Poštovana predsedavajuća, poštovani ministri, poštovane koleginice i kolege, kaže se da zdrav čovek ima hiljadu želja, a bolestan ima samo jednu želju da ozdravi. Ali i među bolesnima postoji pacijent koji je često posebno usamljen. To su ljudi koji imaju problem sa mentalnim zdravljem. Fizička bolest najčešće izaziva saosećanje. Ako neko doživi infarkt, šlog, slomi ruku, ima malignu bolest, porodica, prijatelji i kolege uglavnom žale i žele da mu pomogne. Mentalnu bolest, nažalost, još uvek često prate nerazumevanje, strah i stigma, a stigma ponekad znači udaljavanje od prijatelja, radnog mesta, pa čak i sopstvene porodice.

Zbog toga želim posebno da pozdravim napor Ministarstva zdravlja da izmenama i dopunama Zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama unapredi položaj osoba sa mentalnim smetnjama, zaštiti njihovo dostojanstvo i prava – posebno prava dece – unapredi individualni pristup i smanji restriktivne mere na najmanju moguću meru. Posebno podržavamo opredeljenje da se prevencija, nega, lečenje i rehabilitacija ostvaruju kroz sve nivoe zdravstvene zaštite, a jedna od najvažnijih tačaka je svakako primarna zdravstvena zaštita kadgod je to moguće.

Mislim da upravo ova odredba otvara mogućnost za jedan sledeći veoma važan korak, jer nije svaka psihička teškoća psihijatrijska bolest i nije svakom čoveku, koji ima problem i prolazi kroz psihičku krizu, potreban psihijatar. Dete koje je teško podnosi promene, adolescent u krizi, porodica koja prolazi kroz razvod, čovek koji je izgubio supružnika, majka nakon porođaja, usamljena starija osoba, negovatelj teško bolesnog člana porodice ili čovek izložen dugotrajnom stresu – svi oni mogu imati potrebu za stručnom podrškom, ali ne moraju svi postati psihijatrijski pacijenti.

Između potpuno zdrave osobe i pacijenta kome je potrebno psihijatrijsko lečenje postoji veliki prostor za promociju mentalnog zdravlja, za prevenciju, za psihoedukaciju, za savetovanje, za individualni i grupni rad i podršku porodici. Zato

18/2 TĐ/JG

mislim da destigmatizacija ne počinje tek na vratima psihijatrijske ustanove, o čemu jako puno pričamo, ona počinje mnogo ranije kada čovek može da potraži pomoć pre nego što njegov problem preraste u bolest. I da nam je takva pomoć potrebna pokazuju i podaci o potrošnji anksiolitičkih lekova, lekovi za smirenje imaju svoje mesto u lečenju pacijenata, ali njihovo propisivanje i ono treba da ima svoju indikaciju. Ali treba sebi da postavimo pitanje – da li je lek uvek jedini odgovor koji možemo ponudi čoveku? Recept ne može rešiti usamljenost, porodični konflikt, žalovanje, probleme u adolescenciji, niti dugotrajni socijalni stres. Nekad čoveku treba lek, ali nekad mu je potrebno da ga neko stručan sasluša na vreme, pomogne mu da razume šta mu se događa, da pruži podršku pre nego što problem postane bolest.

Zato pozdravljam što Ministarstvo planira zajedno sa primenom ovog zakona i razvoj lako dostupnih multidisciplinarnih savetovališta i timova za mentalno zdravlje u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Čoveka, a naročito čoveka sa zdravstvenim problemom, kadgod je to moguće ne bi trebalo izdvajati iz njegovog života, porodice, zajednice, već pomoć približiti mestu gde on živi. Ako želimo manje institucionalizacije, manje izolacije, manje restriktivnih mera, moramo istovremeno izgraditi alternativu. Alternativa zahteva kadar. Zato moramo razgovarati o kadrovskim normativima na psihijatrijskim odeljenjima. Humanija psihijatrija ne može se ostvariti samo zakonskim procedurama i normama. Čovek u akutnoj psihičkoj krizi zahteva vreme drugog čoveka. Ako želimo manje sputavanja, više razgovora, individualni pristup, uključivanje porodice, potrebni su nam psihijatri, ali i dovoljan broj medicinskih sestara, psihologa, socijalnih radnika, radnih terapeuta i drugih članova multidisciplinarnog tima.

Zbog svega navedenog posebno izdvajam i pozdravljam opredeljenje ministarstva da koristi savremene mogućnost, poput telemedicine kako bi se ublažio nedostatak stručnog kadra, posebno psihijatra, u manjim gradovima, opštim bolnicama, ruralnim sredinama i, na drugom kraju sistem, u domovima zdravlja.

Istovremeno bih napomenula da Srbija već školuje ljude čije znanje možda ne koristimo dovoljno, a to su diplomirane medicinske sestre koje završavaju četvorogodišnje akademske studije zdravstvene nege, i to je visokoobrazovan zdravstveni kadar kojem možemo dati veću ulogu u prevenciji, u organizovanim skrininzima, u zdravstvenom vaspitanju i radu sa hroničnim bolesnicima. Uz odgovarajuću dodatnu akreditovanu edukaciju, deo ovog kadra mogao bi biti uključen u promociju, prevenciju mentalnog zdravlja, psihoedukaciju, u grupni rad i u podršku vulnerabilnim grupama.

U Vojvodini već imamo ljude koji su završili dodatne univerzitetske programe mentalne higijene u Mađarskoj. Ne predlažemo da bilo ko preuzme ulogu psihijatra ili psihologa. Predlažemo da svako od obučenog kadra, stručnjaka radi ono za šta je obrazovan, da se psihijatrima i psiholozima omogući više vremena za pacijente kojima je njihova specijalistička i specifična pomoć zaista potrebna.

Tako da smatram da uz primenu ovog zakona treba razmotriti tri konkretna koraka. Treba preispitati i reorganizovati kadrovske normative u psihijatrijskim službama, telemedicina pomaže da nadoknadimo psihijatra na daljinu, ali samu medicinsku negu – ne, i zato treba preispitati broj medicinskih sestara i tehničara.

