Reč ima narodna poslanica Milica Nikolić.
Izvolite.

Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani članovi Vlade, narodni poslanici i poštovani građani Srbije, pred nama je danas i predlog za donošenje autentičnog tumačenja odredbe člana 231a stav 12. i tačka 2) Zakona o vazdušnom saobraćaju koji je podneo Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

Ova odredba glasi: „Bezbednosna provera se ne vrši za sledeća lica – za stranog državljanina koji priloži dokaz izdat od strane nadležnog organa svoje države da nema bezbednosnih smetnji ili kome je od strane međunarodne ili strane organizacije izdat identifikacioni znak u skladu sa propisima iz oblasti vazduhoplovstva“. Ovom normom se propisuju izuzeci od pravila vršenja bezbednosne provere u Republici Srbiji, kao i postupanje sa primenjenim dokazom izdatim od strane nadležnog organa matične države stranog državljanina da nema bezbednosnih smetnji. U ovom smislu norma je jasna.

Nejasnoće nastaju kada su u pitanju strani državljani, diplomatsko-konzularni predstavnici u Republici Srbiji. Usled toga može doći do pogrešnog tumačenja da se na isti način postupa i sa diplomatskim i konzularnim predstavnicima

9/2 TĐ/IR

strane države u Republici Srbiji. Takođe, ostaje pravna praznina u određivanju koji državni organ Republike Srbije je nadležan kada su u pitanju strani državljani, diplomatsko-konzularni predstavnici i njihova bezbednosna provera, odnosno da li se nota ministarstva nadležnog za spoljne poslove države imenovanja može smatrati dokazom da ne postoje bezbednosne smetnje u odnosu na lica obuhvaćena tom notom. Posledično, naravno, javljaju se problemi u primeni norme iz člana 231. Zakona o vazdušnom saobraćaju, kojom se reguliše izdavanje znaka identifikacije za ulazak i kretanje licima i vozilima u kontrolisanoj i obezbeđivano-restriktivnoj zoni aerodroma, kao i u kritičnim objektima, delovima infrastrukture i sistemima koji se koriste za potrebe civilnog vazduhoplovstva.

U svom obrazloženju Predloga autentičnog tumačenja Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo ističe da je, kada su u pitanju članovi osoblja diplomatsko-konzularnih predstavništava akreditovanih u Republici Srbiji, neophodno naglasiti da su u pitanju strani državljani koji, kao i ostali strani državljani, podnose dokaz o nepostojanju bezbednosne smetnje izdat od strane nadležnog organa države imenovanja. Međutim, imajući u vidu da su ova lica već prošla bezbednosne provere u svojim državama prilikom imenovanja, kao i u Republici Srbiji tokom postupka izdavanja inicijalnih viza ili notifikacija u Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije, pod dokazom da nema bezbednosnih smetnji smatraće se nota ministarstva nadležnog za spoljne poslove države imenovanja kojom se potvrđuje da su navedena lica prošla bezbednosnu proveru pred nadležnim organima države imenovanja, koja se dostavlja ministarstvu nadležnim za spoljne poslove Republike Srbije, a koje dokaz prosleđuje operateru aerodroma koji tom licu izdaje znak identifikacije za ulazak i kretanje u kontrolisanoj i obezbeđivano-restriktivnoj zoni aerodroma.

Dakle, kako se radi o licima koja su u Republici Srbiji prošla različite nivoe bezbednosne provere pre davanja agremana, egzekvature ili notifikacije, te uzimajući u obzir odredbe Bečke konvencije o diplomatskim odnosima i Bečke konvencije o konzularnim odnosima, ne postoji osnov za postupanje nadležne organizacije jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova u sprovođenju postupka bezbednosne provere u smislu odredaba člana 231a st. 1. do 11. Zakona o vazdušnom saobraćaju, a u vezi sa članom 102. Zakona o policiji.

I na osnovu svega ovoga što sam navela, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da normu iz tačke 2) treba tumačiti tako da za strane državljane – članove osoblja diplomatsko-konzularnih predstavništava, koji su akreditovani u Republici Srbiji – pod dokazom izdatim od strane nadležnog organa svoje države da nema bezbednosnih smetnji, smatra se diplomatska nota ministarstva nadležnog za spoljne poslove i države imenovanja. Ovom notom se potvrđuje da su navedena lica prošla bezbednosnu proveru pred nadležnim organima države imenovanja i ista se dostavlja ministarstvu nadležnom za spoljne poslove Republike Srbije koje će navedenu notu proslediti operateru aerodroma na dalju nadležnost radi izdavanja znaka identifikacije.

Ja se nadam da ćemo imati korisnu raspravu povodom ovog predloga, za koji predlažem da bude prihvaćen, jer će ovim biti otklonjene nejasnoće u zakonu koje u primeni mogu da dovedu do ugrožavanja bezbednosti aerodromske infrastrukture i ugrožavanja ugleda Republike Srbije usled neadekvatnog tretiranja diplomatsko-konzularnih predstavnika.

Pred nama je i predlog za donošenje autentičnog tumačenja odredbe člana 18. tačka 4) Zakona o elektronskim medijama koju je podneo Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Ova odredba glasi: „Mandat člana saveta prestaje podnošenjem ostavke

9/3 TĐ/IR

Narodnoj skupštini u pismenoj formi, u tom slučaju mandat člana saveta prestaje danom dostavljanja ostavke“. Očigledno je da je ovako formulisana odredba dovela do različitih tumačenja i da postoji prosto potreba za donošenjem autentičnog tumačenja kojim će se nastale dileme rešiti.

Potrebno je, dakle, razjasniti dilemu da li se ostavkom može smatrati svaka izjava volje izabranog člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, odnosno da li se izjave volje četiri člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije od 19. decembra 2025. godine, koje su u Narodnoj skupštini podnete kao ostavke na članstvo u Savetu regulatornog tela za elektronske medije, mogu smatrati punovažnim ostavkama u smislu citirane odredbe Zakona o elektronskim medijima.

10/1 AL/MJ 11.40 – 11.50

Odbor je u obrazloženju svog predloga koji je danas pred vama istakao da pojam javne funkcije ne obuhvataju isključivo formalni aspekt u smislu prostog sticanja javne funkcije, već podrazumeva i materijalno-funkcionalni sadržaj kroz obavljanje poslova u okviru javne funkcije, i u skladu sa tim podnošenjem ostavke na članstvu Saveta Regulatornog tela za elektronske medije po prirodi stvari mora i treba da prethodi preuzimanju ove javne funkcije, odnosno započinjanje njenog vršenja kroz učešće u radu Saveta. To pretpostavlja stupanje na dužnost, vršenje funkcija, učestvovanje u radu Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, ostvarivanje prava i obaveza koje proizilaze iz vršenja javne funkcije, uključujući pravo na naknadu. Takođe je potrebno da Savet vrši svoja zakonska ovlašćenja da bi mogao uspostaviti delotvoran javno-pravni odnos koji bi mogao biti predmet raskida jednostranom izjavom volje u vidu ostavke.

Da bi član Saveta Regulatornog tela za elektronske medije mogao da započne vršenje svoje funkcije i obavljanje dužnosti neophodno je da budu ispunjeni i drugi elementi koji su od značaja za preuzimanje mandata. Mandat treba da bude delotvoran da bi bile ispunjene pretpostavke za nastupanje pravnog dejstva ostavke.

