Poštovana predsedavajuća, poštovani ministri, koleginice i kolege narodni poslanici, ja ću se u svom govoru osvrnuti na Predlog zakona o roditeljima negovateljima i negovateljima.

14/1 MT/IR 12.10 – 12.20

Za nas iz Socijaldemokratske partije Srbije ovo je jedan od najhumanijih i najznačajnijih predloga zakona u ovom sazivu, jer prvi put se sistemski tretira i uređuje oblast socijalne zaštite koje je do sada bila gotovo nevidljiva i sistemski neprepoznata.

Ovde je reč o potpuno novom pravu i podršci ljudima koje su životne okolnosti predodredile da se bave jednim od najzahtevnijih i najplemenitijih poslova, o podršci onima koji su godinama sami nosili teret brige o bolesnoj deci ili drugim članovima porodice.

Posmatrajući predlog ovog zakona dolazimo do zaključka da se on ne odnosi samo na, kako je i ministarka rekla, tekst, članove, stavove i procedure, već, pre svega, na ljude i njihove svakodnevne živote. Na porodice, koje 24 sata dnevno bez slobodnog dana, praznika, bez odmora brinu o svojim najbližima. Zato je ovaj zakon veliki iskorak u pravcu humanijeg i pravednijeg društva i kroz njegove odredbe donosimo rešenje koje je pre svega ljudsko, jer ovi ljudi više neće biti nevidljivi za sistem.

Država po prvi put zakonski prepoznaje i reguliše pojam roditelja-negovatelja, kao posebnu kategoriju u društvu i obezbeđuje siguran izvor prihoda za porodice koje zbog dvadestčetvoročasovne brige i nege nisu bile u situaciji da se angažuju na nekim drugim poslovima koji bi im omogućili sigurnu zaradu.

Pored zagarantovanih prihoda koji će se svake godine usklađivati sa rastom prosečne zarade brojni su benefiti ovog zakona. Roditelj-negovatelj imaće redovno zdravstveno osiguranje, kao i priznati radni staž, čime mu se garantuje pravo na starosnu penziju sa navršenih 65 godina života.

Porodice će, iako dobijaju ovu naknadu, moći da zadrže i pravo na uvećani dodatak za tuđu negu i pomoć, a deca i dalje mogu zadržati usluge podrške, kao što su lični pratilac, personalni asistent, dnevni boravak.

Predlaganjem jednog ovakvog zakona država je odgovorila na zahteve brojnih udruženja koja su godinama tražila da se zakonski uredi ova oblast i pristupi sistemskom rešavanju problema sa kojima se suočava ne mali broj porodica u Srbiji.

Možda ovaj predlog zakona nije savršen, kao što nijedan zakon to nije, ali je svakako istorijski iskorak u popravljanju položaja roditelja-negovatelja i negovatelja osoba kojima je neophodna stalna nega i pomoć.

U fazi kada tek postavljamo temelje za rešavanje jednog složenog i nagomilanog problema, kao što je celodnevna, a neretko doživotna briga o bolesnom članu porodice, postojeći Predlog zakona rešava najvažnije socio-ekonomske probleme, koje posebno pogađaju ovu kategoriju društva.

Zato ovaj predlog zakona treba posmatrati kao odličnu osnovu na kojoj u budućnosti, kroz njegovo unapređenje, možemo da gradimo još bolja i kvalitetnija rešenja.

I nije ovo jedini zakon koji smo doneli, a koji pokazuje da država Srbija brine o svakom svom građaninu, o svakom pojedincu u porodici. Spomenuću Zakon o Alimentacionom fondu kojim štitimo samohrane roditelje, Zakon o povoljnim kreditima za mlade za kupovinu prve nekretnine, zakon koji omogućava majkama do 20.000 evra bespovratne pomoći za kupovinu krova nad glavom i da ne nabrajam dalje.

U javnosti i ovde u skupštinskoj sali mogli smo čuti i određene primedbe na predloženo zakonsko rešenje koje je danas pred nama.

