Hvala.

Najkoruptivniji Trampov posao do sada. To kaže „Njujork tajms“ za vaš dil sa porodicom Tramp koji ovde na silu pokušavate da ozakonite. Logično je da se najkoruptniviji dil pravi upravo sa vama, jer je Vučićeva vlast i zvanično jedna od najkorumpiranijih u celoj Evropi. I to sve raditi nakon što vam je politika koruptivne trgovine najvrednijim srpskim resursima za fotografiju sa nekim svetskim zvaničnikom doživela potpuni debakl. Mislili ste da ste baš pametni.

Mislio je Vučić da Rusima može da prodaje priču o sankcijama, a da sve vreme iza leđa šalje municiju Ukrajini kako bi udovoljio Amerikancima i šta je rezultat ove genijalne diplomatije, kako je zamišlja mali Đokica? Tramp nam je uveo sankcije za NIS i carine od 35% za srpske proizvode, a Putin preti da će nam ukinuti gas od 1. januara.

Da ne zaboravimo da ste isto tako mislili da možete da kupite podršku EU tako što ćete preko Makrona da date Francuskoj i aerodrom „Beograd“ i spalionicu i preradu voda i da kupujete „Rafale“ po 83% većoj ceni i mnogo toga još. Šta ste dobili sad u Izveštaju Evropske komisije? Nenadležni predsednik donosi protivustavne odluke, prekomerna upotreba sile i represija prema demonstrantima, nema slobode medija i vladavine prava, izbori ni slobodni, ni pošteni u atmosferi straha i represije, Ustavni sud dve godine ne odlučuje o izbornoj krađi, kriminal, korupcija i još mnogo toga.

Šta Vučić na sve to kaže u Briselu? Hoćete municiju, imamo puna skladišta, može i za Ukrajinu, cena prava sitnica. Vi jedino znate na taj način da vodite politiku, koruptivno trgujući sa najvrednijim srpskim resursima.

Zato i ne čudi što i sada pokušavate da otoplite odnose sa Amerikom tako što Trampu poklanjate zgradu Generalštaba. Da li je to cena? Da li time sugerišete da Tramp ima cenu, da postoji neki cenovnik za Trampove odluke? Gospodo, mislim da ćete ovim samo pokvariti odnose sa Amerikom, koji su i onako već loši.

Ili ceo ovaj performans u suštini predstavlja igrokaz kako biste abolirali ljude iz vrha vlasti i vaše drugare od krivične odgovornosti za dosadašnja mešetarenja sa zemljištem Generalštaba za koje su već pokrenuti krivični postupci, da biste ga na kraju dali nekom od vaših tajkuna da na njemu gradi stambeno-poslovni kompleks.

Ovih dana smo od vašeg ovlašćenog predlagača čuli zaista niz bisera. Ovo danas je stvarno bilo neverovatno. Mislim da su i priče broja jedan iz Alana Forda bliže istorijskim činjenicama od onoga što je danas on izgovorio. Jedan od bisera koji smo čuli je, zašto oni koji su gradili nisu i zaštitili objekat kao spomenik kulture. Po istoj logici nije trebalo dozvoliti UNESKO zaštitu srpskih manastira na Kosovu 2006. godine, jer Nemanjići ih svojevremeno nisu zaštitili kao spomenike kulture. Da li je tako?

Takođe, rekao je više puta da razvoj zemlje nije u ruševinama, već u modernizaciji i investicijama. Prvo, ne radi se o ruševinama već o zakonom zaštićenom kulturnom dobru koje ne smete da rušite. To je zakonom zabranjeno.

Podsetiću vas, Hram Svetog Save je skoro 50 godina stajao kao ruševina i nikom nije palo na pamet da ga do temelja sruši i tamo izgradi stadion ili hotel, iako je na vrlo atraktivnom zemljištu, baš kao što je obnovljena i Pećka Patrijaršija, manastiri Studenica, Manasija, Sopoćani, Novo Hopovo, Rakovac, Krušedol, Velika Remeta, Vrdnik i mnogi drugi.

