Hvala vam.
Stigosmo i do zapaljene deponije. A argument zvučni top? To ste zaboravili, je l'? O tim lažima pričate.
Reč ima Milenko Jovanov, po Poslovniku.
Izvolite.

Poslovnik. Dakle, član 104. Kaže ovako: „Ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe, navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku“.

Ovde apsolutno nije bilo ni jednog jedinog elementa za repliku. Ja sad razumem vašu dobronamernost i želju da čujemo glas poslaniku koga ne slušaju više ni u njegovoj stranci. Ja razumem to sažaljenje koje gajite, ali moramo se držati

21/3 TĐ/IR

Poslovnika, jer onda svako može da kaže da je, ne znam, mislio na njega itd., itd. Mada, iskreno rečeno, nema ovde mnogo poslanika koji imaju po tri-četiri nevladine organizacije i koji primaju milione od Rokfelera, ali u svakom slučaju nije spomenuto ime i prezime. Možda jeste u tom smislu individualizovano, ali ne samo na njega, jer postoji njih tamo nekoliko koji imaju nevladine organizacije sa po tri-četiri komada na svoje ime, pa im menjaju imena, pa dobiju pare od Rokfelera i raznih drugih „akija bazija“, kako to već ide.

22/1 AL/MJ 13.40 – 13.50

Dakle, možda jeste bilo i bilo individualizovano, ali nije bilo onako kako Poslovnik predviđa, pa vas molim da u skladu sa tim u buduće postupamo da bismo ovu sednicu mogli da završavamo u nekom normalnom vremenskom okviru. Inače, ovako svaki put neko može da traži repliku. Ne tražim da se Skupština izjasni. Hvala vam.

Hvala vam.
Vi ste, gospodine Jovanov, potpuno u pravu. Zaista mi se učinilo da se Dobrica prepoznao u tome. Tako da, ne znam, nekako mi je bilo ipak okej. Na kraju krajeva, ne dobija baš previše tajminga, vremena da priča, tako da ovde ipak taj parlamentarizam u najvećoj mogućoj meri pokažemo.
Reč ima Nebojša Bakarec, replika.
Izvolite.

Hvala vam, poštovana predsednice. Biću kratak u tih dva minuta.

Dakle, u biografiji ovog primerka na Vikipediji stoji – diplomirao je 2021. godine, dakle, u 40 godini. Kaže – kao student sarađivao je sa krajnje desničarskim, odnosno neonacističkim muzičkim bendom „Cokule“. Pojavljuje se u njihovom video spotu za pesmu „Šljam“. Inače, taj bend je poznat po rasističkoj mržnji prema Romima, Jevrejima i svim drugima. Bio je koordinator projekta, to je važno reći, „Neću kesu, hoću ceger“ i to ga je preporučilo verovatno za poslanika. Inače, imao je niz nevladinih organizacija. Međutim, ono što nema u njegovoj biografiji, evo to ga je opomenula voditeljka TV „Juronjuza“ i urednica Minja Miletić, gde je on gostovao 11. februara 2022. godine, koja je jasno rekla da pesma „Šljam“, njegove grupe „Cokule“, a on i danas nosi cokule, inače, kad pogledate tamo, to mu je reminiscencija na njegov period iz neonacizma, dakle, ona je rekla da se ta njegova pesma „Šljam“ poziva na svaku vrstu nacionalne i verske mržnje i, citiram Minju Miletić i njeno pitanje njemu – Znate zašto vas to pitam, ne znam da li ste imali priliku da vidite, eto do se deli po društvenim mrežama, a ko neko vidi vas, je li, koji ima uverenje da je kologurbanista, ako vas vidi u spotu benda „Cokule“, koji je ekstremno desničarski bend i koji poziva na svaku vrstu nacionalne i verske mržnje, možete li mi objasniti odakle vi u tom spotu, a on nevešto vrda. Kaže – pa, to nije ta pesma, vi ste krivo informisani, itd., Ali ona, nažalost, insistira – ali videli smo vaši fotografiju, a on priznaje – pa to je spot u kome sam ja glumio, ljudi glume u spotovima, stvarno ne bih to komentarisao, to je bio početak 2000–ih i ja sam tad imao 19 godina.