Niko ovde ne tvrdi da će ponuđeni zakon dati odgovore na sva pitanja, jer kao što reče veliki Meša Selimović: „život je širi od svakog propisa“, ali ćemo mi koji budemo glasali za ovaj predlog zakona napraviti prvi odlučan i suštinski korak kojim se unapređuje ova oblast socijalne zaštite.

14/2 MT/IR

Treba imati u vidu da svaki odgovoran zakonodavni proces podrazumeva da se propisi unapređuju u skladu sa iskustvima iz njihove primene. Ovaj zakon postavlja čvrst temelj i otvara prostor da u daljem dijalogu sa roditeljima-negovateljima, stručnom javnošću i udruženjima nastavimo da radimo na njegovom unapređenju i da ga dorađujemo i razvijamo.

Gledajući zemlju u okruženju i neke zemlje članice EU vidimo da ne postoji jedinstven evropski model ovog zakona. Iste su vrednosti, ali i različita nacionalna rešenja. Osnovni princip koji je svuda zastupljen je da društvo i država, odnosno sistem prepoznaje i podržava roditelje-negovatelje i negovatelje koji svakodnevno brinu o bolesnim članovima porodice. Razlike su u načinu ostvarivanja prava, obimu podrške i uslovima za njihovo korišćenje.

Ono što ja vidim iz Predloga ovog zakona je da je naš cilj bio da na osnovu zajedničkih evropskih vrednosti i dobrih praksi donesemo model koji je održiv, primenljiv, u skladu sa našim ekonomskim mogućnosti i u najboljem interesu onih na koje se ovaj zakon direktno odnosi. Zato ovaj zakon ne treba posmatrati samo kroz odredbe koje ga definišu, već kao odgovor države na okolnosti i stvarne životne probleme ljudi koji svakoga dana žive svoju brigu.

Smatram da bi ovakav Predlog trebalo da dobije najširu, ako ne i punu podršku narodnih poslanika jer se odnosi na ljude koji tu podršku s pravom očekuju jer je najviše i zaslužuju. Tim ljudima ovaj zakon treba da bude oslonac, da im omogući sigurnost da nastave svoju borbu.

Hvala.

Najlepše hvala vama što ste govorili o temi, tako važnoj temi dnevnog reda.
Reč ima gospodin Slobodan Ilić.
Nije tu.
Reč ima gospodin Boris Bajić.
Molim vas, prijavite se.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovano predsedništvo, uvaženi članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, u svom izlaganju osvrnuću se prvenstveno na izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih aktivnosti. Naša uvažena koleginica, poslanica dr Emeše Uri je juče govorila o nekim drugim temama, ja ću se fokusirati na ovaj zakon. Radi se o nastavku jednog ozbiljnog i odgovornog procesa, daljeg unapređenja izbornog zakonodavstva Republike Srbije.

Važno je podsetiti da ovo nije prvi korak, već treći put u relativno kratkom vremenskom periodu nalazimo se u ovoj sali kako bismo unapredili izborni sistem naše države. Najpre smo radili i još uvek radimo na jedinstvenom biračkom spisku. Zatim smo usvajali izmene četiri izborna zakona. Danas nastavljamo taj proces kroz izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih aktivnosti. To jasno pokazuje da unapređenje izbornih uslova nije jednokratna politička odluka, to je kontinuiran proces koji zahteva ozbiljan rad, dijalog i spremnost da institucije učinimo još boljim.

Savez vojvođanskih Mađara od samog početka učestvuje u tom procesu odgovorno i konstruktivno. Aktivno smo učestvovali u radu parlamentarne Radne grupe i davali smo doprinos pronalaženju održivih rešenja. Naš stav je godina ne promenjen. Političke razlike rešavaju se dijalog. Institucije treba da se jačaju radom, a ne njihovim osporavanjem. Poverenje građana ne stiče se velikim rečima, već odgovornim odlukama.

