Zahvaljujem.

Juče sam rekao i ponavljam duboko verujem da je ova tačka dnevnog reda najbitnija za sve nas sa sve našim političkim razlikama. Ali, dozvolite mi molim vas samo jednu rečenicu. Žao mi je što ministar Gajić nije u prostoriji. Juče prosto nisam imao mogućnost da intervenišem. Dobio sam obrazloženje na svoj prethodni amandman, ali samo jednu stvar da naglasim. Svetski antidoping kodeks insistira na nezavisnosti komisija od strane države i udruženja. Model koji smo mi ponudili amandmanom je najsličniji modelu po kome biramo članove REM-a. Način na koji vi predlažete kroz ovaj zakon, ako je tačno da što kaže ministar, usaglašavanje podrazumeva mogućnost našim takmičarima, ekipama da nastave takmičenje, nas dovodi u situaciju koliko do kraja godine ili sledeće godine da ćemo ponovo morati da imamo sednicu sa autentičnim tumačenjem, jer je ta odredba u direktnoj suprotnosti sa onim što propisuje kodeks.

Ono što se tiče ovog dnevnog reda ja ću kao i kolege Natalija i Pavle na liniji njihove logike prosto obrazložiti i svoj amandman.

Dakle, u stavu 2. Predloga zakona kažete da pravo na status roditelja-negovatelja i negovatelja priznaje se do navršene 65 godine. Naš amandman ide u pravcu da se i nakon 65 godine priznato pravo transformiše u doživotnu nadoknadu u istom iznosu ukoliko ta osoba sa svojim detetom živi u zajedničkom domaćinstvu.

Dakle, pokušajte da zamislite, a i kolege iz vaše poslaničke grupe je pričao o porodici koja ima jednu takvu situaciju. Zamislite roditelje kojima u 30-tim godinama 40-tim, 50-tim u punoj životnoj snazi omogućujete takvo pravo, a onda u 65-oj godini, kada i sami posustaju sa životnom snagom, onda im oduzimate to pravo. I to nikako ne treba mešati sa penzijom. Čuli smo obrazloženje ministarke, ali ono ne

33/2 AL/MP

korespondira sa onim što piše u ovom predlogu zakona. Tu i jeste razlika između političkog i pravničkog govora. Susret sa realnošću će ovde biti potpuno drugačiji. Ljudi, mi smo društvo koje milijarde evra izdvaja za neke delfinarijume, nacionalni stadion, EKSPO i razne korupcionaške projekte. Ovo je minimum dostojanstva koje moramo da pružimo ovim ljudima i ja vas pozivam da ovaj amandman prihvatite i da to pravo omogućimo i ljudima i nakon navršene 65-te godine života.

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Mitar Kovač.
Nije tu.
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Pokret slobodnih građana – SDA – PDD.
Nećete.
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici posleničke grupe Srbija – CENTAR SRCE.
Reč ima Tatjana Marković Topalović.

Zahvaljujem.

Član 6. stav 3. Mi predlažemo isplaćivanje novčane naknade na mesečnom nivou u visini minimalne zarade uvećane za 20%. Smatramo da je to korektno i naravno da ovaj iznos u sebi ne sadrži porez na dohodak građana i doprinos za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje i doprinose za obavezno zdravstveno osiguranje. Znači, da to bude neto, recimo. Zašto? Sada u julu vam je minimalna zarada 68.264 dinara za 184 sata. Smatramo da nema potrebe da fiksirate ovu sumu i da je to kontraproduktivno i da je onda normirate svakog 1. marta. Ovako bi stalno imali jednu sumnju sa kojom mogu da raspolažu roditelji-negovatelji.

Ja ću da vas podsetim zapravo da je to suma ukoliko dete ne privređuje vi je delite na dva dela. Ako je porodica kompletnija, ako još neko ne radi, to je jako malo novca. Potrebe tog deteta su mnogo veće od ovoga. A ovde kažemo da se krene odatle da to minimalna zarada plus 20% i ona će se usklađivati sa nivoom minimalne zarade.

Naš predlog je korektan i odnosi se na roditelje kojima je prethodno omogućeno da rade po nekom osnovu. Ja opet moram da vas podsetim da je ovo 21. vek da postoji niz načina da roditelji rade. Mislim da gospođa ministarka prilično spinuje i ubeđuje nas da će ta deca dobijati nešto strašno i užasno mnogo.

Vidim, ovaj deo praktično ukidate posle 65 godine roditelja. Vezali ste to za roditelja a ne za dete kome je potrebna nega. Lepo vam je rekao kolega Grbović. Imate izuzetne investicije u nekom realnom životu, hvalite se stadionima, EKSPO-m. Vi ste odvojili samo pet miliona i to za dva meseca i to će startovati od 1. oktobra. Da biste zbrinuli stvarno korektno, pazite mi ovde pričamo o 3.270 dece, i vi kažete – treba da budete zadovoljni, 40.000 do 50.000 je potreba te dece. Tako da vas molim da budete korektni.

