Status roditelj-negovatelj i negovatelj mora biti vezan za decu kojima je potrebna podrška ili nega 24 sata i status ne sme imati nikakve veze sa radno pravnim statusom roditelja i ne sme biti razlog da se roditeljima koji rade uskrati pravo koje proizilazi iz potreba njihovog deteta i da im uskrati Ustavom zagarantovano pravo na rad.

Ovaj status nije socijalna pomoć i moraju ga dobiti i nezaposleni i zaposleni i povremeno zaposleni i penzioneri i stariji od 65 godina.

Ovim zakonskim rešenjem roditelj-negovatelj svodite na socijalnu pomoć i ponižavate roditelje, a to ne sme da bude svrha ovog zakona.

Neverovatno je naravno da zakonom eliminišete roditelje kada napune 65 godina i gube pravo na status negovatelja i smatrate da ne treba da vode računa o svojoj deci kojoj je potrebna podrška i stalna nega.

Status roditelj-negovatelj mora biti doživotan jer roditelji do poslednjeg dana svog života pružaju negu i podršku svojoj deci.

A sad apropo ovoga što vi stalno nama nešto spočitavate ovde i kritikujete nas i naš predlog zakona. Moram samo da vas obavestim da naš predlog zakona niste prihvatili, niste dozvolili ni da dođe na dnevni red i to sad više nije tema. Tema je Predlog zakona koji ste vi sada stavili na dnevni red i o kome mi sada razgovaramo. I vi ne treba da se bavite našim zakonom, nego da se bavite vašim zakonom i da objasnite građanima i nama poslanicima zašto se zakon odnosi samo na 3.270 roditelja. Jer, tu je sad mnogo buke ni oko čega, istorijski korak i sve ostalo da bi se reklo da ste doneli vaš zakon, a to što će obuhvatiti 3.270 roditelja od ukupno 50.000 roditelja gde postoji realna potreba. To nema nikakve veze.

I vi kažete da se udruženje roditelja oduševljava što je ovaj zakon na dnevnom redu. I ja verujem da ima takvih roditelja, ali ne kažete da ima i onih koji su nezadovoljni jer ste njih 90% eliminisali zakonom i ni jednu njihovu primedbu i predlog niste prihvatili, ni razmatrali. A, isto se odnosi i na preporuke Poverenika za ravnopravnost.

30/3 MT/VZ

Da vam kažem nešto, ministarka – nemate vi kapacitet za ovo što radite. Nemate ni autoritet, ni integritet i niko van ne veruje. Niko ne veruje u vašu stvarnu, pravu želju da ovim roditeljima pomognemo.

Znam ja da ministar u Vladi može da bude svako, bilo ko, ali morate da znate da posle nastaje jedan veliki problem, jer vi poverujete da ste stvarno ministri i da vam to pripada, da ste neviđeno stručni i talentovani. E, to vam je isto kao kad neko kupi diplomu, a onda misli da je stvarno završio fakultet.

Hvala.

Vi ste zaista sada na ovom zakonu izabrali da vređate ministra u Vladi Republike Srbije, umesto da pričate o temi zakona. Zaista mislite da je to najbolji trenutak da vređate ministra u Vladi Republike Srbije, i to ženu, ni zbog čega, ali dobro.
Reč ima ministar Milica Đurđević Stamenkovski.
(Tatjana Pašić: Ona je došla ovde da vređa nas.)
Ne znam šta da vam kažem. Ako je to sve što imate da kažete, svaka vam čast.
31/1 GD/IR 16.10 – 16.20