Vi ste prva vlast, gospodo koja ne poznaje pojam zaštićenog kulturnog dobra i sistematski ih rušite gde god stignete, od vila na Vračaru i Dedinju, preko kuće Laze Kostića u Somboru, pa do zgrade Generalštaba i Sedmog puka koji će postati Tramp Internešnel hotel.

Zato vam predlažem da vlastima u Rimu po istom receptu predložite da umesto ruševina Koloseuma izgrade nacionalni stadion, a braći Grcima da umesto onih paganskih hramova na Akropolju naprave Atinu na brdu, kad već ne mogu na vodi.

Umesto ovog koruptivnog, štetnog i monstruoznog plana trebalo bi da donesete zakon kojim se i zgrada Generalštaba i zgrada Sedmog puka stavljaju pod zaštitu kao nepokretna kulturna dobra od izuzetnog značaja i spomenici kulture, uz obavezu Republike Srbije da ih obnovi i vrati u pređašnje stanje, na osnovu odobrenja Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

U okviru tih radova na rekonstrukciji i obnovi, u skladu sa onim što je arhitekta Nikola Dobrović zacrtao, mi u potpunosti podržavamo izgradnju memorijalnog centra, a ne nekakve memorijalne sobe u okviru koruptivnog hotela Donalda Trampa. Hvala.

Reč ima Milenko Jovanov.

Pa dobro, ja sam pričao bisere, pa smo sada čuli izuzetno pametne stvari, da je Hram Svetog Save u izgradnji isto što i zgrada Nikole Dobrovića koja je srušena u NATO bombardovanju. To je ista stvar. Da je potpuno isto nastaviti izgradnju nečega što nije gotovo i srušena zgrada.

Drugo, što se tiče ove argumentacije koju je ova Živkov iz ovog Zavoda koristila, pa on prepričava samo malo drugačije, pročitao sam to i iskreno rečeno besmisleno je, kao i sve ostalo što je rekla, a to je, otprilike ona je rekla malo drugačije od njega, on je to malo prepevao da bude kao da je njegovo otprilike - kao eto Nikola Dobrović nije zaštitio svoje dobro, to je kao da je Jovanov rekao kako Leonardo Da Vinči nije zaštito Monalizu zato što je nije odneo u Luvr ili gde je već trebalo da je odnese.

Uglavnom, nisam to ni u jednom trenutku rekao da nije Nikola Dobrović zaštitio svoje dobro, nego da niko, nijedan zavod do 2005. godine, od 1960. i neke, kada je već napravljena zgrada, do 2005. godine, znači 50 godina, četrdeset i nešto godina, nije smatrao za shodno da tu zgradu zaštiti dok je bila cela. Niko. Niko je nije zaštitio dok je bila cela.

Znači, ona je postala kulturno dobro kada su je srušili. Toliko je genijalna bila, da tek kada je srušena postala je kulturno dobro, a do tada nije bila kulturno dobro. To su činjenice.

(Narodni poslanik: Proglašena je.)

Proglašena jeste odlukom Vlade. proglašena za kulturno dobro i mi ćemo to sada da poništimo. To je to.

(Ana Jakovljević: Ti si glasao.)

Pa nisam mogao da glasam. Gde sam glasao? Ajde da čujem, pošto se dereš da sam glasao, gde sam glasao? Ajde molim te mi reci gde sam glasao. Ajde pošto si ti pametna.

(Ana Jakovljević: Bio si u DSS, nisam bila ja u DSS.)

Gde sam bio? I? Dobro, dobro, samo nemoj… I šta je još bilo? I šta sam još radio? Daj pomozi mi.

A gde sam glasao? Reci mi – gde sam glasao, gde sam ja glasao?

(Ana Jakovljević: Tvoji su glasali, oni bivši tvoji. Kaži ljudima da si bio u prošloj vlasti.)

Pa ne znam. Pa nisam ja ni pokrenuo temu. Što vičeš? Pa nemoj vikati na mene. Pa nemoj tako. Pa ne stoji ti to da radiš. Eto, ode.

U svakom slučaju…

Šta bi ovo? Šta se desilo?

Izgleda da je tu problem sa tim redom. Tu gde je Dragana Rakić bila, to je nešto kontaminirano.

Dug dan. Imali smo neke performans ovde.

