Poštovani poslanici, želeo bih da kažem nekoliko reči o temi Generalštaba, najpre, obzirom na to da kao ministar spoljnih poslova pažljivo slušam ono što ste govorili i ono što su govorile moje kolege članovi Vlade, ali osećam posebnu odgovornost i obavezu da kao ministar spoljnih poslova i kao neko ko je predstavljao Srbiju u SAD niz godina, ukažem na ozbiljnu političku, ekonomsku, štetu u pogledu imidža koju je fabrikovanje lažne afere Generalštab proizvelo za Republiku Srbiju.
Ja ne znam da li ste vi svesni koliko je eksploatisanje jedne lažne, fabrikovane, montirane afere, proizvelo novinskih natpisa u svetskim listovima, poput "Njujork tajmsa", poput "Vašington posta", poput mnogih drugih, u kojima nije na negativan način prikazana Vlada Srbije, već je na negativan način prikazana cela naša zemlja.
43/2 JD/LjL
A sve to zašto? Zato što su neki neodgovorni pojedinci u opozicionim klupama, ili tada na ulicama Beograda, imali potrebu da po svaku cenu kriminalizuju sopstvenu Vladu, čak i kada je radila nešto što je jasno u interesu Srbije, a to je radila u nastojanju da poslovno, ekonomski i politički uveže Republiku Srbiju sa vrhovima političke klase u jednoj od najmoćnijih zemalja sveta, i to u skladu sa zakonima Republike Srbije.
Ja razumem i odobravam i podržavam svačije pravo na opoziciono političko delovanje, ali zašto moramo da budemo toliko neodgovorni, zašto nismo mogli da nađemo hiljadu drugih stvari da kritikujemo, hiljadu drugih ljudi, a ne jednog od najčestitijih političara mlađe generacije u Srbiji, Nikolu Selakovića, koji služeći Srbiji nije postao ni tajkun, ni milioner, ni bilo šta drugo, kao neki od ljudi koji su prvi bacili kamen na njega i optužili ga za odgovornost u slučaju Generalštaba.
Dame i gospodo, apsolutno stojim iza tvrdnje da je proizvodnja ove afere na potpuno izmišljenim osnovama nanela političku štetu Srbiji. Nanela je političku štetu, verujem, i samoj opoziciji i zato pozivam na to da se takve stvari nikada više ne ponavljaju.
Možemo se svađati oko hiljadu stvari kod kuće, napolju moramo da budemo jedinstveni. Fabrikovanoj i lažnoj aferi „Generalštab“ najviše su se veselili u Tirani i Prištini. Nemam ništa protiv ljudi ni u tim zemljama ali nekada imamo vrlo suprotstavljene interese sa nekim političarima tamo.
Samo još par reči pošto sam obećao da budem kratak kada je reč o spoljnoj politici. Dakle, ovde su pomenute i evropske integracije. Da, evropske integracije jesu izbor Srbije, ali naš pristup u spoljnoj politici nije zasnovan na izboru strana.
Naš izbor u spoljnoj politici je Srbija, a spoljna politika Srbije je samo instrument za ostvarivanje naših državnih i nacionalnih interesa, a to su očuvanje mira i stabilnosti u našoj zemlji, očuvanje bezbednosti koja uključuju vojnu neutralnost, očuvanje ekonomskog rasta Srbije kao centar naše politike, obnova demografske osnove i negovanje tradicije identiteta i kulture srpskog i svih ostalih naroda koji žive u Republici Srbiji.
I u tom smislu i upravo tim ciljevima podređen je rad Ministarstva spoljnih poslova. Neću ovde da opterećujem skup statistikama ali reći ću vam da smo samo od početka ovog zasedanja, od početka ove godine, realizovali 108, što ministarskih sastanaka, što učešća na multilateralnim skupovima, da smo podigli naše odnose sa nizom zemalja na strateški nivo.
Podsetiću vas na istorijske posete predsednika Vučića Kini, podsetiću vas na otvoreni strateški dijalog sa Sjedinjenim Državama, sa Izraelom, podsetiću vas na činjenicu da koliko naredne nedelje Beograd jeste domaćin komemorativnog skupa Pokreta nesvrstanih zemalja, koji će okupiti visoke predstavnike niza zemalja i to je politika koju ćemo mi nastaviti da branimo, za koju verujem da, bez obzira na političke razlike, nastavlja da uživa gotovo konsenzualnu podršku građana Srbije.
Dakle, sukobljavamo se politički, kritike dajemo jedni drugima ali nemojte da podmećemo nogu Srbiji kao sa lažnom aferom „Generalštab“.
Hvala