Zahvaljujem.
Rekla sam to i pre nekoliko dana, a naglasiću opet. Nijednog časa neću biti lična. Dozvolila sam sebi tokom drugog dana diskusije da, kada ste udarali u klupe, odgovorim u političkom tonu i neću to više činiti, zato što odgovornost prema ovoj temi je iznad mojih nekih političkih pogleda.
O tome da li neko veruje meni kao ministru ili ne, svakako ne odlučujete vi. Meni je važno da znam da veruju roditelji jer znaju da smo sa zajedničkim snagama borili da ovaj zakon stigne na dnevni red.
Sinoć sam bila u Banji Kanjiži gde boravi 100 lica, osoba sa invaliditetom i njihovih roditelja, među kojima su i oni koji će ostvariti pravo i oni koji neće ostvariti pravo. To nisu ljudi koji gledaju samo sopstvene interese, to su ljudi koji znaju da mi danas zajednički pišemo istoriju i za neke generacije koje dolaze. Svi bismo mi voleli da možemo da donosimo zakone koji će se retroaktivno primenjivati i obuhvatati one koji su slične situacije imali pre 20, 30 ili 50 godina, ali svako ko ozbiljno poznaje sistem zakonodavstva zna da zakon važi onog časa kada počne da se primenjuje i onog časa kada stupi na snagu i da ne možemo mi sada da imamo neki vremeplov i da odemo u neka druga vremena. A kada bismo otišli u ta dva druga vremena videli bismo da tamo nije bilo dnevnih boravaka, nije bilo ličnih pratioca, nije bilo roditeljskog dodatka za novorođenu decu, nije bilo subvencije za kupovinu prve nekretnine, nije bilo Zakona o kreditima za mlade, nije bilo subvencija za kupovinu kuća na selu, nije bilo radnih mesta za mlade ljude, nije bilo podrške porodiljama - nije bilo ničega. Kada o svemu ovome govorim ja čujem po vašim reakcijama da se vi prepoznajete, iako ja nisam adresirala na vas, govorim o jednom vremenu, a u tom vremenu ja politički nisam bila aktivna ni kao vlast, ni kao opozicija, ni većina ljudi ovde prisutnih jedna od mojih strana.
Međutim, opet, govoriću isključivo Zakonu o roditelj negovatelj. Kažete da vam nije jasno kako mi ovo tretiramo kao socijalnu pomoć i smatrate da to nije socijalna pomoć, a ja uporno o tome i govorim da nije socijalna pomoć i uporno govorim da je ovo status koji je upodobljen sa radnim statusom, ne u potpunosti isti, ali je upodobljen sa onim što pruža ugovor o radu i gotovo je u potpunosti ekvivalentan, gotovo u potpunosti.
Nakon što stupi 65. godina roditelj je osiguranik. Ukoliko po postojećem Zakonu o socijalnoj zaštiti je 15 godina negovao dete koje je korisnik uvećanog dodatka za tuđu negu i pomoć, nakon što ispuni starosne uslove, on može ostvariti posebnu novčanu naknadu, odnosno pravo koje je ekvivalentno o minimalnoj penziji. To je nešto što postojeći Zakon o socijalnoj zaštiti već pruža, ali mi sada idemo daleko ispred toga.
Zašto sam govorila o verziji zakona koji je jedan deo poslanika predlagao u prethodnom periodu? Zato što mi je neshvatljivo da tada nešto što ste proglašavali kao rešenje koje će doneti revoluciju, sada sami tvrdite da to nije bilo dobro tamo, a pritom u toj verziji nije predviđen staž i uplata poreza i doprinosa i zato ta verzija nije bila dobra i sreća što je nismo usvojili. Možda je tada trebalo da razgovaramo da to popravimo.
Jedan deo poslanika tvrdi ovde u prethodnih... ja tada nisam bila u Parlamentu, ne mogu da kažem šta se dogodilo, ali na osnovu onoga što su rekli i predstavnici vlasti, a i pojedini predstavnici opozicije, rečeno je da ste vi imali već konsenzus i da je to trebalo da bude tzv. ženski zakon, jer je bila namera da sve žene Ženske parlamentarne mreže predlože i da se postigne rešenje. Verujem da bi tadašnje žene narodni poslanici to ispravili što nije dobro u toj verziji i da biste tada
