Hvala.

Predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, članovi Vlade, uvaženi građani, pred nama je Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine.

15/2 VS/MJ

Na prvi pogled mnogo toga u ovom zakonu zvuči dobro. Govori se o evropskim standardima, najboljim dostupnim tehnikama, kontroli zagađivača, dozvolama, inspekcijama i odgovornosti. Ja nemam problem da kažem da su nama potrebni evropski standardi, ali imam jedno jednostavno pitanje. Kako će ovaj zakon izgledati u stvarnom životu, kako će izgledati u Novom Pazaru, kako će izgledati u Tutinu, kako će izgledati u Sjenici, Prijepolju i Priboju.

Mi u Sandžaku već godinama živimo jednu potpuno drugu stvarnost, u Novom Pazaru i Tutinu, ne postoji trajno rešenje za odlaganje otpada, nakon problema sa Deponijom „Golo brdo“, otpad se vozi u druge opštine. Prema javno iznesenim podacima, Novi Pazar za transport i odlaganje otpada izdvaja oko 30 miliona dinara mesečno, dok opština Tutin na mesečnom nivou za transport i odlaganje otpada izdvaja 5 miliona i 540 hiljada dinara. Od početka 2026. godine, opština Tutin je za ovu namenu platila 33 miliona i 239 hiljada dinara. To su sredstva koja se ne ulažu u puteve u škole, vrtiće, vodovode, kanalizaciju i druge potrebe građana. U Sjenici smo pre samo nekoliko nedelja gledali gomilu otpada na ulicama i otpad iz Sjenice se odlaže u Priboju, na ne sanitarnoj deponiji. Regionalno rešenje Banjica, godinama se čeka i još uvek nije postalo ono što je trebalo da bude, funkcionalan odgovor na probleme ove regije i u Prijepolju je godinama postojala deponija Stanjevina uz Lim. U Priboju postoji problem dubokog potoka i stalno se vrtimo u istom krugu, ne sanitarna deponija se zatvara, otpad se odlaže na drugu lokaciju, lokalna samouprava se sama snalazi kako zna i ume, a Vlada Republike Srbije se pojavljuje tek kada problem preraste u krizu, a ni tada nema rešenje. Nijedan problem koji opterećuje ljude ne rešava se saopštenjem za javnost, već se preduzimaju konkretne mere i aktivnosti, ali na žalost toga nema.

Zato, danas moramo da kažemo nešto vrlo jasno, nisu evropski standardi samo evropske kazne, evropski standardi su i evropska infrastruktura. Ne možete u Beogradu propisati obaveze, napisati kaznene odredbe i onda reći lokalnim samoupravama, snalazite se, ne možete isto tretirati opštinu koja ima sanitarnu deponiju, na razumnoj udaljenosti i opštinu koja mora da vozi otpad stotinama kilometara. Ne možete tražiti iste rezultate od svih, ako svima niste obezbedili iste uslove, i to nije pravedna politika, to je kažnjavanje građana, i upravo zato smo predložili amandman koji tražimo da vlada utvrdi program teritorijalne dostupnosti infrastrukture, da se jasno vidi gde nema odgovarajuće deponije i gde nema transfer stanice i gde nema reciklažnog dvorišta i koliko je najbliže odgovarajuće postrojenje udaljeno, koliko lokalnu samoupravu košta transport otpada, i koliko država mora da uloži da svi građani ove zemlje dobiju približno jednake uslove, jer konkurs Ministarstva nije sistem, jedne godine ima novca, druge godine nema.

Jedna opština uspe da pripremi projekata, a druga nema dovoljno ni ljudi ni stručnog kadra, a najčešće i najsiromašnije opštine kojima je pomoć najpotrebnija imaju manje kapaciteta, da prođu kroz komplikovane procedure i zato država mora da preuzme deo odgovornosti. Drugo važno pitanje su nesanitarne deponije.

Ovaj zakon je veoma precizan, kada govori o formalnom postrojenju opereateru, dozvoli i kontroli, a šta ćemo sa mestima koja decenijama rade mimo uređenog sistema, šta ćemo sa nesanitarnim deponijama koje nemaju odgovarajuće dozvole, nemaju sisteme za prečišćavanje voda, nemaju sistem za gasove, nemaju adekvatan tretman otpada, a svakog dana ugrožavaju vazduh, zemljište i podzemne vode.

