisak nije bio problem, nego politička tema, ali je važno zbog građana Srbije da imamo ovakav zakon koji znači transparentnost u birački spisak i na kraju da konačno stavimo tačku na sve besmislene laži kada je u pitanju ta njihova takozvana izborna krađa, koje očigledno, sada je potpuno jasno, nikada nije ni bilo. Hvala.

Hvala.
Reč ima Marijan Rističević.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo da nešto kažem o uvredi koju je poslanik preko puta, koji više nije tu, uputio Atlagiću i meni. Moja poruka njemu je da mudre ljude ne može baš svako uvrediti zato što oni sa jednakom mirnoćom podnose i pohvale i uvrede. Još da dodam, jaki ljudi opraštaju, slabi ne mogu da oproste, a retardima je sve oprošteno, a ja ga takvog smatram.

Dakle, dame i gospodo, što se tiče biračkog spiska, njima niko ne može pomoći sa bilo kojim biračkim spiskom. Sve da im damo da dopišu jedno milion, pomoći im nema. Ne možete naći toliko Srba koji će glasati da je u Srebrenici izvršen genocid. Ne možete naći toliko Srba i naroda drugih nacija koji će glasati za to da se Rusima uvedu sankcije. Ne možete naći toliko građana Republike Srbije koji bi otpisali Kosovo. Ima neka grupa oko njih koja željna vlasti može i to da učini. Ne možete naći toliko ljudi koji će biti spremni da zbog unitarne Bosne otpišu Republiku Srpsku. Naprosto, to je u Srbiji nemoguće i Hrvati im nikako ne mogu pomoći. Hrvati su im čak odmogli, proterujući 400.000 Srba sa teritorije Kosova i Metohije su ojačali biračka prava patriota u Srbiji.

Dakle, možemo im dati bilo koje pravo u biračkom spisku, sve da dopišu milion, njima pomoći nema zato što jednostavno oni misle da je demokratija imperiorni proizvod koji se može uvesti i tako se ubaciti u stanovništvo. Demokratija je nešto što na osnovu dijaloga samo niče. To je otprilike, ja mislim, neka izreka Gandija. To svakako kolega Bajatović bolje zna od mene.

No, ja sam se javio i zbog drveta, zbog tržišta drveta i drvnih proizvoda. Dakle, ja mislim da posle donošenja ovog zakona, kao predsednik Odbora za poljoprivredu sam u obavezi da kažem da smo mi prihvatili taj zakon i da tražimo od poslanika Narodne skupštine da to isto učine i verovatno će to tako i biti.

Moje izlaganje je otprilike za biomasu. Ona može da bude od šumskog otpada, od drvne industrije. Ona može da bude i poljoprivrednog poreklo. Ja mislim da to nedovoljno koristimo. Da to dovoljno koristimo za proizvodnju toplotne energije, da koristimo i za proizvodnju recimo biogasa, a da neobradivo poljoprivredno zemljište, koga u Srbiji ima nekoliko stotina hiljada hektara, zasadimo mi s kantusima itd, svakako bi proizveli određenu količinu gasa, toplotne energije, određenu količinu električne energije da bi bili manje zavisni od izvoza.

Zato je moj apel, šteta što ministar poljoprivrede nije prisutan, da po pitanju subvencija razmislimo i o subvencionisanju te vrste proizvodnje, da uključimo neka neobrađena poljoprivredna zemljišta u proizvodnju biomase i da tako, već sam rekao, budemo manje zavisni od uvoza gasa.

Vidimo da su vremena veoma teška, da svakog časa ovi Evropljani pokušavaju da nam kažu da će nas u sred zime ostaviti bez gasa, bez struje itd, pokušavajući da izvuku neke političke poene za ove svoje pristalice ovde. Dakle, da bi izbegli tako nešto, mi u budućnosti moramo u sopstvenim izvorima da koristimo sve što možemo da koristimo, da proizvedemo što više biogasa, da proizvedemo što više iz toga električne energije, odnosno i toplotne i da je to moguće.