31/2 GD/IR
ubacili taj staž koji ste propustili, jer vi uopšte niste predvideli uplatu poreza i doprinosa, čime se potpuno gubi smisao Zakona roditelj negovatelj.
Šta se dogodilo? Na osnovu vašeg iskaza ja sam čula da taj zakon nije usvojen zato što je jedna od poslaničkih opozicionih grupa rekla – ne, vi ostali iz opozicije koji idete sa ovima iz vlasti da pregovarate, vi ste izdajnici zato što to radite. Znači, mi treba ovde kada govorimo o ovim stvarima da budemo jedinstveni, a ne da govorimo o tome da je neko izdajnik zato što glasa za zakon koji nije predložila njegova politička opcija.
Da li postoje roditelji koji se ovome raduju? Naravno. Postoje oni na koje se ovo pravo ne odnosi, a raduju se. Većina ljudi u Srbiji zna koliko je ovo značajno. Većina ljudi u Srbiji zna da više neće postojati nijedan roditelj koji neće imati mesečnu naknadu, a doslovno, da se tako izrazim narodski, da ima svoj dinar ta majka ili taj otac koji brine o svom detetu. To je velika stvar. Mi to do sada nismo imali za te porodice i treba da priznamo da nismo imali. Ne možemo mi sada da kažemo – to je dobro što nismo imali. Ne, mi kažemo – evo, nismo stigli dotle zato što se država bavila drugim stvarima, jer je zatekla sveopšte rasulo.
Kada govorite o tome koliko imamo usluga predaha, bolje da vam ne čitam ponovo koliko je bilo takvih usluga 2011. godine. Neću to da radim. Na kraju krajeva, neću više da upoređujem šta je bilo kad je bilo. To je pluskvamperfekat. To je prošlost koja je ostavljena i na koju ne želimo više da se vraćamo. Ni na koji način ne želimo da se u tu prošlost vraćamo, ali kao što ja nisam dobila odgovor zašto je ukinuto u to vreme Ministarstvo za brigu o porodici, to mi ostavlja prostor da zaključim da odgovora valjanog na to pitanje nema, a obnovljeno je u neka druga vremena, kada Srbija jeste ekonomski stabilna, pa na kraju krajeva, nije moj utisak da je Srbija danas ekonomski stabilnija nego što je bila. To je egzaktan podatak svih relevantnih međunarodnih, ekonomskih instituta, svih koji se time bave, svih koji prate statistiku.
Na kraju krajeva, i prirodni priraštaj nam je veći nego što je bio u odnosu na taj period. Znači, stopa fertiliteta nam je danas 1,63%, a bila je 1,4. Da li je dovoljno? Nije, ali se radi na tome. Juče smo to konstatovali. Ove godine nam se preko 700 beba više rodilo za pet meseci nego prošle godine. Jedan impuls života postoji, ali na nama je da stvaramo atmosferu gde će ljudi da se osećaju sigurnije i gde će porodice da budu zaštićene.
Usluge u zajednicama ćemo nastaviti da razvijamo. To su zadaci lokalnih samouprava, a ne ministarstava. Ministarstvo je tu da pomogne namenskim transferima, ali pre svega usluge u zajednici su usluge opština i gradova i oni na tome treba da radi i svaki od narodnih poslanika u svojoj sredini treba to da isprati i da ih podstiče da to čine, a mi smo tu da te usluge licenciramo ili da ih podržimo u manje razvijenim opštinama, kao što smo to učinili ove godine iznosom od 600 miliona dinara.
Ponavljam, novčana socijalna pomoć je pravo koje se ne dovodi u pitanje činjenicom da dete ili osoba prima tuđu negu i pomoć ili da roditelj u tom domaćinstvu prima ovu naknadu na mesečnom nivou. Dakle, neće se računati u njihova primanja i samim tim neće se suspendovati postojeća socijalna pomoć. Oko toga ne treba da imate dileme i mislim da je stvar jasno precizirana zakonom, ali ponavljam iznova – nemojte da imate bilo kakvu dilemu. Nijedno pravo neće biti suspendovano, a uvodimo mnoštvo novih prava. hvala.