Da li su oni manji problem, zato što su nelegalne, naravno da nije, naprotiv, problem je veći i zato smo predložili da obaveze hitnih mera i sanacija važe i za nesanitarne deponije i organizovana smetlišta, bez obzira na to da li imaju uredu dozvolu.

15/3 VS/MJ

Neko će možda reći da je to pitanje drugog zakona, ali građanina koji živi pored deponije, ne zanima broj Službenog glasnika, njega zanima voda koju pije, vazduh koji diše, i zemljište na kome proizvodi hranu. Ako ovaj zakon govori o sprečavanju i kontroli zagađivanja, onda ne sme da žmuri pred najvećim izvorima zagađivanja, samo zato što nisu deo urednog administrativnog sistema.

Pitanje za nas u Sandžaku koje je posebno važno, jeste član 2. ovog zakona,u njemu se kaže da se zakon ne primenjuje za istraživačke aktivnosti. Ta formulacija je preširoka i zbog toga smo predložili da se jasno kaže da izuzeće za istraživanje i razvoj novih proizvoda i procesa ne može automatski da obuhvati visoko rizična i geološka istraživanja.

Zašto je to važno? Zato što imamo Rogoznu, a na Rogozni se sprovode geološka istraživanja i duboka bušenja. Građani već mesecima iznose ozbiljnu zabrinutost zbog mogućeg uticaja tih radova na zemljište i vodu, a ako nema opasnosti neka se to dokaže, nezavisnim monitoringom, ako nema zagađenja, još bolje, ali građani imaju pravo da znaju i imaju pravo na zaštitu.

16/1 GD/MP 12.30 – 12.40

I, na kraju, želim da kažem još nešto. Nije prihvatljivo da građani Sandžaka budu tretirani kao građani drugog reda u Srbiji. Nije normalno da Novi Pazar desetine miliona dinara mesečno troši na odvoz otpada zato što nema trajno rešenje. Nije normalno da Sjenica dočekuje leto sa smećem na ulicama. To je odgovornost ove vlasti. Nije normalno da se godinama čeka funkcionalni regionalni sistem. Nije normalno da Prijepolje i Priboj jedan problem rešavaju tako što opterećuju drugu lokaciju i nije normalno da građani Rogozne se sami bore da saznaju šta se dešava sa njihovom zemljom i vodom.

SDA Sandžaka već je javno tražila da se problem odlaganja otpada ne rešava parcijalno, samo za jednu ili dve opštine, već pitanje celog prostora Sandžaka uz ozbiljnu institucionalnu podršku države.

Mi podržavamo evropske standarde, ali tražimo evropske standarde i za Sandžak. Dakle, ne samo evropske kazne, nego i evropsku infrastrukturu, ne samo obaveze lokalnim samoupravama nego i odgovornost države. Zato pozivam Vladu i kolege iz vladajuće većine da prihvate naše amandmane ne zbog opozicije, ne zbog SDA Sandžaka, nego zato što zakon koji ne može jednako da se primenjuje u Beogradu, Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici, Prijepolju i Priboju. Nije dobar zakon za celu Srbiju. Hvala.

Molim vas samo vodite računa o vremenu koje imate da je na bih prekidala.
Reč ima gospodin Hadži Milorad Stošić.
Molim vas, prijavite se.
Hvala.

Zahvaljujem, poštovana predsedavajuća.

Uvaženi članovi Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na početku bih istakao da će poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, PUPS - Solidarnost i pravda u danu za glasanje glasati sve tačke dnevnog reda koje razmatramo na ovoj sednici.

Predlog novog Zakona o oružju i municiji trebalo bi da nam na novi i celovitiji način uredi ovu oblast. Pogotovo je to važno kada smo bili svedoci nemilih događaja poslednjih godina u kojima je korišćeno vatreno oružje.