Dobro.
Još neko od ministara. Ministre Lončar, vi ste se javili.
Ne? Onda je greška.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jovanović.
Imate vaša dva minuta. Izvolite.
44/1 GD/JG 18.15 – 18.25

Dva minuta. Vas je mnogo, ja sam jedan. Ja pitam Selakovića nešto, on ode, onda se izređate vas petoro po pola sata da mi odgovarate.
Ja vas prosto pitanje pitam, sve vas, pošto ćete svi da odgovarate, imam još minut i po, a vi imate koliko hoćete - da li je zgrada Generalštaba u trenutku kada ste vi dogovorili sa Kušnerima da tu gradite to što ste hteli da gradite bila, po Zakonu o zaštiti spomenika, bila pod zaštitom ili ne? Vrlo prosto pitanje.
Da li ste o tome imali nameru da obavestite ljude, građane ovog grada i ove zemlje šta vam je namera? Ne, nego ja moram da dolazim do dokumenta i da to predstavljam građanima da bi onda vi rekli da to ne postoji, da se vi ništa niste dogovorili, da bi onda posle 24 sata taj isti Kušner obelodanio rendere i pokazao svima šta vi planirate tu da gradite, to jest da mu date da gradi, kao što reče Selaković.
Marko, ja nisam nikav izdajnik ove zemlje, ja samo hoću da se u njoj poštuju zakoni koje je sama donela, a to treba da radite vi. Ja nisam nikakav izdajnik. Ja nisam nikakav investitor malih hidroelektrana, to ne postoji.
Ja volim, bre, svoju zemlju. Ja vas ne mrzim. Nisam ja odgovoran za to što se desilo u Rakiti i u Toplom Dolu, nego ona koja je vodila taj resor, a to je Zorana Mihajlović. Da se ne osvrćemo dalje.
A vama gospođo Stamenkovski, ako ste me slušali, ja sam rekao da u Beogradu Srbi nisu izgradili spomenik onim mučenicima što su prešli Albaniju, a vi mene optužujete da sam zeleni ekolog. Nikada nisam išao po stranim ambasadama, nikada nisam išao u Brisel da kukam na svoju zemlju. Sve što sam imao da kažem rekao sam vam u lice.
Ja i Ekološki ustanak nikad nećemo priznati nezavisno Kosovo. To je sastavni deo Republike Srbije i to da vam bude jasno, bre, svima!
Bio sam dole na Kosovu pre dve godine nekoliko puta i šta sam doživeo? Da Srbi na mene bace šok bombu ko da sa gori neprijatelj od Kurtija. Nemojte to da radite. Nemojte da pravite neprijatelje od ljudi koji nisu neprijatelji ove zemlje. To se desilo. Govorim u ime Ekološkog ustanka.
Još jedno pitanje za vas, gospođo Damnjanović Sofronijević - ajmo u Rakitu da objasnite Desku i gore ljudima gde je nestala Rakitska reka. Vi ste to potpisali.

Hvala vam.
Po Poslovniku, narodni poslanik ima tri minuta da postavlja pitanja, članovi Vlade odgovaraju, tri minuta da postavlja dodatna pitanja, članovi Vlade da odgovaraju i vi imate dva minuta za zaključak. Kada bi neko čitao Poslovnik.
Niste mogli da postavljate dodatna pitanja ova poslednja dva minuta, niti članovi Vlade mogu sada dodatno da vam odgovaraju.
(Aleksandar Jovanović: Ako neko poštuje Poslovnik, vi znate da sam to ja.)
Ostala sam bez teksta.
Dobro, ali su vam članovi Vlade ukazali ogromno poštovanje time što se nekoliko njih javljalo da odgovara na vaša pitanja. Nadam se da to cenite.
Idemo sada dalje.
Reč ima narodni poslanik Života Starčević.
Izvolite.

Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani premijeru, poštovani ministri u Vladi Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što krenem da postavljam pitanja, želim na početku u ime poslaničke grupe Dragan Marković Palma – Jedinstvena Srbija i u svoje lično ime da izrazim najiskrenije i najdublje saučešće

44/2 GD/JG

porodici Mladić povodom smrti generala i komandanta Vojske Republike Srbije Ratka Mladića, čoveka koji je nam je u nasleđe ostavio Republiku Srpsku i čovek koji za nas predstavlja junaka i heroja.

Da krenem sa postavljanjem pitanja. Krenuću sa damama, naravno. Prvo ću postaviti pitanje ministarki za državnu upravu i lokalnu samoupravu Snežani Paunović.

Naime, vaše Ministarstvo je objavilo javni poziv za učešće u javnoj raspravi o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o inspekcijskoj nadzoru. Činjenica je da je u Srbiji vidljiv deficit broja inspektora i moje pitanje je da li se na javnoj raspravi razgovaralo o tome i šta bi taj zakon doneo državi Srbiji i njenim građanima.

Drugo pitanje za vas je vezano za stručno usavršavanje u javnoj upravi. Naime, činjenica je da je Srbija u poslednjoj deceniji bitno napredovala u oblasti javne uprave i to priznaju i građani i oni iz sveta koji mere tu oblast.

Naravno, stručno usavršavanje je uvek važan element daljeg napredovanja javne uprave i vi ste nedavno objavili javni poziv za akreditaciju sprovodilaca stručnog programa. Moje pitanje je vezano za obim obuhvata ovog programa i kako se zaposleni u javnoj upravi mogu javiti za taj program stručnog usavršavanja.

Takođe bih postavio pitanje i za ministarku za brigu o porodici i demografiju gospođu Jelenu Žarić Kovačević. Naime, Republika Srbija je usvajanjem Zakona o ostvarivanju prava iz alimentacionog fonda pruža i pružila je pravovremenu finansijsku podršku detetu u slučajevima u kojima roditelj ili drugi srodnik deteta ne izmiruje dužnost izdržavanja.

Sredstva za svrhu obezbeđuju se putem alimentacionog fonda koji je obrazovan kao budžetski fond. Znamo da ministarstvo redovno na sajtu podnosi izveštaj o utrošenim sredstvima, ali bih želeo da nama i građanima Srbije nešto šire iznesete efekte tog zakona.

Drugo pitanje za vas: država Srbija je donela odluku da majkama koje su po osnovu rođenja deteta ostvaruju pravo na besplatna sredstva za kupovinu ili izgradnju prve nekretnine i interesuje me da nam kažete kako teče i taj takođe jako važan program. Smatram da su oba programa jako bitna za državu Srbiju i za našu demografiju.

Hvala.
Reč ima ministar Snežana Paunović.
Izvolite.