14/3 MT/IR

Zato smatramo da su izmene koje su danas pred nama značajne. Njihov cilj je da se dodatno ojača poverenje građana u izborni proces, povećaju transparentnost finansiranja političkih aktivnosti i uspostave jasnija pravila koja će važiti jednako za sve učesnike političkog života.

Ova zakonska rešenja predstavljaju rezultat preporuka Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava. O preporukama ODIHR-a često se govori u javnosti, međutim mnogo je važnije da se one zaista sprovode jer to nije uvek bilo tako.

Još od 1997. ODIHR prati izborne procese u Republici Srbiji i nakon svakog izbornog ciklusa daje preporuke za unapređenje izbornog sistema. Tek tokom poslednje decenije razvijena je jasna politička volja da preporuke ODIHR-a budu ozbiljno analizirane i sistemski ugrađene u naš pravni sistem.

Predloženim izmenama sprovode se preporuke date nakon izbornih ciklusa održanih 2020, 2022. i 2023. godine, dok je određeni broj ranijih preporuka već implementiran kroz prethodne izmene zakona. Time Republika Srbija pokazuje da preporuke međunarodnih posmatračkih misija ne ostaju mrtvo slovo na papiru, već postaju deo našeg zakonodavnog sistema.

Kada govorimo o konkretnim rešenjima smatramo da je nekoliko izmena posebno značajno. Pre svega dodatno se povećava transparentnost finansiranja političkih subjekata, uvode se preciznija pravila koja se odnose na prilike, kredite, zajmove i finansijske izveštaje čime građani dobijaju jasniji uvid u to ko finansira političke aktere i na koji način se sredstva koriste tokom izbornih kampanja. Istovremeno smanjuju se maksimalni iznosi pojedinačnih donacija čime se dodatno ograničava mogućnost neprimerenog finansijskog uticaja na politički život.

Veoma je važno i to što se dodatno jačaju ovlašćenja Agencije za sprečavanje korupcije. Agencija dobija preciznije nadležnosti, efikasnije kontrolne mehanizme i jasnije rokove za postupanje.

15/1 VS/MJ 12.20 – 12.30

Značajnim smatramo i detaljnije uređivanje položaja tzv. trećih lica u izbornoj kampanji. Pozdravljamo uspostavljanje jasnih pravila, obaveza i pune transparentnosti za sve koji učestvuju u političkim kampanjama. Uvodi se i proporcionalniji sistem sankcija, unapređuje se raspodela javnih sredstava, sprečava zloupotreba javnih resursa, obezbeđuje ravnopravniji pristup javnim prostorima i stvaraju povoljniji uslovi za političke subjekte koji nisu zastupljeni u predstavničim telima.

Pozdravljamo i uvođenje ograničenje ukupnih troškova izbornih kampanja time se dodatno doprinosi ravnopravnijim uslovima političke utakmice i sprečava mogućnost da finansijska snaga postane odlučujući faktor političke konkurencije. Želim da istaknem jedno rešenje koje prevazilazi okvire izbornog zakonodavstva, predložene izmene predviđaju dodatna sredstva za podsticanje većeg učešća žena u političkom životu. To nije samo pitanje statistike, to je pitanje i kvaliteta demokratije. Društvo koje želi snažne institucije mora omogućiti ženama ravnopravno učešće u političkom odlučivanju.

Savez vojvođanskih Mađara već više od tri decenije vodi politiku odgovornosti i stabilnosti, politiku konkretnih, opipljivih rezultata. Verujem da se demokratski kapacitet društva razvija stalnim unapređenjem zakona. Naši prioriteti ostaju isti, očuvanje identiteta mađarske zajednice, razvoj naših sredina, ekonomsko osnaživanje građana i jačanje institucija i aktivno učešće u razvoju države u kojoj živimo. Naš cilj je zajednički prosperitet, dokazali smo to kroz brojne konkretne projekte.

Doprinosili smo i doprinosimo razvoju infrastrukture, unapređenju lokalnih zajednica, jačanju privrede i poljoprivrede, kao i stvaranju boljih uslov za život građana.