Samo da kažem da od žetvenih ostataka samo u Vojvodini mi zaoremo i spalimo četiri miliona tona. Od toga, to je toplotna vrednost, negde kad se pretvori u energetsku vrednost, to je negde oko 1,3 miliona tona nafte bi manje uvozili nego što uvozimo ukoliko bi iskoristili ceo taj potencijal.

U Srbiji verujem da toga ima još dva puta više i verujem da od te vrste žetvenih ostataka, kukuruz, slame itd, mi možemo kad bi sve iskoristili da uštedimo tri miliona i više tona nafte, pa da iskoristimo samo jednu trećinu od toga, to bi bio neki napredak koji bi omogućio i da smanjimo uvoz, a i da samim tim ojačamo svoju suverenost, svoju nezavisnost, slobodu ove zemlje, slobodu njenih građana. Živela Srbija!

Hvala.
Reč ima Tomislav Janković.
Izvolite.

Ispred Odbora za saobraćaj, telekomunikacije, infrastrukturu i prostorno planiranje. Mi smo danas održali sednicu Odbora na kojoj nisu bili poslanici iz opozicije. To je dovoljan pokazatelj koliko je njima stalo do rada parlamenta i zakona koje predlažemo.

Što se tiče prvog Predloga zakona, radi se o projektu revitalizacije centra grada Beograda i objekata u samom centru između ulice Kneza Miloša, Masarikove, Birčaninove i Resavske ulice. Ne bih o tome posebno govorio, obzirom da je šef poslaničke grupe, gospodin Jovanov detaljno obrazložio ovaj predlog zakona. Naravno da akcenat stavljamo na uređenje centra grada, čuvanje kulturno-istorijskog nasleđa i kroz projekat možemo da stvorimo nove uslove za jači privredni razvoj našeg glavnog grada, kroz nove sadržaje koji će biti izgrađeni i nova radna mesta.

Druga dva zakona se odnose na bezbednost saobraćaja, Zakon o obligacionim odnosima u vazdušnom saobraćaju. Posle jedanaest godina se vrše izmene postojećeg zakona. Zakon se usklađuje sa međunarodnim standardima i normama koje važe svuda u svetu i ovde se akcenat stavlja pre svega na avio-prevoznike.

U svakom slučaju, vodi se računa o samoj bezbednosti putnika i vodi se računa o posebnim pravima koje putnici imaju kada koriste avio-saobraćaj.

Ono na šta smo posebno ponosni, jeste razvoj avio-saobraćaja na prostoru naše zemlje u zadnjih desetak godina, kako kroz nacionalnog operatera i rad samog aerodroma povećava se broj domaćih i stranih putnika. To dovoljno govori koliko je država Srbija značajna kao turistička, privredna, ekonomska i politička destinacija Evrope i sveta.

Treći zakon se odnosi na radno vreme vozila u drumskom saobraćaju, tahografima. Od ukupnog broja svih saobraćajnih nezgoda, 25% dešavaju se u onim slučajevima kada su učesnici komercijalna vozila, znači autobusi i kamioni. Takođe, akcenat se stavlja na bezbednost saobraćaja, a uvode se obuke za kontrole samih tahografa, uvode se i veće kazne za nesavesne prevoznike, uvećavaju se i kazneni bodovi vezano za vozače koji se nesavesno ponašaju i sam se zakon usklađuje sa standardima Evropske unije.

Mi smo sva tri predloga zakona na sednici Odbora kao narodni poslanici podržali i predlažem da i u danu za glasanje i kao plenum ih podržimo. Zahvaljujem se.

Hvala vam.
Prelazimo sada na poslaničke grupe.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima Željko Veselinović.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice.

Biću vrlo kratak, neću koristiti kompletno vreme poslaničke grupe.

Nije baš prijatno sedeti u ovom domu i biti sam na ovoj strani, ali smatram da je moja odgovornost i to što sam na ovom mestu potreba da kažem nešto kratko u vezi nekih stvari o kojima ovde danas raspravljamo.

Što se tiče jedinstvenog biračkog spiska, mi ćemo podržati taj zakon, ne zato što ja smatram da je taj zakon idealan i dobar, naravno da nije, ali smatram da je u svakom slučaju korak napred u odnosu na ono što nam treba i na smirivanje svih tenzija i situacije u društvu.

