Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.
Izvolite.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, na današnjoj sednici Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava razmatrao je Predlog zakona o finansiranju političkih aktivnosti, koji je podneo moj uvaženi kolega Petrašinović.

Predlogom zakona određeni su limiti, koliko mogu pravna lica, fizička lica da učestvuju u donacijama i prilozima za finansiranje političkih aktivnosti, izbornih kampanja, određeni su limiti koliko mogu da budu zaduženja političkih

15/2 TĐ/IR

stranaka i drugih učesnika u izbornim procesima kod banaka, kao i rokovi koji su određeni sada zakonom, a i želje da se izbegne prezaduženost političkih stranaka, što smo imali prilike u prethodnom periodu da vidimo da su čak i oni koji su otkupljivali dug određenih političkih stranaka postojali formalni vlasnici tih istih političkih stranaka. Tu pre svega mislim na DS.

Međutim, ono što mene brine kao narodnog poslanika i što ne znam da li je moguće napisati zakon koji to može da spreči jeste finansiranje političkih aktivnosti i određenih nevladinih organizacija. U našem zakonu o finansiranju političkih aktivnosti zabranjeno je finansiranje iz inostranstva. Moj uvaženi kolega Milenko Jovanov je čak i čitao koje određene nevladine organizacije dobijaju sredstva iz stranih ambasada i fondacija i ta ista sredstva preusmeravaju u političke aktivnosti da bi, gle čuda, isti ti koji su finansirani iz stranih ambasada nama čitali koliko sredstava dobija SNS iz budžeta. Razlika je velika, gospodo. To što dobija SNS je predviđeno zakonom i nije zabranjeno. Ovo jeste.

Svedoci smo i svi da u proteklih 18 meseci jedan dobar deo finansiranja blokaderskog ludila po Srbiji potiče iz stranih izvora, pa sam sasvim siguran da će u predstojećoj izbornoj kampanji da se nastavi sa tom praksom, da će pojedini učesnici, tzv. studenti, tzv. rektora političar Đokić, da učestvuju u političkim procesima u Srbiji sa novcem iz inostranstva. Ako se čovek iole malo ozbiljno zamisli, to znači da stranci učestvuju u političkim procesima u Srbiji, što je nedozvoljeno.

Težište kontrole rada i sprovođenja Zakona o finansiranju političkih aktivnosti je na Agenciji za sprečavanje korupcije. Da li ona ima resursa da tako nešto uradi? Videćemo. Međutim, postoji još jedna stvar na kojoj ćemo da insistiramo kao Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, a to je da po našem zakonu naša Državna revizorska institucija ima pravo da vrši reviziju poslovanja nevladinih organizacija koje se finansiraju iz inostranstva. Pa bar da znamo ko to sve finansira političke procese u Srbiji kroz CEPRIS, kroz ProGlas, kroz CRTA, kroz KRIK, jer jedno je davanje određenog stava na primenu nekog zakona, a sasvim drugo je otvoreno stavljanje, kao političara, na stranu neke izborne liste.

I pored toga, i pored svog novca koji je dosada potrošen u Srbiji na finansiranje političkog projekta blokadersko ludilo, ja sam siguran da će na predstojećim izborima, koji će se desiti za nekoliko meseci, opet da pobedi Srbija, jer nikakav novac koji vama stiže iz inostranstva ne može da pomogne da pobedite one koji vole Srbiju.

Hvala vam.
Reč sada ima ispred Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, narodni poslanik prof. dr Marko Atlagić.
Izvolite.

Poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani sportisti Srbije, Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo na sednici održanoj 30. juna ove godine razmatrao je Predlog zakona o pravnom položaju međunarodnih sportskih saveza sa sedištem u Republici Srbiji, u načelu. Odbor je odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o pravnom položaju međunarodnih sportskih saveza sa sedištem u Republici Srbiji. Odbor je posebno imao u vidu da je ovim predlogom zakona ustanovljen sistem kojim se omogućava međunarodni sportskim savezima da bez prekida pravnog

15/3 TĐ/IR

kontinuiteta presele svoja sedišta u Republiku Srbiju. Isto tako, ovim predlogom zakona afirmiše se i novo osnivanje međunarodnih sportskih saveza na teritoriji Republike Srbije, naravno, ukoliko je to od posebnog značaja za Republiku Srbiju, a imajući u vidu da su upravo ti nedostaci i njihovo rešavanje naišli na potpuni konsenzus.