Hvala vam.
Poštovana predsednice, uvažene kolege, dragi narodni poslanici, pre svega građanke i građani Srbije, hvala vam na pitanju. Važan zakon koji, nažalost, nije stigao da dođe na red ovog skupštinskog saziva, ali se nadam da sledeći hoće, mada možda ima i dobra strana toga da smo sada propustili, zapravo nismo uspeli da ispunimo ove rokove koji su nas obavezivali da na ovu sednicu Skupštine dođemo sa kvalitetnim predlogom izmena i dopuna Zakona o inspekcijskom nadzoru. O čemu se zapravo radi? O jednoj potrebi Republike Srbije da se unapredi rad pre svega inspekcijskih službi, ali i poveća broj inspektora.
Akcionim planom koji je predviđen za 2019/2021, bilo je procenjeno od strane ministarstva da nedostaje oko 1.300 inspektora, od čega je ispunjeno samo 30% tog akcionog plana. Posledica čega je to? Pre svega, činjenice da interesovanje nije preterano veliko i tu ću biti sasvim iskrena iz mnogo razloga, ali primarno zbog toga što nismo do kraja konkurentni kada je u pitanju privatni sektor.
44/3 GD/JG
O tome se danas čak vodila rasprava u parlamentu, naravno, ne na temu inspektora i inspekcijskog nadzora, ali uopšte kada su u pitanju zarade u javnoj upravi, odnosno državnoj upravi i lokalnoj samoupravi.
Ono što je zakon predvideo i o čemu će se nadam se razgovarati u sledećem sazivu Skupštine Republike Srbije jeste pre svega unapređenje položaja inspektora. Sticanje uslova za zapošljavanje što većeg broja inspektora i prevazilaženje jednog problema koji se sve češće javlja u poslednje vreme, a tiče se u stvari, pa čak moram biti potpuno iskrena i napada na same inspektore zbog čega mlađi ljudi i ne prihvataju uopšte da se nađu u ulozi inspektora bez razlike o kojoj vrsti inspekcije govorim.
Dakle, inspektori kao neko ko nam je neophodan i tu ćemo se, čini mi se, svi složiti, i kolege iz Vlade, jeste beskrajno dragocen, ali nismo do sada našli mehanizam da zaštitimo i njih i njihov rad.
U dobroj meri ih opterećuje i činjenica da na osnovu Zakona o informacijama od javnog značaja sada jesu i često budu zatrpani pitanjima koja su neosnovana, vrlo površna, ali traže angažman velikog broja ljudi. Na sve njihove zapisnike, na sve njihove odluke, na sve njihove stavove kada se sprovede inspekcijski nadzor obično se nađe neko ko na osnovu ovog zakona, čak neretko i anonimno, interveniše i ukazuje na nepravilnosti kod postupka.
Dakle, Zakon i radna grupa koja je na njemu radila, beskrajno sam zahvalna pre svega ljudima zaposlenim u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, ali i svim učesnicima u radu kroz format radne grupe su se bavili svim detaljima. Naravno, inspektori pre svih jer je najpametnije bilo čuti predlog izmena zakona upravo iz ugla onih ljudi koji na dnevnom nivou trpe sve ono što su aktuelne posledice čini mi se organizovanog napada na inspektore kao takve. Svejedno je da li se radi o verbalnim ili neretko ponovo kažem fizičkim napadima, ali iz svega onoga što su benefiti njihovog rada.