Međutim, dokaze o tome je predočila ni manje, ni više Biljana Srbljanović iz njihovog okruženja koja ga je najstrašnije otvorila i on zato danas ovde vegerita tu kao poslanik. Niti je izabran u predsedništvo te stranke, već drugi. Izbacili su ga sa mesta odbornika u Gradskoj skupštini i sada dolazi ovde. Nikad se ne javlja za reč. Uglavnom, nije ni tu. Pa, eto, to je on. Hvala vam.

Hvala vam.
Po Poslovniku, Života Starčević.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, povređen je član 107. Poslovnika – dostojanstvo Narodne skupštine. Naime, na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica, a ovde je poslanik, koristeći moj nastup, gađao tu, ne znam, Bakareca, Milenka Jovanov itd. i, naravno, zloupotrebio je to pravo replike.

22/2 AL/MJ

Međutim, ono što ja želim da kažem jeste da je izneo i neistine. Toliko o njegovoj argumentovanoj raspravi. Znači, on je pričao da se, ne znam ko, ne pojavljuje na suđenjima. Evo, da ga zamolim, pošto je ovo sada Poslovnik, pa nema pravo replike, ja ću da izgovorim i to ime i prezime, evo, da ga zamolim da kaže Radomiru Lazoviću da se pojavi na suđenju po tužbi Dalibora Markovića Palme zbog njegovih sramnih izjava u vezi pokojnog Dragana Markovića Palme. Neka se jednom pojavi na tom suđenju i neka jednoj stane i kaže – da, ja sam to rekao. I neka se završi to suđenje. Eto. Znači, toliko o tome koliko je to sve argumentovano i činjenično. Hvala.

Hvala.
Idemo dalje.
Reč ima narodni poslanik Branko Lukić.

Hvala, predsedavajuća.

Ja ću da se obratim kolegama poslanicima, vama, i javnosti Srbije vezano za zakon o oružju i municiji i kako je došlo do toga da se ovakav predlog zakona nađe pred skupštinskim zasedanjem.

Danas smo čuli od ministra Dačića da se radi o sistematičnom i jasnom zakonu. Predlog zakona koji se nalazi pred nama je glomazan, nezarumljiv i vrlo loš. To su glavne karakteristike ovog predloga. Imao sam priliku i da učestvujem u radu Grupe za pripremu ovog predloga zakona kao član NAOS-a, Nacionalne asocijacije vlasnika oružja Srbije. Tako da znam otprilike i genezu gde je bilo mnogo ljudi iz državne vlasti i tri grupe predstavnika ljudi koji zastupaju u stvari vlasnike oružja.

Ovaj predlog zakona je napisan po zapadnim uputstvima, a ne po onome šta su interesi građana Srbije i rešenja koja nalazimo u ovom predlogu su još gora od onoga što Evropa od nas traži. Dakle, ne možemo da se branimo time da Evropa od nas ovo traži. Rešenja su mnogo strožija i mnogo restriktivnija nego što Evropa primenjuje na svojoj teritoriji i u svojim zakonodavstvima.

Ovaj sadašnji Zakon koji se menja je jako strog i restriktivan, a dobijamo gori. Dakle, dobijamo nešto što je i gore od onoga što sada imamo, a lovci, vlasnici trofejnog oružja, sportisti, vlasnici oružja za ličnu bezbednost znaju dobro kakav je ovaj zakon i kakva je primena ovog zakona.

Dakle, još od dešavanja u školi „Ribnikar“ došlo je do masovnog razoružavanja stanovništva Srbije. Vlast je odlučila da razoruža stanovnike Srbije u momentu kada se ceo svet naoružava, dakle, u momentu kada svi gledaju kako da naoružaju svoje stanovništvo. Česi su promenili Ustav da bi Česi mogli da kupuju automatsko oružje. U Švajcarskoj automatsko oružje je u legalnom vlasništvu stanovništva. Slovenci, Janša poziva narod da se naoruža. Dakle, poziva ljude da se naoružaju, a mi danas smo čuli kako nam se ministar hvali da smo sa 766.000 vlasnika oružja za nekoliko godina došli do 508.000. Pa je li to za hvalu? Je li to nešto što je urađeno u interesu stanovnika Srbije? Naravno da nije. To je nešto što je urađeno po nalogu evropskih elita i još gore.