16/1 AL/MJ 12.40 – 12.50

Prilikom rada na Predlogu strategije razvoja sporta u Republici Srbiji za period 2026-2035. godine konstatovano je da je po prioritetu potrebno otvoriti tu mogućnost i stvoriti zakonski okvir, jer postoji, naglašavam zainteresovanost nekoliko važnih, postojećih međunarodnih sportskih saveza koji bi želeli da presele sedište u Republiku Srbiju, te nekoliko saveza koji imaju intenciju da posluju na teritoriji Republike Srbije.

Inače, Predlog zakona ima višestruki značaj, ne samo za sistem sporta Republike Srbije, nego i za razvoj međunarodnog značaja Republike Srbije, kao i unapređenje privredne i turističke aktivnosti u Republici Srbiji.

Dame i gospodo, pored ovog predloga zakona, Odbor je na istoj sednici predložio Narodnoj skupštini da prihvati i Predlog zakona o izmenama Zakona o sprečavanju dopinga u sportu zato što ovim predlogom zakona obezbeđujemo usklađenost sa Svetskim antidoping kodeksom na taj način Republike Srbije ispunjava preuzete međunarodne obaveze i sprečava nastupanje posledica po naše sportiste i sistem srpskog sporta.

Pozivam vas, uvaženi narodni poslanici, bez obzira na stranačko opredeljenje da podržite i u danu za glasanje izglasate ova dva zakona, jer će oni zasigurno uveliko doprineti ubrzanoj modernizaciji srpskog sporta kao segmenta ubrzane modernizacije Republike Srbije, koju sprovodite vi, poštovani građani, zajedno sa Vladom Republike Srbije, a motor ubrzane modernizacije Srbije je naš predsednik Aleksadar Vučić.

Pozivam i vas, gospodo blokaderi iz opozicionih klupa, da podržite državnu politiku Srbije, a to je politika mira, politika bezbednosti, politika ubrzane modernizacije i robotizacije Republike Srbije, politika evropskih vrednosti, politika saradnje sa istokom i zapadom i tradicionalnim prijateljima, politika vojne neutralnosti. To nije put ni istoka ni zapada, to je naš slobodarski, srpski put u budućnost koji je trasirao naš predsednik Vučić, jer predsednik Vučić dobro zna da se kući ne stiže tuđim putem, nego uvek i samo svojim putem.

Danas je, zapamtite, Aleksandar Vučić jedini slobodni vladar u Evropi, a Srbija jedina slobodna zemlja u Evropi. Živeo jedini slobodni vladar u Evropi Aleksandar Vučić. Živela slobodna i ujedinjena Srbija, jedina slobodna država u Evropi. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima Milica Nikolić.
Izvolite.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmatrao je predložene akte koji se nalaze na dnevnom redu današnje sednice i ocenio da su svi u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom naše zemlje.

Izuzetno važni predlozi našli su se juče pred Odborom, a danas, evo, i pred svima nama – od izmena Krivičnog zakonika; zatim zakona o oružju i municiji, kojim se pooštrava režim nabavke i držanja oružja, a koji je, naravno, usklađen sa našim krivično-pravnim sistemom i čijim usvajanjima, ne samo da se postiže usklađenost da domaćim propisima, nego se postiže i usklađenost naših sa propisima Evropske unije i ispunjenje preuzetih obaveza iz pristupnog procesa; kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, koji je takođe jedna od obaveza iz procesa pristupanja naše zemlje Evropskoj uniji, odnosno iz preporuka ODIHR-a.

16/2 AL/MJ

Osim što je to obaveza za nas kao državu ovo je još jedan, pa može se reći, jasan pokazatelj koji govori da smo mi uradili sve što se tiče, odnosno kada su u pitanju izborni uslovi, jer na izborima se, i sada je svima to jasno, pobeđuje ukoliko imate glasove naroda, a ukoliko nemate glasove naroda, a nemate ni mrvu obraza i dostojanstva da poraze na izborima, kažem, ukoliko nemate glasove naroda, prihvatite i da čestitate pobedu, onda opravdanje za to nalazite u izbornim uslovima.

