Hvala.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Uroš Đokić.
Nije tu.
Na član 7. amandman je podnela narodna poslanica dr Ana Jakovljević. Izvolite.

Poštovani građani, juče i danas imate priliku da gledate višesatni humoristički igrokaz pod nazivom "Upoznajte poslanike vlasti na kraju njihovog mandata". To je i za nas, doduše, bilo korisno, jer smo većinu kolega po prvi put videli i čuli tokom njihovih izlaganja. Dve i po godine 80% poslanika vlasti reč ovde nije progovorilo, ali su se sad setili da pišu amandmane i to, pazite sad, na budžet koji hvale i podržavaju.

Javio se jedan njihov poslanik, nakon višesatnog obraćanja svih njih, da vam objasni kako su to uradili da bi vam prikazali i rekli šta su sve uradili po lokalnim samoupravama i koliko su bili vredni. I onda vi uživo gledate u programima sa nacionalnim televizijom kada njihov vrhovni vođa ide po tim istim lokalnim samoupravama i kinji i grdi lokalne šerife koji apsolutno ništa nisu uradili i građani su zbog toga nezadovoljni. I onda se s punim pravom pitate – ko je ovde lud? A zapravo šta su uradili?

Ponovo su ponizili ovaj parlament i vas, jer su 10 sati, koliko je predviđeno za raspravu o 59 tačaka koje se nalaze na dnevnom redu, vreme iskoristili za prvu tačku i to u predizborne svrhe, kako bi vam satima ispirali mozak, lagali vas i govorili o uspehu koji samo oni vide. To inače rade 14 godina – ponižavaju institucije u ovoj zemlji, ponižavaju pravo, pravdu i to je narativ koji se nikada neće promeniti, jer oni samo tako i jedino znaju da rade.

Ima ona narodna izreka koju oni očito ne razumeju, koja kaže – Možeš kako hoćeš, ali ne i dokle hoćeš. I oni očito ne razumeju da im se više ne može, da više ne mogu da vas lažu da posle 14 godina vi birate da verujete svojim očima a ne njima.

Ono što možete da čujete svih ovih dana jeste da završavaju svoje govore pokličom velikom vođi. A ja ću svoj govor završiti rečenicom – Živeli vi, građani Srbije! Živeli i zdravi nam bili, jer dok ste vi živi i Srbija će biti živa!

I ono što je još najvažnije, pokazali ste da ste spremni da se borite i znam da ćete na sledećim izborima izabrati sebe, svoju budućnost i budućnost svoje zemlje, a ovu besprizornu, nesposobnu, nestručnu i nemoralnu vlast poslati na istorijsko smetlište, gde im je i mesto, a neke od njih, bogami, u zatvor.

Dragi građani, neka bude što biti ne može, neka bude borba neprestana, dok pravda ne zavlada u ovoj našoj predivnoj Srbiji, zemlji svih njenih građana koji u njoj žive.

Reč ima Milenko Jovanov.

Iskreno rečeno, ja sam nešto sasvim drugo hteo da kažem, ali posle ove premudrosti da dok su građani živi živeće i država, ja stvarno ne znam šta da kažem. Ovo je toliko genijalno, da ja reči nemam.

(Narodni poslanik Rastislav Dinić dobacuje sa mesta.)

Poštovani građani, čuli ste…

8/2 JD/LjL

(Rastislav Dinić: Baš ti je fora. Svi se smejemo.)

Opet si naduvan? Nije to fora, ja bih voleo da je fora, ali je istina. Ceo Niš zna da ne može da ti se uđe u kabinet, smrdi na marihuanu. Saberi se malo, smiri se. Promeni gandžu, loša ti je ova, radi te na agresiju, nađi onu što te radi na smirenje.

(Rastislav Dinić: Predsedavajuća, čujete ovo?)

Naravno da čuje. Ti sam tražiš da ti se ja ovako obratim. Ja uopšte nisam tebi hteo da se obraćam, ali kad tražiš, ja iskoristim priliku da te podsetim šta si i ko si.