Drugo, razvoj savetovališta i multidisciplinarnih timova za mentalno zdravlje u domovima zdravlja predstavlja prvu dostupnu pomoć svakom građaninu, edukacija lekara na primaru za rad sa takvim ljudima je obavezan.

Treće, definisanje dodatnih kompetencija i akreditovanih edukacija za postojeći visokoobrazovani zdravstveni kadar koji može preuzeti deo preventivnog rada.

18/3 TĐ/JG

Ovo sve napominjem iz razloga što je dve trećine psihijatrijskih velikih bolnica na teritoriji AP Vojvodine. U njima jesu građani celi zemlje, ali na teritoriji Vojvodine su velike psihijatrijske bolnice i one vape za tim kadrom koji je neophodan, jer šta želimo da bude rezultat ovog zakona? Ne samo više pregleda, više dijagnoza, više lekova koje je potrebno prepisati pacijentu, čak ni jedino poboljšanje uslova bolničkog lečenja ozbiljnih psihijatrijskih stanja uz očuvanje dostojanstva čoveka koji se tamo nalazi. Mi želimo da svi naši građani imaju bolje mentalno zdravlje. Cilj savremene zaštite mentalnog zdravlja nije samo izlečiti bolest. Cilj je pomoći čoveku da sačuva svoje dostojanstvo, svoje odnose, svoje mesto u porodici, svoje mesto u društvu i da zbog problema sa mentalnim zdravljem nikada ne postane najusamljeniji među nama.

Zbog svega navedenog, SVM će u danu za glasanje podržati ovu izmenu i dopunu zakona. Hvala i želim vam dobro zdravlje.

Hvala vam.
Sledeća je Danijela Nikolić.
Izvolite.
19/1 AL/MJ 13.00 – 13.10

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani predstavnici Vlade, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, predloženim rebalansom budžeta pred nas smo stavili odgovore na mnoga važna pitanja, a to je kakvu Srbiju gradimo uprkos svim pritiscima i ukoliko smo sposobni i jaki da sačuvamo ekonomsku stabilnost i nastavimo razvoj i zaštitimo svakog našeg građanina.

Brojke koje danas razmatramo pokazuju da Srbija ima snagu da reaguje na promenjene okolnosti, da dodatno pomogne građanima i istovremeno nastavi kapitalne projekte. Zato rebalans budžeta za mene ima i mnogo šire značenje. Ekonomski jaka Srbija je politički samostalnija Srbija. Srbija koja ima stabilne javne finansije može više da uloži u svoje građane, zdravstvo, obrazovanje, infrastrukturu, porodicu i mlade.

Ali isto tako samo ekonomski snažna i politički stabilna Srbija može snažno i istrajno da bude uz svoj narod na Kosovu i Metohiji. I upravo zato danas govoreći o rebalansu budžeta ne mogu da govorim samo jezikom brojki, procenata i ekonomskih pokazatelja. Moram da govorim jezikom života, jezikom istine koja danas na Kosovu i Metohiji boli i krvari. Jer kada danas u Evropi u 21. veku izgovorimo reč sloboda moramo da se zapitamo šta ta reč znači našem narodu na Kosovu i Metohiji. Ako neko sumnja u težinu te reči neka pogleda ka Ibarskom Kolašinu. Najteži slučaj u poslednjih mesec dana, pošto u poslednjih pet godina imamo 800 etički motivisanih napada na Srbe, uključujući pucanje na srpsku decu jeste i brutalno prebijanje Nenada Raškovića iz sela Drena kod Zubinog Potoka. Pripadnici tzv. kosovske policije prema njegovom svedočenju upali su mu u porodičnu kuću i nakon pretresa ga fizički zlostavljali. Sliku njegovih leđa je , u stvari to je lice Aljbina Kurtija, video ceo svet, ali kazne za počinioce tog brutalnog zločina još uvek nema. Ako uniforma koja bi morala da garantuje bezbednost postane izvor straha, ako se čovek vezuje za drvo i tuče, onda imamo obavezu da pitamo – ko su ti ljudi koji u stvari štite Srbe? I još važnije ko će od njih odgovarati i da li će? Dok lekari evidentiraju povrede među našim ljudima postavlja se pitanje možda strašnije od svake političke izjave – ko je sledeći?

U Lipljanu na ogradu poseda crkve iz 14. veka okačene su zastave OVK ili UĆK i Albanije. To nije nikakva slučajnost niti bezazlena provokacija, već još jedna poruka Srbima da nisu poželjni na svojoj zemlji i u svojim svetinjama.

Nedavno smo na Kosovu i Metohiji obeležili 23 godine od zločina u Goraždevcu, kada su ubijeni dvanaestogodišnji Panto Dakić i devetnaestogodišnji Ivan Jovović, dok je četvoro srpske dece i mladih ranjeno. Počinioci do danas nisu odgovarali. Dvadeset tri godine bez pravde za ubijenu srpsku decu predstavljaju strašnu sramotu međunarodne zajednice, ali svojim neradom i u skladu sa poverenim mandatima se ne stide.

Da ne govorim o optužnicama za ratne zločine u kojima su ljudi nasumično, bez ikakvih dokaza, optuženi za dela koja nisu počinili. Istovremeno, 562 Srba i nealbanaca i dalje se vode kao nestali, a Priština godina odbija zahteve Beograda za pretragu osam lokacija na Kosovu i Metohiji, na kojima se, prema saznanjima srpskih institucija, mogu nalaziti posmrtni ostaci Srba. Zato moramo da govorimo otvoreno. Ovo nisu izolovani incidenti. Hapšenja, prebijanja, upadi u naše kuće, pritisci na imovinu i provokacije prema našim svetinjama deo su politike Aljbina Kurtija, kojom se Srbima stvaraju nepodnošljivi usovi za život kako bi se zaplašili i proterali sa našeg Kosova i Metohije.