Ustanu i viču bez razloga i mlate rukama. Ne znam šta je. Ne znam šta bi. Pritom se njoj nisam ni obraćao. Šta bi bilo da jesam?

Uglavnom, dakle, ta zgrada tek kada je srušena postala je kulturno dobro. Poređenje te zgrade srušene sa manastirima srpskim pa to stvarno nema smisla, sa Koloseumom nema smisla.

Što se obnove tiče, ja sam vam pročitao zašto obnova nije moguća. Prvo, mnogo košta. Drugo, nema tog kamena. Ne proizvodi se. Ne postoji.

(Petar Bošković: Ima.)

Nema. Nema ga od 1971. Nema ga.

(Petar Bošković: Crveni kamen iz Kosjerića.)

Prestala eksploatacija 1971. genije. Prestala eksploatacija 1971.

(Petar Bošković: U Gardi je sačuvano, proverite, imate vašeg generala.)

Šta je sačuvano u Gardi?

(Petar Bošković: Crveni kamen iz Kosjerića.)

Dobro. Koliko ima tog kamena u Gardi, pobogu? Ja ne mogu da verujem. Šta je ovo, ljudi moji, danas? Ne treba nama kamen mudrosti. Nama treba ne znam koliko tona tog kamena, aman ljudi. Sad kao, imamo jednu ciglu, pa kao što ne obnovite time. Pa ja znam da Hristos sa tri hleba nahranio mnoštvo, ali nismo mi toliki čudotvorci, bre, aman.

Dakle, ne može se porediti ni sa manastirima, ni sa hramom u izgradnji. Prosto, pogrešna su poređenja. Ne može da se rekonstruiše, pročitao sam zašto. Problem je drugi. Evo recimo da se ovaj zakon ne usvoji, a imamo nalaz stručnih ljudi Instituta za ispitivanje materijala da je sklono padu i da će da padne i šta onda? I ako padne, onda će biti još veći spomenik valjda zato što će još više da se uruši. Onda će biti genijalan spomenik Nikole Dobrojevića.

Prema tome, dajte da uozbiljimo stvari. Nemojte porediti sa Hramom Svetog Save, sa manastirima srpskim. To nije isto.

S druge strane, ta zgrada je srušeno, niko ovde ne priča o tome da mi rušimo zgradu koja je cela. Dakle, niko ne ruši zgradu koja je u upotrebi, niko ne ruši zgradu koja se koristi, niko ne ruši zgradu koja nema oštećenja, samo rušimo ruševine. Samo rušimo ruševine. Rušimo ruševine da bismo gradili, i to je to.

Rušimo ruševine da bismo gradili, to je cela priča.

(Peđa Mitrović: Pošta na Savskom trgu bila ruševina?)

Šta je na Savskom trgu bila ruševina? Kakve sad to veze ima sa ovim?

Pošta na Savskom trgu da li je bila ruševina? Pa, jeste, pogođena je sa 17 projektila NATO pakta i evo sad je sređujemo.

Kako poredite te dve stvari, aman bre, ljudi, ja ne mogu da verujem.

Ali bukvalno – dobro jutra, Katice, evo perem kačice. Ali, bukvalno.

Kako niko od vas nije kukao zbog grade, kako se ono zvalo, Saveznog SUP-a? Kako tad niste rekli – to je važna zgrada? Kako niste rekli – ne može „Skaj lajn“ tu?

Ne pričate vi samo o tome, mi sada pričamo…

(Dušan Nikezić: Postoje zaštićena dobra.)

Ne mogu ja stvarno ovako, vi ste potpuno difuzni, ja na šest nivoa sa vama raspravljam. Ovaj viče – što.

Sad se ja raspravljam sa ovim ispred vas, gospodine Nikeziću, ne sa vama. On mi dobacuje zašto ova zgrada „Pošte“ se ne rekonstruiše, a ja ga pitam zašto nije kukao za zgradu Saveznog MUP-a. Onda se vi uključite pa kažete – zato što nije bila zaštićena. Vi ste, bre, čoveče, stereo. Ne mogu da povatam više ko od vas govori. Horsko, bre. Ovo nikad nisam još do sad radio, imao horsku debatu sa druge strane, sa vas 20 istovremeno. Znam ja da mogu sa mnogo vas izađem na kraj, ali ovo sad stvarno prevazilazi čak i moje mogućnosti.