Uglavnom, na ovu genijalnu misao da žive građani jer dok su živi građani živeće i zemlja, ja stvarno nemam šta ni da dodam ni da oduzmem, a ni na ovaj jadni literalni sastav koji je izražajno pročitan i izražajno čitanje u celom mandatu od iste osobe koja isto tako sa ogromne visine koju je sama sebi dodelila govori o svima drugima.

I sad bih ja razumeo da mi ovde imamo sa druge strane nekog Cicerona koji nama ovde drži pridike o tome jer jednostavno zna i dominira svojom verbalnom ekspresijom, ali mi imamo osobu koja se uvek hvali svojim obrazovanjem a za lidera izabrala ponavljača i čoveka koji ne zna gde je diplomirao, ne zna da pokaže zgradu. Sa druge strane, to pokazuje šta i ona suštinski misli o sebi, jer lider je onaj koji je najbolji među njima, tako da je to njeno obrazovanje izgleda samo za neku ličnu upotrebu u smislu da sama sebe nekako hvali i podiže.

Ali, ni tu nije kraj, budući da ona, evo danas, koliko ja vidim, zamera poslanicima što rade svoj posao. Znači, kad govore, ne valja što govore, kad ne govore, ne valja što ne govore. A šta da rade? Da izađu, da ne postoje? Ili da se ponašaju kao ona, dođe, pročita…

(Narodni poslanik Rastislav Dinić dobacuje sa mesta.)

Vidi ga, opet ovaj.

Dobro bre, čoveče, saberi se. Lokalizuj se. Šta ti je?

(Rastislav Dinić: Šta znači lokalizuj se.)

(Bogdan Radovanović: Samo se svađa se sa ljudima.)

Najbolje bi bilo da te gađam toalet papirom, to bi bilo parlamentarno. To bi bilo u skladu sa parlamentarnom praksom.

(Rastislav Dinić: Svi imaju neograničeno vreme.)

Čoveče, ja imam vreme po amandmanu. Imam 54 minuta.

(Bogdan Radovanović: Ti si bre… Svaka ti čast.)

Ovaj Šojić što se vratio bez čalme. Bolji si bio dok si imao čalmu.

(Bogdan Radovanović: I to je dobra fora.)

Bolji si bio dok si imao čalmu.

(Bogdan Radovanović: Kako si se tako duhovit probudio od jutros.)

Nisam ja duhovit nego ste vi smešni, a ja samo primećujem.

(Bogdan Radovanović: Juče ... a danas duhovit.)

Eto vidiš, a ti ni jedno, ni drugo nisi u stanju da razumeš.

(Bogdan Radovanović: Zamislite šta je život.)

Zamisli ti ni jedno, ni drugo nisi u stanju da razumeš. Kada tebi budem želeo da se obratim ja ću čitati „Ivicu i Maricu“ jer je to tvoj nivo. Kada budem želeo da me ti razumeš. Znači, obratiću ti se na nivou „Ivice i Marice“, jer to je nivo na koji ti možeš.

(Bogdan Radovanović: Ti da mi se obratiš. Ti si nerazumljiv.)

Je li je tako?

(Bogdan Radovanović: Jeste.)

Dobro. Da li si sada završio?

8/3 JD/LjL

(Bogdan Radovanović: Hajde sada pričaj po amandmanu, legendo.)

Da li si sada završio? Vidi, ja ću da pričam ono što ja hoću da pričam. Nećeš mi ti određivati šta ću da pričam.

(Bogdan Radovanović: Ne možeš da pričaš.)

Mogu da pričam šta hoću.

(Bogdan Radovanović: Evo, neka te opomene predsedavajuća. Ne možeš da pričaš šta ti hoćeš.)

Hajde da vidiš. Hoćeš da vidiš? Ajde, objasni mi ti.

(Bogdan Radovanović: Ne možeš da pričaš šta hoćeš.)

Dobro, dobro. Da li će tata biti zadovoljan kako si danas.

(Bogdan Radovanović: Ne možeš da pričaš šta hoćeš, patronac.)

Da li će danas da bude – tata, vidi kako sam rekao Milenku. Vidi šta sam rekao Milenku. Tata, budi ponosan na mene.