19/2 AL/MJ

Predsednik Aleksandar Vučić zatražio je razgovor sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom, a među ključnim temama u stvari biće most na Ibru i bezbednost našeg naroda. Srbija će jasno ukazati na Kurtijevu politiku pritisaka i zahtevati da KFOR ispuni svoj mandat i zaštiti naš narod. Mi ćemo se svim raspoloživim političkim, diplomatskim, institucionalnim sredstvima boriti za naš narod. Srbe na Kosovu i Metohiji nećemo ostaviti same i nećemo dozvoliti da ih bilo ko protera. Srbi imaju pravo da žive na svojoj zemlji, da čuvaju svoje kuće, svoju imovinu, svoju crkvu i svoje svetinje i Srbija i predsednik Aleksandar Vučić će biti uz njih uvek i bez izuzetka.

Ali, nažalost i po ovom pitanju, evo, koliko i danas, pitanju prvog reda, nacionalnom pitanju, nismo složni. Za mene i moje kolege iz moje poslaničke grupe i 90% srpskog naroda Kosovo i Metohija je nedeljiv deo Republike Srbije i tu se gleda patriotizam i to su patriote, ali očigledno za parlamentarnu opoziciju je, i to ste potvrdili, nezavisna država. Godinama sedim u ovoj sali i slušam najrazličitije govore predstavnika opozicije, slušam njihove kritike države, predsednika Aleksandra Vučića, predstavnika Vlade, ali ne mogu da se setim da sam od bilo koga od vas čula u jednom trenutku da ste sa toliko strasti, podignutog glasa stali u zaštitu makar jednog i jedinog Srbina na Kosovu i Metohiji. Ne mogu da se setim da ste pomenuli jednu srpsku porodicu koja živi pod pritiskom, jedno dete koje odrasta u strahu, jednog domaćina kome je ugrožena imovina, jednog uhapšenog ili pretučenog Srbina, ali zato ime Aljbina Kurtija vrlo dobro znate.

I ono što posebno zabrinjava jeste što se neretko stiče utisak da vam je veći politički problem u stvari Aleksandar Vučić, nego teror Aljbina Kurtija nad našim narodom na Kosovu i Metohiji. I dok se ovde, od strane vas, vodi borba protiv Aleksandra Vučića, na Kosovu i Metohiji srpski narod vodi borbu za svoj opstanak.

Za Srbe u severnom delu Kosovske Mitrovice, i sada se ponovo, naravno pokreće pitanje mosta, taj most u stvari ne predstavlja desetine metara nekakvog betona i asfalta, nego zapravo nosi sećanje, strah i iskustvo više od 2,5 decenije nestabilnosti. Danas se ponovo govori o njegovom otvaranju za vozila, dok se istovremeno grade novi mostovi preko Ibra i sve to predstavlja kao pitanje slobode kretanja i povezivanja. Ali Srbi imaju pravo da pitaju gde je njihova sloboda. Sloboda kretanja nije samo mogućnost da automobil pređe preko mosta. Sloboda je kada Srbin može bez straha da pređe taj most. Sloboda je kada majka ne razmišlja ko će joj zaustaviti dete. Sloboda je kada čovek može mirno da ode u svoju kuću, na posao, u bolnicu ili crkvu. Sloboda je kada uniforma predstavlja sigurnost, a ne strah. Zato most na Ibru nikada nije bio samo pitanje saobraćaja. Most na Ibru je pitanje poverenja, bezbednosti i opstanka. I nemojte od ljudi koji pamte šta se preko tog mosta i oko njega događalo tražiti da preko noći zaborave sopstveno iskustvo samo zato što je neko u Prištini odlučilo da je došlo vreme za novu političku demonstraciju sile.

Ako želite most koji spaja ljude, prvo izgradite poverenje među ljudima, jer most od betona može se napraviti za nekoliko meseci, moste poverenja posle godina nasilja, hapšenja, jednostranih poteza i straha ne gradi se bagerima.

Za naš narod. Sram te bilo. Za naš narod sloboda sve češće postaje luksuz, a opstanak svakodnevni podvig. E, zato se dogodila Banjska. Upravo zbog svih ovih reči koje sam pročitala i na način na koji se obraćam građanima Srbije, upravo zbog te najskuplje reči sa kojom živi naš narod na Kosovu i Metohiji, koji nema slobodu se dogodila Banjska. I šta to tačno vama svima jasno? Zbog čega se dogodila Banjska? A

19/3 AL/MJ

naročito me zabrinjavaju oni koji su poreklom sa Kosova i Metohije, koji ceo svoj život žive u neslobodi na Kosovu i Metohiji. E, zato se dogodila Banjska. I ne mogu da shvatim da naše poginule heroje iz Banjske možete da stavite u rang terorista, možete da stavite one koji ubijaju našu decu, koji su klali našu decu, koji su palili naše crkve i kažete da su oni jednako ti teroristi. Da su oni isti što ih Hašim Tači, da su oni isti što i „žuta kuća“, da su oni isti što i Klečka i Adem Jašari. Sram da vas bude. Pa valjda ste, bre, neki Srbi. Valjda imate nečeg u sebi srpskog. Da stavite znak jednakosti između Banjske, Klečke, „žute kuće“ i Adema Jašarija i UĆK.

I danas, iz tog razloga podižem glas, ali moj glas bi trebao da bude uperen prema Njujorku i Briselu, ali, nažalost, mora da se odnosi na vas. Pokažite jednom jedinstvo. Dvadeset pet godina sam u politici. Dvadeset i pet godina tražim jedno kada je u pitanju pitanje prvog reda i nacionalni interes da pokažemo jedinstvo.

20/1 MV/MO 13.10 – 13.20

Razjedinjeni ne pomažete ni jednom Srbinu na Kosovu i Metohiji. I pomenite narod, za koji se samo pred kampanje borite. To je konstantna borba. Ja živim pitanje Kosova i Metohije od kada sam živa, od kada živim na Kosovu i Metohiji, 48 godina, a neki i duže.