U svakom slučaju, pokušana rekonstrukcija, kao što sam maločas rekao i kao što je kolega čitao vesti sa „Nove S“ u želji da nas iznenadi valjda, na osnovu toga rađena ova analiza. Ne može da se rekonstruiše, jedino rešenje je ovo što je ponuđeno, dakle da se gradi nešto drugo. Da bi se nešto gradilo Dobrovićevo remek delo, ruševina, moraće da bude rušeno do kraja.

Hvala.

Hvala.
Reč ima Veroljub Arsić.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, za mene je vrhunski bezobrazluk da član dinastije „Ces Mekon“ priča o korupciji i poštenju. Vrhunski bezobrazluk.

Znate, kada su oni naplaćivali pod prinudom od svake državne banke po 50.000 evra mesečno za savetodavne usluge, pričaju o poštenju. Imaju takvu hrabrost. Samo, nije bila jedna državna banka, bilo ih malo više. Sad zamislite koliko su te savetodavne usluge koštale, a koliko su pomogle tom bankarskom sektoru.

Ti isti iz dinastije „Ces Mekon“ vodili su privatizaciju Republike Srbije. Znate kako su je vodili? Na livadi. Na livadi pored koje je bila dobošara, pa kada se privatizacija završi sva dokumenta i svi planovi kakve su dogovarali u vezi privatizacije palili su u toj dobošari na njivi ili livadi. Toliko o poštenju, da bi izbegli krivičnu odgovornost iz dinastije „Ces Mekon“.

Ista ta dinastija „Ces Mekon“ je prodala NIS. Navodno, ja sam tad bio narodni poslanik, to se pravdalo podrškom Ruske Federacije u Savetu bezbednosti po pitanju naše južne pokrajine i to je tada izgledalo da su iskreni. Ja sam se ponadao da su postali makar malo patriote, a oni samo dve godine posle napisali Rezoluciju o Generalnoj skupštini UN iz koje su izbacili preambulu Rezolucije 1244 i pregovarački proces prebacili iz Saveta bezbednosti, gde smo imali zaštitu dve prijateljske zemlje u EU i ostali bez te zaštite, a navodno su zbog te zaštite skoro poklonili našu NIS. Dakle, za 400 miliona evra dali celo tržište, jer kad neko kupuje nešto ne kupuje samo imovinu nego i tržište, kao što je Mišković, recimo, znao da proda „Delezu“ tržište koje je imao „Maksi“. Samo, to dinastija „Ces Mekon“ nije radila kada je prodavala državnu imovinu i prodali smo osam milijardi evra ili dolara, svejedno je, naše rezerve sirove nafte za 400 miliona evra. E, takvi nama pričaju o korupciji i poštenju. Pa, zar nije malo bezobrazno?

Kada je reč već o tom Generalštabu, da ne ulazimo u one ideološke rasprave, kažu da je to remek delo od izuzetnog kulturnog i nacionalnog značaja arhitekte Nikole Dobrovića. Možda jeste, dok nije bilo srušeno. Kad je srušeno, imate koautore tog remek dela, a zovu se NATO piloti. Pa, neko je stavio ruševinu pod zaštitu države, što znači da dok je pod zaštitom države ruševina ne sme niko ruševinu ni da rekonstruiše.

Znate li zašto? Zapitajte se malo, da neka vojska ili alijansa, kao što je NATO, napadne jednu zemlju, izvrši agresiju i bombarduje administrativni centar vojske koju je napala, koji se nalazi u prestonici i u strogom centru prestonice, i agresor zna da se u toj zgradi ništa ne dešava, razlog napada, rušenja, bombardovanja, kako god hoćete, jeste ponižavanje naroda koga su napali. I vi ne branite simbol otpora, nego simbol pokušaja poniženja srpskog naroda. Zato niste ni smeli da je pipnete 12 godina. Zato ste ćutali kada su skrnavili spomenik maloj Milici Rakić.