(Bogdan Radovanović: Opet neka duhovitost izbija.)

Ne, ne. Nego tvoji kompleksi. Nije moja duhovitost, nego tvoji kompleksi.

(Bogdan Radovanović: Pričaj o amandmanu.)

Nije moja duhovitost nego tvoji kompleksi.

Dobro, da li si završio?

(Bogdan Radovanović: Ajde vrati se po amandmanu.)

Dobro, da li si gotov? Kraj? Dobro, samo ti radi svoj posao. Tvoj posao je, druže, da ovde objasniš tati da treba da te voli.

(Bogdan Radovanović: Ja ti nisam drug.)

Voli me tata. Nisam ja kriv što sam glup. Nisam ja kriv što sam prodavao gume iz Belorusije. Ja mogu da budem pravnik. Uzmi me za advokata. Uzmi me barem za pripravnika. Uzmi me za bilo šta.

(Bogdan Radovanović: Ništa nisi radio u životu.)

Dobro, ti si radio. Prodavao si gume iz Belorusije.

(Bogdan Radovanović: Naravno da jesam.)

Menjao si gume, da li je tako?

(Bogdan Radovanović: Između ostalog. I nisam preletao iz DSS u SNS. Iz vlasti u vlast.)

Nisi ali si menjao gume.

9/1 GD/JG 11.25 – 11.35

(Bogdan Radovanović: Menjao gume jesam.)

Dobro, to je u redu.

(Bogdan Radovanović: Za razliku od tebe, nepoštenjačino.)

Eto, ti si radio pošten…

(Bogdan Radovanović: Prelazio si iz vlasti u vlast.)

Iz vlasti u vlast? A juče je bilo iz opozicije u vlast?

(Bogdan Radovanović: To si ti radio.)

Dobro. I šta još?

(Bogdan Radovanović: Hajde sad se vrati i pričaj po amandamnu.)

Neću. Ovo mi je super ovako. Ovo mi odgovara baš.

(Bogdan Radovanović: Dobro, ne moraš.)

Super mi je. Ajde, samo ti nastavi.

(Bogdan Radovanović: Možeš.)

Nastavi ti, nemam ja nikakav problem, samo ti udri. Super si.

(Bogdan Radovanović: Nećete da ga opomenete?)

Ovo je sada najbolje. Opomenite me, samo da ovo prestane.

Je l' ovo realno?

Opomenite me, samo da ovo prekine. Uradite nešto, izbacite me iz sale, samo da prestane ovo više.

(Bogdan Radovanović: Samo „šapicu“ dovedite u red.)

Dobro, bolje da si ti ostao da menjaš gume.

Da si nastavio da menjaš gume, svega ovoga ne bi bilo.

Da nisi imao potrebu da se dokažeš tati kako može da se baviš nečim ozbiljnim, a ne da menjaš gume, mi ne bismo sada svedočili o ovome.

(Bogdan Radovanović: Ja sam prestao da bih došao da tebe više ovde nema.)

A mene da nema, a doveo si do toga da tebe više ovde nema. Čekaj, prestao si da menjaš gume da mene ne bi bilo i doveo si do toga da ne bi bilo.

(Bogdan Radovanović: Pa ću da se vratim.)

A gde ćeš da se vratiš?

(Bogdan Radovanović: Kada promeniš temu…)

Ti tek treba da ideš.

(Bogdan Radovanović: Vratiću se da menjam gume samo promeni temu.)

Vidi, u konkurenciji sa tvojom pameću, ja sam stvarno mizerija.

(Bogdan Radovanović: Ti si, bre, probušena guma.)

Probušena potpuno. U odnosu na tebe, ja sam stvarno katastrofa. To je toliko očigledno i tebi i meni, tako da nikakav problem nije.

Dobro, da se vratim na ono što sam počeo da pričam pre nego što se ovaj naduvani i ovaj bivši vulkanizer…

(Bogdan Radovanović: Bivša vlast.)