Postavljam pitanje gospodi iz Brisela i Njujorka – dokle će biti i dokle ćete ćutati pred nasiljem nad našim narodom? Tražim i sa ovog mesta odgovorne od gospode iz Njujorka i Evropske unije i Brisela da konačno daju odgovor gde su odgovori za eksploziju autobusa „Niš ekspresa“ u Livadicama, gde su odgovorni za ubistvo 14 srpskih žetelaca u Starom Grackom? Koliko decenija treba da prođe da bi srpske žrtve dobile pravdu? Koliko zatvorenih istraga, izgubljenih dokaza i zaboravljenih predmeta je potrebno da bi neko konačno priznao da nekažnjivost proizvodi novo nasilje?

Ne tražimo privilegije. Ne tražimo da bilo ko bude protiv Albanaca. Tražimo samo ono što međunarodna zajednica svakodnevno propoveda čitavom svetu, a to je ista prava, iste standarde i istu pravdu za svakog čoveka. Jer, svaki put kada se pred nasiljem nad Srbima okrene glava ruši se kredibilitet međunarodnih institucija koje tvrde da štite ljudska prava i međunarodno pravo. Zato tražimo odgovornost. Ne osvetu, nego odgovornost.

Želim danas da se obratim i našim komšijama Albancima, za razliku od nekih ovde koji su se obratili Srbima na najpogrdniji način i koji u stvari unose nemir i hoće da zapale jedno novo žarište van teritorije Kosova i Metohije. Želim da pošaljem poruku mira svim Albancima koji se u stvari ne slažu sa politikom Aljbina Kurtija i onima koji u tišini svojih domova znaju šta je pravda, a šta nepravda. Znam da ima takvih ljudi, jer se svi, pre nego što postanemo pripadnici bilo kog naroda, rađamo kao ljudi. Ne dozvolite da se nasilje čini u vaše ime. Nasilje nad vašim komšijama Srbima nije vaša pobeda. To je poraz svakog čoveka koji želi da njegovo dete sutra živi bez mržnje. Politika osvete nikome nije donela budućnost. Ona samo proizvodi nove rovove između ljudi i ostavlja ih našoj deci u nasleđe. Zato dignite i vi glas protiv nepravde, bez obzira na to kome se ona čini. Jer, mir se ne gradi na tuđoj nesreći, niti se budućnost može graditi na strahu jednog naroda.

Našem narodu na Kosovu i Metohiji želim da kažem da vas vaša Republika Srbija nikada neće ostaviti. Upravo zbog vas vaša Srbija mora da bude još snažnija. Naš odgovor na pritiske ne sme biti slabija Srbija. Naš odgovor mora biti još razvijenija, još stabilnija, još uspešnija, još snažnija Srbija, Srbija koja razgovara sa svima, ali odluke donosi vodeći računa o sopstvenim državnim i nacionalnim interesima, Srbija koja ide ka Evropskoj uniji, ali ne ide pognute glave, Srbija koja želi kompromis, ali neće prihvatiti poniženje, Srbija koja čuva mir, ali neće ćutati pred nepravdom i Srbija koja nikada neće okrenuti glavu od svog naroda na Kosovu i Metohiji.

U tome je, poštovane kolege, veza između ekonomije i državne politike, jer bez snažne ekonomije nema ni snažne države. Bez stabilnih javnih finansija nema ozbiljne socijalne politike, nema novih puteva, bolnica i škola, nema podrške porodicama, nema većih ulaganja, ali nema ni dovoljno snažne države koja može da pomogne svom narodu onda kada mu je najpotrebnije.

Upravo zbog svega ovoga, Srbija mora da bude jaka. Zato predloženi rebalans budžeta, koji je danas pred nama, uvažene koleginice i kolege, nije samo zbir prihoda i rashoda, ovo je budžet ozbiljnosti, odgovornosti, ali i optimizma. Kreiran je tako da država može efikasno da odgovori i na očekivane i neočekivane izazove sa kojima se možemo suočiti. Mi smo, nažalost, mnogo puta naučili da izazovi za Srbiju ne dolaze uz najavu. Zato nam trebaju stabilne javne finansije. Zato nam treba rast. Zato nam

20/2 MV/MO

trebaju investicije. Zato nam treba država koja ima ekonomsku snagu da zaštiti građane, pomogne porodice, ponavljam, gradi bolnice, škole i puteve, ali i da bude čvrst oslonac našem narodu na Kosovu i Metohiji.

Doživljavajući predlog Vlade kao predlog za sigurniju budućnost u danima i godinama i u godini pred nama, nemam dilemu da ga treba podržati, jer naš odgovor na svaki pritisak mora biti još snažnija Srbija. Srbija koja ima dovoljno snage da kaže – razgovaraćemo, dovoljno mudrosti da kaže – čuvaćemo mir, ali i dovoljno dostojanstva da kaže – nećemo ćutati dok naš narod trpi. Jer, kada glasamo za ekonomsku stabilnosti Srbije, glasamo za njenu političku snagu. Kada ulažemo u Srbiju, jačamo njenu sposobnost da vodi samostalnu politiku, a kada jačamo Srbiju šaljemo možda i najvažniju poruku našem narodu – niste sami, Srbija je uz vas i Srbija će biti sve snažnija da bi mogla još snažnije da bude uz vas. Hvala vam.