Kako bi se takvi incidenti što više predupredili, novim zakonom su detaljnije precizirane procedure za nabavku i držanje oružja, a naročito one koje se tiču bezbednosnih procena i zdravstvenih pregleda potencijalnih držalaca.

Treba pozdraviti podizanje starosne granice za nabavljanje vatrenog oružja sa 18 na 21 godinu, jer vidimo da sve više mladih ljudi nepromišljeno rukuju sa oružjem.

S druge strane, bolje su precizirana brojna pitanja koja su vezana oko lovačkog oružja i njegove nabavke i nabavke municije za to oružje. Njegovo nošenje i van propisanih lovnih terena u urađenim, naseljenim područjima radi lične zaštite i zaštite stoke treba svakako pozdraviti.

Mislim da će za pravilnu primenu ovog zakona biti od velike važnosti međusobna i još bolja saradnja i povezanost i razmena informacija između zdravstvenih ustanova i policijskih organa, što se takođe propisuje novim proširenim zakonskim odredbama, ali sve to neće biti dovoljno ako se među samim našim građanima ne podigne stepen lične i kolektivne svesti o tome kako se mora bezbedno postupati sa oružjem i prama njemu odnositi.

Nekolicina nas u poslaničkoj grupi PUPS - Solidarnost i pravda radili smo u vojnom i bezbednosnom sektoru i sami iz sličnog iskustva znamo da nije bilo lako na pravi način u ranijim teškim vremenima držati službeno oružje u kuću u kojoj ima

16/2 GD/MP

male dece, ali se upravo zato mora o tome razgovarati na vreme sa ukućanima i poštovati apsolutno sve mere bezbednosti pa i više od toga.

Mislim da bi se o ovim stvarima moralo razgovarati i u školama u okviru nekih obrazovnih programa. Bez svega toga neće nam puno vredeti zakoni i podzakonska akta iz obe oblasti, ma koliko dobro da su napisani i koliko god da se izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koji je takođe na dnevnom redu ove sednice, pooštravaju kazne iz ove oblasti.

Predlogom Zakona o roditeljima negovateljima u naš sistem socijalne zaštite uvodi se i jedna nova nadasve plemenita kategorija socijalnog davanja i prava. Kao predsednik Odbora za rad socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenju siromaštva juče sam detaljno govorio o ovom zakonu, ali zbog važnosti ovog zakona i uloge roditelja negovatelja ponovo ću govoriti i ukazivati na njega.

Puno smo preko medija, a neretko i iz ličnih kontakata imali prilike da vidimo razne tužne životne sudbine dece sa različitim fizičkim i psihičkim problemima i teškoćama kroz koje prolaze njihovi roditelji i staratelji dok im pomažu u svakodnevnom životu. Mnogi od njih su prinuđeni da skoro ceo svoj radni dan, pa i čitav život podrede brizi za svoju nemoćnu decu, a nisu u mogućnosti da zbog toga budu u radnom odnosu.

Usvajanjem ovog zakona tim licima će biti priznati njihovi napori u brizi o svojoj deci i biće im isplaćivano po 65 hiljada dinara mesečno, kao i socijalni doprinosi i taj iznos nadoknade. Time će veliki napori više hiljada ovakvih lica biti bar jednim delom novčano kompenzovani, što svakako treba pozdraviti kao značajni iskorak naprednom sistemu socijalne zaštite i brige o deci.

S druge strane, iako imam u vidu želju da se finansijska sredstva u ovoj oblasti racionalno koriste i da ih nikada nema dovoljno u meri u kojoj bi svi mi želeli da bude, mislim da nije trebalo ovo pravo ograničavati godinama starosti ili posedovanjem penzije.

Juče smo na sednici odbora o tome govorili i u tom duhu su već podneti neki amandmani o kojima treba dobro razmisliti jer ako je namera ovog predloga zakona da prepozna neko drugo lice kao specifični vid novčane naknade za obavljanje svakodnevnog i neretko mučnog i teškog rada, odnosno kao vid prosečnog zaposlenja, podsetio bih na činjenicu da je Ustavni sud još odavno utvrdio da je primanje penzije odvojeno od sticanja zarade za rad, da su to dve odvojene kategorije i da jedna istovremeno ne isključuje drugu.