Bivši vulkanizer koji je umislio da je dovoljno to što mrzi dovoljno da se bavi politikom, ali to su kompleksi koji te rukovode, šta ja da radim. Ne mogu ja tu da pomognem. Ja nisam stručan da pomognem.

(Bogdan Radovanović: Ja te ne mrzim, mene je tebe žao.)

Dobro, sve je u redu. Ajde sada žali u sebi.

Prestani da se blamiraš ovde. Žali u sebi.

(Bogdan Radovanović: Nastavi po amandmanu.)

Dobro, bre. Dosta je bilo, čoveče. Saberi se, bre, malo.

Znam da si sirovina, da si buzdovan, ali sad ga stvarno pretera.

Ne moraš svaki put to da pokažeš i ne moraš svaki put da to dokažeš.

9/2 GD/JG

Dakle, poštovani građani, da krenem ispočetka. Poštovani građani, kada imate nekoga ko u celom mandatu izražajno čita svoj govor, u želji da na taj način pokaže nešto svoje, onda taj nema pravo drugima da prebacuje bilo šta, jer nije u stanju onako iz glave, iz srca da kaže bilo šta. Sa druge strane, taj neko i te kako ima svoju istoriju. Taj neko je neko ko je bio u ovom sistemu, ko je u ovom sistemu Srpske napredne stranke obavljao određene pozicije i ko je u tom sistemu napravio štetu državi Srbiji i poslu kojim se bavio i zato ta osoba ovde pročita izražajno to što napiše a onda napusti salu zato što zna da će da usledi odgovor, a zato što na odgovor nema daljeg odgovora i zato, poštovani građani, ako mislite da verujete ovima kojima samo mrze i ništa drugo osim što mrze, koji se iz nekog razloga nadaju da će naredni izbori da ostvare njihove patološke želje da nekoga ne bude, da nekoga ne vide, da nekoga ne, bojim se, kao što rekoh juče, da se to neće desiti iz prostog razloga što jedino koga nećemo imati prilike da vidimo u sledećem sazivu su oni sami. Nikoga od njih. Nikoga od ovih ovde koje sada možete da gledate nećete videti u sledećem sazivu, jer jedni znajući koliko su mizerno rangirani u vašim očima neće ni da izađu na izbore, a drugi će i na tim izborima proći kao bosi po trnju i to je jedina istina.

Najzad, ne možete poslanicima zamerati to što rade svoj posao. Dakle, kritikujete zato što n e govore, a onda ih kritikujete zato što govore. Kada ne izlažu - zašto ne izlažu? Kada izlažu – zašto izlažu?

Svaki poslanik je ovde uradio deo posla koji je vrlo važan za građane Srbije i poslao poruku koja je nama bila bitna, kao što su i oni mogli da koriste ovu priliku na ovoj poslednjoj sednici da kažu nešto što misle da bi bilo bitno za njih, da bi bilo bitno za njihov rejting, da bi bilo bitno za njihovu politiku, ali pošto politiku nemaju, a o rejtingu više nemaju razloga da brinu jer on i onako ne postoji, rade ovo što rade, ponašaju se kako se ponašaju, ono što me samo plaši, a to ćemo videti, poštovani građani, i to će u najvećoj meri zavisiti od vas, to je da oni koji treba da dođu sakriveni iza lista koje nemaju ime u ovom trenutku, koji neće da kažu svoja imena, nego samo kodne nazive i nadimke, mogu da budu još gori od ovih koji su sa ulice većina njih došli, misleći da je politika nešto čime baš svako može da se bavi i da time što mrze i ovako urlaju i dobacuju ili slično, zapravo nekoga zastupaju. To koliko zastupaju vas pokazali ste time što su trenutno statistička greška u svim istraživanjima.

