Sledeći ima reč gospodin Bojan Torbica.

Zahvaljujem.

Svedoci smo činjenice da se u regionu u poslednje dve godine značajno povećao broj napada na pripadnike srpskog naroda, njihov progon, hapšenje, nezakonito zadržavanje u pritvoru po osnovu navodnih ratnih zločina i drugih fingiranih dela za koje ne postoje nikakvi dokazi. U tome prednjače tzv. Kosovo i Republika Hrvatska.

U Hrvatskoj je sve više otvorenih napada na Srbe. Donedavno je bilo najviše napada na Srbe u povratničkim sredinama, a sada se beleži u svim delovima Hrvatske. Povećan broj incidenata i etničko nasilje nad Srbima beleži se od ulaska Hrvatske u EU koja na sve to ćuti. Očigledno da napadi na pripadnike srpskog naroda i njihov progon polako, ali sigurno postaju jedna od evropskih vrednosti.

Tokom 2024. godine 11 osoba srpske nacionalnosti je bila žrtva organizovanih pretnji i etnički motivisanog fizičkog nasilja, da bi tokom prošle godine došlo do drastičnog porasta pa su zabeležena 22 slučaja fizičkih napada i pretnji usmerenih prema pripadnicima srpske nacionalne zajednice. Broj Srba koji su bili žrtve su višestruko veći od broja slučajeva, jer je nasilje često bilo usmereno prema grupama ljudi. Pored ovog vida fizičkog ugrožavanja, u istom periodu je registrovan 51 slučaj vandalizma, što je za 12 više nego 2024. godine. Većina slučajeva odnosi se na grafite mržnje, a zabeležen je jedan slučaj uništavanja imovine. Sve ovo nedvosmisleno predstavlja nastavak konstantnog podsticanja mržnje i nasilja prema Srbima i svemu što je srpsko, a naravno zvanični Zagreb i Brisel ćute.

Kao što ćute na sramne koncerte ustaškog promotera Tompsona i ne samo da ćute, već je i na hrvatskom javnom servisu nedavno emitovan snimak njegovog prošlogodišnjeg koncerta na Hipodromu na kom se više puta čuo poklič „za dom spremni“, čime po tamošnjem regulatornom telu HRT nije prekršila zakon.

Taj trend srbofobije se nažalost nastavlja i u ovoj godini, pa smo svedoci kako su samo pre tri nedelje četvorica hrvatskih državljana osumnjičena za organizovanje i planiranje napada na dvojicu srpskih sezonskih radnika na ostrvu Hvar. Da li je potrebno pominjati sramnu odluku suda u Splitu da im umesto pritvora odredi samo meru opreza, šta god to značilo.

Tako dolazimo i do podatka kako je u prvih pet dana ovog meseca u Poreču na automobilu beogradskih tablica urezano „ubi Srbina“, a u Slavonskom Brodu i zadarskom zaleđu su ispisani grafiti mržnje prema Srbima i veličanje ustaštva.

4/3 TĐ/IR

Pitanje postavljam Vladi Republike Srbije, a pre svega ministru spoljnih poslova – da li i kada je zbog nastavka sramne antisrpske politike u Hrvatskoj uputilo zvaničnu protesnu notu hrvatskom Ministarstvu spoljnih i evropskih poslova i ambasadoru hrvatske u Beogradu? Da li su posle poslednjih incidenata u Hrvatskoj upućene instrukcije diplomatskim predstavništvima Srbije pri međunarodnim organizacijama kako bi se ponovo ukazalo na alarmantnu situaciju i podsetilo na obaveze države članice EU i UN po pitanju drastičnog kršenja prava i ugrožavanja bezbednosti pripadnika srpske nacionalne manjine. Hvala.

5/1 AL/MJ 1040. – 10.50

Hvala vama.
Da li još neko od ovlašćenih ili šefova poslaničkih klubova želi da postavi pitanje?
Gospodine Uglješa Marković? (Ne.)
Gospodin Marko Atlagić ima reč.
Izvolite.

Poštovana potpredsednice, pitanje postavljam nadležnom Javnom tužilaštvu Republike Srbije. Hoće li konačno, ako već nije, nadležno Javno tužilaštvo Republike Srbije pokrenuti krivični postupak protiv Dragana Đilasa zbog njegovih svakodnevnih, dugogodišnjih, brutalnih, monstruoznih i bestijalnih i zlonamernih napada i nezapamćenih laži o predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću, njegovoj užoj i široj porodici, u svrhu demonizacije predsednikove ličnosti sa krajnjim ciljem da ga se fizički ukloni iz političkog javnog života Republike Srbije?

Dragan Đilas uz pomoć svog političkog, električnog zeca, Marinike Tepić godinama iz dana u dan vrši krajnje brutalne, monstruozne, zlonamerne, bestijalne napade i prosipa nezapamćene laži o predsedniku Vučiću u sprezi sa mafijaško-politikanskim grupama i pojedincima, kako domaće, tako inostrane provenijencije. Ti napadi su duboko klizali u polje patologije i prete ličnoj bezbednosti predsednika Vučića.