Hvala.
Gospodine Ivanoviću, javili ste se iz kog razloga?
(Bogdan Radovanović: Zato što sam…)
Ne pričam sa vama, nego sa gospodinom Ivanovićem. Šta je vama?
(Bogdan Radovanović: Izvinjavam se, ništa vas nisam čuo.)
Možda kada bi me slušali možda bi me čuli.
(Aleksandar Ivanović: Replika zato što sam jedini koji je danas govorio o Banjskoj, možete da proverite, a onda na kvalifikaciju da treba da me je sramota…)
Dakle, samo da pojasnim. Ne znam da li je Danijela razmišljala o tome ko je danas govorio o Banjskoj, nego ko je sveukupno uvek govorio o Banjskoj. Tako da, to zaista niste vi. Nadovezala se.
(Narodni poslanik Aleksandar Ivanović dobacuje s mesta.)
A vi ste taj koji govori, vi ste taj koji predstavlja istinu i samo istinu i ništa osim istine. Ovde svih 249 narodnih poslanika onako, ali kad vi progovorite, mi svi vidimo sunce, onako dođe zrak istine do nas i sve saznamo. To je drugi put da mi to pričate.
(Aleksandar Ivanović: Sada znam da vi imate taj sindrom koji praktikujete, ali…)
Ne znam kakav sindrom ja imam, ali znam kakav vi imate.
Bogdan Radovanović.

Poštovane građanke i građani Srbije, ključ predloženih izmena i dopuna Zakona o sudijama, Javnom tužilaštvu i Pravosudnoj akademiji je zapravo u sledećem. Ispit kojim se proveravaju stručnost i osposobljenost kandidata i kandidatkinja za sudije i tužioce više neće organizovati pravosudni saveti, dakle Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva, već će ga u potpunosti zameniti uverenje o završenoj obuci na akademiji. U ovom smislu misli se na Pravosudnu akademiju, premda meni, a pretpostavljam ne samo meni, kada čujem akademija i obuka prvo što mi padne na pamet jeste Akademija mladih lidera SNS-a, Kebare, Langure, Milice i ovi novokomponovani SNS „vona bi“ mladi lideri od 40 i plus godina.

Sa druge strane, u glavi i pred očima mi se generiše fotografija Sunčice Misajlović, predsednice Užičkog osnovnog suda kako derneči, što bi se kod nas reklo, pošatrom na naprednjačkoj terevenci u Drežniku čekajući Vučića da mu udeli aplauz. Upravo je Sunčica Misajlović, koja je potpuno protivpravno odredila pritvor devetorice protestanata u Užicu, simbol nezavisnog sudstva u naprednjačkoj Srbiji, u kojoj je valjda postalo normalno i društvenog prihvatljivo da se zapali automobil tužiocu u Valjevu koji je samo radio profesionalno, savesno svoj posao, u skladu sa

20/3 MV/MO

Ustavom i zakonom, onako kako bi trebalo i zbog toga mu je zapaljen automobil. To je automatski red alert, dakle alarm, jer su, naravno, morali da budu procesuirani i kriminalci koji su bliski Srpskoj naprednoj stranci, a taj red alert podrazumeva odgovor mafije, odnosno odgovor režima. Taj odgovor i ta poruka je nekad konjska glava u krevetu, nekad je zapaljen automobil. U svakom slučaju, obe poruke se čitaju na isti način – no, no, nisi ti izabran na funkciju tužioca da bi gonio naše, tj. režimske kriminalce.

Kad već govorimo o tužilaštvu, odnosno kad pričamo o tužilaštvu, ne mogu da ne spomenem jednu stvar koja je poprilično lična. Uskoro će punih deset meseci otkad zamalo nisam izgubio glavu i nisam ubijen tokom lokalnih izbora u Mionici.

21/1 MT/CG 13.20 – 13.30

Tada sam ispred biračkog mesta gde sam bio akreditovani posmatrač štitio starijeg čoveka od šikane i napada paravojne i paramilitarne naprednjačke kohorte. Srećom mene su ti kriminalci, mafijaši, batinaši koji su bili potpuno do zuba naoružani i uniformisani fantomkama samo prebili, opljačkali i razbili glavu. Deset meseci tužiteljka OJT Mionica Marina Antonić ne da nije podigla optužni akt, optužnicu ili optužni predlog protiv tih kriminalaca, a tačno se zna 18 je to veče legitimisano u policiji, to nije ni polovina te paravojne formacije koja je defilovala sa onim malenim Rajkovićem taj dan. Zna se koliko ih je, četvorica iz Kosovske Mitrovice, četvorica iz Beograda, Obilića, Lazarevca, Uba naravno.

Pola godine nakon toga kada sam otišao u Mionicu da se raspitam šta se dešava sa tim slučajem, saznao sam da nije ni formiran predmet. Potpuno konsterniran odlučio sam da ponovo podnesem krivičnu prijavu ovoga puta na zapisnik pred tužiteljkom iako je isto veče podneta krivična prijava i ja i moji punomoćnici smo je podneli. Tužiteljka se izgovarala time da ima mnogo posla i da je zatrpana predmetima.

Da zaključim, simbol nezavisnog sudstva u naprednjačkoj Srbiji je Sunčica Misajlović predsednica užičkog Osnovnog suda koja derneči u selu Drežnik čekajući Godoa. Simbol samostalnog tužilaštva je zapaljen automobil tužioca Vujića iz Valjeva i Marina Antonić tužiteljka OJT Mionica koja ne procesuira režimske kriminalce i ubice punih deset meseci.

Dakle, ukoliko želimo, a želimo da promenimo i poboljšamo ovo društvo neophodno je da konačno raskrstimo sa tim i takvim paternima i simbolima. Nužan preduslov za to jeste smena ovog gangsterskog režima, ove kriminalne vlasti koja je na konopcima grogirana u nok-daunu, potrebno je samo da joj zadamo onaj finalni nok-aut udarac, što će uslediti na sledećim izborima. Ja bih u tom cilju odavde poslao jednu kratku, jasnu lapidarnu poruku koja glasi – smrt fašizmu, studenti pobeđuju.

Molim vas samo tiho.
U delu se slažem sa vama da bi tužilaštvo i sudstvo moralo da bude mnogo, mnogo efikasnije. Evo naša koleginica Jasmina Obradović, prošlo je skoro godinu i po dana da ste pokušali da je ubijete ovde u sred Narodne skupštine Republike Srbije, pa još uvek niko nije odgovarao. Apsolutno se slažem da ljudi pokušavaju da ubiju druge ljude, a posebno žene, a posebno narodne poslanice moraju da odgovaraju.
Narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani članovi Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, najpre dve rečenice povodom laži koje su na moje ime izrečene, ne samo na ovoj sednici, nego i na prošloj.

