Na član 68. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Pokret slobodnih građana – SDA – PDD.
Anna Oreg ima reč.
Izvolite.

Hvala.

Posle tragičnog događaja u Osnovnoj školi „Ribnikar“ država ne sme da donese zakon koji formalno zabranjuje oružje maloletnicima, a onda ostavlja dovoljno široku rupu da četrnaestogodišnjak do vatrenog oružja dođe prostim učlanjenjem u klub, kako predviđa ovaj zakon.

Mi ne tražimo ukidanje juniorskog sportskog streljaštva, već da pristup vatrenom oružju bude izuzetak za stvarne proverene takmičare. Suština ovog problema je da zabrana može da se pretvori u puku formalnost. Dakle, nije dovoljno sprečiti oca da dovede dete kao običnog korisnika strelišta, ako se ista stvar može zaobići tako što će dete prethodno biti upisano u klub. Ova slabost je posebno upadljiva jer sam Predlog zakona za punoletne sportske strelce kod nabavljanja određenih vrsta sportskog oružja i opreme poznaje znatno strože dokaze stvarnog sportskog statusa. Dakle, nije opravdano da pristup vatrenom oružju maloletnog lica bude uređen blažim standardom od onog koji zakon već primenjuju na punoletnog sportskog strelca.

Amandman naš ne uvodi apsolutnu zabranu maloletničkog sportskog streljaštva već vezuje korišćenje vatrenog oružja za stvarni i proverljivi sportski status i za pojačane mere zaštite. Predloženi uslovi su kumulativni. Dakle, podrazumevaju najmanje 12 meseci članstva, registrovani takmičarski status, stvarno učešće na priznatim takmičenjima, potvrde kluba ili sportskog saveza, posebna zdravstvena i psihološka procena, procena bezbednosnog rizika i pisana saglasnost zakonskog zastupnika. Dodatno se propisuje da vatreno oružje mora biti klupsko, da se predaje neposredno pre treninga ili takmičenja, odmah vraća nakon toga po završetku i da se sve vreme pod neposrednim i kontinuiranim nadzorom ona nalazi. Dakle, za sprovođenje ovog amandmana, takođe, nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Nenad Vujić.
Izvolite.

Zahvaljujem se, uvažena predsednice Narodne skupštine.
Član 68. je vrlo jasan i jasni su uslovi kada govorimo o maloletnicima. Kada govorimo o deci, to su sva ona lica ispod 14 godina. Tako da su to različite zakonske kategorije. Ali isto tako ono što sam i juče rekao, a moram i danas da ponovim,
14/3 AL/CG
pripremljen je nacrt i on se nalazi u Evropskoj komisiji da bismo usklađivali i sa direktivama vezano za zaštitu dece i maloletnika, kao i Zakon o maloletnim činiocima krivičnih dela i zaštite dece. To se sve nalazi u Briselu.
Krivični zakonik koji menjamo, posebno se izdvaja delo – obučavanje maloletnog lica za korišćenje vatrenog oružja gde su te kazne oštre. Uvedeno je kao novo krivično delo i ono se naslanja vrlo precizno i na član 68. Tako da je jasno da je svako obučavanje maloletnog lica za korišćenje vatrenog oružja bez svih ovih preduslova i uslova koji moraju biti ispunjeni kažnjivo, odnosno biće kažnjivo zakonom čije nas usvajanje očekuje. Hvala.

Na član 90. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Srbija centar – SRCE.
Da li neko želi reč?
Petar Bošković ima reč.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Kada je reč o evidenciji pristupa jedinstvenom registru podataka, jedinstveni registar objedinjuje izrazito osetljive podatke o vlasnicima oružja. To znači identitet, adresa, vrsta i količina oružja, kojima se pristupa i kojima pristupa više subjekata, bez evidencije pristupa, bez nezavisno nadzora i bez tehničkih mera zaštite. Takav registar postaje bezbednosni rizik. To ćete se svi složiti. Zato mi predlažemo da u članu 90. da se dodaju novi stavovi 4. 5. i 6. To znači da svaki pristup podacima u jedinstvenom registru podataka mora biti automatizovano evidentiran sa podacima o licu koje je pristupilo, vremenu pristupa i pravnom osnovu. Evidencija pristupa čuva se najmanje 10 godina i podleže nadzoru nadležnog nezavisnog organa za zaštitu podataka o ličnosti. Razmena podataka vrši se uz primenu tehničkih i organizacionih mera zaštite, uključujući pseudonimizaciju.