A da bi imali glasove naroda potrebno je da imate politiku, plan i program i potrebno je da svakodnevno brinete o svim građanima Srbije i to isključio i jedino radi predsednik Aleksandar Vučić, pa je i pored najavljenog uvećanja jednokratnog uvećanja penzija na jesen, pored smanjenja cene lekova, predsednik Vučić jasno i nedvosmisleno je podržao inicijativu za zakon roditelj-negovatelj, koji je podnela Vlada, a koji se našao takođe juče pred Odborom, a danas ovde pred svima nama.

A kada brinete o građanima, onda ne idete u Brisel da tražite da vas neko tamo dovede na vlast ovde, onda ne idete u Brisel da tražite da se zabrani ime vašeg političkog protivnika koga ne možete da pobedite, onda idete u Brisel da predstavite rezultate naše zemlje iz reformskog procesa i da ih podsetite na ono što je svima jasno – da takve rezultate nemaju ni mnoge članice Evropske unije. Baš onako kako to rade ljudi iz Srpske napredne stranke, a zatim ponosni na svoju zemlju poručite i tamo i ovde, ali i na svakom drugom mestu da Srbija pobeđuje. Hvala.

Hvala.
Poslednji prijavljeni kao izvestilac nadležnih odbora, Hadži Milorad Stošić.
Izvolite.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvaženi članovi Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva na sednici održanoj danas, 6. jula 2026. godine, razmotrio je Predlog zakona o roditeljima-negovateljima i negovateljima, koji je podnela Vlada u načelu. Odbor predlaže da se u danu za glasanje podrži ovaj zakon od svih narodnih poslanika i narodnih poslanici opozicije i pozicije.

Kao predsednik Odbora hoću da kažem da ovaj predlog zakona nosi posebnu težinu. Predlog zakona o roditeljima-negovateljima i negovateljima, kojim se po prvi put u pravnom sistemu Republike Srbije uređuje ova oblast, zasnovan je na pravu i dužnosti roditelja da podižu svoju decu, kao i pravu deteta da uživa ljudska prava primenom svom uzrastu i duševnoj zrelosti i pravu deteta na posebnu zaštitu, koja se pruža deci koja su ometena u psihičkom i fizičkom razvoju, kao i na pravu građana da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki i da je zabranjena svaka diskriminacija neposredna ili posredna po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu psiho-fizičkoj i fizičkog invaliditeta, kao i na pravu na uslove života koji ovim licima omogućavaju zadovoljavanje osnov životnih potreba u okolnostima zavisnosti i potpune zavisnosti od pomoći i nege drugog lica.

Za svako maloletno ili punoletno dete svakog roditelja, porodicu, naše društvo, ovaj predlog zakona je od velike važnosti. Roditelj koji neguje svoje maloletno dete, odnosno punoletno dete koje zbog telesnog ili senzorskog oštećenja, intelektualnih poteškoća ili promena u zdravstvenom stanju nije u mogućnosti da se samo stara o sebi i svojim svakodnevnim životnim potrebama, već mu je neophodna stalna pomoć i nega drugog lica. Roditelj veoma često ne zasnuje ni radni odnos, niti je

16/3 AL/MJ

radno angažovan po bilo kom osnovu. Time ne ostvaruje pravo na penziju i na taj način se nađe u vrlo nepovoljnom položaju, u materijalnom i statusnom smislu. Zato je cilj donošenja ovog zakona unapređenje položaja roditelja-negovatelja i negovatelja koji se stara o detetu kojem je usred nekog oštećenja, poteškoća ili promena potrebna neophodna pomoć i nega od strane drugog lica radi zadovoljavanja svojih potreba.