Uporno izbegavate da mi odgovorite na pitanje – zašto ste tražili a niste uvažili mišljenje Poverenika za zaštitu ravnopravnosti? Taj gospodin, Milan Antonijević, koga je postavila ova narodna skupština, je izlistao toliko mana ovog zakona. Ja ću se referisati samo na dva njegova stava. Ja uopšte ne razumem zašto niste korigovali zakon. Da li taj poverenik za zaštitu ravnopravnosti postoji kao fikus, kao ukras, prosto postoji da postoji i da ne radi ništa ili imate želju da mu ne pošaljete samo formalno – treba mi mišljenje, pa nema veze? Ja mislim da ste morali da uvažite veoma ozbiljno mišljenje.

33/3 AL/MP

Ja ću još jednom da vam napomenem. To mišljenje nije radio samo Poverenik. On je uključio niz neformalnih roditeljskih grupa i roditeljsku grupu „Evo ruke“. Znači, to su radili ljudi koji žive te živote.

Još jedno ću vas referisati na gospodina Milana Antonijevića, koji je meni zapravo zvezda ovog zakona. Da ste sve uradili kako treba, mislim da opozicija uopšte ne bi imala posla. Prva stvar, predloženo rešenje je restriktivno i nameće svojevrsnu obavezu biranja između prava na rad, koje je osnovno ljudsko pravo, i prava na status roditelja-negovatelja, koje ima za cilj da negovateljima omogući bolje uslove za funkcionisanje i pružanje nege licima kojima je to potrebno. Znači, vi negirate ovu rečenicu. Sledeća rečenica koju izdvajam, a ima deset kucanih strana, restriktivna je prema mišljenju Poverenika i propisano pravilo da lice ne može biti negovatelj ukoliko između ostalog je korisnik penzije. Predlagač uopšte nije napravio razliku između vrsta penzija.

Dakle, gospođo ministarka, prosto, odgovorite mi, to sam tražila i jutros, odgovorite nam svima – zašto niste uvažili predlog i sugestije koje su došle 22. maja? Da ste to uradili vi biste imali uređen zakon koji se odnosi na 40.000 ljudi. To je trošak od 250 miliona dinara i apsolutno mislim da sa svim ovim što radite, vi imate prostor da to uradite. Hvala vam lepo.

34/1 MV/CG 16.40 – 16.50

Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Pokret slobodnih građana SDA, PDD.
Pavle Grbović ima reč.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dakle, ovo je amandman kojim se reguliše jedna od suštinskih zamerki na vaš predlog zakona, a to je pravo na novčanu naknadu. U obrazloženju Vlade kojim se odbijaju naši amandmani se ukazuje na to kako se pravna priroda ovih zakonskih rešenja bazira na ravnopravnom karakteru tog odnosa, a ne na karakteru socijalne mere.

Mi smatramo da ovo pravo treba da se ostvaruje na osnovu konačnog rešenja Centra za socijalni rad, a ne da se uslovljava zaključivanjem posebnog ugovora sa nadležnim ministarstvom, jer bi to nadležno ministarstvo tim ugovorom moglo da propiše i dodatne uslove, obaveze ili razloge za prestanak tog prava.

Takođe, ukazujemo na to da lice koje je radno angažovano do polovine punog radnog vremena ne treba da bude isključeno iz opsega prava utvrđenih ovim zakonom, već da se naknada koju dobija srazmerno umanjuje, tj. da se umanjuje srazmerno njegovom radnom vremenu, odnosno do polovine ukupnog tog iznosa.

Takođe, utvrđujemo da roditelj, odnosno negovatelj koji samostalno neposredno pruža negu prema dvoje lica da dobije naknadu u iznosu od 150%, a ukoliko je reč o troje ili više lica da ta naknada bude u iznosu od 200% od predviđenog iznosa.

Ja bih samo još jednu stvar želeo da dodam na konto prethodne diskusije, o tome da li ovo pravo prestaje nakon 65 godine. Mislim da bi bilo prilično nečasno da ne damo odgovor na pitanje kako je moguće da ova Narodna skupština omogućava pravo na rad poslanicima starijim od 65 godina i da na osnovu toga imaju pravo na naknadu i na platu, a da onda izglasamo zakon kojim se ljudima kojima je ta naknada daleko potrebnija to pravo ukida.

Zato bih ja pitao sledeće narodne poslanike: gospodina Atlagića, Dragana Delića, Mitra Kovača, Jovana Kolundžiju, Ristu Kostova, Branka Lukića, Sinišu Ljepojevića, Veroljuba Matića, Nadu Macuru, Vojislava Mihailovića, Ila Mihajlovskog, Lidiju Načić, Branimira Nestorovića, Dragana Nikolića, Slobodana Nikolića, Branka Pavlovića, Stojana Radenovića, Dušana Radosavljevića, Marijana Rističevića, Andreju Savića, hadži Milorada Stošića i Lidiju Šarac – da li smatraju da glasanjem protiv ovih amandmana imaju pravo da za sebe uzmu veći stepen prava nego što se daje ovim ljudima i da li smatraju da je pristojno da oni zajedno sa nama koji smo mlađi imamo pravo na naknadu za svoj rad, a da ova lica kojima je ta naknada od egzistencijalne važnosti, da oni to nemaju i da li neki od njih smatraju da ove predloge treba odbiti samo iz razloga što dolaze iz protivničkog tabora?