Najzad, od osobe koje je slavodobitno rekla kako eto ona ima svoju karijeru, pa jedva čeka da se ovo završi, pa će da se vrati svojoj karijeri, ne možete očekivati da razume da svako ozbiljan traži da probleme koje ima rešavaju oni koji su posvećeni poslu kojim se bavi, kojima to nije hobi, a mi imamo hobi političare, koji žele ili se predstavljaju barem da rešavaju probleme građana. To je davno prošlo vreme kada je seoski kovač u isto vreme bio i stomatolog, pa vadio ljudima zube. Čisto sumnjam da bi u 21. veku neko išao kod kovača na stomatološku intervenciju. Isto tako je i u politici. Onaj ko nije posvećen, ko nije usmeren na to, ko nije u potpunosti fokusiran na probleme građana i kako da ih rešava i to da radi svaki dan kao posao ne može da zna ni šta su problemi građana, ni kako ti problemi mogu da se reše. Zato i jesu tu gde jesu i zato oni ni ne shvataju koliko greše i zato na izborima koji dolaze nemaju šta da traže, a na vama, kao što sam rekao juče, je to da odlučite za koga mislite da te probleme koje imate i koje ova zemlja ima može da reše – da li su to oni koji rade posvećeno i bave se ovim poslom ili su to oni kojima je politika hobi, da ispune slobodno vreme, pa neki skupljaju markice, a neki se bave politikom. Ako mislite da su to hobisti, vi ćete glasati za hobiste.

(Narodni poslanik Rastislav Dinić dobacuje iz klupe.)

9/3 GD/JG

Šta si sada rekao?

Pa ti samo kukaš što vam ne daju pare iz Vlade. Samo ti si pričao ovih dana o parama.

Znači, neko će da glasa za ovo, neko će da glasa za ono, ali je činjenica da od onoga kako bude narod odlučio, zavisi od toga u kom će pravcu Srbija ići, jer ako je budu vodili hobisti kojima je to zanimacija ili prilika ili pokušaj da dobiju neku pohvalu od roditelja zato što su ih razočarali svojim neznanjem, neobrazovanjem i svim ostalim, onda je to problem koji će napraviti nove probleme i koji će dovesti dotle da Srbija ponovo uđe u jedan loš ciklus iz koga je pitanje da li će uspeti da se izvadi.

10/1 TĐ/MJ 11.35 – 11.45

Eto, to vam je suština onoga što je rečeno. A to sa visine obraćanje narodnim poslanicima ovde, možda bi i moglo da ostavi neki utisak da je to uradio neko ko je na nas ostavio utisak da imamo bilo kakvo poštovanje i bilo kakvo, osim kolegijalnog, poštovanja koje, za razliku od njih, mi imamo. Dakle, ko ima poštovanje tako da ta reč ima neku težinu i da ta reč ima neku osnovu. Pošto je to sve suprotno rečeno, što kaže naš narod – na jedno ušlo, na drugo izašlo bez bilo kakvih posledica. Hvala.

Na član 7. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik docent dr Rastislav Dinić.
Izvolite.

Aktuelna davanja za nenamenske transfere lokalnim samoupravama iznose daleko ispod zakonskog minimuma od 1,7% BDP-a. Pošto ovi transferi osnažuju lokalne samouprave i omogućavaju im da samostalno i slobodno prave projekte u odnosu na realne lokalne potrebe, važno je da se njihov iznos uveća.

S druge strane, zbog brojnih problema sa projektom ponovnog uvođenja vojnog roka, počev od nedostajuće strateške studije na koje bi takva mera morala biti zasnovana, preko nesposobnosti Vojske Srbije da garantuje sigurnost regruta, pa sve do nefunkcionalnosti i besmislenosti roka od 75 dana tokom kojeg se ne može savladati ni osnovna obuka, smatram da od projekta treba odustati, a sredstva predviđena za njega preusmeriti tamo gde su potrebnija.

Godine 2021, vodnik Dejan Stojković umro je od trovanja gasom u oklopnom vozilu tokom vežbe na Pešteru. Ministarstvo je prvo saopštilo da mu je pozlilo. Tri meseca kasnije Aleksandar Vučić je poručio – vojska nije manekenska pista. U junu 2025. godine, desetar B.J. preminuo je posle provere fizičke sposobnosti u bazi „Jug“ uz navode da nije bilo lekara i da se čekao sanitet. Nekoliko dana kasnije požar sa vojnog poligona spalio je najmanje 20 vikendica u Vincima. Ove nedelje je u pančevačkoj kasarni pronađen mrtav dvadesetšestogodišnji vodnik. Komisije se formiraju, ali odgovornost izostaje.