Kolega Milenko Jovanov reče – iza vas su samo ruševine ostajale. Bio je potpuno u pravu. Podsetiću vas gde ste ruševine hteli da pravite još. Hteli ste da srušite i kuću roditeljsku Milice Rakić. Toliko o vašem patriotizmu. Koja je bila simbol stradanja devedesetoro dece u zločinačkoj NATO agresiji. Pa, kad ste tolike patriote, šta je sve simbol otpora ovog naroda? Je li vojska? Naša vojska je narodna vojska. Uvek je bila uz narod i narod je uvek bio uz nju. Što ste je uništavali?

Ovde mi izlazi ovaj salonski oficirčić. Imam pravo to da kažem, jer ja imam više dana u ratu nego on. Ja sam civil, a on oficir. Priča o nekom patriotizmu. Meni taj patriotizam ne može da prodaje.

Druga stvar, je li ova zgrada nacionalni simbol? Što ste je rušili? Ima ovde nekih koji su je rušili i palili pre 25 godina. Toliko im je stalno do nacionalnih simbola. Jesu li simboli otpora našeg naroda i naši oficiri, vojnici koji su te 1999. godine branili narod? Jesu. Pa, što ste ih u Hag isporučivali? Jesu li simbol i naši junaci sa Košara, sa Paštrika koji su potomci divova sa Cera, Kajmakčalana, Drine, Albanskih Prokletija? Jesu. Jeste li podigli nekom spomenik? Jeste im dali ime neke ulice? Ne, nego branite simbol pokušaja ponižavanja srpskog naroda. Ništa više.

Branite da to ostane kao opomena drugim narodima koji hoće da vode slobodarsku i nezavisnu politiku. To je vaša ideologija. Treba da vas bude sramota zbog toga, jer nije sve politika. Nije sve nadgornjavanje i nadmudrivanje. Postoje neke stvari o kojima se mnogo više vodi računa i koje su mnogo više važne, nego trenutni rejting i ko će da stekne političke poene.

Evo još jedan primer šta je simbol patriotizma, jer nisu oni Srbi sa Kosova i Metohije simbol patriotizma koji nam brane našu južnu pokrajinu. Što ste juče pobegli na Kosovski izlaz kad su dolazili? Ja sam vas video, nemojte da kažete da niste. Pobegli ste od sopstvenog naroda. Na Kosovski izlaz ste izlazili, ja sam vas zatekao. Možete da dobacujete koliko god hoćete.

Još ste i zviždali na vuvuzele.

(Marinika Tepić: Sram vas bilo, lažete.)

Vas treba da bude sramota, ne mene. Ja se svog naroda ne krijem, to se vi krijete. Vi se krijete sopstvenog naroda. Vi ste krili i naše junake sa Košara, sa Paštrika, da narod ne zna za njih.

Ali ste spremni da branite ruševinu koja više nije remek delo arhitekte Nikole Dobrijevića, nego remek-delo NATO pilota. To branite, ništa više.

(Slobodan Petrović: Dobrovića.)

Je li toliko važno to jedno slovo? Vama nije. Ili jeste? Meni je važna suština, a to je da se patriotizam i nacionalni simboli ne prikazuju ruševinama, nego delima. Nije patriotizam to o čemu vi pričate, patriotizam je kada izgrađujete državu, zapošljavate građane, unapređujete celo društvo. To je ono što vi niste radili kada ste bili 12 godina na vlasti i zato više nikada, nikada, vi vlast u Srbiji da vidite nećete.

Hvala.
Gospodine Nikeziću, imate pravo na repliku.
(Narodni poslanik Slobodan Petrović dobacuje.)
Nikakav problem.
Evo molim Milenka Jovanova da pročita nakon toga spisak svih radnika koji su ostali bez posla i šta je država uradila po tom pitanju. "Kentaura", evo baš "kentaura", hvala što ste me podsetili. Hoćete li onda uputiti izvinjenje, kada vidite da su svi našli posao?
(Slobodan Petrović: Hajde, uputiću.)
Vi ste treći koji je rekao - uputiću, pa nijedan nije uputio.
(Slobodan Petrović: Imamo spisak sa NSZ-a u Vranju i vi sad pričate ovde prazne priče ponovo.)
Izvolite.