I na osnovu svega navedenog Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da normu iz tačke 4) treba tumačiti tako da se ostavkom može smatrati samo izjava volje data nakon preuzimanja funkcije člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, i u skladu sa navedenim izjava volje data nakon izbora, a pre stupanja na dužnost, odnosno faktičkog preuzimanja funkcije u Savetu Regulatornog tela za elektronske medije ne smatra se ostavkom u smislu odredbe člana 18. tačka 4) Zakona o elektronskim medijima i ona nema prano dejstvo, odnosno ne proizvodi pravnu posledicu u vidu prestanka mandata člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije.

Takođe, nadam se da ćemo i ovde imati korisnu raspravu povodom ovog predloga, za koji, takođe, predlažem da bude prihvaćen jer će ovim biti otklonjena nedoumica oko jednog veoma bitnog pitanja, a ujedno ispunjene i naše međunarodne obaveze. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Petrašinović.
Izvolite.

Poštovana gospođo predsednice Narodne skupštine, uvaženi ministri u Vladi Republike Srbije, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama se danas nalaze izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih aktivnosti. Izmene i dopune ovog zakona nastale su kao jedna šira aktivnost koju je Narodna skupština Republike Srbije, pre toga i Vlada Republike Srbije, imala sa međunarodnom posmatračkom misijom ODIHR-a, a u cilju poboljšanja izbornih uslova i ispunjavanja onih preporuka koje je Međunarodna posmatračka misija ODIHR-a nama preporučila da bi izborni procesi u Republici Srbiji bili bolji i demokratičniji.

Mi smo se poneli kao jedna odgovorna vlast, odgovorna zemlja, i još pre izmene i dopune ovog zakona započeli sa procesom promena našeg izbornog zakonodavstva. Podsetiću, radi građana Republike Srbije, da smo prvo imali izmene i dopune Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, pa da smo zatim, pre nešto malo manje od mesec i po dana, usvojili izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika, izmene i dopune Zakona o lokalnim izborima, dopune Zakona o izboru predsednika Republike, izmene i dopune Zakona o Ustavnom sudu i tada kada su neki govorili da ne

10/2 AL/MJ

želimo da implementiramo sve ODIHR-e preporuke i da nećemo sve ODIHR-e preporuke da usvojimo i postavljali pitanje šta je sa još dva izborna tzv. izborna zakona, i tada smo jasno rekli da sve ono što predsednik Aleksandar Vučić kaže to i bude urađeno. A podsetiću, opet radi građana Republike Srbije, da je predsednik Vučić još u februaru mesecu, rekao da ćemo ispuniti sve preporuke ODIHR-a, da ćemo usvojiti sva zakonska rešenja, da će dobiti uslove izbora kakve žele, ali ono što je za nas uvek bitno jeste da, nebitno za uslove, građani Republike Srbije uvek glasaju za rezultate rada i onoga što mogu da vide.

Ovim izmenama i dopunama Zakona mi smo targetirali, odnosno implementirali, adresirali, kako god želite da nazovete, ukupno devet preporuka ODIHR. Tih devet preporuka ODIHR tiču se tri izborna ciklusa koja su se odvijala u našoj zemlji. To su nakon parlamentarnih izbora održanih 2020. godine, potom, nakon parlamentarnih i predsedničkih izbora održanih 2022. godine i potom, na kraju, nakon parlamentarnih izbora održanih 17. decembra 2023. godine. Iz ova tri izborna ciklusa po tri preporuke adresirane iz 2020., 2022., i 2023. nalaze se inkorporirane u ovaj Nacrt izmena i dopuna Zakona o finansiranju političkih aktivnosti. To su preporuka broj 18 iz 2020. godine, koja se odnosi na smanjivanje donacija i objavljivanje finansijskih izveštaja, za šta je zadužena Agencija za sprečavanje korupcije; potom preporuka broj 20, takođe, nastala nakon parlamentarnih izbora iz 2020. godine, koja propisuje sada bolji nadzor i koju će imati Agencija za sprečavanje korupcije i dostavljanje finansijskih izveštaja od strane političkih subjekata, koje sada Agencija za sprečavanje korupcije objavljuje na svom sajtu u formatu koji je čitljiv, vidljiv, koji omogućava svakom zainteresovanom licu da može da ga preuzme i da može da ga pročita; zatim, preporuka broj 21 iz 2020. godine, koja se odnosi na stepenovani sistem sankcija, preko mere upozorenja do pokretanja prekršajnog postupka i na kraju krivičnog postupka ukoliko je zaista došlo do teže zloupotrebe odredaba ovog zakona u smislu finansiranja da li za redovne aktivnosti ili za izborne aktivnosti.

Takođe iz 2022. godine tu je preporuka broj šest, koja je identična preporuci broj 16 iz 2023. godine, gde sada na jasan, bolji način definišemo koja su to treća lica, pod kojim uslovima treća lica učestvuju u izbornoj kampanji, šta je potrebno da se ispuni od zakonskih uslova da bismo određenom trećem licu dali takav status, odnosno šta treba da ispuni fizičko i pravno lice, koje su obaveze prema Agenciji za sprečavanje korupcije i na koji način ta treća lica tada vrše kampanju. Tu je i preporuka broj 16 iz 2022. godine, koja se odnosi na ograničenje troškova izborne kampanja i predviđa zloupotrebu javnih sredstava za kampanju. Preporuka broj 17 iz 2022. predviđa da Agencija zbog prekršaja reaguje po službenoj dužnosti, ko može biti ovlašćeni pokretač postupka prema političkom subjektu ukoliko smatra da je počinio povredu odredaba ovog zakona; pa zatim preporuka broj 13 iz 2023. godine, koja predviđa jednake uslove za korišćenje javnih prostora pod jednakim uslovima za sve učesnike u političkom životu Republike Srbije; preporuka broj 14 iz 2023. godine, koja adresira osnaživanje žena u političkom životu Republike Srbije i predviđa da treba da predvidimo dodatna finansijska sredstva da bismo osnažili učešće žena u političkom životu Republike Srbije.

A, pri tome, hoću samo da napomenem i to da Republika Srbija, pored toga što smo prihvatili ovu preporuku broj 14 iz 2023. godine, koja se odnosi na osnaživanje žena, već dovoljno učinili u tom pogledu jer istraživanja govore da smo prva zemlja u

10/3 AL/MJ

regionu kada je u pitanju učešće žena u političkom životu Srbije, da smo jedanaesta zemlja kada je u pitanju učešće žena u političkom životu, i čak dvadeset prva zemlja na svetskom nivou kada je u pitanju učešće žena, i o tome je govorila na javnom slušanju u Beogradu moja uvažena koleginica Dubravka Filipovski, kada smo govorili o toj preporuci ODIHR koja se tiče osnaživanja i većeg učešća žena u političkom životu u Republici Srbiji.

Za kraj, preporuka broj 15 iz 2023. godine, a koja govori o tome da sada oni politički akteri, znači političke stranke, grupe građana, koalicije koje nemaju svoje predstavnike u Narodnoj skupštini Republike Srbije, Pokrajinskom parlamentu, skupštinama gradova, skupštinama opština imaju pravo na učešće onog prvog dela javnih sredstava, onih 40% koja se odvajaju kada dođe do izbora, a da bez polaganja izbornog jemstva mogu koristiti ta sredstva.