Govori se o Direktivi broj 555 iz 2021. godine Evropske unije i kaže se da je to osnova. To jeste osnova ovog rešenja. Ali treba znati da u toj direktivi stoji da svaka država Evropske unije, pa nadamo se da to može da se odnosi i na nas, pošto i nismo u Evropskoj uniji, ima pravo da propisuje propise, podzakonske akte za nabavku i držanje oružja. Dakle, niko nam to ne spočitava kako treba da nabavljamo i držimo oružje. Niko nam ne traži da nam drugi neko to određuje. Dato nam je u ruke da sami o tome odlučujemo i da sami propisujemo kako se nabavlja i drži oružje.

23/1 MV/CG 13.50 – 14.00

Dakle, glavni razlog restriktivnog pristupa vlasti ovom pitanju su tragedije koje su se desile u školi „Ribnikar“ i u Mladenovcu. Mi ističemo stalno taj podatak. Samo 1% krivičnih dela koja su izvršena vatrenim oružjem se izvrši vatrenim oružjem koje je u legalnom posedu građana, 91% krivičnih dela izvršenih vatrenim oružjem se izvrši oružjem koje je u ilegalnom posedu građana, 8% krivičnih dela koja su izvršena vatrenim oružjem su izvršena službenim oružjem, dakle oružjem u posedu vojnika ili policajaca.

Sve mere ove države i ovog predloženog zakona su usmerene protiv legalnih vlasnika oružja, dakle protiv onog 1% broja stanovništva. Zašto su rezultati i prošlog zakona, a i takvi će biti i ovog zakona ukoliko bude prihvaćen su usmereni prema pogrešnoj kategoriji lica, usmereni su prema legalnim vlasnicima oružja. Svi znamo da su legalni vlasnici oružja najdisciplinovaniji segment ovog društva. Oni ne smeju ni s kim da se posvađaju, oni ne smeju nikako mrko da pogledaju, oni ne smeju da budu ni žrtva napada, jer i kada su žrtva napada oduzima im se oružje.

Rešenja koja mi imamo u našem zakonodavstvu su po legalne vlasnike oružja katastrofalne. To je jedina reč koja može da opiše status legalnih vlasnika oružja. Svi znamo i to pokazuje međunarodna praksa da smanjenje broja legalnih vlasnika oružja dovodi do povećanja nelegalnih vlasnika oružja. Svo oružje koje se oduzme od legalnih vlasnika koje može da se prati, koje može sutra i da se veštači ukoliko se ne bi našlo oružje.

Mi teramo ljude da postaju vlasnici nelegalnog oružja. Na taj način guramo svoje građane da postaju kriminalci. Ko ima oružje neće mu se oduzeti, pogotovo u određenim delovima Srbije. Naravno Republika Srbija niti može, niti radi na tome da razoruža Albance na Kosovu, niti je razoružala bilo koga na jugu Srbije. Dole nemate predaju oružja. Predaju oružja imate ovde zbog opširne propagande, pre svega finansirane od USAID i drugih ne vladinih organizacija zapadnih. Samo u jednoj godini su uložili 60 miliona evra da nam objasne da mi ne treba da imamo oružje.

Videli smo ovde plakate gde kažu – vodite računa o svojoj bezbednosti, predajte oružje. O čijoj mi to bezbednosti govorimo ako mi predamo oružje. Ne predaje oružje kriminalac. Kriminalac je naoružan i kriminalac treba sutra da zna da niko u Srbiji nema oružje i da može da hoda ulicom ili da uđe u bilo čiji stan i kuću i da zna da tamo niko nije naoružan. Protiv naoružanog negativca jedini protivlek je naoružani pozitivac. Ukoliko dođemo do toga da nismo naoružani imaćemo društvo u kojem će biti naoružani samo kriminalci.