Ono što smo takođe predvideli zakonom i o čemu će se razgovarati jeste i unapređenje sistema po kom funkcionišu u korak sa digitalizacijom koja je sve prisutna i povećanje transparentnosti na čemu, moram da priznam, insistira pre svega i Evropa na našem evropskom putu, ali insistiramo i mi jer je beskrajno važno da se uz poštovanje Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, naravno svi akti, svi zahtevi, sve odluke, sva rešenja nađu na sajtovima i budu dostupna građanima Srbije, da bi o njima mogli da razgovaraju.
45/1 TĐ/MJ 18.25 – 18.35
Otvorena pitanja koja nismo uspeli da dogovorimo, da bismo stigli na ovo zasedanje Parlamenta Republike Srbije, jesu i ta koja se tiču materijalnog statusa inspektora i o tome će, nadam se, razgovarati neka buduća Vlada, a onda i budući parlament doneti ovaj zakon koji smatram značajnim.
Kada je u pitanju rad Nacionalne akademije za javnu upravu i ono što zovemo unapređenjem kvaliteta rada i edukacijom zaposlenih u javnom sektoru, tu je urađeno mnogo. Ja imam obavezu pohvalim pre svega rad Nacionalne akademije za javnu upravu, gospođu Marinu Dražić i njen tim. Mi smo radili izmene zakona u novembru prošle godine i predvideli da se dva puta godišnje mora desiti obuka za sve zaposlene u javnom sektoru. Mislimo da je to važno, a kada je u pitanju prijavljivanje i način na koji se zaposleni u javnoj upravi mogu prijavljivati svake godine, Nacionalna akademija donosi svoj plan edukacije i oni imaju mogućnost da preko platforme, koja im je dostupna, sami zahtevaju dodatnu edukaciju na određene teme.
Vrlo aktivno radi Nacionalna akademija za javnu upravu i moram da priznam da su i zaposleni jako raspoloženi da prate korak svih ovih promena koje se dešavaju, pre svega kod nas, ali i u Evropi i u svetu. Na moje veliko zadovoljstvo sve vreme mandata čujemo samo pohvale na rad tog tima za edukaciju i ono što je možda posebno zanimljivo, i meni jeste, mreža škola jeste nešto što smo zajedno sa Diplomatskom akademijom, pre svega iz Ministarstva spoljnih poslova, ali i Pravosudnom akademijom, ne znam da li je tu Neša Vujić, jeste… Razmena iskustava je beskrajno dragocena i pokazalo se da je mreža škole u stvari dala jedan pun efekat, kao i sajam stručne prakse, nešto što je otvorilo vrata mladim ljudima koji su nam neophodni da bismo održali ovaj sistem javne uprave. To je u stvari mogućnost da se svi studenti u saradnji sa svim univerzitetima u Republici Srbiji, a imali smo potpisan u ovoj godini sporazum sa svim univerzitetima, kroz jedan sajam stručne prakse upoznaju sa celim sistemom funkcionisanja državne uprave i sebi stvore motiv da sutra postanu deo tima, koji će se baviti ovim važnim pitanjem, i da postanu ljudi od kojih će konačno zavisiti funkcionisanje celog ovog sistema. Tako da, hvala vam.
Jedan zakon nam je ostao, nažalost, da sačeka sledeći saziv. Sigurna sam da ćemo i kod Zakona o državnim službenicima imati prostora da uradimo određeno unapređenja u sledećem sazivu, neka nova vlada, neki novi parlament, ali hvala što ste obratili pažnju na taj važan deo posla koji su uradili pre svega zaposleni u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave i onih asocijacija koje su iz njega kao takve izašle. Hvala puno.