Ja sam 1999. godine redovno služio vojni rok na Kosovu. Dok sam ja nosio uniformu, tadašnji ministar Vučić birao je zavese za novi stan od 117 kvadrata, koji je dobio od države. Zato neka nam o vojničkoj dužnosti ne govore oni koji su ratove gledali iz državnih stanova. Pre obaveznog vojnog roka država mora dokazati da ume da sačuva živote ljudi kojoj služe. Hvala.

Idemo dalje.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Peđa Mitrović.
Izvolite.

Zahvaljujem se.

Poštovani građani, ovaj amandman predviđa da se sredstva za kapitalne rashode za nacionalni stadion, EKSPO preusmere na važnije i prioritetnije državne projekte. Zašto? To je zato što govorimo ono što godinama ponavljamo. Nacionalni stadion i EKSPO ne dovode do privrednog rasta Srbije i zapravo predstavljaju traćenje javnih sredstava. Umesto toga predlažemo preraspodelu sredstava na izgradnju pruge Niš–Dimitrovgrad, na izgradnju kanalizacione infrastrukture u Srbiji, na uređenje vodotokova, na unapređenje obrazovnog sistema i na unapređenje energetske efikasnosti. Ovo su projekti, odnosno oblasti koje nismo slučajno izabrali. To su oblasti na koje Fiskalni savet godinama upozorava da su podinvestirane i da nije dovoljno ulagano u njih da se stvori osnova za privredni razvoj.

Nažalost, ministar finansija Siniša Mali nije danas sa nama da nastavi polemiku koja je jako važna za građane. Pošto je ovo poslednja sednica u ovom sazivu, ja

10/2 TĐ/MJ

ću iskoristiti priliku za neke ključne stvari koje se tiču privrednog razvoja Srbije, da ih prodiskutujemo. Ovo je ono što ste govorili svih prethodnih dana kako je BDP Srbije porastao tri puta – sa 35 milijardi evra na 95 milijardi evra, ali ono što niste rekli građanima da je to inflatorno, odnosno nominalni BDP. Kada taj BDP izrazite u stalnim cenama, privredni rast u Republici Srbiji za celu vašu vladavinu, za svih vaših 14 godina vlasti, iznosio je svega 40% u realnim cenama.

Ono što je tragično i što je problematično, ono što je za Srbiju veliki problem to je što ste ovaj privredni rast ostvarili u periodu kada su kamatne stope na svetskim tržištima bile negativne. Mi smo ovaj skroman privredni rast ostvarivali u uslovima poplave jeftinog kapitala na svetskim tržištima. I mi nismo uspeli da ovu jedinstvenu epizodu u istoriji svetske ekonomije iskoristimo za mnogo ozbiljniji i snažniji privredni rast zato što nije bilo strukturnih reformi.

Jedan od razloga zašto kažete da rast nije bio visok je taj što kažete da je Srbija pod bivšom vlašću ostavljena na ivici bankrota. Međutim, zvanični podaci sa sajta Ministarstva finansija i trezora pokazuju vrlo jasno. Pogledajte. Vrhunac zaduženosti nastao je dve i po godine nakon što je bivša vlast pala, odnosno dve i po godine nakon što je SNS preuzela vlast. Poštovana gospodo, nije DS dovela Srbiju na rub bankrota i na rub propasti već upravo koalicija SNS, SPS-a i G17, odnosno Mlađana Dinkića.

Još jedan rezultat koji je važno prodiskutovati, a kojim se inače hvalite tokom svih prethodnih godina, jeste smanjenje nezaposlenosti u Republici Srbiji. Pogledajte grafikon. Srbija je i pre i nakon ovih 14 godina treća po stopi nezaposlenosti u Evropi. Je l' to znači da je svaka zemlja imala Aleksandra Vučića i SNS da smanji stopu nezaposlenosti? Naravno da ne.