Ono što je takođe bitno jeste da smo mi ove predloge dostavili svim relevantnim političkim činiocima. Znači, kada smo sačinili ove izmene i dopune Zakona, da je ovaj nacrt izmena i dopune Zakona bio poslat svim poslaničkim grupama, da smo poslali i Komisiji za unapređenje izbornog procesa u Republici Srbiji, Republičkoj izbornoj komisiji, delegaciji Evropske unije u Beogradu, Evropskoj komisiji i da smo nakon toga organizovali i četiri javna slušanja u naša četiri najveća grada. Krenuli smo od grada Kragujevca, potom grada Niša, grada Novog Sada i na kraju grada Beograda.

Ono što, takođe, građani treba da znaju da smo u međuvremenu dobili još jedno mišljenje ODIHR koje se ticalo toga da osnažimo položaj žena u političkom životu Republike Srbije i nakon toga smo izmenili ovaj Nacrt izmene i dopune Zakona baš da bismo odvojili dodatna finansijska sredstva, o kojima ću kasnije govoriti, da bi se osnažio položaj žena u javnom, odnosno političkom životu Republike Srbije.

11/1 MV/MP 11.50 – 12.00

Ovih devet preporuka koje smo implementirali kroz ovaj nacrt izmene i dopune zakona nalaze se raspoređeni kroz šest poglavlja izmene i dopune ovog zakona. Kroz poglavlja: izvor i način finansiranja, finansiranje redovnog rada političkih subjekta, finansiranje troškova izborne kampanje, vođenje evidencije i izveštavanje, postupak i odlučivanje u slučaju povrede zakona i na kraju kroz kaznene odredbe.

Krenuću od Poglavlja br. 2 koje govori o izvoru i načinu finansiranja. Tu smo predvideli da zaduživanje za političkog subjekta, bez obzira da li je to u pitanju za njegov redovan rad, za njegove redovne aktivnosti ili je u pitanju politička kampanja, može biti maksimalno do 25% sredstava koje je taj subjekt dobio u toj godini iz javnih izvora. Znači, 25% koje je dobio politički subjekt iz javnih izvora za taj iznos se može zadužiti.

Takođe, ono što smo predvideli ovde jeste da kada je u pitanju njegov redovan rad skratili smo rok u kome politički subjekt mora da vrati ta sredstva. Po važećim odredbama zakona, taj rok je tri godine. Išli smo na kraći rok od dve godine, koji teče od momenta zaključenja ugovora o kreditu ili zajmu. Na ovaj način sa skraćenjem ovog roka mi smo želeli da postignemo to da se spreči prezaduženje političkih subjekata kada je u pitanju njihov redovan rad, odnosno finansiranje za njihove redovne aktivnosti.

Kada je u pitanju izborna kampanja, takođe smo definisali rok i taj rok je 30 dana od proglašenja ukupnih, odnosno konačnih rezultata izbora. Politički subjekt mora da vrati ta sredstva koja je uzeo po osnovu kredita ili zajma.

Takođe, ono što je predviđeno ovim članom jeste da sredstva po kreditu ili zajmu koji je politički subjekt uzeo za redovno finansiranje, znači isključivo sredstva po krediti ili zajmu koje je uzeo za redovno finansiranje ne može koristiti u izbornoj kampanji.

Usluge i dobra iz javnih izvora koje mogu da pruže ustanove i organizacije, sada je striktno definisano odredbama ovog zakona da se daju pod jednakim uslovima za sve političke činioce, bez obzira da li su oni opozicioni ili pozicioni, ukoliko se dobra i usluge daju pod tržišnim uslovima. Sada je odredbama ovog zakona predviđeno da se pod tržišnim uslovima izdaju svima.

Ono što smo intervenisali ovde jeste u tom delu gde smo skratili rokove kada ta ustanova treba da odgovori političkom subjektu da li nešto može da mu dozvoli ili ne može da mu dozvoli, da mu omogući korišćenje javnog dobra i usluge, bez obzira ako je ono predviđeno po tržišnim uslovima, da li po tržišnim uslovima, ili ukoliko nije predviđena naknada za to davanje dobra ili usluge da li može da mu to dobro ili uslugu omogući, da ili ne. Znači, sada ta ustanova mora da odgovori kada su u pitanju izbori u roku od dva dana od dana podnošenja zakona. Znači, jako kratak rok. Kada je u pitanju izborna kampanja, politički subjekt se obrati za korišćenje odgovarajućeg dobra ili usluge, taj imalac javnog dobra ili usluge mora da odgovori u roku od dva dana. Kada nismo u periodu izborne kampanje, kada nisu raspisani izbori, taj rok je nešto duži, razumno, i on je onda pet dana.

Takođe, ono što je bitno, jeste ukoliko odgovor te ustanove bude negativan, odnosno tog imaoca javnog ovlašćenja koje može da pruži javno dobro ili uslugu, on je dužan da navede razloge zašto ne može da političkom subjektu omogući nešto. Da bismo povećali sistem kontrole, predvideli smo da takva ustanova u roku od jednog dana rešenje koje je donele, odnosno odluku koju je donela, bez obzira da li je ona pozitivna ili negativna, mora objaviti na svom veb sajtu i da ta odluka bude vidljiva i jasna svima.

11/2 MV/MP

Davalac priloga, odnosno donacije za političku stranku, ukoliko je privrednik, ukoliko je osnivač, vlasnik, suvlasnik, deoničar, udeličar u privrednom društvu, a privredno društvo da određeni prilog ili donaciju političkoj stranci u jednoj kalendarskoj godini, on kao fizičko lice ne može biti davalac u toj kalendarskoj godini donacije. Na taj način smo želeli da opet stvorimo što više fer uslove svih učesnika koji učestvuju u izbornoj kampanji. Ono što je bitno vezano za preduzeće i za privredna društva koja žele da daju donaciju, odnosno novčana sredstva za finansiranje političke kampanje političkih subjekata, sada taj vlasnik mora da pribavi od nadležnog organa potvrdu da je izmirio svoje obaveze prema javnim prihodima i da u protekle dve godine nije vršio delatnost od opšteg interesa. To je bitno da bi mogao da uplati donaciju političkoj stranci i da da izjavu da u toj kalendarskoj godini drugim političkim strankama, odnosno bilo kojoj drugoj političkoj stranci nije vršio uplatu nikakvih donacija.

Takođe, kroz ovo Poglavlje broj 2: „Izvori i način finansiranja“ targetirali smo one preporuke ODIHR-a, odnosno adresirali, koje se odnose na smanjenje limita za donacije koje mogu dati fizička i pravna lica. Tako sada fizička lica umesto deset prosečnih zarada, kako je po sadašnjem važećem rešenju, sada ne mogu dati više deset prosečnih zarada, maksimalan iznos je pet prosečnih zarada. Kada su u pitanju pravna lica, preduzeća, privredna društva, sada je taj limit do deset prosečnih zarada. Po važećem zakonskom rešenju to je bilo 30 prosečnih zarada. Znači, sada smo smanjili da je to deset prosečnih zarada.