Hvala.
Reč ima ministar Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite.

Hvala vam, predsednice, što ste mi dali reč.
Uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Srbije, narodni poslaniče, ja vam se zahvaljujem na postavljenim pitanjima smatram da su ova pitanja od velikog značaja, s obzirom na to da se direktno tiču života porodice, života dece u našoj zemlji, a znamo da je 2026. godina upravo proglašena za godinu porodice. Znamo da je Vlada Republike Srbije, zahvaljujući jako velikom angažovanju predsednika Vlade, stavila porodicu kao nacionalni interes o kome treba brinuti, te stoga mi je i zadovoljstvo što imam priliku danas da u okviru sednice Narodne skupštine govorim o radu Ministarstva za brigu o porodici i demografiju u ovom mandatu.
Ministarstvo je uspešno sprovelo mere koje je ranije sprovodila, uspešno ih sprovodi i dalje u kontinuitetu, ali želim da kažem i da mere koje su deo resora
45/2 TĐ/MJ
brige o porodici i demografiji će se modernizovati; pokrenućemo neke nove mere, neke nove projekte koji će doprineti naravno još kvalitetnijem životu porodice i dece u Srbiji.
Ministarstvo je u prethodnom periodu bilo naročito fokusirano na popravljanje demografske slike zemlje. Znamo da demografija nije jača strana ni u Srbiji, ni u regionu, ni u Evropi, pa ni u svetu. Imali smo kontakte sa mnogo različitih zvaničnika različitih zemalja i sagledali mnogo dobrih primera praksi iz različitih zemalja i smatramo da možda neke od tih primera možemo i da primenimo kod nas kako bismo popravili demografsku sliku. Nažalost, demografija je jedna duga priča i ništa ne možemo da promenimo od danas za sutra i da sutra ujutru se probudimo i kažemo da će demografska slika od danas biti bolja u Srbiji, ali ono što možemo jeste da radimo na merama koje smo do sada sprovodili, da ih unapređujemo, jer smatram da su dale rezultate.
Želim najpre da nešto kažem o subvencijama za kupovinu prve nekretnine po osnovu rođenja deteta s obzirom na to da je to subvencija, koja je, da tako kažem, kolokvijalno najtraženija kod nas u Ministarstvu. Zaista dosta ljudi, odnosno dosta majki se interesuje za ovu subvenciju; majke su podnosioci zahteva i znamo da je stambena sigurnost jedan od ključnih preduslova pri odlučivanju za roditeljstvo, i to je negde možda najznačajnija pomoć države za one porodice koje nemaju rešeno stambeno pitanje.
Naš cilj jeste da svaka majka koja podnese zahtev dobije suvenciju i zato sada sa kontinuiranim zasedanjem Komisije za dodeljivanje subvencija možemo da stupimo u kontakt sa svim majkama jer nam nije ostao mnogo veliki broj zahteva koji nisu rešeni. Dakle, stupamo u kontakt sa svakom majkom i pomažemo im da prikupe dokumentaciju ukoliko vidimo da će majka ispoštovati uslove i ispuniti sve kriterijume. Mislim da ne bi bilo fer, a ni normalno sa naše strane da, kao institucija koja je odgovorna za to da pomogne porodicama, da pomogne majkama da stvore dom gde će živeti sa svojim porodicama i gajiti svoju decu, tek tako odbijamo zahteve zbog nepotpune dokumentacije. Jednostavno, odbijamo zahteve samo ako dokumentacija ne ispunjava kriterijume.
Trudimo se da redovno informišemo sve majke. Svi uslovi mogu da se nađu kod nas na sajtu Ministarstva za brigu o porodici i demografiju. Jako često smo u javnosti, jako često smo u lokalnim samoupravama. Sa „Karavanom roditeljstva“ obišli smo negde oko 50 lokalnih samouprava gde smo razgovarali sa zainteresovanim roditeljima, sa majkama, sa mladim parovima koji bi želeli da se upuste u bračne vode i na koji način država može da stane iza njih kako bi oni mogli negde da kreiraju svoju budućnost u Srbiji, i u velikim gradovima, i u gradovima srednje veličine, i u manjim mestima, a na šta sam ja posebno ponosna.
Podsetiću vas da se mere primenjuju od 2022. godine. Ovu meru je predložio gospodin Aleksandar Vučić i primenjuje se na osnovu Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom. Naravno, mi smo uradili uredbu koja je još od tada pratila ovaj zakon i to je Uredba o bližim uslovima i načinu ostvarivanja prava na novčana sredstva za izgradnju, učešće u kupovini, odnosno za kupovinu porodično-stambene zgrade ili stana po osnovu rođenja deteta. I želim da kažem da je maksimalni iznos novčanih sredstva, koja jedna porodica, odnosno majka kao podnosilac zahteva može da dobije, 20.000 evra. Sredstva su, naravno, bespovratna.