Tajkun sa 619 miliona evra je maja 2018. godine nazvao predsednika Vučića i vas, više dva miliona i 200.000 poštovanih građani fašistima, kada je rekao: „Dan kada promenim ovu vlast, slavićemo još jedan dan nad fašizmom“. I ne samo to, nego je maja 2020. godine izvređao predsednika Vučića rečnikom sa dna kace, rekavši da je predsednik Vučić ludak i dodao: „Vučiću, ti si lud čovek“. Ni to Đilasu nije bilo dosta, nego je avgusta 2020. godine predsednika Vučića i više od dva miliona i 200.000 građana, koji su glasali za predsednika Vučića, nazvao majmunima i ne samo to, nego je Đilas oktobra 2025. godine izvređao predsednika Vučića rečnikom koji ne dolikuje čoveku, kazavši: „Aleksandre Vučiću, ti nisi samo lud čovek, ti si i zver“. Evo, poštovani građani zna se šta se sa zveri radi. Đilas se ni tu ne zaustavlja, već je 23. novembra 2025. godine napada predsednika Vučića najprizemnijim rečima kazavši –Vučiću tebi nema leka. I ne samo to, Đilas je 21. januara 2025. godine napao predsednika Vučića najprizemnijim rečnikom kazavši: „ Vučić je definitivno teško bolestan čovek“. Đilasu ni to nije bilo dosta, nego je otišao, verovali ili ne, novembra 2025. godine u Crnu Goru da iz nje pljuje po Aleksandru Vučiću, Srbima i Srbiji kazavši: „Srbi su krivi za sve što se u regionu loše živi, Srbija je zemlja u kojoj se sve raspada i u kojoj je sve loše“.

Kakva lažovčina. Đilasu ni ovo nije bilo dovoljno, nego je avgusta 2021. godine otišao u Hrvatsku, valjda Piculi, Mangulici, izvinite, Bratulici u kojoj je garantovao Hrvatima: „Da će on uz pomoć Evrope oboriti sa vlasti Aleksandra Vučića“. Zaboravio je Đilas da Bratulica i Picula i Evropa ne glasaju na našim izborima nego građani Republike Srbije. I ne samo to, Đilas je napumpan mržnjom prema predsedniku Vučiću i Srbiji februara 2021. izjavio: „Sve što je Vučić izgradio, poput Beograda na vodi, auto-puteva i sve drugo, ja ću kada dođem na vlast sve porušiti i zaustaviti“. I ne samo to, Đilas je aprila 2020. godine napao predsednika Vučića po ko zna koji put rekavši: „Vučić ima mentalnih problema. Vučiću, sram te bilo. Vučiću, ti si lud čovek“. I to mu nije bilo dosta, već je 2026. godine ponovo napao predsednika Vučića: „Vučiću je mesto u ambulantnim kolima, a onda u ustanovi gde će ga oni odvesti“.

5/2 AL/MJ

Poštovani, svi ovi napadi i laži imali su za cilj da se demonizuje predsednik Vučić i fizički ukloni iz javnog i političkog života Srbije.

Gospodine Đilas, prenosim vam poruke građana Republike Srbije, vama i blokaderima – što je više kleveta i laži, Vučić nam je sve miliji i draži. Gospodine Đilas, svako jutro kada ustanete, pogledajte se u ogledalo, videćete u njemu jednom monstruma, napumpanog mržnjom prema predsedniku Vučiću, prema Srbiji, njenim građanima. Građani vam to neće oprostiti, videćete na sledećim izborima. Laži i uvrede kojima meni lično upućujete, ja vam ne zameram. Znate zašto? Zato što vi ništa drugo ne znate nego vređati, psovati, lagati, mrzeti, krasti i lupetati. Neka vam je Bog na pomoći. Dobro zapamtite ove reči, gospodine Đilas, koje vas izluđuju. Aleksandar Vučić je jedini slobodni vladar u Evropi, a Srbija jedina slobodna zemlja u Evropi.

I na kraju. Živeo jedini slobodan vladar u Evropi, Aleksandar Vučić. Živeli građani Srbije. Živela Srbije, jedina slobodna država u Evropi. Živeli građani Srbije, danas jedini i slobodni građani u Evropi. Hvala.

Profesore, čestitam. Dobili ste ovacije od celokupne opozicije. Dakle, ovo se još nije desilo.
Dobro. Završili smo sa ovim institutom.
Ostala sam dužna juče gospodinu Draganu Đilasu pravo na repliku. Molim vas samo, prijavite se.
Izvolite.

Gospođo Stamenkovski, odgovorili su mi juče pre vas i gospodin Jovanov i gospođa Brnabić. Ni jedno ni drugo me nisu vređali. Vi jeste. Ja vas neću vređati. Neću se baviti vašom političkom karijerom. Odgovoriću na neistine koje ste izneli.

U predlogu SSP ne da postoji deo po kome roditelji dobijaju radni staž, ostvaruju pravo na penziju, nego to je jedna od ključnih stvari u našem predlogu zakona.