17/1 MV/MP 12.50 – 13.00

Sa druge strane, predložene zakonske odredbe predstavljaju deo ukupne socijalne, društvene brige o deci, kao i osobama sa poteškoćama i promenama kojima je neophodna pomoć i nega drugog lica, a koje zbog svog stanja ostvaruju pravo na nadoknadu, dok s druge strane imaju za cilj da doprinesu poboljšanju njihovog položaja, pružajući podršku njima i porodicama koje neposredno brinu o njima.

Predložene zakonske odredbe utvrđuju i materijalna davanja za roditelje-negovatelje i negovatelje u vidu mesečne novčane naknade, kao i plaćene doprinose za obavezno socijalno i zdravstveno osiguranje, koje najčešće dosada nisu imali.

Republika Srbija je ovim predloženim zakonskim rešenjima težila da dodatno poboljša materijalni položaj, odnosno reši status roditelja koji pružaju neophodnu pomoć i negu licima kojima je to preko potrebno, da dodatno unaprede prava i dužnosti roditelja da brinu, neguju, podižu i vaspitavaju svoju maloletnu ili punoletnu decu koja nisu u mogućnosti da se samostalno staraju o sebi.

Mi ćemo i dalje raditi i suštinski se baviti realnim životom naših građana, njihovim potrebama u ovoj oblasti, kao i u svim drugim oblastima koje čine njihovu svakodnevnicu.

Pozivam narodne poslanike da u danu za glasanje podrže donošenje ovog zakona i da pokažemo da je danas naša podrška roditeljima-negovateljima i negovateljima na mestu koje im pripada, u vrhu prioriteta ove Vlade, Narodne skupštine i predsednika Republike.

Poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem se na pažnji i želim vam svako dobro. Hvala vam.

Hvala vam.
Prelazimo sada na predsednike, odnosno predstavnike poslaničkih grupa.
Reč ima Irena Živković.
Izvolite.

Hvala.

Nakon 13 godina bukvalno vapaja roditelja dece sa smetnjama, da li uz odlaganje, pritisku ili uz konačan sluh i dobru volju, političku volju, mi imamo na ovoj sednici konačno i Zakon roditelj-negovatelj. Trinaest godina borbe, 13 godina toga da ih niko nije video i čuo.

Ja bih pre svega kao jedna od njih, kao roditelj deteta sa smetnjama, a nakon toga i kao aktivista koji je u ovoj priči prirodno svih 13 godina, a onda od 2017. godine aktivna u kampanjama i tribinama, protestima, javnim istupanjima ovde u Narodnoj skupštini i po lokalima, prvo da se zahvalim udruženjima građana i roditeljima, naročito roditeljima pojedinačno koji su, malobrojni, ostavljali svoju decu koja zahtevaju 24 sata pažnju kod kuće da bi gostovali u medijima, da bi svoju najveću bol i svoju najveću muku iznosili javnosti i da bi sebe stavljali u nekim trenucima i na javni linč kada su bili kritikovani zbog toga, optuživani da žele hleba preko pogače i ostalo. Trebala im je velika hrabrost za to i velika žrtva, jer su upravo zanemarivali svoju decu da bi se borili za svu decu čiji roditelji zaslužuju ovo pravo. Ovo je njihova pobeda.

Želim da im se prvo zahvalim, a onda da se obratim i onima koji su nezadovoljni ovim nacrtom zakona i da ih zamolim da se sete kako smo pre deset godina informisali javnost po tribinama, po protestima i po gradovima širom Srbije i kako skoro niko od političkih aktera nije bio ni čuo za ovaj zakon, a sada svi politički akteri u Srbiji govore o ovom zakonu, promovišu ga i podržavaju ga. To je jedan ogroman korak, što se mene tiče revolucija u socijalnoj politici. Tako nešto treba uvek pohvaliti. Ali, oni treba da znaju, a i vi kolege poslanici, ministri takođe, da ovo

17/2 MV/MP

može biti samo, što i jeste, jedan ogroman korak, prvi korak stvarne brige o ljudima, prva pružena ruka države ovim roditeljima, ali samo prvi korak, a ne poslednji. Dakle, ne kraj borbe, nego samo početak.