Ono što je važno za ovaj mandat jeste da se komisija redovno sastajala od početka mandata. Dakle, mi se sastajemo jednom mesečno. Mi želimo da obezbedimo sigurnost, želimo da obezbedimo kontinuitet, želimo da znamo da majke koje su podnele zahteve će imati priliku da svakog meseca ti zahtevi budu raspravljani na tim
45/3 TĐ/MJ
komisijama. U proseku raspravljamo negde između 50 i 60 zahteva. Dakle, oko 55 rešenja donesemo svakog meseca. Konkretno, na prošloj, osamnaestoj, sednici komisije, koja je održana u avgustu mesecu, odobrena su 53 rešenja. Naredna sednica biće održana u prvoj polovini septembra meseca, naredna sednica biće održana u oktobru mesecu. Od 2022. godine, recimo, podatak je da smo obezbedili bespovratna sredstva za 1.727 porodica. Dakle, 1.727 majki je dobilo priliko da stvori sebi krov nad glavom. To je vredno oko 28 miliona evra što smatram da je jako dobro ulaganje države u porodicu koju želimo da osnažimo negde kao osnov našeg društva i države. Ipak tradicionalna porodica je nešto što je uvek bilo u osnovu naše zemlje. U ovom mandatu danas, mogu i to da vam kažem, dodeljena su 774 rešenja, u ukupnom iznosu negde oko 13 miliona evra.
46/1 AL/MO 18.35 – 18.45
Želim da podsetim da u 2026. godini za ovu namenu u budžetu koji je predviđen za Ministarstvo za brigu o porodici i demografiji je predviđena 1,1 milijarda dinara, ali ono što želim posebno da apostrofiram i na čemu se zahvaljujem Ministarstvu finansija na razumevanju jeste da kroz rebalans budžeta smo mi predvideli još 200 miliona dinara za nova rešenja, što će značiti da ćemo mi do kraja ove godine moći da rešimo samo kroz rebalans budžeta još negde oko 200 rešenja, a to je 200 porodica, što je za naše ministarstvo od velikog značaja.
Kada sam pomenula nove mere i kada sam pomenula to da razgovaramo i da sarađujemo sa drugim ministarstvima, mi smo sa Ministarstvom finansija najpre razgovarali o tome na koji način možemo da kombinujemo našu meru sa nekim zakonima ili sa nekim drugim uredbama i na taj način je nastala mogućnost za mlade parove, odnosno za mlade majke do 35 godina života, koje mogu kod nas da konkurišu za subvenciju za kupovinu prve nekretnine po osnovu rođenja deteta i da to iskoriste kao učešće, a da dobiju kredit za mlade pod povoljnijim uslovima, gde je učešće 1%, a da ipak tu subvenciju i taj novac mogu da iskoriste za učešće. Tako da smo negde i mladim bračnim parovima olakšali.
Ali ono o čemu kratko želim da govorim, a što će se desiti sutra jeste potpisivanje memoranduma između Ministarstva za brigu o porodici i demografiju i Ministarstva za brigu o selu. Mi smo nedavno bili sa predsednikom Aleksandrom Vučićem u Žitorađi i u selu Pejkovac i tamo smo razgovarali u jednom dvorištu sa mnogo ljudi i sa mnogo dece. Tamo u tri kuće ima 14 dece. Desilo se da majka ima dete koje je mlađe od godinu dana, a da nemaju kuću i desilo se da može da konkuriše za subvenciju za kupovinu prve nekretnine, ali je potrebna dodatna pomoć. Tako smo došli na ideju, i ja se zahvaljujem i predsedniku Aleksandru Vučiću i premijeru na razumevanju i kolegi Krkobabiću, tako da ćemo mi sutra potpisati memorandum o saradnji između naša dva ministarstva.
Na kraju se nadam da će to rezultirati izmenom uredbi kod našeg ministarstva i kod Ministarstva za brigu o selu. Tako da će majke koje žele da kupe kuću na selu moći da koriste istovremeno subvenciju za kupovinu prve nekretnine i novac, čini mi se, koji je milion i po dinara od Ministarstva za brigu o selu. Na taj način pokazujemo brigu, naravno, o svim porodicama koje žive u ruralnim krajevima, na šta je naše ministarstvo stavilo otpočetka stavilo zaista akcenat, jer ono što smo činili otpočetka mandata i naročito otpočetka ove godine jeste zapravo da smo bili konstantno na terenu u nekim manjim mestima, u nekim manjim opštinama i negde želeli da nas kao instituciju približimo građanima, kako bi oni nas mogli da pitaju šta imaju da nas pitaju i da nam daju povratnu informaciju o tome na koji način mi radimo i šta bismo mi sve trebali da menjamo u svom radu kako bismo bili efikasniji, odnosno delotvorniji.