Istovremeno Savez vojvođanskim Mađara od svog osnivanja dosledno zastupa evropski put Republike Srbije i njeno punopravno članstvo u Evropskoj uniji. Za nas evropske integracije nisu politička parola. One predstavljaju proces jačanja institucija, pravne sigurnosti i unapređenja kvaliteta života svih građana. Zbog toga smo u prethodnim godinama uvek nastupali državotvorno i odgovorno zastupajući politiku dijaloga, saradnje i institucionalnog razvoja.

Na kraju, želim da poručim da će Savez vojvođanskih Mađara i ubuduće podržavati svako zakonsko rešenje koje doprinosi većoj transparentnosti, odgovornijem radu institucija, jačanju poverenja građana i daljem unapređenju demokratskih procesa u Republici Srbiji.

Verujemo da će predložene izmene Zakona o finansiranju političkih aktivnosti doprineti da izborni proces u Srbiji bude transparentniji, pravičniji, odgovorniji i otporniji na eventualne zloupotrebe.

Zbog toga će poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara podržati izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, kao i druge zakone i odluke koji su na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Najlepše hvala vama.
Gospođa Milena Kalender.
Izvolite.

Hvala.

Predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, članovi Vlade, uvaženi građani, pred nama je Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine.

15/2 VS/MJ

Na prvi pogled mnogo toga u ovom zakonu zvuči dobro. Govori se o evropskim standardima, najboljim dostupnim tehnikama, kontroli zagađivača, dozvolama, inspekcijama i odgovornosti. Ja nemam problem da kažem da su nama potrebni evropski standardi, ali imam jedno jednostavno pitanje. Kako će ovaj zakon izgledati u stvarnom životu, kako će izgledati u Novom Pazaru, kako će izgledati u Tutinu, kako će izgledati u Sjenici, Prijepolju i Priboju.

Mi u Sandžaku već godinama živimo jednu potpuno drugu stvarnost, u Novom Pazaru i Tutinu, ne postoji trajno rešenje za odlaganje otpada, nakon problema sa Deponijom „Golo brdo“, otpad se vozi u druge opštine. Prema javno iznesenim podacima, Novi Pazar za transport i odlaganje otpada izdvaja oko 30 miliona dinara mesečno, dok opština Tutin na mesečnom nivou za transport i odlaganje otpada izdvaja 5 miliona i 540 hiljada dinara. Od početka 2026. godine, opština Tutin je za ovu namenu platila 33 miliona i 239 hiljada dinara. To su sredstva koja se ne ulažu u puteve u škole, vrtiće, vodovode, kanalizaciju i druge potrebe građana. U Sjenici smo pre samo nekoliko nedelja gledali gomilu otpada na ulicama i otpad iz Sjenice se odlaže u Priboju, na ne sanitarnoj deponiji. Regionalno rešenje Banjica, godinama se čeka i još uvek nije postalo ono što je trebalo da bude, funkcionalan odgovor na probleme ove regije i u Prijepolju je godinama postojala deponija Stanjevina uz Lim. U Priboju postoji problem dubokog potoka i stalno se vrtimo u istom krugu, ne sanitarna deponija se zatvara, otpad se odlaže na drugu lokaciju, lokalna samouprava se sama snalazi kako zna i ume, a Vlada Republike Srbije se pojavljuje tek kada problem preraste u krizu, a ni tada nema rešenje. Nijedan problem koji opterećuje ljude ne rešava se saopštenjem za javnost, već se preduzimaju konkretne mere i aktivnosti, ali na žalost toga nema.