Hvala vam.
Poslovnik, narodni poslanik Branko Miljuš.
Izvolite.
32/1 TĐ/MJ 16.20 – 16.30

Hvala.

Član 106. i član 107. Govornik može da govori samo o tački dnevnog reda. Govornik na sednici Skupštine dužan je da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

Poštovana predsedavajuća, mi tri dana slušamo jedne te iste rečenice o tome šta se dešavalo 2011, 2017. godine, ko je kada i kako predlagao zakone, koja ministarstva su osnivana i koja ministarstva su raspuštana od jedne ministarke koja o svemu priča onako kako, ja sam je sad prepoznao, da spomenem i premijera Macuta kada je rekao da ima ministara koji bi uradili sve samo za svoj lični pi-ar. Izgleda da je mislio na nju i nije nikakav problem kad to ne radi ovde i kad nas satima… Sada bi trebalo sabrati koliko je od juče pričala i koliko je puta ponovila jedne te iste rečenici koje nemaju apsolutno nikakve veze za zakonom koji je važan i koji je na dnevnom redu.

Ja vas najljubaznije molim da zamolite ovu ministarku da se drži dnevnog reda, da prestane sa tim komparacijama šta je i kada bilo i da probamo da završi ovo na način kako sam ja juče i završio svoj govor, moleći još jednom da se izvesni amandmani na ovaj zakon usvoje da bi izašli u susret svima kojima je naša podrška potrebna. Hvala.

Da li želite da se izjasnimo? (Ne.)
Vi meni kažete član kojim govornik treba da se drži tačke dnevnog reda, nakon svega što je Marinika Tepić danas radila, a što tad niste tražili povredu Poslovnika?
(Branko Miljuš: Nisam stigao od vas.)
Niste stigli od mene, a znači podržali ste mene i znate da je Marinika Tepić prekršila Poslovnik.
Dakle, trudim se da vodim upravo ovu diskusiju oko ovog zakona najbolje što mogu zato što su to roditelji, porodice zaslužili.
Ministarka Đurđević Stamenkovski obrazlaže zakon. Meni se čini jako dobro sa mnogo podataka i mnogo informacija. Dakle, ja vas molim da ne politizujete i ni na jednu ličnu uvredu koju je dobila iz vaše poslaničke grupe nije odgovorila ličnom uvredom, već je odgovorila podacima, činjenicama i onim što je nekada bilo i šta je danas. Tako da, držala se tačke dnevnog reda. Ličnu uvredu i lične uvrede je dobila iz vaše poslaničke grupe, na koje nije odgovorila, izdigla se žena i govorila o zakonu.
Hvala vam što nećete da se izjasnimo, da ne trošimo dalje vreme.
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Sanja Milošević.
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Pokret slobodnih građana – SDA – PDD.
Reč ima narodni poslanik Pavle Grbović.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dakle, ovo je jedan od ključnih članova, tako da ću verovatno probiti ovo vreme od dva minuta, pa mi skinite od vremena grupe.

Samo bih za početak hteo da kažem dve stvari, da ukažem, o kojima je ministarka pričala. Dakle, prošli put kada je pokušano uspostavljanje konsenzusa o stavljanju na dnevni red ovog zakona, koliko se ja sećam, to je bilo iz saziva 2022. godine, u kom ste vi učestvovali. Dakle, bili ste predsednica vaše parlamentarne grupe, tako da to nije nešto što se dešavalo mimo vas, iza vaših leđa. Ne znam kakav je bio vaš stav. Prosto ne osuđujem, samo podsećam.

Druga stvar, ono što je suštinska zamerka sa moje strane, dakle, vi govorite o duhu zakona, ali mislim da vi ne razumete duh amandmana koji mi ovde podnosimo. Dakle, oni nisu u odnosu isključivosti prema glavnom tekstu zakona. Oni su vrlo

32/2 TĐ/MJ

komplementarni. Oni samo proširuju krug prava i olakšavaju pristup pravu koji se na ovaj način konstituiše, tako da ne znam zašto, iz kog razloga ih shvatate na taj način, ne mogu da kažem neprijateljski, ali nekako suparnički.