Nakon toga, intervenisali smo u Poglavlju 3 koje se naziva: „Finansiranje redovnog rada političkih subjekata“ i tu smo ubacili novi član 16a koji se odnosi na osnaživanje žena u političkom životu Republike Srbije, tako što smo predvideli za sve one političke stranke, koalicije, grupe građana koje na svojim izbornim listama imaju preko 40% zastupljenosti žena, znate da je SNS uvela onaj zakonski minimum od 40% zastupljenosti žena na inicijativu predsednika Republike, sada opet pojačavamo da one političke stranke, koalicije i grupe građana koje imaju preko 40% žena na svojim izbornim listama osvoje mandate, da li u republičkom parlamentu, pokrajinskom parlamentu, gradskoj skupštini, skupštini opštine, imaju dodatna sredstva iz budžeta u iznosu od 0,0025% budžeta Republike Srbije i da se ta sredstva isplaćuju do desetog u mesecu.

Znači, pored onog iznosa koji se svakako isplaćuje svim onim imaocima mandata, da li je u pitanju Republička skupština, pokrajinska, gradska ili da kažem opštinska, koje je budžetom predviđeno na nekih 0,105% budžeta, mi sada izdvajamo dodatnih 0,0025% budžeta, dodatna sredstva za sve one političke subjekte koji imaju preko 40% žena koje su osvojile mandate i koje se nalaze u svim nivoima skupština, od republičke pa zaključno sa skupštinama opština.

Naravno, ovde želim da naglasim kada su u pitanju koalicije stranaka, znači samo ona stranka u okviru koalicije koja je predložila preko 40% žena i koja je osvojila preko 40% mandata kada su u pitanju žene, ta stranka koalicije ima pravo na ta sredstva. Znači, ne cela koalicija, nego ta stranka u okviru koalicije koja je predložila preko 40% žena koje su osvojile mandate, ona ima pravo da povuče ta dodatna finansijska sredstva koja smo predvideli za dodatno osnaživanje žena u političkom životu Republike Srbije.

Kada je u pitanju Poglavlje broj 4 koje se odnosi na finansiranje troškova izborne kampanje, tu smo takođe delovali kroz više članova ovog poglavlja zakona koje se odnosi na izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih aktivnosti. Ono što je negde od nas bilo zahtevano jeste da vidimo da omogućimo način da svi politički akteri

11/3 MV/MP

u izbornom procesu pod jednakim uslovima i u istom trenutku imaju dostupna finansijska sredstva da bi mogli na što kvalitetniji način da finansiraju svoje političke aktivnosti. Tako da, sada je odredbom ovog zakona predviđeno da ona javna sredstva koja se dodeljuju iz budžeta, onaj prvi deo javnih sredstava od 40%, od budžeta Republike Srbije to je za svaki izborni ciklus nekih 0,07% budžeta Republike Srbije kada su u pitanju parlamentarni izbori, pa sad tih prvih 40% od tog budžeta mogu da koriste sve stranke u roku, odnosno sve proglašene izborne liste u roku od pet dana od dana proglašenja izborne liste.

Znači, kad imamo proglašenu izbornu listu, u roku od pet dana ta sredstva bivaju dostupna svim podnosiocima izbornih lista, kako onih koji imaju obavezu polaganja izbornog jemstva, tako i onih koji nemaju obavezu polaganja izbornog jemstva.

Podsetiću, polaganje izbornog jemstva imaju oni politički činioci, odnosno one proglašene izborne liste koje imaju svoje predstavnike u Narodnoj skupštini Republike Srbije, u Skupštini AP, u gradskim skupštinama, u opštinskim skupštinama. Znači, oni moraju da polože izborno jemstvo u roku od tri dana od dana proglašenja zbirne izborne liste, a prvi deo javnih sredstava koje se daje za finansiranje izborne kampanje od ukupne mase koja se odvaja iz budžeta, prvih 40% te političke stranke, odnosno proglašene izborne liste, imaće ta sredstva na raspolaganju u roku od pet dana od dana proglašenja izborne liste.

12/1 MZ/CG 12.00–12.10

Da bi proglašene izborne liste mogle da koriste i preostala sredstva, ukoliko osvoje mandate i budu zastupljene u Republičkoj skupštini, pokrajinskoj, gradskoj i opštinskoj, ono što je dodatno obaveza propisana ovim zakonom jeste da, pored toga što moraju da osvoje mandate, moraju da podnesu preliminarni izveštaj o troškovima izborne kampanje. Znači, to je sada jako bitno da podnesu preliminarni izveštaj o troškovima izborne kampanje, jer bez podnošenja preliminarnog izveštaja o troškovima izborne kampanje neće moći da dobiju onih preostalih 60% sredstava koja se raspoređuju srazmerno broju osvojenih mandata.

I tu smo intervenisali na taj način što smo sada skratili rok koji se tiče tog preliminarnog izveštaja o troškovima izborne kampanje. Po važećem zakonskom propisu, taj preliminarni izveštaj obuhvatao je period od dana raspisivanja izbora do 15 dana pre dana određenog za glasanje. Mi smo sada taj rok skratili. To je od dana raspisivanja izbora do sedam dana pre dana određenog za glasanje i propisali obavezu za one izborne liste koje učestvuju na izborima da taj izveštaj moraju da podnesu Agenciji u roku od pet dana pre dana održavanja izbora, za ovaj period o kome sam govorio, a da Agencija onda ima rok od dva dana da taj izveštaj javno objavi i da taj izveštaj bude vidljiv i čitljiv svima pre dana održavanja izbora.

Ono takođe što je predviđeno kroz ovo poglavlje govori o tome ko je obavezan da vrati ona javna sredstva koja je uzeo iz budžeta Republike Srbije, a propisuje da su to one izborne liste koje nisu osvojile odgovarajući procenat važećih glasova na izborima. Kada su u pitanju većinske stranke, odnosno većinske liste, to je 1% osvojenih glasova, a kada su u pitanju manjinske liste tu je 0,2% osvojenih glasova.

Takođe, ovde smo kroz članove ovog zakona intervenisali i u smislu donacija i priloga koja fizička, odnosno pravna lica mogu dati političkim organizacijama za finansiranje političke kampanje, odnosno izborne kampanje. Govorio sam o tome da je limit određen tako da je to za fizička lica do pet prosečnih zarada na teritoriji Republike Srbije, da je to za pravna lica do deset prosečnih zarada na teritoriji Republike Srbije. Kada je u pitanju izborna godina, odnosno godina u kojoj se održavaju izbori, bez obzira koliki broj izbornih ciklusa imamo, znači preko tog maksimalnog limitiranog iznosa za fizička lica pet, za pravna lica deset, još 50% od tog maksimalnog iznosa fizička i pravna lica mogu donirati političkoj organizaciji za finansiranje izborne kampanje.

Kada su u pitanju privredna društva koja žele da pomognu političkom subjektu i da pozovu birače da glasaju za ili protiv određene politike ili da daju glas za ili protiv određenim politikama, sada moraju da imaju zaključene ugovore sa političkim subjektom, ukoliko žele da političkom subjektu omoguće da može da koristi njihove prostorije, da pozivaju svoje poslovne partnere da glasaju za ili protiv, da štampaju određene reklamne materijale, moraju da imaju potpisan ugovor sa političkim subjektom.