Svedoci smo toga da poslednjih godina apsolutno je izborni proces u Srbiji kontaminiran. Jednim delom opravdano, jednim delom neopravdano, ali je činjenica da je taj proces na neki način obesmišljen, jer danas kakvi god izbori da budu i kada god da ih bude, polovina Srbije neće verovati u te rezultate i polovina Srbije će ih osporavati.

Smatram da ovaj zakon o jedinstvenom biračkom spisku je nešto što ide u dobrom pravcu da makar delom krenemo ka ozdravljenju tog izbornog i biračkog procesa. Ako su taj zakon podržale organizacije kao što su CRTA, CESID i, koliko je meni poznato, delimično „Transparentnost Srbija“, organizacije koje dugo godina prate izborni proces u Srbiji, logično je da i mi to podržimo. Smatram da stanje u društvu treba da se reši na izborima, kada god oni bili. Ali, pre toga moramo učiniti sve da te preporuke ODIHR-a koje su donete pre godinu i po ili dve i da kažem ovaj zakon i još neke stvari koje bi trebalo da uslede, koliko je meni poznato, moramo na neki način podržati ili ispraviti ono što smatramo da je moguće, kako bismo uopšte došli u priliku da jednoga dana, kažem jednoga dana, ceo taj izborni proces u Srbiji bude proces poverenja, gde će se svi učesnici izbora na kraju složiti sa rezultatima izbora.

Moram da kažem da mi je dosta teško da pričam o ovoj situaciji. Malopre sam, igrom slučaja, sa jednog lekarskog pregleda došao ovde i kao da prolazim kroz minsko polje, kao da prolazim kroz neku ratnu zonu. Svuda neki ljudi, galama, uvrede sa svih strana, šatori sa svih strana. Mislim da ta situacija apsolutno nije dobra ni za koga. Ne znam kada smo mi postali, ono što bi rekli – čovek je čoveku vuk. Kada se toliko mržnje i toliko razdora pojavilo među nama, da sam ja postao prosto frapiran time?

Ovde je pre dve nedelje čovek upucan. Mislim da je bilo zasedanje ove Skupštine kada je čovek upucan i nije bilo mnogo empatije prema tom čoveku. Kada je ministar Darko Glišić gotovo umirao na televiziji, mnogi su se radovali tome. Ja sam to i tada osudio, jer smatram da ljudski život, ne sme se niko radovati tuđoj nesreći, pa ko god da je.

Ali danas imamo jednu situaciju u kojoj ovde štrajkuje glađu majka dečaka koji je nastradao u Novom Sadu, i to je njeno legitimno pravo, iako sam ja protiv štrajka glađu, ali smatram da je potpuno nehumano, necivilizovano i monstruozno da se majci deteta koje je nastradalo pušta pesma „Došla majka sina da potraži“. Siguran sam da to nije niko odavde naredio i siguran sam da to nije niko iz vlasti uradio, jer to je apsolutno neverovatno za mene, ali sam siguran da je taj neko ko je organizovao te stvari tamo to uradio samoinicijativno i na taj način je ponizio sve žrtve pada nadstrešnice, ali i sve građane Srbije.

Apelujem na vas kao predsednicu Skupštine i na predsednika države da prosto učine sve da se i „ćacilend“ skloni, jer bi na taj način i ova druga grupa verovatno otišla odatle. Mislim da to treba da bude prvi pokazatelj i prvi korak ka tome da će se svi trudimo da na neki način spustimo tenzije u društvu i da vratimo život u normalu.