Takođe, nažalost, je sasvim moguće da će neko ko koristi ovu naknadu kao negovatelj kada bude u situaciji da ne može da je prima jer je stekao uslove za penziju, da će mu i iznos penzije možda biti znatno niži od iznosa ove naknade, a i dalje će imati iste obaveze. Naravno, naša poslanička grupa će podržati i ovakav tekst predloga zakona kako veliki iskorak napred u pomoći roditeljima negovateljima, ali mislim da su ovo pitanja na koja se mora obratiti pažnja u praktičnoj primeni ovog zakona.

Na posletku osvrnuo bih se na predložena rešenja oko finansiranja izbornih kampanja. Njime se ispunjavaju preporuke koje smo dobili od međunarodnih eksperata i organizacija iz ove oblasti. Naročito smatram da je dobro što su prihvaćena rešenja oko ograničenja iznosa novca koji se može potrošiti i veće kontrole porekla i načina na koji će se trošiti novac u procesu izborne kampanje, oko čega je ranije bilo najviše i sporenja.

Mi iz PUPS – Solidarnost i pravda svakako nećemo imati problem sa novim odredbama ovog zakona jer smo uvek vodili skromne izborne kampanje i uvek polagali čiste račune o stranačkom finansiranju.

16/3 GD/MP

Kolega Milenko je, takođe, podneo manju dopunu kojom se olakšava i ubrzana postupanja pred Ustavnim sudom, što ćemo takođe podržati.

Uvaženi narodni poslanici, naša poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda će u danu za glasanje podržati sve predloge tačaka dnevnog reda današnje sednice.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem se na pažnji i želim vam svako dobro. Hvala.

Najlepše hvala vama posebno što ste govorili o temi dnevnog reda.
Sledeća je gospođa Verica Milanović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

I na ovoj Skupštini, sazvanoj, normalno, po hitnom postupku, nastavljate sa ciljanim urušavanjem pravnog sistema u Srbiji sa ozakonjenjem prinude i represije prema građanima Srbije. Predloženim izmenama Krivičnog zakonika i Zakona o oružju i municiji upravo to i radite.

17/1 TĐ/CG 12.40 – 12.50

Kao razloge za predviđene izmene navodite unapređenje bezbednosti i efikasnosti u borbi protiv korupcije. Kako čovek da se ne nasmeje na ovo, kako da vas shvati ozbiljno, s obzirom na sve ono što se svakodnevno u Srbiji dešava?

Šta se dešava sa predmetom „Nadstrešnica“, ministre Vujiću? Krivično veće Apelacionog suda u Novom Sadu donelo je većinom glasova odluku o zahtevu za preinačenje odluke Višeg suda u predmetu „Nadstrešnica“ pre dve nedelje i više od dve nedelje. Objavljivanje odluke nikako. Znamo da po zakonu objavljivanje odluke se vrši u najkraćem roku, najduže u roku od dva dana. Dve nedelje javnost ne može da sazna kakva je odluka. Šta je razlog? Da li možete niže Ministarstvo pravde da urušite i spustite? Da li je razlog možda protivzakonit zahtev advokata Gorana Vesića za izuzeće sudija, i to nakon što je doneta ova odluka? Od Apelacionog suda nikakve odgovore nismo mogli da dobijemo. Ono razmatra naše zahteve i izjasniće se nekada. Ja vas molim da mi odgovorite šta se dešava u predmetu „Nadstrešnica“.

O kakvoj borbi protiv kriminala pričate kada je kriminal u Srbiji u organizaciji vlasti. U takvoj Srbiji, gde je država srasla sa kriminalom, vi povećavate drakonske visine kazni, da su ubedljivo najviše u Evropi. Raspon u zatvorskim kaznama odredili ste na takav način da je nemoguće kazne odrediti prema težini krivičnog dela i stepenu ugrožavanja bezbednosti i društvene opasnosti koje učinjeno krivično delo izaziva. Izjednačavate dva krivična dela – krivično delo ubistva i krivično delo držanje i nošenje oružja. Za oba ova krivična dela predviđate kaznu zatvora od pet do 15 godina.