I ono što je jako bitno, ukoliko vrše određene humanitarne aktivnosti gde poklanjaju određene proizvode, robu, to politička strana ne može da sada oglašava na svom veb-sajtu i na svojim društvenim mrežama. Znači, takav vid predizborne aktivnosti sada je odredbama ovog zakona zabranjen da se oglašava putem veb-sajta ili društvenih mreža političkog subjekta.

Kroz ovo poglavlje smo definisali i šta su to treća lica. Jasno definisano odredbama ovog zakona je da ta treća lica mogu biti jedno fizičko lice ili više fizičkih lica, takođe jedno pravno lice ili više pravnih lica koji vrše pozitivnu ili negativnu kampanju. Pozitivnu, u smislu da pozivaju da se glasa za jednu političku stranku ili više političkih stranaka, odnosno više proglašenih izbornih lista ili

12/2 MZ/CG

da vrše negativnu kampanju, u smislu da pozivaju da se za jednu izbornu listu ili za više izbornih lista ne glasa na izborima. Pri tome, ta njihova davanja koja oni sprovode u cilju političke kampanje, da bi imali status trećeg lica, moraju da pređu 25% prosečne zarade na teritoriji Republike Srbije, da bismo definisali da to treće lice učestvuje u izbornoj kampanji.

Takođe, propisano je da to treće lice mora da otvori poseban račun za finansiranje svog političkog rada, odnosno izbornih aktivnosti, da to mora da prijavi kod Agencije za sprečavanje korupcije, da može da bi sprovodilo izborne aktivnosti uzimati i biti korisnik kredita ili zajma, ali maksimalna sredstva koja može da koristi u toj izbornoj kampanji u jednoj godini su predviđena na iznos od deset prosečnih zarada. Pri tome, znači, može organizovati tribine, skupove, vršiti štampanje propagandnog materijala, da li su to flajeri, bilteni, novine, bilo koja druga vrsta propagandnog materijala, vršiti kampanju na društvenim mrežama, na internetu, na svojim veb-portalima.

I ono što je bitno jeste, kada su u pitanju ti bilteni ili flajeri ili ostala vrsta štampanog materijala koje treće lice može da koristi u cilju promocije, pozitivne ili negativne kampanje, jasno mora stajati definisano negde na tom pamfletu da je to treće lice koje sprovodi izbornu kampanju za određenu političku opciju, znači moramo znati da je to treće lice i ko je izradio taj bilten, odnosno taj štampani materijal.

Takođe, ono što je i obaveza trećih lica jeste da i ona moraju da podnose svoj finansijski izveštaj Agenciji za sprečavanje korupcije i da je i njima ostavljen rok, kao što je ostavljen rok i proglašenim izbornim listama za podnošenje svog finansijskog izveštaja kada su u pitanju treća lica, rok koji je ostavljen njima je rok od deset dana od proglašenja ukupnih, odnosno konačnih rezultata da podnesu izveštaj Agenciji o finansijskim sredstvima koja su ona utrošila u sprovođenje izborne kampanje.

Vrlo jasno stavljeno kroz jedan od stavova članova koji se tiču trećih lica je da treća lica ne mogu u svoje ime a za račun političkog subjekta zaključivati finansijske ugovore da bi na taj način pružala dodatna finansijska sredstva političkom subjektu, odnosno prebacivala mu novčana sredstva i na taj način izvrgavala sve one odredbe koje se tiču finansiranja političkih subjekata u toku izborne kampanje, znači decidirano zabranjeno je da treća lica mogu zaključivati ugovore u svoje ime a za račun trećih lica, već isključivo samo u svoje ime i za svoj račun, u cilju sprovođenja političke kampanje.

Takođe, kroz ovo poglavlje smo i ograničili troškove vezano za izborne kampanje, stavili smo određene limite, kako su tražili iz Međunarodne posmatračke misije ODIHR-a. Pri tome smo te limite usaglašavali. U prvoj verziji izmena i dopuna ovog zakona, odnosno nacrtu izmena i dopuna ovog zakona, postavili smo jedne limite, nakon konsultacija sa političkim činiocima i Međunarodnom posmatračkom misijom ODIHR-a mi smo te limite smanjili i sada su ti limiti za parlamentarne izbore i prvi krug predsedničkih izbora definisani na šest miliona, u dinarskoj protivvrednosti, kada su u pitanju pokrajinski izbori, oni su definisani na milion i po evra, u dinarskoj protivvrednosti, kada su u pitanju izbori za gradske skupštine to je milion evra, u dinarskoj protivvrednosti, kada su u pitanju izbori za opštinske skupštine to je 400.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti i kada postoji drugi krug predsedničkih izbora to je sedam miliona evra, u dinarskoj protivvrednosti.

12/3 MZ/CG

I ovde samo želim da naglasim, da ne dođe do zabune, da se ne pomisli da je to sad šest miliona plus sedam miliona, pa je onda tu 13 miliona za predsedničke izbore, ne. U prvom krugu predsedničkih izbora maksimalan iznos je do šest miliona evra, u dinarskoj protivvrednosti, i ako imamo drugi krug predsedničkih izbora dodatno još jedan milion evra, odnosno do maksimalnog iznosa od sedam miliona evra, u dinarskoj protivvrednosti, za drugi krug predsedničkih izbora.

Govorio sam malopre, ali svakako to tangira i ove, da kažem, članove kroz ovo poglavlje – izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, da oni politički subjekti, odnosno one izborne liste koje imaju obavezu da polažu izborno jemstvo, to moraju učiniti u roku od tri dana od dana proglašenja zbirne izborne liste i da ukoliko ne osvoje odgovarajući broj glasova, a to je za većinske izborne liste 1% važećih glasova, za manjinske liste 0,2% važećih glasova, moraju da vrate ta sredstva u roku od 30 dana od proglašenja konačnih, odnosno ukupnih rezultata izbora.

Kroz Poglavlje 5 – Vođenje evidencije i izveštavanje, intervenisali smo tako što smo sada propisali da Agencija za sprečavanje korupcije mora da dostavlja izveštaj, odnosno mora da kreira izveštaj i u digitalnom i u štampanom obliku, da bi taj izveštaj bio dostupan svima. Takođe, onde gde smo želeli da pojačamo kontrolu političkih subjekata jeste što smo ih sada obavezali da moraju da podnesu svoj finansijski izveštaj svakog 30. aprila u tekućoj godini za prethodnu godinu i da taj izveštaj koji podnose politički subjekti mora da ima i mišljenje ovlašćenog revizora sa licencom, vezano za finansijski izveštaj i rad tog političkog subjekta.

Takođe, onde što smo ovlastili Agenciju, pojačali, tačnije, njeno ovlašćenje, jeste da sada može da prati knjigovodstvenu evidenciju, pored ovih finansijskih izveštaja iz banaka, na koje je, inače, imala pravo i pre da ih uzima, znači, sada pojačano vezano i za knjigovodstvenu evidenciju, da bi se na potpun način utvrdila sva finansijska sredstva koja je jedan politički subjekt koristio, od koga je dobio ta sredstva, da li su ta sredstva iz javnih ili privatnih izvora i na koji način je namenio, odnosno utrošio ta dobijena sredstva.