Zato, danas moramo da kažemo nešto vrlo jasno, nisu evropski standardi samo evropske kazne, evropski standardi su i evropska infrastruktura. Ne možete u Beogradu propisati obaveze, napisati kaznene odredbe i onda reći lokalnim samoupravama, snalazite se, ne možete isto tretirati opštinu koja ima sanitarnu deponiju, na razumnoj udaljenosti i opštinu koja mora da vozi otpad stotinama kilometara. Ne možete tražiti iste rezultate od svih, ako svima niste obezbedili iste uslove, i to nije pravedna politika, to je kažnjavanje građana, i upravo zato smo predložili amandman koji tražimo da vlada utvrdi program teritorijalne dostupnosti infrastrukture, da se jasno vidi gde nema odgovarajuće deponije i gde nema transfer stanice i gde nema reciklažnog dvorišta i koliko je najbliže odgovarajuće postrojenje udaljeno, koliko lokalnu samoupravu košta transport otpada, i koliko država mora da uloži da svi građani ove zemlje dobiju približno jednake uslove, jer konkurs Ministarstva nije sistem, jedne godine ima novca, druge godine nema.

Jedna opština uspe da pripremi projekata, a druga nema dovoljno ni ljudi ni stručnog kadra, a najčešće i najsiromašnije opštine kojima je pomoć najpotrebnija imaju manje kapaciteta, da prođu kroz komplikovane procedure i zato država mora da preuzme deo odgovornosti. Drugo važno pitanje su nesanitarne deponije.

Ovaj zakon je veoma precizan, kada govori o formalnom postrojenju opereateru, dozvoli i kontroli, a šta ćemo sa mestima koja decenijama rade mimo uređenog sistema, šta ćemo sa nesanitarnim deponijama koje nemaju odgovarajuće dozvole, nemaju sisteme za prečišćavanje voda, nemaju sistem za gasove, nemaju adekvatan tretman otpada, a svakog dana ugrožavaju vazduh, zemljište i podzemne vode.

Da li su oni manji problem, zato što su nelegalne, naravno da nije, naprotiv, problem je veći i zato smo predložili da obaveze hitnih mera i sanacija važe i za nesanitarne deponije i organizovana smetlišta, bez obzira na to da li imaju uredu dozvolu.

15/3 VS/MJ

Neko će možda reći da je to pitanje drugog zakona, ali građanina koji živi pored deponije, ne zanima broj Službenog glasnika, njega zanima voda koju pije, vazduh koji diše, i zemljište na kome proizvodi hranu. Ako ovaj zakon govori o sprečavanju i kontroli zagađivanja, onda ne sme da žmuri pred najvećim izvorima zagađivanja, samo zato što nisu deo urednog administrativnog sistema.

Pitanje za nas u Sandžaku koje je posebno važno, jeste član 2. ovog zakona,u njemu se kaže da se zakon ne primenjuje za istraživačke aktivnosti. Ta formulacija je preširoka i zbog toga smo predložili da se jasno kaže da izuzeće za istraživanje i razvoj novih proizvoda i procesa ne može automatski da obuhvati visoko rizična i geološka istraživanja.

Zašto je to važno? Zato što imamo Rogoznu, a na Rogozni se sprovode geološka istraživanja i duboka bušenja. Građani već mesecima iznose ozbiljnu zabrinutost zbog mogućeg uticaja tih radova na zemljište i vodu, a ako nema opasnosti neka se to dokaže, nezavisnim monitoringom, ako nema zagađenja, još bolje, ali građani imaju pravo da znaju i imaju pravo na zaštitu.

16/1 GD/MP 12.30 – 12.40

I, na kraju, želim da kažem još nešto. Nije prihvatljivo da građani Sandžaka budu tretirani kao građani drugog reda u Srbiji. Nije normalno da Novi Pazar desetine miliona dinara mesečno troši na odvoz otpada zato što nema trajno rešenje. Nije normalno da Sjenica dočekuje leto sa smećem na ulicama. To je odgovornost ove vlasti. Nije normalno da se godinama čeka funkcionalni regionalni sistem. Nije normalno da Prijepolje i Priboj jedan problem rešavaju tako što opterećuju drugu lokaciju i nije normalno da građani Rogozne se sami bore da saznaju šta se dešava sa njihovom zemljom i vodom.