Istina je da je ne primam nikakvu hrvatsku penziju. Istina je da sam proveo, moram ovo da demantujem, 23 godine radnog staža na području Republike Hrvatske i taj deo još ne primam, ali to je moja hajde da kažem zarada. Vodim spor sa organima Republike Srbije od 2017. godine povodom penzije.

Penziju primam naših Srba 80.000 koji su nekada radili na području Republike Hrvatske. Šta gospodo blokaderi imate protiv 80.000 ljudi koji su krvavo zaradili svoj hleb? Da li ćete sa tim izaći na izbore sada? To povodom toga.

Tačno je i to da moje ime i prezime u mom rodnom mestu postoje tri čoveka. Ovo što pišete preko mreža sve su laži, montirate to, mislite da me ućutkate. Nećete bre. Nije mogao Najs u Hagu, a nećete ni vi. To povodom toga. Ja vam ne zameram. Znate zašto? Prvo zbog toga što laži koje svakodnevno plasirate nisu 0,001% ono što plasirate svakodnevno na ime predsednika Vučića. To je zbog toga. Drugo, zbog toga što vi ništa u životu ne znate osim, vređati, lagati, prevariti, lupetati i krasti. To je jedino što znate.

21/2 MT/CG

Sada poštovana predsednice nekoliko rečenica povodom rebalansa. Rebalansom su ukupni prihodi, kako vidimo, uvećani za 112 milijardi dinara, svi ekonomski parametri planiranim budžetom za 2026. godinu za prvih šest meseci su ostvareni, računajući na BDP, zaduživanjem, inflaciju, zaposlenost i drugi parametri.

Šta to znači poštovani građani Srbije? To znači da imamo zdravu i dobru ekonomiju i da smo dobro raspolagali za ovih prvih šest meseci dobro radili. Gde bi nam bio kraj da nije ovih nesretnika preko nas blokadera koji su nam zabranjivali da idemo na svoja radna mesta, koji su zabranjivali da idemo u ovu Narodnu skupštinu na sednice, koji su nas ovde napadali.

Zato smo ovih 112,45 milijardi viška raspodelili na podršku, odnosno pomoć građanima i na daljnja ulaganja u kapitalne investicije. To je jedan jedini razuman predlog koji je mogao da se desi.

Vi, gospodo, ova dva dana, juče i danas, stalno napadate nas, vladajuću većinu, da smo uništili, tobože, ekonomiju i Srbiju u celini. Pa, vi ste to radili. Evo, ja ću vam samo nekoliko parametara izneti.

Da li je tačno, pitam vas, gospodo blokaderi, da ste 2012. godine predali nam državu Srbiju koja je bila ekonomski, industrijski i infrastrukturno totalno devastirana? Da li je tačno ili ne? Ćutite. Pojela maca jezik.

Drugo, da li je tačno, gospodo blokaderi, da ste nam državu Srbiju predali potpuno izolovanu u međunarodnim odnosima? Dabome da je tačno.

Da li je tačno da ste nam državu predali 2012. godine sa velikom stopom nezaposlenosti, 25,9%? Dabome da je tačno. Da li je tačno da ste nam državu Srbiju predali sa najvećom pljačkaškom privatizacijom u istoriji Evrope? Dabome da je tačno.

Da li tačno da ste nam državu i narod predali totalno satanizovanu? Dabome da je tačno.

Da li je tačno da ste nam državu i narod predali sa najgorim zdravstvenim sistemom u Evropi? Čak nismo mogli stići na listu uopšte, nismo bili na listi u Evropi.

Da li je tačno da ste nam državu i narod predali sa totalnim uništenim školstvom? Vaš bivši ministar je rekao, doveo u Sremsku Mitrovicu, pod jedan, šator profesore i učenike i rekao, citiram: „gospodo učenici, vi od danas ocenjujete profesore, ne profesori vas“.

Da li je tačno da ste nam ostavili državu Srbiju sa najgorim sudstvom u Evropi. Dabome da jeste, da ne govorim o otpuštenih 736 sudija. Gle čuda, u istoriji sveta nezabeleženo, vi ste izabrali mrtvog čoveka za sudiju, Ljubišu Đurića iz Valjeva. I još Nata Mesarević, bivša predsednika kaže da je sa njim razgovarala. Pitajte je kako je razgovarala sa mrtvim čovekom.

Dakle, onda zemlju na ivici finansijskog, evo ministar finansija je tu, na ivici finansijskog ambisa ostavili sve. Dolaskom Aleksandra Vučića i SNS, a posebno Aleksandra Vučića za predsednika Vlade i usvajanjem njegovog programa 2012. godine. To je bilo 9. avgusta, da vas podsetim. Taj program je bio najtemeljitiji, najsveobuhvatniji, najtransparentniji, najkonkretniji od svih prethodnih programa predsednika Vlada, počevši od Prote Mateje Nenadovića, pa do Aleksandra Vučića. On je preporodio sa tim programom Srbiju. Kasnije predsednici, programi predsednice Vlade Ane Brnabić i Vučevića su samo bili kontinuitet te Vlade.

I na kraju da vam kažem, otkrijem prvi put u čemu je tajna velikog ekonomskog buma za ovih 10 godina Aleksandra Vučića i SNS. To sam pripremio da objavim za jedan međunarodni časopis, ali otkriću pre vama nego što on to objavi. U čemu je tajna?

22/1 JJ/VZ 13.30 – 13.40

Tajna će se dugo izučavati verujte, u udžbenicima ekonomije, ali je zasigurno jedno, da skratim, da je Aleksandar Vučić tvorac najsavremenije metodologije uspeha jedne zemlje koja je bila u ambisu, a onda doživela ekonomski bum, izučavaće se ta metodologija širom sveta.