13/1 MT/VZ 12.10 – 12.20

Takođe, kroz ovo poglavlje govorimo i o tome da smo smanjili, odnosno da smo skratili rokove za podnošenje preliminarnog izveštaja i da taj sad period obuhvata preliminarni izveštaj i finansiranje izborne kampanje je od momenta raspisivanje izbora do sedam dana pre održavanja izbora i da je politički subjekt, odnosno proglašena izborna lista u obavezi da taj izveštaj dostavi Agenciji u roku od pet dana pre dana od održavanja izbora.

Takođe, ono što smo propisali kroz ovo poglavlje jeste da svako davanja fizičkog ili pravnog lica kroz donaciju političkoj stranci, političkom subjektu, koaliciji, grupi građana koja prelazi 50% od onih limita koje smo utvrdili, a to je za fizička lica pet, a za pravna lica deset, sada Agencija o tim davanjima obaveštava poresku upravu, da bi poreska uprava napravila svoj plan kontrole i da bi mogla da iskontroliše ta fizička i pravna lica, u smislu da li je sva urađeno po zakonu i da li nije došlo eventualno do neke zloupotrebe zakona, u smislu finansiranja političkih subjekata, odnosno aktera na izborima.

Kroz poglavlje šest delovali smo vezano za postupak odlučivanja u slučaju povrede zakona. Tu smo delovali na taj način što smo sada skratili rokove, i to je bila jedna, da kažemo, od isto osnovnih preporuka ODHIR-a, da Agencija za sprečavanje korupcije ima kraće rokove kada je u pitanju reagovanje, a vezano je za izborni proces, za izborni postupak, jer su smatrali da ukoliko Agencija reaguje nakon okončanja izbora, odnosno nakon dana za glasanje da se tu gubi na poštovanju zakonskih odredbi. Tako da smo sada i tu decidirano propisali kraće rokove. Za, recimo, redovan postupak u koliko neko podnese prijavu protiv političkog subjekta, sada smo to definisali da to može biti fizičko ili pravno lice i da to može biti ovlašćeni predstavnik proglašene izborne liste. A, recimo nije izborni postupak u toku, nisu izbori, nego imamo redovne političke aktivnosti, onda Agencija ima 15 dana da obavesti subjekat protiv koga je podneta prijava. Taj politički subjekt, sa druge strane, ima rok od osam dana da se izjasni na navode iz prijave, da li su ti navodi tačni, da predloži svoje dokaze kojima opovrgava, kojima osporava te navode u prijavi.

Sa druge strane, kada Agenciji stigne taj odgovor Agencija ima rok od 15 dana da donese odluku. Agencija može doneti odluku, rešenje kojim može da izrekne meru upozorenje ili da pokrene prekršajni postupak ili eventualno krivični postupak.

Ono što je bitno, a vezano je za izbornu kampanju, da smo išli na to da skratimo te rokove, jeste da kada Agenciji stigne prijava ili Agencija po službenoj dužnosti pokrene postupak protiv odgovarajućeg političkog subjekata za kog smatra da je počinio povredu odredaba ovog zakona ili za koga dobije prijavu od ovlašćenog predlagača da je povredio ovaj zakon, Agencija ga obaveštava u roku od 24 časa od momenta kada je zaprimila prijavu. Taj politički subjekat ima rok od tri dana da odgovori na navode iz te prijave, iznese svoje dokaze, a Agencija ima rok onda, kada joj stigne taj odgovor, rok od tri dana da donese svoje rešenje i svoju odluku. Nakon toga, ukoliko podnosilac prijave nije zadovoljan rešenjem koje je donela Agencija može da pokrene postupak pred Upravnim sudom. I sada Agencija ima rok od 24 sata da sve spise predmeta dostavi Upravnom sudu, a Upravni sud opet, takođe, jedan kratak rok od 72 sata da donese odluku na to rešenje kojim, da kažem, stranka koja je pokrenula prijavu, ako je donela Agencija za sprečavanje korupcije, nije zadovoljna. Na taj način mi smo apsolutno ispoštovali da u toku izbornog procesa, kada je odlučivanje Agencije, treba da budu kraći rokovi.

13/2 MT/VZ

Ono što Agencija može doneti od svojih odluka jeste mera upozorenje kojom nalaže političkom subjektu da otkloni nedostatke koje je uočila. Ukoliko te povrede i ti nedostaci nisu toliko bitni da čine povredu ovog zakona, ukoliko taj politički subjekt to ne otkloni u roku od godinu dana, ne otkloni te nedostatke, pardon, ne u roku od godinu dana, nego ukoliko ne otkloni u roku koji je odredila Agencija, Agencija će pokrenuti prekršajni postupak, a ukoliko istu povredu počini u roku od godinu dana, Agencija će onda pokrenuti prekršajni postupak.

Takođe, izmenama, kroz izmene odeljka koji se odnosi na kaznene odredbe delovali smo tako da ukoliko Agencija po službenoj dužnosti ili na osnovu prijave ovlašćenih lica koji mogu podneti prijavu protiv političkog subjekta utvrdi da je politički subjekt trošio sredstva suprotno odredbama ovog zakona ili pribavljao sredstva suprotno odredbama ovog zakona može pokrenuti krivični postupak protiv političkog subjekta i tada Agencija obaveštava nadležno ministarstvo koje je zaduženo za isplaćivanje javnih sredstava da obustavi isplatu tih sredstava dok sud ne donese pravnosnažnu sudsku odluku po tom krivičnom postupku.

Takođe, predviđena je i kazna za odgovorno lice u okviru pravnih lica koja mogu da budu pružaoci javnih usluga i dobara ukoliko prekrše odredbu ovog zakona da to odgovorno lice može biti kažnjeno kaznom od 50 do 150 hiljada dinara.

Na ovaj način smo mi bukvalno inkorporirali sve ono što je bitno da bi se izborni proces u Republici Srbiji i preporuke ODIHR-a koje su se ticale, da kažem, omogućavanja jednakih uslova za sve ispunili. I kada su nam neki govorili pre nekih mesec i po dana da nismo spremni da usvojimo Zakon o finansiranju političkih aktivnosti mi smo i tada ovde jasno govorili da smo spremni da to uradimo, da imamo komunikaciju sa ODIHR-om, da gledamo da nađemo najbolje rešenje. To smo činili i sada. Ništa nismo krili. Imali smo, da kažem, javna slušanja u četiri grada. Negde su učestvovale kolege iz nevladinog sektora, civilnog društva, opozicionih političkih grupacija, negde se nisu ni pojavili, ali svakako pokazali smo spremnost. I, nakon novog revidiranog mišljenja ODIHR-a koje se ticalo osnaživanja žena kao jedne od glavnih, suštinskih preporuka da još više pojačamo ulogu žena u javnom, odnosno političkom životu Republike Srbije bili smo spremni i to da izmenimo i da to učinimo.

Tako da, što se SNS tiče, baš upravo kao što je rekao predsednik Aleksandar Vučić, mi smo tu da ispunimo sve ono što je ODIHR rekao. Ispunićemo sve, promenićemo izborno zakonodavstvo, a na izborima će ljudi glasati za ono što su naša dela i za ono što su naši rezultati.