Vidim i da kolega Uglješa Mrdić štrajkuje glađu ovde ispred. Ni to nije dobro. Ja sam jedan od ljudi koji su štrajkovali glađu pre dve godine zbog, kako smo tada govorili, krađe izbora u Beogradu. Bavim se sindikatom ceo život i nikada nisam podržavao štrajk glađu. Zato što smatram da taj mehanizam ne može da donese ništa dobro i da je potpuno obesmišljen i u Srbiji i čitavom svetu i da štrajk glađu treba da bude ona poslednja instanca, kada sve druge stvari prođu i kada ne mogu da se reše. Tada sam stupio u štrajk glađu, ne zato što sam verovao u tu ideju, nego zato što me je bilo sramota da kao neko ko se vodi u Beogradu, a nisam rođeni Beograđanin, prosto iz solidarnosti se pridružim koleginicama koje su bile iz Novog Sada i Niša, a da nijedan poslanik tadašnje opozicije, niti jedan hajde da kažem funkcioner, iz nekog razloga nije želeo, nije smeo, nije hteo da učestvuje u tome i prosto, kao neko ko ima adresu prebivališta u Beogradu, smatrao sam da je potpuno solidarno da se tada priključim tom štrajku glađu, iako, kažem, ne verujem u njegov mehanizam.

Smatram i da kolega Mrdić i gospođa Dijana Hrka, apelovao bih ovim putem, koliko god je to moguće, ako mene neko čuje, da prosto prekinu sa štrajkom glađu, da probamo da ceo ovaj, da kažem, hepening ispred Skupštine, kao da smo na ratnom polju, vratimo u neku normalu i da probamo svi kao ljudi, pre svega kao ljudi, da damo maksimum da rešimo, pokušamo da rešimo probleme, ne da dižemo tenzije, ne da pravimo haos.

Apelovao bih i na poslanike vladajuće većine da ne koriste teške reči, kao što je kolega Rističević malopre rekao, jer mislim da to u ovom trenutku ne doprinosi ničemu. Slažem se da smo politički protivnici, slažem se da svako ima pravo na svoje mišljenje, na svoj stav, ali molim vas, gospodo i kolege drage, hajmo bez targetiranja,a bez uvreda, barem ja sa svoje strane to nisam uradio. Podržavao sam svakog čoveka, bez obzira sa čije strane došao, ako je bio ugrožen, ako je bio upucan, ako je bio u nekom problemu. Smatram da kao ljudi to treba da radimo svi.

Ako smo izabrani od strane naroda Srbije, a narod Srbije je jedan, kakav god da je, da li se nekome sviđao ili se ne sviđao, narod je izabrao vlast kakvu misli da treba da ima. I svi smo mi građani Srbije, bez obzira ko je za koga glasao i iskreno smatram da jednostavno moramo da povučemo malo ručnu kočnicu, narodski rečeno, i da probamo da se vratimo u normalu.

Smatram da i mediji, na koje barem neko ima uticaj, treba da počnu malo objektivnije da izveštavaju. Mislim da mediji u ovom trenutku dosta toga doprinose da se situacija zaoštrava, kao „Informer“ sa jedne strane, tako i N1 sa druge strane, da budemo realni. I jedni i drugi kao da prenose ratište, ali prenose samo svoju stranu i prenose ono što se njima sviđa.

Mislim i apelujem ovim putem i na njih i na njihovu uređivačku politiku da počnu da izveštavaju objektivno, da počnu da izveštavaju onako kako jeste i da prekinu sa targetiranjima, pozivima, neistinama i pravljenjem potpunog haosa.

Kao što sam rekao na samom početku Zakon o jedinstvenom biračkom spisku ćemo podržati. Podržaćemo i sve druge zakone koji idu ka ozdravljenju izbornog procesa.

Molim vas da probamo da celu situaciju i sve te zakone donosimo u jednoj malo normalnijoj atmosferi, bez da kažem ratne zone oko nas, jer jedino tako možemo ceo izborni proces da vratimo, ajde da kažem ne građanima Srbije, nego da probamo da taj proces vratimo u neku normalu i da svaki građanin ode da jednoga dana zaokruži onoga za koga hoće da glasa i da posle toga može da ode kući miran, da zna da će ti izbori biti onakvi kakvi su bili, odnosno kako je narod želeo da bude. Zahvaljujem.

Hvala vam.
Sledeći ima reč narodni poslanik Dušan Bajatović.

Hvala poštovana predsedavajuća.

Kolege ja sam zamolio da govorim preko reda, zato što moram za Mađarsku.