Nacrt ćemo, tj. predlog ovog zakona ćemo svakako podržati u danu za glasanje. Nakon tolikih godina borbe mislim da bi bilo glupo da bilo ko glasa protiv. Nadam se da će biti jednoglasno izglasano. Međutim, mora se skrenuti pažnja na neki dalji rad. Ja sam preko amandmana podnela par predloga. Ukoliko to ne bude usvojeno i bude usvojen zakon, nacrt zakona ovako kako jeste u predlogu, molim da se uzme u obzir to, a mi ćemo i kao Radnička partija dati predlog izmene drugog zakona gde se ovi roditelji svrstavaju u teže zapošljivu kategoriju i gde svi roditelji dece sa smetnjama moraju biti prepoznati kao negovatelji, ne samo nezaposleni roditelji.

Takođe, ukoliko ovakav predlog zakona kakav je u nacrtu bude usvojen, imamo i predlog onda novog zakona koji će prepoznati zaposlene roditelje dece sa smetnjama, kao i penzionere. Jer, negde u Srbiji imamo neku ženu koja ima nekih 70 godina, čiji sin ima nekih 45 godina, koji je na psihičkom nivou deteta od četiri-pet godina, ne može o sebi da se stara, on je u tom trenutku i veći i teži od nje, a ona spada u preko 70% brakova koji su se raspali gde je majka ostala sama sa detetom. Već je obolela, već je ostarela i stekla uslove za penziju. Njena penzija je možda 30.000 ili 35.000, koliko su već te minimalne penzije, i ona svakako zaslužuje da bude prepoznata kao negovatelj i da dobije naknadu države.

Predložićemo, ukoliko to ne može da bude u ovoj visini, da bude 35 do 40% prosečne plate kao naknada prepoznato, bez uplaćivanja doprinosa jer već su ostvarili starosne uslove za penziju, kao i što se tiče zaposlenih roditelja. Ne možemo kažnjavati ljude koji su i pored toga što njihovo dete zahteva 24 sata pažnju, pored toga što su neka od te dece biljke, pored toga što neke majke, i lično ih poznajem, po četiri-pet epi-napada u toku noći prežive sa svojim detetom, a ujutru trče na posao i uspele su da smognu i hrabrost i snagu da tako nešto urade, one moraju takođe biti prepoznate kao negovatelji i moraju dobiti neku naknadu od države. Naš predlog će biti tih 40% prosečne republičke plate.

Svakako, treba razumeti da cilj svega ovoga, a nadam se da na ovaj način, ovim zakonom ulazimo u jednu novu eru socijalne politike, gde će se malo više raditi na svim ugroženim kategorijama, ne treba da bude da se, da tako kažem, sirotinji da neki obrok više i da budu malo iznad poslednjeg ruba siromaštva. Cilj treba da bude da se ovi ljudi, kao i njihova deca, uključe u društvo. To se predlaže ovim zakonom, da se uključe u društvo, kako ovi koji su najugroženija grupacija koji su obuhvaćeni ovim predlogom, tako i oni koji nisu najugroženija grupacija, ali moraju da budu uključeni u društvo.

Time što roditelj ode da radi on je uključen u društvo, on se socijalizuje, stvara vezu u društvu, stvara prijateljstva. Njegovi prijatelji imaju decu, oni postaju prijatelji njegovog deteta. Njegovo dete na taj način izlazi iz četiri zida. Vrlo je bitno, naročito kad pričamo o deci koja imaju preko 18 godina, koja tvrdim da su nevidljiva za sistem još uvek, smatram, i to mnoga udruženja govore, da prosto usluga mora da prati korisnika. U toku osnovne i srednje škole to dete ima ličnog pratioca, ali nakon 18 godine i završene škole on nema dovoljnu podršku države.

17/3 MV/MP

Ministarka, čula sam, najavljuje i izmene pravilnika do kraja godine. To je, takođe, izuzetno velika stvar. Nadam se da tu bude rešeno pitanje toga da deca, odnosno preko 18 godina osobe sa većim invaliditetom i smetnjama u razvoju, intelektualnim invaliditetom, dobiju pravo na personalnog asistenta, da ne bude personalna asistencija vezana isključivo za radno sposobne ljude, jer i oni koji nisu radno sposobni imaju pravo i da se druže i da izađu iz kuće, da odu u bioskop, da odu u kafić i njihov roditelj ne sme biti osuđen da od jutra do mraka to sam radi, bez ikakve pomoći.