Na samom kraju želim da se osvrnem. A, kad već govorim o delima i rezultatima SNS pod vođstvom Aleksandra Vučića jedan opozicioni lider je u prošlom zasedanju rekao kako građani ili gledaju ili ne gledaju ovu Skupštini, razumeju ili ne razumeju. Mi ovde donosimo neke zakone, to neko prati, neko ne prati. Pusti TV prenos, gleda, ne gleda i, eto, to prolazi tako. I, možda negde delimično možemo i da se složimo da neki broj ljudi koji posmatra skupštinska zasedanja možda im nisu jasne sve odluke koje donosimo, svi ovi procenti, brojevi, koliko je to u parama, ali kada izađu napolje, kada izađu na ulicu pa kada vide Moravski koridor, pa kada vide Opštu bolnicu u Kruševcu, Kovid bolnicu, pa kada vide bolnicu u Beogradu, pa kada vide Klinički centar, pa kada znaju da će sad u Vojvodini graditi onaj auto-put koji se zove „Smajli“, kada to mogu da vide, kada vide da će se graditi krak auto-puta ka Jarinju, kada vide da će se graditi krak auto-puta ka Crnoj Gori, kada vide sve one škole, fabrike i bolnice koje smo izgradili, e to je ono što građani Republike Srbije prepoznaju. I zato im nije potrebna ni Skupština, ni zakoni, nego kada pogledaju u svoj novčanik, kada vide koliko

13/3 MT/VZ

im je bolji standard, kada vide šta predsednik radi da im penzije i plate budu veće, da im život bude što lagodniji u jednom suludom vremenu, u vremenu svetskih kriza, to je politika za koju građani Republike Srbije glasaju i to je ono zašto oni veruju predsedniku Republike Aleksandru Vučiću.

Hvala.

Hvala vam.
Prelazimo sada na izvestioce nadležnih odbora.
Reč ima Elvira Kovač.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvažena predsednice, predsedništvo, uvaženi članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, u ime Odbora za evropske integracije moram da naglasim da je značajno podvući to o čemu je uvažena predsednica govorila prošle nedelje u Briselu, da je Narodna skupština Republike Srbije u ovoj godini do sada donela 23 zakona koji se tiču našeg evropskog puta. Zapravo, 14 zakona koji se tiču usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, pet izmena i dopuna zakona iz ovog seta pravosudnih, sve u skladu sa preporukama Venecijanske komisije, i četiri izborna zakona, koje smo usvojili negde krajem maja.

Zapravo, ove reforme koje su izuzetno značajne iz ugla naših evropskih integracija nastavljamo time što na dnevnom redu ove tekuće sednice, između ostalog, imamo, peti je, taj izborni zakon koji se tiče preporuka ODIHR-a. Dakle, Predlog zakona o finansiranju političkih aktivnosti i Autentično tumačenje koje se tiče izbora članova Saveta REM-a. Ali, svakako se mi ocenjujemo i na osnovu toga kako ispunjavamo naše obaveze iz tzv. 23 i 24. Dakle, iz pregovaračkih poglavlja.

14/1 GD/LjL 12.20 – 12.30

Stoga je značajno da naglasim upravo to o čemu je ministar unutrašnjih poslova govorio, dakle, pored svega ovoga, jer najviše se bavimo ovom temom a sve u nadi da ćemo konačno otvoriti klaster 3, mi od kada je formiran operativni tim se trudimo da ubrzamo i da se zaista držimo, s jedne strane, nacionalnog programa i plana za usklađivanje, a sa druge strane da ispunimo naše obaveze iz reformske agende, a svakako i da primenimo preporuke iz izveštaja Evropske komisije.

Dakle, Predlog zakona o oružju i municiji, koji smo na dnevnom redu Odbora za evropske integracije imali u petak, 3. jula prošle godine, je dobio pozitivno mišljenje Evropske komisije. Bila je intenzivna saradnja sa njima. Naravno, on je predložen po hitnoj proceduri, ali ipak su ispoštovane sve zakonske i proceduralne obaveze, a značajno je, pošto se u njemu u potpunosti transponuje direktiva Evropskog parlamenta i Saveta.

Čuli smo detaljno izlaganje uvaženog ministra da u aktuelnom zakonu iz 2015. godine, to takođe, ali u međuvremenu su izmenjene direktive, a zapravo je opšti cilj bezbednost naših građana, a ne smemo nikako da zaboravimo i tragedije koje su nam se desile. Dakle, čuli smo objašnjenje, ali iz ugla Odbora za evropske integracije, ispunjenje NPAA je na vreme i, naravno, ispunjenje naše obaveze iz reformske agende, a značajno je naglasiti da je iz klastera 1, dakle, najznačajnije je, pored 23 i poglavlje 24.

Drugi Predlog zakona o kome smo takođe raspravljali na sednici Odbora za evropske integracije, jutros, pošto je stigao po hitnoj proceduri i malo kasno, je Predlog zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, koji je takođe resorna ministarka obrazlagala. Ovo smo takođe na vreme ispunili obavezu iz NPAA, čak je planirano malo kasnije. Moram da naglasim izuzetnu zahvalnost pomoćnici ministra koja je to izuzetno stručno nama iznela. Dakle, direktiva iz 2010. koja se prenosi, ovo je izuzetno obiman i veliki zakon.

Moramo da naglasimo da je usklađenost delimična, ali da je negde oko 93% i delimično smo usklađeni samo zbog toga što po zakonu stoje određene obaveze donošenja podzakonskih akata. Dakle, ovaj predlog zakona se tiče poglavlja 27, klastera 4 i zahvaljujem se još jednom predstavniku ministarstva i samoj ministarki i pomoćnici koji su nam predložili.

Sve ove reforme radimo, naravno, zbog naših građana, ali nije manje bitno da nam pomažu da napredujemo na putu ka EU, a nadamo se da će sve to biti valorizovano i u vidu otvaranja klastera. Zahvaljujem na pažnji.

Hvala.
Reč ima Uglješa Mrdić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice Narodne skupštine.

Održali smo 25. sednicu Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Na sednici smo razmatrali Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koji je podnela Vlada, 19. juna, u načelu. Na sednici je zakon obrazložio pomoćnik ministra pravde, gospodin Jovan Ćosić, u ime Ministarstva pravde. Odbor je predložio Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakona, koji je podnela Vlada.

Na sednici je rečeno da se izmenama Krivičnog zakonika uređuje oblast koja se tiče višestrukog povrata, koja se sada precizira uvođenjem termina "specijalnog povrata". Obrazloženo je takođe da razlozi za donošenje zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakona proizilaze iz potrebe za daljim unapređenjem krivično-pravnog sistema Republike Srbije i usklađivanjem sa obavezama koje proističu iz međunarodnih konvencija koje je Republika Srbija ratifikovala.

14/2 GD/LjL

Jedan od razloga za donošenje ovog zakona je potreba usklađivanja Krivičnog zakonika sa odredbama konvencija Saveta Evrope o pranju, traženju, zapleni i oduzimanju prihoda stečenih kriminalom i o finansiranju terorizma. Izmene se predlažu na osnovu preporuka konferencije država ugovornica, tela nadležnog za unapređenje sprovođenja ove konvencije.

Pored navedenog, Krivični zakonik je potrebno i uskladiti sa odredbama Protokola protiv nezakonite proizvodnje i prometa vatrenim oružjem, njegovim delovima, sklopovima i municijom, kojim se dopunjava Konvencija UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, koji je Republika Srbija kao pravni sledbenik Državne zajednice Srbija i Crna Gora ratifikovala još 2005. godine.