Što se tiče tvrdnji da kao gradonačelnik ništa nisam uradio za ovu sa smetnjama u razvoju, evo, nabrojaću nekoliko stvari: predškolski uzrast – angažovali smo 567 stručnjaka, fizioterapeuta, medicinskih sestara, defektologa da rade sa decom; školski uzrast – hiljadu ličnih pratilaca, asistenata koji su ih vodili, bili sa njima u školi; za mlade ljude pokrenuli Program stanovanja uz podršku pet njih uz stručni nadzor po jednom stanu; uradili ceo projekat za Centar za decu sa autizmom u Denkovoj bašti, obezbedio lokaciju i pare, a nažalost posle moje smene nije realizovan.

Danas tražim od vas na vlasti da prihvatite da veći broj ljudi koji imaju decu sa smetnjama u razvoju dobiju status roditelj-negovatelj, sa čim se predsednik Republike saglasio još 2023. godine. Znamo da to nisu male pare, ali ako na nešto država treba da potroši pare, to su ova deca i njihovi roditelji.

I još nešto da vam ispričam. Rekonstruisali smo, kada sam bio gradonačelnik, Centar za boravak dece u Šekspirovoj ulici. Na otvaranju prišao je otac i objasnio mi da je najveći problem za te ljude – kada oni umru šta će biti sa tom decom. I ja sam ga pitao – kako to da rešim. A on mi je rekao da postoje u Evropi objekti gde deca dolaze, sada već odrasli ljudi, borave jedan dan, pa dva dana, pa tri, i onda oni kad umru oni tu nastave da žive i mnogo im je bolje. Ja sam mu rekao – napravićemo ovde odmah pored, neke barake su bile, a znate šta mi je rekao taj čovek? Sada sam hteo da umrem kada je ovaj objekat napravljen. Evo, sad ću živeti još dve godine da sačekam taj za mog sina. I mi to počnemo da radimo. U tim barakama je bila nekakva organizacija ratni vojni invalidi, neki čovek isto invalid, koji nije hteo da se odatle pomeri, jer je

5/3 AL/MJ

mislio prevarićemo ga, neće dobiti pomoć. I znate ko mi je pomogao da napravimo? Vaš lider Aleksandar Vučić. Pošto ja uvek pričam istinu i sad pričam istinu. Ja sam njega pozvao i zamolio ga da razgovara sa tim čovekom, pošto da li je bio član SNS ili je bio samo simpatizer, da mu kaže da ćemo mu sve obezbediti, da može da vidi nove prostorije itd., da mu prenese sve garancije, i on je zaista zvao i preneo mu te garancije, čak je, mislim, sa njim i obišao te objekte, i čovek se odatle iselio. Mi smo to napravili. Ja sam smenjen, a posle mene ipak taj objekat koji je bio gotov je otvoren.

E, vidite. Nije vam u politici sve da vređate ljude i nije svaka tema tema za politiku. Na nekoj temi najveći politički protivnici prihvate da sarađuju i ja vam još jednom kažem da na roditelj-negovatelj zakon prihvatite amandmane i obezbedite da veći broj dece i tih ljudi dobiju tu vrstu statusa, a ja vas više neću zadržavati. Hvala.

6/1 MV/MP 10.50 – 11.00

Hvala.
Reč ima gospođa ministar Milica Đurđević Stamenkovski.
Izvolite.

Zahvaljujem, potpredsednice Narodne skupštine.
Nažalost, opet imamo odsustvo dijaloga. Saslušala sam izlaganje narodnog poslanika koji je odmah nakon toga napustio salu. Juče ga apsolutno nisam uvredila. Uvredio je on udruženja koja su zastupala interese roditelja i učestvovala u Radnoj grupi i sa kojima smo saglasili Nacrt zakona o roditeljima negovateljima i negovateljima.
Pre nego što sam ušla u ovu salu, na jedan brutalan, neprimeren, neistinit način uvređena je moja porodica, ali ovo nije mesto da o tome govorim danas ovde u parlamentu. O tome treba da se govori na nekom drugom mestu, gde će oni koji su to izneli morati to i da dokažu.
S obzirom na to da nikada na srpskoj političkoj sceni nismo tako olako jedni drugima targetirali porodice, to je nešto što je postala praksa u poslednje vreme i smatram da svi kao odgovorni ljudi treba to da iskorenimo i treba svi to da osudimo. To ne sme biti neka nova normalnost, nikada. A u ovoj sali je bilo svega decenijama unazad. Polivali su se vodom, raspravljali, iznošeni su iz sale, ali se znalo da je porodica političkog oponenta svetinja i da se ona nikada ne pominje.
Imala sam različite situacije kada sam prosto želela u političkoj strasti da kažem možda nešto i što nije primereno, ali nikada ni jednu porodicu nisam pominjala, smatrajući da je to privatnost svakoga od nas i da ti ljudi kao članovi porodice nisu dužni da podnesu teret našeg političkog aktivizma. O svemu što je izrečeno maločas…
(Poslanici opozicije dobacuju uglas.)

Molim vas, ne dobacujete sa mesta.

Nema veze, nemam ja problem sa tim što se tiče koncentracije potpuno.