Pomenuli ste Alimentacioni fond. Što se tiče primene Zakona o ostvarivanju prava iz Alimentacionog fonda, ja mogu da vam kažem da isplatom više od 62,4 miliona dinara iz Alimentacionog fonda smo pokazali da država samo ne obećava, već i ispunjava ono što je obećala. Do danas doneto je 619 rešenja o isplati. Pravo na privremeno izdržavanje ostvarilo je 923 dece i mladih koji se redovno školuju. Podsetiću vas da pravo na sredstva iz Alimentacionog fonda imaju deca, ali i mladi do 26 godine života ukoliko nam dostave potvrdu da se nalaze na redovnom školovanju i ja mislim, pričam napamet, ali mislim da je njih 44 u ovom trenutku korisnik Alimentacionog fonda. To su upravo konkretni rezultati politike koja porodicu i
46/2 AL/MO
decu stavlja na prvo mesto i smatram da je to jedna porodična zaštita koju država pruža deci na jednom jako visokom nivou.
Uskoro ćemo obeležiti prvu godinu rada Fonda i ono što mogu da kažem jeste samo da se zahvalim Aleksandru Vučiću što je dao tu ideju, da se zahvalim predsednici Skupštine koja je ovde kao narodni poslanik u Narodne skupštine predložila Zakon o ostvarivanju prava iz Alimentacionog fonda. Smatram da svi poslanici koji su glasali i svi mi koji se susrećemo sa ljudima koji koriste, odnosno sa njihovom decom koja koriste sredstva iz Alimentacionog fonda, možemo samo da budemo ponosni na taj zakon, jer to je koji je najbrže počeo da se primenjuje i najbrže dao isključivo i samo pozitivne efekte. Dakle, apsolutno ne postoje negativni efekti, evo, posle godinu dana primene Zakona. apsolutno ne postoje negativni efekti ni po jednog korisnika Alimentacionog fonda.
Ono što smo mi učinili jeste da deca budu sigurna, da majke ili očevi koji izdržavaju svoju decu budu sigurni da će svakog meseca dobiti alimentaciju. Oni nama posle prvog meseca nisu u obavezi da podnose bilo kakav zahtev. Oni ulaze u redovnu isplatu svakog meseca, te od 25. avgusta 2025. do 25. avgusta 2026. mi apsolutno nismo imali nikakvu negativnu situaciju koja se desila u primeni tog zakona.
Veliko je interesovanje građana. Mi smo i pre primene Zakona formirali, odnosno stvorili mogućnost za kontakt centar, da građani mogu da nam se jave i ono što mi imamo sada kao statistiku jeste da smo imali više od 4.200 poziva, da smo imali više od dve hiljade mejlova i da više od hiljadu ljudi je tražilo da razgovara sa našim operaterima, što nama negde pokazuje koliko je interesovanje zapravo za primenu Zakona o Alimentacionom fondu.
Nedavno je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju su zapravo prva ministarstva koja su formirala zajedno sa Kancelarijom za IT, koja nam je baš mnogo pomogla prilikom primene Zakona o Alimentacionom fondu, ali, evo, mi smo formirali Radoslava, našeg digitalnog asistenta koga ljudi mogu sada da pitaju i ne samo o pitanjima koja se tiču Alimentacionog fonda, već i o nekim drugim pitanjima i kada je reč o novčanoj socijalnoj pomoći i dodatku za pomoć i negu drugog lica i uvećanom dodatku za pomoć i negu drugog lica i posebnoj novčanoj naknadi. Dakle, samo u prvih nedelju dana digitalnom asistentu obratilo se 1.800 ljudi. To znači da smo približili institucije građanima Srbije, što je bio i cilj svih tih naših napora i sastanaka da uradimo, jer nama je cilj da građani iskoriste mere koje postoje kod nas u Ministarstvu. Nama je cilj da građani mogu da iskoriste svoja prava na jedan efikasan način i na jedan pravovremeni način, da tako kažem, da ne lutaju od šaltera do šaltera, da ne traže mnogo, da ne moraju da pišu mejlove i da zovu telefonima, već da možemo da budemo sa njima negde i u direktnoj komunikaciji, pa i ako su dva ministra u direktnoj komunikaciji oko, recimo, predmeta koji se tiče Alimentacionog fonda, ministar pravde i ja smo na dnevnoj komunikaciji oko pojedinih predmeta, jer su u primenu Zakona uključeni i izvršitelji koji su pod Ministarstvom pravde.
Tako da, zapravo, to je ono što je naš posao. Naš posao je da svim porodicama i svojoj deci omogućimo zaštitu. Naš posao je da porodice u Srbiji imaju poverenja u svoju državu, da imaju poverenja u svoje institucije. I ja se vama zahvaljujem na ovim pitanjima. Ima tu još mnogo stvari koje bih ja mogla da iznesem iz rada Ministarstva za brigu o porodici i demografiju. Roditeljski dodatak kojim možemo da se pohvalimo kao jednim od najviših iznosom u ovom delu Evrope. Naravno, povećali
46/3 AL/MO
smo cenzus za dečiji dodatak. Radimo na dokumentima. Pravimo strategiju za porodicu i demografiju sa projekcijama do 2035. godine, za koju smatram da ćemo bar moći da kažemo da smo kroz 10 ili 15 godina, ono što smo sada radili, uspeli da popravimo demografsku sliku u Srbiji sada kada smo radili. Hvala vam.

Hvala vam.
Narodni poslanik Života Starčević ima reč. Imate još tri minuta. Samo se prijavite.