Na sednici je bilo rasprave zbog stavova pojedinih poslanika iz redova blokaderske opozicije, gde smo imali kritike zašto su povećane kazne i zašto se kažnjavaju ljudi zbog nedozvoljenog držanja i nošenja vatrenog oružja, municije i eksplozivnih materija, onda zbog čega će biti kažnjeni ljudi zbog nedozvoljene proizvodnje vatrenog oružja, municije i eksplozivnih materija i zbog čega će se oštrije kažnjavati građani zbog nedozvoljenog prometa i krijumčarenja vatrenog oružja, municije i eksplozivnih materija, kao i zbog neovlašćenog ispitivanja žigosanja i obeležavanja oružja, naprava ili municije.

Svakom dobronamernom je sasvim jasno da su ove izmene Krivičnog zakonika dobre i da je, naravno, dobro da su pooštrene kazne ako neko ima nedozvoljeno u svom posedu vatreno oružje, municiju i eksplozivne materije. Naravno da je nedozvoljeno da neko proizvodi vatreno oružje, municiju i eksplozivne materije ili isto oružje da prometuje.

Međutim, pojedini poslanici iz redova blokaderske opozicije su krenuli na sednici Odbora da opet iznose neistine i razne laži o zvučnom topu i da brane svoga lidera koji je, kao što znate, na najgori mogući način uvredio novinarke, voditelje i gošće jedne televizije sa nacionalnom frekvencijom tako što ih je nazvao najgorim mogućim imenima, ali, dobro, neka građani Srbije znaju da smo i na sednici Odbora za pravosuđe imali prilike da čujemo i kritike zakona zato što štite svoga lidera i zato što su očigledno pogođeni time što će oni građani koji budu imali nelegalno u svom posedu oružje, municiju i eksplozivne razne materije, da će krivično odgovarati.

Inače, na sednici je takođe istaknuto da je sasvim dobro što će za nedozvoljeno držanje i nošenje vatrenog oružja, municije i eksplozivnih materija biti pooštrene kazne. Dakle, ko neovlašćeno drži vatreno oružje, njegove delove, municiju i eksplozivne materije, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom, što smatramo da je sasvim dobro i što smatramo da je to u interesu i krivične sigurnosti građana i poštovanja Ustava, ali i što se tiče bezbednosti svih građana. Jer, SNS, predvođena svojim predsednikom Milošem Vučevićem i, naravno, poštujući politiku predsednika Srbije Aleksandra Vučića, nama je na prvom mestu upravo ovo što smo istakli na sednici Odbora za pravosuđe, mi iz vladajuće koalicije, a to je interes građana i bezbednost građana na prvom mestu.

Poštovani građani, uvek će nam bezbednost i interes građana Srbije biti na prvom mestu. Zahvaljujem.

Hvala vam.
Reč ima Aleksandar Marković. Izvolite.
14/3 GD/LjL

Zahvaljujem.

Uvažena predsednice, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, među svim ostalim izuzetno važnim predlozima koji su danas na dnevnom redu, našao se i ništa manje važan Predlog zakona o potvrđivanju Opcionog protokola uz Konvenciju UN o pravima deteta.

Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Narodne skupštine je na današnjoj sednici, na kojoj nije bio prisutan niko, niti jedan član iz redova opozicije, razmatrao Predlog zakona o potvrđivanju Opcionog protokola uz Konvenciju UN o pravima deteta.

Zašto naglašavam ovo, predsedavajuća? Zato da bi građani Srbije imali prilike da vide to licemerje na delu, jer, puna su im usta ljudskih prava i prava deteta i prava roditelja itd, a posebno se to odnosi na ovaj "ljudskopravaški" deo opozicije, a onda ne nađu za shodno da dođu na sednicu Odbora na kojoj se usvaja ovakav Predlog zakona. Ali, dobro, to govori o njima.

Upravo ovaj protokol, dame i gospodo, pruža dodatnu pravnu sigurnost deci u slučaju kršenja njihovih prava.

15/1 TĐ/IR 12.30 – 12.40

Upravo ovaj protokol, dame i gospodo, pruža dodatnu pravnu sigurnost deci u slučaju kršenja njihovih prava. On za cilj ima da deci pruži mogućnost da se lično ili preko zastupnika pritužbom obrate Komitetu za prava deteta UN. U slučaju da postoji povreda prava Komitet donosi preporuke kojima ukazuje državama na kršenja prava i mere koje treba preduzeti da bi se to otklonilo.

Ovaj mehanizam, iako ne podrazumeva obaveznost odluka, svakako doprinosi, da kažem, odgovornosti država, većem poštovanju Konvencije UN i, pre svega, većoj zaštiti dečijih prava. Srbija se zalaže za poštovanje međunarodnog prava i Povelje UN i to je između ostalog jedan od ključnih stubova, ako želite, i naše spoljne politike. Zato je važno da potvrdimo ovaj protokol, a posebno iz razloga što je u ovom slučaju reč o deci. I ovo nije jedini protokol u sistemu UN koji je Srbija prihvatila. Podsetio bih da smo dosada potvrdili niz opcionih protokola uz druge konvencije UN, kao što su eliminacija svih oblika diskriminacija žena, osoba sa invaliditetom itd., itd.

Dame i gospodo, u prethodnom periodu u Srbiji se dosta radilo na unapređenju položaja dece, kao i roditelja. Podsetio bih na konstantno povećanje finansijske podrške za rođenje deteta, odnosno roditeljskog dečijeg dodatka, kao jednokratne pomoći za nabavku opreme za decu. Takođe, obezbeđena je pomoć samohranim roditeljima kroz Alimentacioni fond. Sprovode se afirmativne mere radi većeg pristupa obrazovanju za decu iz ranjivih društvenih grupa. Uvedene su subvencije za majke pri kupovini prve nekretnine i tako dalje, kao i čitav niz drugih mera o kojima smo neretko ovde govorili.

Mi i na ovoj sednici imamo, između ostalog, veoma važan zakon koji ima za cilj i rešavanje problema sa kojima se susreću roditelji, deca sa telesnim ili intelektualnim poteškoćama, a koji zbog svih ovih razloga nisu u mogućnosti da se radno angažuju i da ostvare pravo na penziju. Tu, naravno, mislim na Predlog zakona o roditeljima-negovateljima i negovateljima.

Dame i gospodo, sve ovo govori da je Srbija danas država koja daleko više brine i o deci, i o porodici, i o ljudskim pravima, i o socijalno ugroženim grupama, takoreći o svim ranjivim kategorijama.

Iskoristio bih priliku i da napomenem najavljeni paket pomoći svim kategorijama penzionera, korisnicima socijalne pomoći, korisnicima dečijeg dodatka, borcima, kao posebno osetljivoj kategoriji, a koju je pre nekoliko dana najavio i predsednik države Aleksandar Vučić.

Dakle, sve ovo govori da za razliku od bivšeg režima koji se, da kažem, samo deklarativno zalagao i samo deklarativno bavio ovim temama, mi svakodnevno, konstantno na dnevnom nivou delujemo i na dnevnom nivou radimo na tome da Srbija postane zaista uspešna uređena i moderna država na zadovoljstvo svih građana. I zato predlažem da Narodna skupština u danu za glasanje prihvati ovaj predlog zakona. Zahvaljujem.