Ovde je jako bitno iz prostog razloga što zaista moramo voditi računa jer je reč o oružju i ličnim podacima, tako da se mora voditi računa ko nadzire, kad, kako i zašto. Hvala vam.

15/1 MV/VZ 12.25 – 12.35

Hvala vama.
Idemo dalje.
Samo da kažem da ne čitam amandmane koje je podnela samo poslanička grupa "Mi – Snaga naroda" zato što je gospodin Lukić rekao da neće obrazlagati, a svi amandmani su isti, a to je – briše se. Tako da, fokusiramo se na ove gde ima obrazlaganja.
Na član 97. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Zeleno-levi front – Ne davimo Beograd.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 114. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici zajedno poslaničke grupe "Mi – Snaga naroda" i Narodni pokret Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 114. amandmane su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Srbija Centar – Srce.
Naravno, vraćam se na amandman na član 114.
Aleksandar Ivanović ima reč.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Naš predlog je da se ovaj član briše. Smatramo da ovakvo zakonsko rešenje otvara mogućnost zloupotrebe oružja koje nema veliku praktičnu vrednost, ali ima istorijski kolekcionarski značaj.

Međutim, kada govorimo u kontekstu oružja, naročito što se celog dana bavimo prebrojavanjem municije, koliko ljudi koji oružje koriste za lične potrebe, za ličnu bezbednost mogu te municije da imaju, ovde se otvara jedno drugo pitanje i ja bih želeo da vam ga postavim, a nadam se da ću dobiti i odgovor, pošto ovoga u medijima nema.

Ovo je poseta predsednika Albanije Opštini Bujanovac. Ovo je predsednik opštine koji ga prima. U njegovoj pratnji su ljudi koji ne pripadaju našim jedinicama, sa dugim cevima. Na ovim fotografijama nema naše policije. Na zgradi opštine je istaknuta albanska zastava. Ovo je jedno vrlo ozbiljno pitanje, jer ovo je, nadam se, ozbiljna država. Ovo nije prćija kroz koju može da prolazi svako ko želi i kako želi da prođe, u ovakvoj pratnji i bez ikakvog objašnjenja.

Nemam protiv bilo kakve posete, bilo kog predsednika, ako to prati adekvatan državni protokol, ako ovakav skup obezbeđuje naša policija, ako postoji potreba za dugim cevima da to budu naši policajci, iz naših jedinica, ali ne ovi ljudi. Ko su ovi ljudi? Mislim da to dugujete građanima Srbije, pošto ove informacije nema ni na RTS-u, ni na Pinku, ni na Hepiju, ni na svim ostalim televizijama sa nacionalnom frekvencijom.

Ovde se otvara pitanje da li je ovde eventualno potpisan neki aneks Briselskog, Vašingtonskog i Ohridskog sporazuma, svih onih sporazuma koji su državu Srbiju na teritoriji Kosova i Metohije bacili na kolena. Da li se ovo sada ta politika širi i na druge delove naše zemlje? Zahvaljujem.

Na član 114. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Srbija centar – Srce.
Gospodine Boškoviću, izvolite.

Ovde, kada je reč o članu 114, moram reći da su kratki rokovi od godinu dana, odnosno tri meseca za pribavljanje dokaza, stručnog mišljenja agencije ili predaju isprave, odnosno municije, nerealni su s obzirom na kapacitete nadležnih organa i agencije i broj predmeta, pa dovode do toga da savesni vlasnici izgube pravo zbog administrativne sporosti, na koju ne mogu uticati. Znači, produženje roka štiti stečena prava i ne umanjuje bezbednosni cilj.

15/2 MV/VZ

Da građanima bude jasno, ovde vlasnici, recimo, oružja proizvedenog posle 1899. godine, kolekcionari itd., da ne ređam sad, zakon o oružju i municiji, znači zaista mislimo da 24 meseca, pogotovo za kolekcionare, bi bilo dobro i za njih, a i za agenciju koja ne može da stigne sve to da uradi. Hvala.