Ja na svakodnevnom nivou pišem žalbe protiv oduzima oružja. Ovo rešenje je još nerazumnije od prošlog. Verujte mi, jednostavno referenti nisu u mogućnosti na pravilan način da protumače ono što piše. Ja sam pisao žalbe za policajce kojima se oduzima pištolj u privatnom vlasništvu, a on u isto vreme nosi službeni pištolj. Obrazloženje je da je opasan za sebe i okolinu. To je očito izmišljeno obrazloženje. Da je on stvarno opasan za sebe i okolinu ne bi mu dozvolili da nosi službeni pištolj, valjda ili možda bi.

Dakle, ministar Dačić je danas rekao i da je osluškivan glas građana. Ovim predlogom je urađeno upravo suprotno, upravo se nije čuo glas građana. Ja čujem glas građana svaki dan kada mi dolaze klijenti da pišem žalbe i upravne tužbe, verujte. Ponovo imamo situaciju da politika određuje ovakve stvari i nije bilo dovoljno široke javne rasprave i nije dovoljno pitan stanovnik Srbije, a ovo je pitanje koje ujedinjuje sve stanovnike Srbije, bez obzira na veroispovest i ja sam tome svedok. Jer, domaćin koji ima oružje, bilo da je muslimanske, pravoslavne, katoličke veroispovesti, svaki isto razmišlja. Kažem vam, ova tema ujedinjuje narod u ovoj državi. Ujedinjuje legalne vlasnike oružja.

23/2 MV/CG

Apsolutno smo protiv toga da nam Evropa odlučuje da li mi treba da budemo naoružani ili razoružani, pogotovo u situaciji kada se i sama naoružava, kada prelazi sa mirnodobske na ratnu privredu. I sada nama treba neko da govori da mi ne treba da imamo oružje u posedu. A zašto? To je sve isto uvod u ono što treba da se desi sa pljačkom blaga prirodnog u Srbiji. Nije jednostavno da onaj koji je došao sa Rio Tintom i hoće ovde da kopa i truje Srbiju, nije mu jednostavno ako zna da su Srbi naoružani i da mogu da odbrane to svoje ognjište. Lakše bi mu bilo mnogo da se ovaj narod razoruža i da niko ne može da pruži otpor.

Posedovanje oružja, koliko god to čudno izgledalo, nema nikakve veze sa brojem krivičnih dela izvršenih vatrenim oružjem. Pa, vi znate svi kakva je država Meksiko. Tamo su krivična dela vatrenim oružjem toliko svakodnevna pojava da to više nije ni vest. U Meksiku postoji samo jedna prodavnica oružja, samo jedna i to u okviru kasarne, samo tu možete legalno da kupite oružje, a na ulicama Meksika vlada haos. Dakle, sve to treba da se ima u vidu kada razgovaramo o tome da li treba da razoružama ili naoružamo ovaj narod.

Čuli smo i od ministra danas da su dozvole za nošenje oružja u brojevima nekim od par stotina. Mi se sećamo vremena, mi neki matoriji, kada je svako posedovanje oružja podrazumevalo i pravo da se to oružje nosi. Nije bilo više krivičnih dela, bilo je manje. Dakle, ništa ne dobijate time što sprečavate legalne vlasnike oružja da poseduju isto. Ne dobijate ništa. Treba se prići edukaciji, obrazovanju, razgovaranju, a ne restriktivnim merama, jer se ide protiv duha ovog naroda. Radi se upravo ono što ljudi u ovoj zemlji ne žele.

Znamo da nakon događaja u školi „Ribnikar“ i u Duboni, kada je predat veliki broj, pogotovo komada za ličnu bezbednost, oko 60.000 ili tako nešto, u sledeća tri meseca broj krivičnih dela počinjenih vatrenim oružjem porastao je za 38%. Ne znam da li to znate, ali to je činjenica.

Dakle, nisam samo protiv, učestvovao sam i u radu tog tela. Neka rešenja su dobra, kao što je dozvola da se elektronski nišani, ali ima mnogo stvari, previše, koje su loše.

U ovom momentu ću završiti i obratiću se još jednom po istoj temi.

Hvala vam.

Sada određujem pauzu od 60 minuta.
Vidimo se u 15.00 časova. Hvala.
24/1 MZ/VZ 15.00 – 15.10
(Posle pauze.)

Molim vas da zauzmete svoja mesta, nastavljamo sa radom.
Reč ima gospodin ministar pravde Nenad Vujić.
Izvolite.