SDA Sandžaka već je javno tražila da se problem odlaganja otpada ne rešava parcijalno, samo za jednu ili dve opštine, već pitanje celog prostora Sandžaka uz ozbiljnu institucionalnu podršku države.

Mi podržavamo evropske standarde, ali tražimo evropske standarde i za Sandžak. Dakle, ne samo evropske kazne, nego i evropsku infrastrukturu, ne samo obaveze lokalnim samoupravama nego i odgovornost države. Zato pozivam Vladu i kolege iz vladajuće većine da prihvate naše amandmane ne zbog opozicije, ne zbog SDA Sandžaka, nego zato što zakon koji ne može jednako da se primenjuje u Beogradu, Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici, Prijepolju i Priboju. Nije dobar zakon za celu Srbiju. Hvala.

Molim vas samo vodite računa o vremenu koje imate da je na bih prekidala.
Reč ima gospodin Hadži Milorad Stošić.
Molim vas, prijavite se.
Hvala.

Zahvaljujem, poštovana predsedavajuća.

Uvaženi članovi Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na početku bih istakao da će poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, PUPS - Solidarnost i pravda u danu za glasanje glasati sve tačke dnevnog reda koje razmatramo na ovoj sednici.

Predlog novog Zakona o oružju i municiji trebalo bi da nam na novi i celovitiji način uredi ovu oblast. Pogotovo je to važno kada smo bili svedoci nemilih događaja poslednjih godina u kojima je korišćeno vatreno oružje.

Kako bi se takvi incidenti što više predupredili, novim zakonom su detaljnije precizirane procedure za nabavku i držanje oružja, a naročito one koje se tiču bezbednosnih procena i zdravstvenih pregleda potencijalnih držalaca.

Treba pozdraviti podizanje starosne granice za nabavljanje vatrenog oružja sa 18 na 21 godinu, jer vidimo da sve više mladih ljudi nepromišljeno rukuju sa oružjem.

S druge strane, bolje su precizirana brojna pitanja koja su vezana oko lovačkog oružja i njegove nabavke i nabavke municije za to oružje. Njegovo nošenje i van propisanih lovnih terena u urađenim, naseljenim područjima radi lične zaštite i zaštite stoke treba svakako pozdraviti.

Mislim da će za pravilnu primenu ovog zakona biti od velike važnosti međusobna i još bolja saradnja i povezanost i razmena informacija između zdravstvenih ustanova i policijskih organa, što se takođe propisuje novim proširenim zakonskim odredbama, ali sve to neće biti dovoljno ako se među samim našim građanima ne podigne stepen lične i kolektivne svesti o tome kako se mora bezbedno postupati sa oružjem i prama njemu odnositi.

Nekolicina nas u poslaničkoj grupi PUPS - Solidarnost i pravda radili smo u vojnom i bezbednosnom sektoru i sami iz sličnog iskustva znamo da nije bilo lako na pravi način u ranijim teškim vremenima držati službeno oružje u kuću u kojoj ima

16/2 GD/MP

male dece, ali se upravo zato mora o tome razgovarati na vreme sa ukućanima i poštovati apsolutno sve mere bezbednosti pa i više od toga.

Mislim da bi se o ovim stvarima moralo razgovarati i u školama u okviru nekih obrazovnih programa. Bez svega toga neće nam puno vredeti zakoni i podzakonska akta iz obe oblasti, ma koliko dobro da su napisani i koliko god da se izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koji je takođe na dnevnom redu ove sednice, pooštravaju kazne iz ove oblasti.

Predlogom Zakona o roditeljima negovateljima u naš sistem socijalne zaštite uvodi se i jedna nova nadasve plemenita kategorija socijalnog davanja i prava. Kao predsednik Odbora za rad socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenju siromaštva juče sam detaljno govorio o ovom zakonu, ali zbog važnosti ovog zakona i uloge roditelja negovatelja ponovo ću govoriti i ukazivati na njega.