Kao što vidimo sudovi vama nisu potrebni, samo vam smetaju. Dovoljno je da postoji „Informer“ televizija da ispita i presudi, a po dostavljanju dokumentacije poslušne policije, koja, takođe, takva kakva jeste, ni ona nije potrebna... Još vam je nedostajao ovaj zakonik sa drakonskim kaznama, pa da uklanjate i kažnjavate neistomišljenike uz pesmu i podvriskivanje.

Smešna je i sama konstatacija koju navodite da ove zakone donosite iz razloga usklađivanja sa standardima EU i Varšavskom konvencijom Saveta Evrope koju je Srbija potpisala 2005. godine, pre 21 godine, i to po hitnom postupku usvajamo ova usklađivanja. Što je hitno, hitno je, znači posle 21 godine.

Što se tiče predloženih izmena Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, mi ovde nekih većih promena nećemo imati. Predložene izmene neće izborni proces učiniti kvalitetnijim, niti će sprečiti funkcionersku kampanju koju, gospodo, iz SNS sprovodite 14 godina i to je sprovodite bez prestanka, o trošku građana, trošenjem javnih sredstava. Neće sprečiti zloupotrebe u javnim preduzećima, ucenjivanje zaposlenih da moraju podržavati aktivnosti SNS ili će ostati bez posla. Neće se promeniti ništa ni sa ovim vašim predlogom da se sada može u izbornoj kampanji koristiti imovina javnih preduzeća i ustanova, imovina lokalnih samouprava. Pa to ste radili i dosada, i to isključivo vi. Nikome drugome niste dozvoljavali da išta u bilo kojoj sali ili objektu održava svoje manifestacije. I ako bi se neko prevario, vrlo brzo biste mu pred samo održavanje uskratili.

Dakle, nikakve promene, ništa sa predloženim izmenama nećemo dobiti, posebno što ne postoje nikakvi mehanizmi kontrole i kažnjavanja za nepoštovanje predviđenih odredbi ovog zakona, a ni Agencija za borbu protiv korupcije uopšte se i dosada nešto nije trudila da radi svoj posao. Zahvaljujem.