Kada je reč o samom ovom članu, dakle, mi ovde predlažemo izmenu najmanje pet stavova, odnosno tačaka, ali fokusiraću se na dva.

Jedan se tiče što su koleginice već govorile, a to je pitanje prava na rad gde se status roditelja negovatelja uslovljava suštinski nepostojanjem radnog odnosa, odnosno neobavljanjem drugih radnih dužnosti gde se suštinski lice stavlja pred izbor da li će koristiti svoju Ustavom garantovano pravo na rad ili pravo na podršku zbog nege deteta. Naš amandman ide u pravcu toga da lice može biti zaposleno, odnosno angažovano sa nepunim radnim vremenom i da može obavljati preduzetničku, samostalnu ili drugu profesionalnu delatnost u obimu koji ne onemogućava neposredno pružanje potrebne pomoći i nege ovog deteta. Ovo nije samo formalistički stav, ovo je prosto realno životno pitanje.

Vi ste tokom prvog dana, čini mi se, kada ste obrazlagali ovaj zakon rekli kako se na ovaj način uvođenjem naknade rešavaju određeni egzistencijalni problemi lica na koje se ovaj zakon odnosi. Da budemo potpuno realni – da li zaista smatrate da danas 2026. godine se egzistencijalni problemi u Srbiji rešavaju sa 65.000 dinara mesečno, pogotovu ukoliko imamo u vidu jednu drugu veoma tužnu životnu okolnost, a to je da veoma često roditelji dece, koji potpadaju pod ovu zakonsku normu, reč je o samohranim roditeljima. Najčešće je reč o majkama i najčešće je reč o majkama koje imaju više od jednog deteta. Dakle, ukoliko te osobe mogu da, pored pružanja potrebne pomoći i nege, obavljaju i neku vrstu radnog angažovanja i na taj način ostvaruju i druge prihode, ne vidim zašto bismo ih ovako restriktivnom zakonskom odredbom zbog toga kažnjavali.

Druga stvar, smatramo da je neprikladno da se ovaj status gubi navršavanjem 65 godina zato što penzioni status i starost ne dokazuju da pomoć i nega i dalje nisu potrebni, niti da to lice više ne može da pruža neophodnu pomoć i negu. Teza koju vi navodite, kako po našem zakonu sa 65 godina po sili zakona prestaje radi odnos, naprosto nije tačna i za to imamo mnoštvo dokaza.

Dakle, između ostalog, ako pogledate na našim fakultetima koliko profesora radi koji su stariji od 65 godina, biće vam jasno. Ali čak ne moramo da idemo toliko daleko, možemo da pogledamo oko nas. Ja sam izbrojao da u našoj skupštini, u našoj Narodnoj skupštini mi imamo najmanje 22 lica koja su starija od 65 godina. Tu nisam računao ljude koji su rođeni 1961. godine, pa sad ne znamo u kom mesecu će navršiti 65 godina. Da li je njima prestao radnopravni status? Da li oni više ne primaju naknadu za svoj rad u Narodnoj skupštini? Zašto bismo sebi dali veći obim prava nego što dajemo nekome drugom?

Na kraju, da, više puta pominjan slučaj gospođe Olge Bošković koju ovaj zakon ne bi prepoznao, a na šta je koleginica Stojmenović ispravno ukazala. Na to ste vi, gospođo Đurđević Stamenkovski, rekli kako da je ovaj zakon postojao u to vreme, ona bi nakon navršene 65 godine imala pravo na penziju po osnovu tog zakona, što je takođe tačno, ali u kom iznosu i da li bi taj iznos bio dovoljan za dostojanstven život nje i njenog sina?

Na kraju, ono što je suština svega ovoga, mislim da bi tu valjalo, ako bismo bili iskreni tj. ako biste vi bili iskreni prema nama. Deluje prilično nemoguće da sve ove stvari vi ne razumete i da, nakon svih ovih godina i razgovora sa udruženjima tih roditelja, vi ne razumete da je potrebno proširiti opseg ovog zakona ili proširiti obim prava koji se ovim ljudima pruža. Ne verujem ni da ste baš toliko neosetljivi na ljudske sudbine, zaista ne želim da vas za to optužim.