18/1 MZ/CG 13.00–13.10

Dakle, da li će dobiti naknadu novčanu da mogu da plate neku pomoć ili će dobiti asistenciju države, da država plaća pomoć njima i njihovoj celoj porodici? To je, eto, na donosiocima odluka. Na meni je da insistiram da do toga dođe. Dakle, ko će roditeljima, a verujem da 90% roditelja dece sa smetnjama gleda ovu sednicu, da poručim da je donošenje ovog zakona, što verujem da će biti u danu za glasanje, jeste samo početak, da se zahvalim svima, i onima koji su kasno prihvatili i onima koji su s početka počeli i onim majkama iz Novog Sada još 2012. godine koje su skupljale i onim udruženjima koja su 2017. godine radila kampanju u preko 30 gradova Srbije, svima koji su se trudili da informišu i da vrše pritisak na donosioce odluka da do ovako nečega dođe. Ali, eto, da se uzme u obzir i da ovi neki drugi predlozi i da po ovim temama nekako normalizujemo razgovore, dogovore i pregovore i da to ne bude svrstavano u bilo kakve izdaje, jer oko ovakvih stvari bez razgovora ne bi moglo uopšte da se dođe.

Druga stvar vezana za ovu sednicu, koja mene izuzetno zanima, jeste zakon koji se donosi o kršenju, odnosno o boljem uređenju zagađenja. Govorila je ministarka malopre. Smatram da to na papiru onako uopšte ne izgleda loše, da se usklađuje sa EU. Nama je problem primena u Srbiji. Imamo mi dobre zakone. Primena je problem.

Ja dolazim iz Bora i mi smo tamo dobili rešenje sumpor-dioksida, ali imamo i dalje abnormalne količine arsena i kadmijuma, olova u vazduhu. Arsen i kadmijum jesu direktni uzročnici kancera, a olovo direktno utiče na psihomotorni razvoj dece. O tome sam više puta pričala. I stvar je u tome da se ti zakoni ne primenjuju. Ja se nadam da će taj novi zakon koji se bude doneo se primenjivati.

Međutim, po ličnom iskustvu, gde sam više prijava pustila na više strana i krivičnih i obraćala se Ministarstvu za zaštitu životne sredine i Ministarstvu zdravlja, tražeći da se konačno uredi studija o zdravstvenom stanju dece u Boru, jer nijedna studija o zdravlju nije urađena u Srbiji, iako je po svim zakonima i po Ustavu država bila dužna da to uradi. Dakle, studija o zdravstvenom stanju dece u Boru mora da se uradi, da bi mogla da se napravi strategija, da se unapredi zdravstvo i da bi mogle da se primene neke mere, po ovim zakonima koji se usvajaju i koji se usklađuju sa EU.

Sve dok „Ziđin“ može da plati 50.000 dinara za ugrožavanje 41.000 ljudi tako teškim oboljenjima – šta je to 50.000 dinara za jednog takvog giganta, bukvalno ništa – i onda posle da nastavi da radi kao što je navikao da radi, dakle bez toga da bilo ko želi visoke standarde u Boru, visoki budžet u Boru i niko od nas, naročito ja, kao rudarsko dete, ne želim da dođe do zatvaranja fabrike. Ali kako se usklađujemo sa EU na papiru, tako moramo da to i primenjujemo, bukvalno nas niko ovakve neće, ukoliko pričamo o spoljnim faktorima. A ukoliko pričamo o unutrašnjim, tamo rastu neka deca koja su takođe sva naša deca i koja takođe zaslužuju brigu države i zaslužuju zdravo detinjstvo.

Eto, ukoliko i te stvari mogu da se uzmu u obzir i da pristupimo malo odgovornosti, a ne samo nekom populizmu i ovde u ovoj skupštini međusobnim vređanjima, bacanju lopte s jedne na drugu stranu, da bismo dobili možda više klikova na društvenim mrežama. Hvala.