Hvala vama.
Reč ima gospodin ministar Nenad Vujić.
Izvolite.
17/2 TĐ/CG

Uvažena potpredsednice Narodne skupštine, uvažene narodne poslanice i narodni poslanici, javnosti radi treba da znamo da ova unapređenja idu ka objedinjavanju standarda EU i koji isto tako nisu nešto što je statično, ni u EU, i da se to stalno i unapređuje. Kroz direktivu 555 je regulisano ovo vezano za oružje i municiju. Naglašavamo da Zakon o oružju i municiji predstavlja okvir u kom se stiče legalno pravo za posedovanje, odnosno za držanje i nošenje oružja i municije, proizvodnju i stavljanje u promet. Sve ono što je pribavljeno, što se radi izvan zakonskog okvira koji je postavljen u Zakonu o oružju i municiji predstavlja nelegalno, odnosno ne ovlašćeno držanje oružja, nošenje, proizvodnju, stavljanje u promet. Zato i idemo sa izmenom Zakona o oružju i municiji vezano za uslove kako i pod kojim kriterijumima neko može to da nosi, a sa druge strane opet kroz Krivični zakon regulišemo na jedan bolji, savremeniji, transparentniji način gde razdvajamo nošenje, posedovanje, proizvodnju, izradu 3D, posedovanje nacrta 3D modela itd. Kroz ovo vidimo da zakon prati i život, ali i sve ono što se dešava.
Takođe, Republika Srbija je i izmenom ovih članova zakona, tri, četiri, osam, a uvođenjem 348a, b, c, povećala i podigla i kaznenu politiku. Naglašavamo da je za samo držanje sada predviđeno da je to od jedne do osam godina zatvora, da je za nošenje oružja koje je neovlašćeno, znači nema neku dozvolu predviđenu Zakonom o oružju i municiji, predviđeno od pet do 15 godina. Znači, minimum je pet godina za nošenje oružja. Tako da nikako ne možemo govoriti ni o kakvom širenju i dozvolama koje govore o tome da svako ima pravo da nosi oružje. To nije tačno.
Kada govorimo o ovome što je spomenuto, u vezi Apelacionog suda u Novom Sadu, ja kao ministar pravde i niko od nas nema pravo da niti komentariše, niti da ulazi u sudske odluke. Apelacioni sud se izjasnio saopštenjem pre, mislim, dva dana u kome je rekao vrlo jasno da će, kada odluka bude doneta, odluka biti dostavljena, odnosno ekspedovana stranama u postupku. Kada bude dostavljena stranama u postupku, u toj situaciji će se onda Apelacioni sud oglasiti i svojim saopštenjem ukoliko bude smatrao da je to potrebno. Znači, to je nešto što je sve u sudskom postupku i, molim vas, nemojmo da narušavamo ustavni princip, a to je nezavisnost sudstva. Postoje sudske procedure, postoje pravila, tako da je Apelacioni sud rekao u svom saopštenju ono što može u ovom trenutku i da kaže, i to je sve ono što je predviđeno zakonom.
Sve ostalo što se tiče usklađivanja sa EU, sa Varšavskom konvencijom Saveta Evrope, tačno je da je Srbija članica Saveta Evrope, tačno je da ta konvencija nije nešto što je novo, ali isto tako na osnovu te konvencije, dok je formiran komitet… Drugo, za zemlje članice EU, recimo, prihvaćena su pravila EU i regulative EU koje regulišu priznanje strane sudske odluke.
18/1 AL/LjL 12.50 – 13.00
Mi moramo na obazriv način da pristupimo ovom, zato što izmenom člana 55. mi ne samo da priznajemo stranu sudsku odluku, nego i kad govorimo o ranijoj osuđivanosti, mi onda prihvatamo da je neko bio osuđivan i pred drugim sudom. To je izmena člana 55a. To je vrlo osetljivo pitanje kada govorimo o krivičnom pravu i izmenama u krivičnom pravu, pogotovo kad govorimo o priznanju strane sudske odluke u bilo kom modalitetu. Znači i ovo, kada govorimo o ranijoj osuđivanosti, je vrlo osetljivo pitanje.
To je takođe i u EU, vezano za materiju krivičnog prava, uvek vrlo osetljivo pitanje, jer godinama se vode debate u okviru EU, recimo, vezano za evropski nalog za dostavljanje dokaza, evropski nalog za hapšenje, unutar samih zemalja EU. Tako da tu treba biti jako obazriv i treba jako voditi računa kada standarde određene primenjujemo kao što je ovaj, a to je da osuda u nekoj drugoj zemlji predstavlja razlog da se kaže da je neko lice već osuđivano i da se to tretira i u nacionalnom zakonodavstvu. Hvala.

Najlepše hvala, gospodine ministre.
Reč ima predlagač, gospodin Petrašinović. Izvolite.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ovde se od strane pojedinih predstavnika opozicije iznose paušalne ocene da ove izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih aktivnosti neće doneti ništa dobro, neće doneti ništa konkretno, a pri tome, podsećam građane, da smo mi od 2024. godine stalno slušali ovde da mi ne smemo da ispunimo ODIHR preporuke i da će izborni proces u Srbiji biti bolji, demokratičniji, samo ako se ispune ODIHR preporuke i samo je to bio uslov i njihov zahtev da se ispune ODIHR preporuke.

Sećate se, onda smo imali predlog mog uvaženog kolege, dr Mrdića, vezano za izmene i dopune Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, pa je imao 11 nacrta tog predloga zakona. Bukvalno smo usvojili sve ono što su oni tražili da se uvrsti u te izmene i dopune zakona. Onda smo dobijali kritike kako ta komisija za reviziju biračkog spiska neće početi da radi, pa smo onda videli da ta komisija radi, da je donela svoj pravilnik, da je donela neka svoja akta vezano za njen rad, da zaseda, da ima mogućnost da vrši reviziju biračkog spiska.