Puno smo preko medija, a neretko i iz ličnih kontakata imali prilike da vidimo razne tužne životne sudbine dece sa različitim fizičkim i psihičkim problemima i teškoćama kroz koje prolaze njihovi roditelji i staratelji dok im pomažu u svakodnevnom životu. Mnogi od njih su prinuđeni da skoro ceo svoj radni dan, pa i čitav život podrede brizi za svoju nemoćnu decu, a nisu u mogućnosti da zbog toga budu u radnom odnosu.

Usvajanjem ovog zakona tim licima će biti priznati njihovi napori u brizi o svojoj deci i biće im isplaćivano po 65 hiljada dinara mesečno, kao i socijalni doprinosi i taj iznos nadoknade. Time će veliki napori više hiljada ovakvih lica biti bar jednim delom novčano kompenzovani, što svakako treba pozdraviti kao značajni iskorak naprednom sistemu socijalne zaštite i brige o deci.

S druge strane, iako imam u vidu želju da se finansijska sredstva u ovoj oblasti racionalno koriste i da ih nikada nema dovoljno u meri u kojoj bi svi mi želeli da bude, mislim da nije trebalo ovo pravo ograničavati godinama starosti ili posedovanjem penzije.

Juče smo na sednici odbora o tome govorili i u tom duhu su već podneti neki amandmani o kojima treba dobro razmisliti jer ako je namera ovog predloga zakona da prepozna neko drugo lice kao specifični vid novčane naknade za obavljanje svakodnevnog i neretko mučnog i teškog rada, odnosno kao vid prosečnog zaposlenja, podsetio bih na činjenicu da je Ustavni sud još odavno utvrdio da je primanje penzije odvojeno od sticanja zarade za rad, da su to dve odvojene kategorije i da jedna istovremeno ne isključuje drugu.

Takođe, nažalost, je sasvim moguće da će neko ko koristi ovu naknadu kao negovatelj kada bude u situaciji da ne može da je prima jer je stekao uslove za penziju, da će mu i iznos penzije možda biti znatno niži od iznosa ove naknade, a i dalje će imati iste obaveze. Naravno, naša poslanička grupa će podržati i ovakav tekst predloga zakona kako veliki iskorak napred u pomoći roditeljima negovateljima, ali mislim da su ovo pitanja na koja se mora obratiti pažnja u praktičnoj primeni ovog zakona.

Na posletku osvrnuo bih se na predložena rešenja oko finansiranja izbornih kampanja. Njime se ispunjavaju preporuke koje smo dobili od međunarodnih eksperata i organizacija iz ove oblasti. Naročito smatram da je dobro što su prihvaćena rešenja oko ograničenja iznosa novca koji se može potrošiti i veće kontrole porekla i načina na koji će se trošiti novac u procesu izborne kampanje, oko čega je ranije bilo najviše i sporenja.

Mi iz PUPS – Solidarnost i pravda svakako nećemo imati problem sa novim odredbama ovog zakona jer smo uvek vodili skromne izborne kampanje i uvek polagali čiste račune o stranačkom finansiranju.

16/3 GD/MP

Kolega Milenko je, takođe, podneo manju dopunu kojom se olakšava i ubrzana postupanja pred Ustavnim sudom, što ćemo takođe podržati.

Uvaženi narodni poslanici, naša poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda će u danu za glasanje podržati sve predloge tačaka dnevnog reda današnje sednice.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem se na pažnji i želim vam svako dobro. Hvala.

Najlepše hvala vama posebno što ste govorili o temi dnevnog reda.
Sledeća je gospođa Verica Milanović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

I na ovoj Skupštini, sazvanoj, normalno, po hitnom postupku, nastavljate sa ciljanim urušavanjem pravnog sistema u Srbiji sa ozakonjenjem prinude i represije prema građanima Srbije. Predloženim izmenama Krivičnog zakonika i Zakona o oružju i municiji upravo to i radite.

17/1 TĐ/CG 12.40 – 12.50

Kao razloge za predviđene izmene navodite unapređenje bezbednosti i efikasnosti u borbi protiv korupcije. Kako čovek da se ne nasmeje na ovo, kako da vas shvati ozbiljno, s obzirom na sve ono što se svakodnevno u Srbiji dešava?