Ona se zasniva, gospodo blokaderi, verovali ili ne, samo na jednim slovom, smeh je vidim malo. Ponavljam, zasniva se samo na jednim slovom, to slovo zove se I. Sada ću vam pokazati, pogledajte dobro, molim kamere da snime, prvo slovo I – ideje, drugo slovo I – institucije, treće slovo I – inovacije, četvrto slovo I – infrastruktura, peto slovo I – investicije, šesto slovo I – industrija, sedmo I – informacione tehnologije, osmo I – inteligencija veštačka, deveto I – identitet, ne evropski, nego nacionalni, deseto I – integracije i jedanaesto I – internacionalizam, a ne u onom tradicionalnom smislu, nema vremena da o tome govorim.

To je 11 puta slovo I, ta metodologija je će izučavati i to je rešenje, kako se može izaći iz krize, ali ono što je Aleksandar Vučić osigurao 2016. godine i ono danas što je osigurao, jeste da u parlamentu ima apsolutno većinu, vrednih, odgovornih ljudi i većinom odgovornih koji neće pokleknuti ni u momentu kada ste ih ovde napadali fizički. Dakle, to je ono što je bitno.

Dalje, bitno je da dobru Vladu, pogotovo ministra finansija osigurava. Ovde pred vama sedi čovek koga stalno ste napadali, a to je naš ministar Mali, zapamtite dobro, on danas spada među tri najbolja ministra u Evropi. Mi danas imamo guvernera Jorgovanku Tabaković, koja spada, znate vi to ili se pravite da ne znate, među sedam najboljih guvernera u Evropi. I danas budite sretni što imamo predsednicu Skupštine Anu Brnabić koja je jedina slobodna predsednica parlamenta u Evropi, a naš predsednik jedini slobodni predsednik u Evropi. Mi, narodni poslanici, pa i vi gospodo blokaderi, jedni slobodni poslanici u Evropi.

Dozvolite sada nekoliko rečenica vezano za tri tačke koje naš predsednik rekao da ćemo posebno voditi računa u budućnosti, među te tri tačke, odnosno tri, da ne kažemo problema, stoji i vaspitanje i obrazovanje. Dozvolite samo da kažem, da na polju prosvete kod nas danas, u Srbiji, bije se odsutna bitka Srbije i srpskog naroda i svih građana Srbije za budućnost. Zato je izuzetno važno kojim ćemo putem u ovoj reformi koju je predsednik najavio, a koju mi već sprovodimo, reformu vaspitanja i obrazovanja kojim ćemo putem poći, gde ćemo stići.

Imamo tri puta. Prvi je put svetosavski, to je put onoga koji je postavio temelj prosveti i književnosti. Taj temelj, zapamtite dobro poštovani građani, uvek je aktuelan i nikada ne zastareva, jer počiva na istini, na onome što je u samom korenu reči prosvete, a u korenu reči prosveta je svetlost, prosvećenje uma, a to znači obrazovanja i duše, a to znači vaspitanja. Dakle, dobro zapamtite poštovani građani ove reči.

Na temelju tom, zidajući na njemu, postaćemo ponovo prosvećen evropski i svetski narod, deca će nam se tada vaspitavati i obrazovati u vrlinske, istinske, istinoljubive i čovekoljubive ličnosti i neće im biti potrebna neka obuka iz tolerancije i ljudskih prava koja nam netolerantno nameću oni koji misle da je svet počeo od njih.

Drugi put je Dositeja Obradovića, obradite pažnju, to je put čoveka koji je odbacio istinsku prosvetu svetosavsku, pa se uhvatio lakomisleno i površno zapadnog, navodnog prosvetiteljstva time je širom otvorio vrata svim kulturnim i ideološkim izmima, a to znači, kapitalizmu, liberalizmu, globalizmu, sekularizmu, individualizmu koji su nam sa zapada doneli naši beskorenjeni intelektualci kojima smo ontološki razgrađivani poslednjih 150 godina. Koliko je Dositejeva vera u lažnu

22/2 JJ/VZ

humanističku prosvetu bila plitka i lakomislena i kolike su se opasnosti iza te naivnosti po sudbinu našeg srpskog naroda bile, genijalno i nepogrešivo je osetio naš Srbin, Petar Petrović Njegoš. Njegoš je upozoravao prosvetne i državne vlasti u Srbiji na to kako on kaže – razvratno prosvećenje koje mu zli osnovicu učinjeni, koje je Dositej učinio. Njegoš piše knjazu Milošu, citiram – ja bih Dositeja počitovao da je umeo svoj dar duševni, a to znači poštovani građani, vaspitni obratiti u korist našeg naroda, ne kaže crnogorskog, nego našeg naroda, srpskog naroda, ali ga obratiti nije umeo i zato ga prezirem kao čoveka koji nije video u šta se sadrži sreća naroda, što se može pričiniti i nesreću kao čoveku koji je bio nekome plodno tlo i oruđe za podsmevanje.

Inače, Dositej u dve rečenice da vam kažem, je bio izvor pokušaja da se pokrene duhovni život srpskog naroda, a to znači i vaspitni u jednom srednje evropskom pravcu, prozapadnom, bio je zapadnjak, govorio je sedam jezika, divio se engleskoj kulturu, voleo Engleskinje i rekao da su najbolje žene na svetu, a prevario se jer je Tito rekao da su Srpkinje, a čim je došao u Srbiju nakon što ga je Karađorđe pozvao iako je bio sklon Austriji, kazao je, citiram – Karađorđe okreni se Rusiji.

Poštovani građani, mi danas imamo zahteve da se ne izučava ruska književnost od naših blokadera, kultura, da uvedemo sankcije na to, umetnost i muzika. Ali ako bi svetskog slikarstva, zapamtite dobro, izbacili rusko slikarstvo, svet bi potamneo. Ako bi iz svetske muzike izbacili rusku muziku, svet bi ogluveo. Ako bi iz svetske književnosti izbacili rusku književnost, svet bi zanemeo.