Ja ću vas podsetiti na jednu činjenicu. Sve i da nijedan amandman ne usvojite, mi ćemo glasati za usvajanje ovog zakona zato što je to važno za ljude na koje se on odnosi, ali pokažite i vi malo građanske svesti i malo političke širine, da makar uvažite da su neki argumenti sa ove strane ispravni, pa ako nema novac država, da nađemo način kako da se kroz rebalans budžeta to obezbedi.

Replika, Marko Atlagić.

Uvažena predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, ja se slažem da svaki čovek, bez obzira na godine, svojim doprinosom radnim doprinosi ukupnom boljitku države.

34/2 MV/CG

Osoba koja je ovo predložila u ovom sazivu došla je samo šest puta po 15 minuta i napustila. To je njegov doprinos u radu. Koliko sam ja doprinosa u radu dao ovoj državi, doprinosa, i kolege koji su u penziji a rade, a njih ima jako, jako mnogo, a ima ih kao što je on koji su mlađi, a ne rade ništa. Dakle, taj ukupni doprinos se odvaja i od nas.

Prema tome, slažemo se da od ukupnog doprinosa ide, a od njegovog doprinosa je jednako nula jer nije doprineo ni jedan jedini dinar u radnom odnosu u ovoj Skupštini i svi to znate ovde. Nije on jedini. Imaju snimci, pa vratimo. Ja ću mu izdiktirati, pošto nemam vremena, tačno dan, sekund, koliko je puta ušao u ovaj visoki dom i kad ga je napustio. Znate li koliko je zaradio? Nije zaradio ni 10.000 ukupno. Odmah napušta i sad će napustiti.

Prema tome, gledamo koliko ko daje doprinosa. Slažem se, dabome da ja više dajem doprinos za roditelje negovatelje jer zaradim ukupno više i taj moj doprinos ide njima, a njegov ide nula. To znaju penzioneri, milion i 700 hiljada penzionera je bilo, sad ima milion i 600, oni dobro znaju jer većina njih rade, a ovakvi lezijedovići, džabalebaroši, vetrogonje i luftiguzi nikad neće da rade. Izvinjavam se na reči, da ne bi rekli, luftiguz znači neradnik.

Hvala vam, poslaniče.
Hajde da zadržimo ovu diskusiju na nivou i da pričamo o zakonu.
Hvala vam, gospodine Grboviću, pošto ste izazvali čitavu seriju replika koje nikakve veze nemaju sa zakonom.
Da, da, imaju. Tako imaju veze i sa zakonom da sam prvo videla vas da ste osudili kad su ovi vaši pričali da kad je čovek stariji od 65 godina treba mu ukinuti pravo glasa. To sam videla baš da ste osudili.
Po Poslovniku? Izvolite.

Član 106. i član 107, dostojanstvo i da je poslanik dužan da govori o tački dnevnog reda.

Dakle, bili ste dužni da prekinete poslanika u ovoj tiradi optužbi i uvreda i pogrešnog shvatanja, zato što ja nijednog trenutka nisam rekao da ni gospodinu Atlagiću ili bilo kome bilo koje pravo treba uskratiti, već sam samo ukazao na to da oni treba da pokažu solidarnost prema drugim ljudima, da mi drugim ljudima to pravo omogućimo.

Dakle, sve ovo što je išlo nakon svega toga je potpuno irelevantno i nebitno. Samo želim zbog ljudi starijih od 65 godina i ako želite da se pridružim osudi tog stava, ne znam ko je izrekao da ljudi stariji od 65 godina ne treba da imaju pravo glasa, pridružujem se. Hvala, učiteljice, nadam se da ste sada zadovoljni. Dakle, apsolutno mislim da je samo važno da ljudi znaju da se ovde ne radi o bilo kakvoj diskriminaciji, niti je ovo bilo u nameri da se izazove salva replika.

Ne želim ja, gospodine Atlagiću, vama apsolutno ništa da oduzmem. Ja ne cenim i vi ne treba da se ravnate prema meni i prema mom radu i prema mom doprinosu, već je ta situacija uporediva sa ljudima kojima mi treba da omogućimo neko pravo, a koji rade daleko teži i odgovorniji posao nego vi, ja i svi mi ovde zajedno. Iz poštovanja prema njima, ja moram da repliciram vama. Inače nikad u životu ne bih bilo šta se referisao na čoveka koji nas poziva na samoubistvo.

Zaboravili ste se, vi sad ne replicirate, ovo je bila povreda Poslovnika.
(Pavle Grbović: Oduzmite mi vreme.)
Neću da vam skinem vreme. Samo da se vratimo u granice normalne rasprave.
34/3 MV/CG
Povreda Poslovnika, Natalija Stojimenović.
Samo bih vas zamolila da kada se javite za povredu Poslovnika da se prijavite, zato što ne mogu da vidim ovde.
Izvolite.