Ono što bih zaključio za kraj. Dakle, vi ste generisali ogromnu inflaciju. Prva najveća inflacija u prethodnih 14 godina u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Hvalite se kursom, ali u uslovima visoke, izuzetno visoke inflacije i stabilnog kursa dolazi do realne apresijacije dinara, do narušavanja konkurentnosti srpske ekonomije, što dovodi do toga da vi u poslednje dve godine imate pad neto investicija u Srbiju.

Poštovana gospodo, vaš budžet i rebalans koji predlažete nije razvojni. On je nastavak politike koja je dovela do toga da Srbija ne može da sustigne zemlje Centralne i Istočne Evrope po životnom standardu, a kamoli zemlje Zapadne Evrope. Potreban je hitan zaokret. Dakle, Srbiji je potreban hitan ekonomski zaokret sa dubokim strukturnim reformama, sa poboljšanjem privrednog ambijenta za domaće kompanije zato što su one prethodnih 14 godina bile u potpunosti zanemarene od vašeg režima. Ne postoji privreda Centralne, Istočne Evrope ili bilo koje zemlje na svetu koja je imala visoke stope rasta, a da nije imala snažnu domaću privredu. Hvala.

Na član 7. amandman je podnela narodna poslanica Jelena Spirić.
Izvolite.

Pa u ovom rebalansu samo za naoružanje, tj. za stavku – mašine i oprema, predviđate povećanje od čak 57,2 milijarde dinara. I da bude jasno odmah da ovaj amandman ne dira plate, ne dira uslove rada, niti funkcionisanje Vojske Srbije, Ministarstva odbrane koje upravo ova vlast godinama urušava i ponižava.

Ovim amandmanom tražimo da dve milijarde, i to od enormnog povećanja za nabavku vojne opreme… I prema SIPRI-ju uvoz naoružanja Srbije u poslednjih pet godina porastao je za čak 195%, a 65% od uvoza dolazi iz Kine. Zato ja vas, evo, pitam – da li predsednik od mukom stečenog novca naroda kupuje podršku određenih zemalja zarad opstanka na vlast, i to bez tendera, bez planske dokumentacije, bez objavljivanja

10/3 TĐ/MJ

elemenata ugovora, i to uz isključivanje Vojske iz procesa odlučivanja – hajde, molim vas – i umesto toga planira da mi ratujemo? Hajde da čujemo za koji rat naoružanje i sa kim. Dajte konkretan odgovor. Ako već to nije tako, onda prihvatite ovaj amandman. I od 57, kao što sam navela, tražimo samo dve milijarde. To je manje od 3%. Dajte ih deci, dajte ih školama, dajte ih obrazovanju. Građanima ćete dati šest hiljada dinara milostinje, a iz njihovog džepa uzeti skoro 11 hiljada dinara za vojnu opremu. Skoro duplo više za naoružanje nego za njih, a za to vreme deci padaju plafoni na glavu, škole po Srbiji liče na štale, ali vama je preče da kupujete oružje nego da im obezbedite učionice.

Tako da, evo, ponovo pitanje – čiju ćete decu i čije bližnje sutra tim oružjem slati da ratuju? Hajde recite mi. Našu decu ne smemo, tj. ne treba da spremamo za rat, već za život, da uče, da studiraju, da rade i da ostanu u svojoj zemlji. I dosta je Srbiji Šešeljeve škole i ratnohuškačke retorike devedesetih. I Srbija je cenu takve politike već jednom stravično platila i previše je mladosti potrošeno da bi mi danas ponovo slušali sa vaše strane zveket oružja. I zato je ovaj amandman mnogo više od dve milijarde dinara. Ovo je pitanje kakvu Srbiju mi biramo. Srbiju, znači, koja ulaže u obrazovanje ili Srbiju koja se ponaša kao da stalno čeka neki novi rat. Mi ulažemo u ljude, a vi kao što vidimo ulažete u oružje, jer ako jednog dana svi mladi odu koga ćete tim naoružanjem da branite. Tako da sa naše strane ostaje da hoćemo obrazovanje, a ne naoružanje. Hvala.

11/1 AL/MO 11.45 – 11.55