Dalje smo slušali ovde pitanja kada ćemo da donesemo ostale zakone i da implementiramo ostale ODIHR preporuke vezano za Zakon o izboru narodnih poslanika, Zakon o izboru predsednika Republike, lokalnim izborima, Ustavnom sudu, imali to, usvojili to, a onda, dok smo imali raspravu o tim zakonima, glavna kritika je bila – dobro to, ali kad će zakon o finansiranju političkih aktivnosti, a kad će zakon o sprečavanju korupcije, izmene i dopune tih zakona, itd.

Sada, kada usvajamo devet preporuka ODIHR-a, implementiramo kroz ovo zakonsko rešenje vezano za izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, e sada nam se ne sviđaju te ODIHR preporuke. Tačnije, ne nama nego njima. Sada im se ne sviđaju te ODIHR preporuke, sada te ODIHR preporuke nisu dovoljno dobre, nisu dovoljno kvalitetne, a vrlo jasno kroz odredbe ovog zakona je propisano ono na šta je ukazivano da neće biti dobro rešeno, a to je da svi politički akteri odnosno svi politički subjekti pod jednakim uslovima mogu da koriste javne usluge i javna dobra koje daju imaoci tih javnih usluga i dobara, da je sada propisano da moraju svim političkim akterima to da omoguće, ukoliko to daju pod tržišnim uslovima, da moraju da to pruže pod tržišnim uslovima i političkim akterima, predviđa kratke rokove da moraju da odgovore kada je u pitanju izborna kampanja, u roku od dva dana svakom političkom subjektu da daju odgovor da li mogu ili ne mogu da mu pruže odgovarajuće dobro ili uslugu na korišćenje.

18/2 AL/LjL

Ukoliko nismo u izbornoj kampanji, treba da odgovore u roku od pet dana. Ukoliko ne mogu nikako da pruže to dobro ili uslugu, da li pod tržišnim uslovima ili ukoliko se ne daje pod tržišnim uslovima, da tu svoju odluku moraju da objave na svom veb sajtu i da ta odluka mora da bude vidljiva.

Takođe, ono što je propisano odredbama ovog zakona, gde smo ispoštovali preporuke ODIHR-a, svi ti imaoci javnih ovlašćenja odnosno ustanove koje mogu da pruže javno dobro i uslugu imaju rok od 60 dana da donesu pravilnik od kad ovaj zakon stupi na snagu, na koji način i pod kojim uslovima će omogućiti korišćenje dobara i usluga koje mogu da pruže.

Znači, vrlo eksplicitno, vrlo jasno, sve ono što je ODIHR od nas tražio mi smo implementirali kroz ovo zakonsko rešenje i predložili, da bi izborni uslovi u Republici Srbiji bili onakvi kako ih ODIHR vidi i onakvi kako su to želele kolege iz opozicije.

Na kraju krajeva, ono što im je rekao i naš šef poslaničke grupe u prošlom zasedanju, na prošloj sednici Narodne skupštine – ako im se ne sviđaju ODIHR preporuke, zašto nisu tražili da sednu lepo sa nama pa da se dogovorimo, da vidimo šta je to što treba izmeniti, šta je to što treba popraviti u našem izbornom zakonodavstvu. Dve godine nam ovde pričaju da samo trebamo da ispunimo ODIHR preporuke i da će onda izborni uslovi u našoj zemlji biti u redu, a onda kada krenemo da implementiramo sve ODIHR preporuke, e, sad im se ne sviđaju izborni uslovi i sad im se ne sviđaju ODIHR preporuke.

Znači, ovde se samo traži alibi da na nekim narednim izborima, koje će ubedljivo izgubiti od SNS, bude nešto drugo po sredi. Tada će govoriti da nismo baš trebali da ispunimo sve ODIHR preporuke i da su trebala da ostanu važeća zakonska rešenja, ali to prosto građani Republike Srbije vide. Šta god da uradimo, i kada ispunimo njihove zahteve i kada ispunimo zahteve međunarodnih organizacija, njima se to ne sviđa. Prosto, traži se alibi za izborni poraz koji će im svakako uslediti. Hvala.

Najlepše hvala vama, tačno znam kako vam je kad kažete – šta god da uradimo, ne valja.
Gospođa Tanja Rađenović ima reč. Izvolite.