Šta se dešava sa predmetom „Nadstrešnica“, ministre Vujiću? Krivično veće Apelacionog suda u Novom Sadu donelo je većinom glasova odluku o zahtevu za preinačenje odluke Višeg suda u predmetu „Nadstrešnica“ pre dve nedelje i više od dve nedelje. Objavljivanje odluke nikako. Znamo da po zakonu objavljivanje odluke se vrši u najkraćem roku, najduže u roku od dva dana. Dve nedelje javnost ne može da sazna kakva je odluka. Šta je razlog? Da li možete niže Ministarstvo pravde da urušite i spustite? Da li je razlog možda protivzakonit zahtev advokata Gorana Vesića za izuzeće sudija, i to nakon što je doneta ova odluka? Od Apelacionog suda nikakve odgovore nismo mogli da dobijemo. Ono razmatra naše zahteve i izjasniće se nekada. Ja vas molim da mi odgovorite šta se dešava u predmetu „Nadstrešnica“.

O kakvoj borbi protiv kriminala pričate kada je kriminal u Srbiji u organizaciji vlasti. U takvoj Srbiji, gde je država srasla sa kriminalom, vi povećavate drakonske visine kazni, da su ubedljivo najviše u Evropi. Raspon u zatvorskim kaznama odredili ste na takav način da je nemoguće kazne odrediti prema težini krivičnog dela i stepenu ugrožavanja bezbednosti i društvene opasnosti koje učinjeno krivično delo izaziva. Izjednačavate dva krivična dela – krivično delo ubistva i krivično delo držanje i nošenje oružja. Za oba ova krivična dela predviđate kaznu zatvora od pet do 15 godina.

Kao što vidimo sudovi vama nisu potrebni, samo vam smetaju. Dovoljno je da postoji „Informer“ televizija da ispita i presudi, a po dostavljanju dokumentacije poslušne policije, koja, takođe, takva kakva jeste, ni ona nije potrebna... Još vam je nedostajao ovaj zakonik sa drakonskim kaznama, pa da uklanjate i kažnjavate neistomišljenike uz pesmu i podvriskivanje.

Smešna je i sama konstatacija koju navodite da ove zakone donosite iz razloga usklađivanja sa standardima EU i Varšavskom konvencijom Saveta Evrope koju je Srbija potpisala 2005. godine, pre 21 godine, i to po hitnom postupku usvajamo ova usklađivanja. Što je hitno, hitno je, znači posle 21 godine.

Što se tiče predloženih izmena Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, mi ovde nekih većih promena nećemo imati. Predložene izmene neće izborni proces učiniti kvalitetnijim, niti će sprečiti funkcionersku kampanju koju, gospodo, iz SNS sprovodite 14 godina i to je sprovodite bez prestanka, o trošku građana, trošenjem javnih sredstava. Neće sprečiti zloupotrebe u javnim preduzećima, ucenjivanje zaposlenih da moraju podržavati aktivnosti SNS ili će ostati bez posla. Neće se promeniti ništa ni sa ovim vašim predlogom da se sada može u izbornoj kampanji koristiti imovina javnih preduzeća i ustanova, imovina lokalnih samouprava. Pa to ste radili i dosada, i to isključivo vi. Nikome drugome niste dozvoljavali da išta u bilo kojoj sali ili objektu održava svoje manifestacije. I ako bi se neko prevario, vrlo brzo biste mu pred samo održavanje uskratili.

Dakle, nikakve promene, ništa sa predloženim izmenama nećemo dobiti, posebno što ne postoje nikakvi mehanizmi kontrole i kažnjavanja za nepoštovanje predviđenih odredbi ovog zakona, a ni Agencija za borbu protiv korupcije uopšte se i dosada nešto nije trudila da radi svoj posao. Zahvaljujem.

Hvala vama.
Reč ima gospodin ministar Nenad Vujić.
Izvolite.
17/2 TĐ/CG