Što se tiče poslaničke grupe Ivica Dačić SPS, apsolutno ćemo podržati Predlog zakona o biračkom spisku kako ga mi zovemo iz prostog razloga, em je usaglašen na neki način između Evropljana, šta god to značilo, civilnog društva i vlasti. Mislim da to znaju i kolege iz opozicije, ali njima ne odgovara da se održe izbori na kojima će oni, zahvaljujući između ostalog i transparentnosti tog zakona, izgubiti, jer njima trebaju organizovani izbori koje oni ne bi prihvatili, da mogu i dalje da prave politički problem i političku nestabilnost. Mislim da je to danas svima jasno.

Ukoliko predsednica Skupštine umesto kolege Mrdića, koga podržavam, pozdravio sam ga na ulasku u Skupštinu i žao mi je što je izabrao taj način da se bori za pravo i pravdu, ali mi se čini da je nekako teško, a suočavamo se sa informacijama i medijskom prostoru. Teško je kada imate na neki način obojeno tužilaštvu i pravosuđe. To pitanje treba da se rešava sistemski.

Sa biračkim spiskom nemam nikakav problem. Usvajanje Zakona o biračkom spisku, taj Zakon o biračkom spisku je namenjen u stvari da reši društvene tenzije. Teško je onda objasniti da imamo podršku i civilnog društva i ODIHR i Evrope i koga god hoćete i civilnog društva, a ne prihvata ga opozicija i ponoviću, sa ciljem da izbori kad god se oni održe budu proglašeni ne validnim.

Sve mogućnosti koje su ovde već obrazložene, da imamo i stalnu komisiju i da je ona inkluzivna i da možemo da kontrolišemo i da će biti, čak čini mi se u komisijama prisustvo državnih organa, govorim o lokalnim komisijama, nadležnih državnih organa bi trebalo da garantuje transparentnost i zakonitost tog procesa.

Što se sada toga boje kolege iz opozicije, mislim da sam obrazložio? Ukoliko nemate drugi program. Imate samo program da vam treba nesreća i nered da biste nastavili da politički postojite, onda ja sa tim zaista i kao pojedinac, ali i kao pripadnik SPS imam problem.

Mislim da je dobar spot kolege Jovanova iako ću ga na kraju kritikovati malo, u kome je pitao – o čemu vi imate to gospodo program? O ekonomiji, o nacionalnoj politici, o bilo čemu drugom? Nemate. Ali imate potrebu da imamo nerede i političku nestabilnost, smanjene investicije, po svaku cenu da dobijete neku cehovsku podršku, evo npr. sindikata ili radnika. Da li ste uspeli sa generalnim štrajkom? Niste.

Evo, fakulteti krenuli u školu i škole krenule. I to je problem. Pa, nije problem. Nemoguće da postoji roditelj koji ne želi da mu dete ide u školu. Zar je realno da želite da štrajku i srednjoškolci i osnovci. U jednom momentu ste pozvali i vrtiće. Ako na taj način želite da pobedite većinsku Srbije, a to je ono sa čim se završavaju, pre svega poslanici SNS, ali i svi mi drugo tako mislimo. Živela Srbija! Da. Borimo se za njenu postojanost, za njenu samostalnost, koliko je god to moguće u ovom okruženju da sami donosimo zakone i da probamo da napredujemo, pre svega ekonomski.

Onaj ko nije uspeo političkim neredom da napravi rezultat, a pokušali su ponavljam da dođu i do socijalnih nemira, ali ih nisu podržali ni radnici, ni seljaci, pošto vidim da ima i tih traktora koje voze, ja sam ih već sve upoznao. Imamo profesionalne, na neki način demonstrante. To Marijan Rističević bolje zna nego ja.

Nama trebaju pravila za koja smatram da su prihvatljiva za sve. Siguran sam da ćemo ih u danu za glasanje usvojiti. Transparentan izborni proces. I to nudi ovaj zakon. Prema tome voleo bih da ga svi podržimo, ali sigurno ima većina.

Što se tiče zgrade Generalštaba mislim da je statistika koju je izneo kolega Jovanov dobra. Jedino što mi se nije svidelo je to žaljenje što Nemci nisu uništili partizane na Sutjesci. Tako sam te razumeo. Dobro je što nisu uništili ni četnici ni Partizani, tako si rekao, ali nema veze.