32/3 TĐ/MJ

Ako je razlog što je zakon ovako restriktivno formulisan u nedostatku novca koji treba obezbediti, mislim da je pošteno da nam to i kažete i da kažete – država u ovom trenutku i budžet u ovom trenutku može da podrži zakon u toj i toj meri, pa da onda znamo kada sledeći put na dnevni red dođe rebalans budžeta, što pretpostavljam da će se relativno skoro desiti, da izađemo sa rešenjima i kažemo – vidite na sve ove stvari se novac bespotrebno troši, a ovde je mnogo potrebnije da se izvrši relokacija i da na taj način rešimo ovaj problem.

Ovako se samo zapetljavate i pokušavate da objasnite stvari koje objektivno ne možete ni sami da objasnite. Obrazloženja koja ovde pišu, koja govori kako nešto nije u najboljem interesu deteta, prosto ne stoje i vi to, takođe, vrlo dobro znate. Tako da hajde stvari da postavimo realno, iskreno i da onda vidimo u tim realnim okvirima šta zaista možemo da učinimo.

Hvala vam.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Mitar Kovač.
Nije tu.
Na član 4. amandman je podnela narodna poslanica Irena Živković.
Nije tu.
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Narodni pokret Srbije.
Obojica ste se javili. Ko će?
Reč ima Borislav Novaković.
Izvolite.

Dakle, u članu 4. stav 1. dodaje se tačka 9. koja glasi: "Izuzetno od tačke 8. ovog stava, pravo na status roditelja negovatelja podnosilac može ostvariti ukoliko je u radnom odnosu sa nepunim radnim vremenom, do 20 sati nedeljno, pri čemu se iznos mesečne novčane naknade isplaćuje u srazmernom iznosu od 50%".

Dakle, potpuno zabrana rada diskriminiše obrazovane i radno sposobne roditelje, gura porodice u socijalnu izolaciju i primorava ih na otkaze. Ovim se omogućava model prelivenog radnog vremena – četiri sata plaća poslodavac, a četiri sufinansira država kroz svoj status.

33/1 AL/MP 16.30 – 16.40

Smatramo da je ovo jako važno, jer i oni roditelji koji su skromnih primanja i oni roditelji koji nemaju puno radno vreme na ovaj način bi osnažili svoju materijalnu bazu. Ministarka, budući da ste ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanje upitao bih vas sledeću stvar. Pošto su sve vaše rečenice natopljene patetikom i ispraznim moralisanjem, kako komentarišete činjenicu da se 21. maja ove godine dogodio možda najveći skandal kada je u pitanju vaše ministarstvo. Ove godine 21. maja novosadska heroina, Nela Korać je dobila otkaz, majka petoro dece. Budući da ste i vi majka, ona se pet puta porodila i donela petoro dece na ovaj svet carskim rezom, vi znate da je to najopasniji način porađanja i da posle trećeg carskog reza se ne preporučuje ženama carski rez, jer ugrožavaju svoj život. I pored toga, Nela Korać se usudila i podarila ovom narodu i ovoj državi petoro dece. Žena sa petoro dece ostala bez posla. Niste trepnuli kao Ministarstvo. Pa da li je posao države da podstiče natalitet ili da ga osporava? Pa da li je posao države da majke koje imaju više od troje dece na izvestan način budu radno zaštićene ili da budu radno ugrožene? Odgovorite mi na to pitanje, jer je to zaista sramotno. I nema tog izraza kojim bi mogao da okarakterišem ponašanje, indolentnost i ravnodušnost vašeg ministarstva u jednoj takvoj situaciji. Hvala.

Dobro.
Nikakve veze nama sa amandmanom, ali sam ostavila da… Nema čak ni sa temom, ali dobro, nema veze. Želeli ste da kažete i rekli ste.
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandar Ivanović, Nenad Milojičić, prof. dr Snežana Rakić, Ivana Rokvić.
Aleksandar Ivanović ima reč.
Iizvolite.