Treći put kojim trebamo i kojim smo krenuli jeste put Aleksandra Vučića. To je put pristojne Srbije, pristojnih ljudi koji je on definisao još 2016. godine u svom čuvenom ekspozeu na 184 strane. Čiji je to put? Dakle, naš put koji sa zasniva na svetosavskom temelju, korenima, a to je istinoljublje, čovekoljublje, pravdobljublje i plus svi naprednim zapadnim, a i istočnim i svetskim vrlinama.

Dozvolite na kraju, poštovani građani i vi poštovana gospodo blokaderi da kažem da ovaj naš put svojevrsni koji je trasirao Aleksandar Vučić je neutralni put jer on dobro zna da se tuđim putem nikada ne dolazi nego uvek samo svojim putem.

Još jedanput ponavljam, danas je Aleksandar Vučić jedini slobodni vladara u Evropi. Poštovani građani, vi danas imate, ovih dana izbore, vi ćete birati između Srbije koju sam vam prikazao do 2012. godine i ove napredne od 2012. godine do danas. Ako izaberete listu predsednika Aleksandra Vučića, mi ćemo doživeti ekonomski bum neviđenih razmera. Ukoliko ne bude glasali za šest meseci dinara u ovoj državi neće biti kao što nije bilo ni 2012. godine, kako reče ministar, danas nego za 15 dana penzije da se pokriju, sve će biti pokradeno, jer će pokrasti onaj koji danas sede u ovim klupama.

U to ime, živela Srbija i živeo naš predsednik Aleksandar Vučić.

Hvala.
Reč ima Ivana Rokvić.
23/1 JD/MP 13.40 – 13.50

Poštovani građani Srbije, evo ponovo imamo jedan dnevni red koji je od igle do lokomotive, od akvarijuma do auto-puta, od duvana do sudija, od povećanja RTS takse, pa sve do Beograda na vodi. Ovo liči na jednu prodavnicu gde svako uđe uzme ono šta mu treba, jedino što u prodavnicama na svakom artiklu piše koliko nešto košta, a kod vas za čitav jedan paket novčanih davanja od skoro milijardu evra mi saznamo tek onda kada Siniša Mali ode na RTS i ode tamo na gostovanje, pa onda kaže, jer u zakonu koji ste nam dostavili ukupne cene nema. Još ste u delu u kome vas vaš obrazac pita i kaže koliko iznose javni rashodi, odgovorili samo sa – sredstva će biti obezbeđena u budžetu.

Ministar nam je juče uz jedan brzi kurs ekonomskih fraza na engleskom jeziku, čini mi se da reče sa prve godine Ekonomskog fakulteta, ja sam očekivala nešto sa doktorskih, ali dobro, objasnio nam je usput i kako smo mi ekonomski jaki, kako smo stabilni, kako plate rastu, kako praktično nigde nije bolje živeti nego u Srbiji. A, od momenta od kada ste vi došli na vlast Srbiju je napustilo preko 600.000 ljudi, fakultetski obrazovanih i stručnih u svom zanatu.

Nije jasno ni odakle nam onda u toj tolikoj i takvoj ekonomskoj velesili više od milion i po ljudi koji žive u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti i ovo je zvaničan podatak Republičkog zavoda za statistiku.

U obrazloženju ovog zakona kažete kako želite da zaštite one koji su najugroženiji, ali ako štitite najugroženije zašto pomoć nije vezana za prihode i socijalni status.

Na sve ovo tvrdite nam kako krize nema, kako ekonomija cveta, rekli ste nama kako je inflacija 1,9% i da imamo privredni rast i da ćemo već sledeće godine apsolutno dominirati nad Evropom. Zašto onda u obrazloženju ovog zakona se pozivate na 2022. i 2023. godinu i inflaciju od 12% kao obrazloženje za rast troškova u 2026. godini.

I da se razumemo. Narodni pokret Srbije je i uvek će biti za pomoć najugroženijima i onima kojima je ta pomoć najpotrebnija, ali ono protiv čega smo, to je da svaki put kada se najave izbori novac kreće da pada sa neba i tu ste kako bi opravdali da to nije tako, uporedili ste nas sa Finskom i čini mi se i danas.

Kada ste već pričali o Finskoj zašto nam niste objasnili zašto u toj Finskoj npr. proizvodi poput krompira, sira, zatim internet, ženski ulošci idu i do 159% su u Srbiji skuplji nego u Finskoj, gde je inače plata prosečna preko 4.000 evra.

Zato gospodine Mali kada kažete – država daje, ovde samo jedna mala ispravka, država nema svoj novac, to je novac građana Srbije, a kada smo kod toga gde odlazi novac građana Srbije, ako to nije EXPO, onda je uvek Beograd na vodi, jer to su dva glavna simbola korupcije ove vlasti.

Dakle, projekat Beograd na vodi, sada se širi na 347 hektara. Planirano je još 558.000 kvadrata, a država će sada ponovo novcem građana Srbije otkupljivati parcele od privatnih vlasnika, jer Beogradu na vodi je falilo još malo Beograda.

I gle čuda, među firmama od kojih će građani, odnosno ćete novcem građana Srbije otkupljivati te parcele, među tim firmama su se našli i oni standardni Bošnjak, Vujko, Milenijum-tim i ostalo i gle čuda, eto je i Marera Property management. Svi znamo ko stoji iza te firme koja se povezuje sa Kiprom, kako reče predsednik Republike – Marera-karera, i nekako od 2012. godine kada god ste došli da nam prodate priču da se nešto radi novcem građana Srbije i da ćemo od toga svi imati interes i da je to javni interes ispadne nekako da građani Srbije plate, a vi ministre Mali uvek od toga imate najveći interes. Hvala.

Hvala.
23/2 JD/MP
Idemo dalje.
Reč ima Stanislava Janošević.
Izvolite.