Dobro je što smo doneli Zakon o izjednačavanju i četnika i partizana kako ga zovemo interno, kako da vam kažem, onda ajte da se toga držimo. Imali smo dva antifašistička pokreta. Ne treba u Srbiji nikome nikakva revizija istorije. Ako sam ja prihvatio četnike, možete i vi partizane.

Što se tiče izgradnje, da, još od vremena bombardovanja koje su ovi koji su sada naslednici te opozicije, oni su prizivali bombardovanje Beograda da bi srušili Slobodana Miloševića, a stvarni cilj je bio da se sruši Srbija. Znate gde je izvršena najveća pljačka? U bankarskom sistemu i u privatizaciji. Pa, nisu je sproveli ni SNS, ni SPS, treba toga da se setimo. Teško je imati ozbiljan razvojni ciklus, a na putu smo bili i sada smo na dobrom putu da to imamo gde država jeste najveći motor, i ne smemo da isključimo taj motor, jer bi to značilo pad BDP-a, pad plata, penzija, zaposlenosti. To su stvari kad se to kritikuje. Da, uvek ima mesta za kritiku.

Prema tome, podržaćemo taj zakon kako ga mnogi nazivaju o obnovi Generalštaba i Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu, svejedno, jer je bolje da uradimo tako nego da nas ruševine podsećaju na ono što se desilo.

Politička odgovornost za raspad Jugoslavije, sumnjam da je bila na Srbiji i to znamo svi, a danas slušam glasove da je Srbija kriva za raspad Jugoslavije. Pa, da li je Srbija proterala Srbe sa Kosova? Da li je Srbija proterala Srbe iz Hrvatske? A to su danas, podsetiću vas najveći saveznici pojedinih opozicionih struktura. Možda bi mi svi želeli više demokratije, ali Srbija mora da se brani. Ako je demokratija to da ne možete da kaznite one koji blokiraju raskrsnice, koji blokiraju slobodu drugih ljudi, pa redom šta se sve spominje i u javnosti, a i među nama ovde u Skupštini, onda sam ja lično protiv toga.

Prema tome, ovo će biti dve težišne tačke. Podržaćemo i ovaj zakon, a ostalim zakonima govoriće kolege iz naše poslaničke grupe u vremenu za raspravu.

Još dve stvari želim da komentarišem. Da, savez između SNS-a i SPS-a dokle god je u pitanju odbrana Srbije neće biti narušen. Suviše su male razlike da bismo dozvolili političku nestabilnost u Srbiji i to će tako biti.

Druga stvar, rekao sam da idem u Mađarsku i želim da kažem javnosti o detaljima će biti govora uskoro, neće biti Srbija bez gasa i to već sada znamo, a znamo i kako. Ne mogu da govorim u javnosti, a neće biti ni bez električne energije.

Neće biti nikakvih kantica, u toku je rešavanje problema NIS-a, ja nisam ovlašćen da govorim o tome javno, ali pošto me često prozivaju u medijima i ovako da vam kažem, nema nikakve gasne krize, niti će je biti. Biće dovoljno gasa i za domaćinstva, tu cenu nećemo menjati, biće dovoljno gasa za industriju.

Dakle, i oni koji žele da investiraju u Srbiji, ne treba da sumnjaju u to.

Izvinjavam se, kolegi Jovanovu, ako sam te pogrešno razumeo oko četnika i partizana, nisam imao zlu nameru, ali da ti pravo kažem, teško mi je da se vratim kući, imam sedam spomenica iz 1941. godine, ne znam kako bi me u kuću primili, pa ako sam te pogrešno razumeo, tim bolje.

Dakle, ponoviću još jednom, neće biti nikakve, ni gasne, ni naftne, ni električne krize u Srbiji, žao mi je što ne mogu da kažem više detalja, to mi nećete zameriti, niti sam jedini akter, niti će se takvo nešto desiti.

Sada mi oprostite, gledaću da se što pre vratim iz Mađarske.

Hvala svima za pažnju.