Hvala.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Mi snaga naroda.
Da li neko želi reč?
Reč ima Borislav Antonijević.

Da ne bih dužio i ovako ima kratko vremena. Ovaj amandman se bukvalno odnosi na promene koje smo pomenuli i u prethodnom amandmanu. Znači, da ovu finansijsku pomoć i pravo na novčanu socijalnu pomoć zadrže korisnici boračkog dodatka, borci, nezaposleni i studenti. Znači, i to su isto ugrožene grupacije, kao i ove navedene. Hvala vam.

Hvala.
Na član 3. amandman je podnela narodna poslanica Ivana Rokvić.
Izvolite.

Hvala vam.

Narodi pokret Srbije je ovaj amandman podneo kako bi zapravo pomogli Vladi Republike Srbije da utvrdi šta je ono što je ona sama predložila, jer u članu 3. ovog zakona piše jedan iznos, a samo 15-ak strana kasnije piše potpuno drugo.

Dakle u zakonu kaže da penzioner koji ima penziju od 56.822 dinara dobija 27.500 dinara pomoći, a u vašoj analizi efekata piše 56.851 dinar. To je samo 14 strana, evo ja sam vam ovde odštampala da možete da vidite, 14 strana razlike i imamo razliku od 29 dinara. Sada vi možete kažete – dobro, 29 dinara nije mnogo. Jeste mnogo za one penzionere koji spadaju u taj opseg od 29 dinara zato što je ta greška koju ste napravili pravi razliku od 7.500 dinara manje pomoći.

Dakle, po članu zakona penzioner dobija 20.000 pomoći, a po obrazloženju Vlade penzioner dobija 27.500. E, sada me zanima koja vlada govori istinu, da li ona sa druge strane ili ona sa 14 strane. Ovo je možda najbolja slika načina na koji vi zapravo vodite državu, najavljujete milijardu evra pomoći, izlazite na televizije, pravite kampanje od novca građana, a onda ne možete da prepišete isti broj sa jedne strane Predloga zakona, na drugu stranu istog tog zakona. Hvala.

Hvala vama.
Zaista legitimno, tako da molim Ministarstvo finansija, ja sam zamolila da proveri odmah. Hvala vam na konstruktivnom predlogu.
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Zeleno-levi front – Ne davimo Beograd.
Reč ima Robert Kozma.
21/3 JJ/MP

Hvala vam, predsedavajuća.

Pre nego što pređem na sadržinu amandmana samo da se kratko osvrnem na prethodne rasprave. Krov nad glavom je ljudsko pravo, to su neke zemlje odavno prepoznale i dan danas se drže tog načela. To su uglavnom zemlje EU, tako da je država ili grad stanodavac bila i u prošlosti a i danas u gradovima kao što je Beč, Barselona, Berlin, Stokholm, Kopenhagen. Upravo u ovim gradovima, a uzmimo na primer Beč koji sami građani EU prepoznaju kao jedan od najkvalitetnijih gradova za život u Evropi baš zato što se grad a i država brine o tome da je krov ljudsko pravo. Krov nad glavom je ljudsko pravo.

Druga star, meni je drago što je predstavnik vladajuće većine malo pre govorio jer smo mogli da čujemo šta je njegova, a pretpostavljam i politika partije koju predstavlja, jer ipak šef poslaničke grupe, a njegova politika kaže – da grad ni država ne mogu da budu ni dobri vlasnici, ni dobri upravljači i da se zalaže za rasprodaju svega i svačega.

Tako da, dragi građani, možete da znate šta vas čeka ako ta politika ostane na vlasti, a to je da će sve rasprodati, na isti način kao što su na primer, u gradu Beogradu postojao jedan Sava centar. Onda su tvrdili da Grad Beograd ne može dobro da upravlja njime, to jest oni i prodali su ga njihovom omiljenom tajkunu Miškoviću, da bi onda za vreme korone sednice Skupštine grada Beograda bile u tom Sava centru, kada organizuju bilo koji veći događaj, organizuju ga u Sava centru i tom istom Miškoviću plaćaju iznajmljivanje tog Sava centra. To je njihova politika, privatizacija, odnosno rasprodaja svega i svačega da bi onda isto to grad ili država iznajmljivali i trošili pare građana.

22/1 JD/LjL 13.35 – 13.45

Treća stvar, kada govorimo o "Beogradu na vodi", radi se o tome ko je više uložio, ko je preuzeo veći trošak da bi se izgradio "Beograd na vodi". To nije tzv. investitor, nego grad Beograd i država Srbija. Svi građani Srbije, od Subotice preko Čačka do Preševa, svi oni su plaćali taj "Beograd na vodi" iz budžeta i svi oni su platili, odnosno poklonili više od dve milijarde evra tzv. investitoru. Kada obračunamo troškove zemljišta, koje smo besplatno dali, tj. poklonili, kada izračunamo troškove prebacivanja sedišta železničke stanice na Prokop, sređivanje celog tog dela, kada izračunamo i troškove transfera autobuske stanice takođe na Novi Beograd, sve to ste radili da bi investitor mogao da gradi "Beograd na vodi".

Kada obračunamo te troškove, jasno je da je država i grad Beograd dala enormno više nego što je investitor uložio, a investitor je taj koji kupi kajmak od prodaje stanova. Na primer, od 2014. godine do danas, grad Beograd i država Srbija dobila je samo 31 milion evra od dividendi koje se raspoređuju iz "Beograda na vodi". To znači da je u proseku svaki građanin dobio po 40 evro centi, nepunih 48 dinara godišnje ili četiri dinara mesečno, a uložili smo preko dve milijarde evra troškova u izgradnju luksuznog naselja u kome prosečan građanin Srbije ne može da priušti stan, nego samo ekipa koja je povezana sa vama, jer se i sami hvalite da je tamo metar kvadratni stana 10 hiljada evra. Hvala vam.

Reč ima Milenko Jovanov.

Skočio kvadrat za pola sata! Ova reče malo pre 3,5 hiljade, sad je već 10 hiljada evra. Do kraja sednice će doći na 15, 20 hiljada.

Ali hajde, pošto smo krenuli sa izvrtanjem reči i teza, sada ćemo ovako, pošto nije to samo njihov specijalitet, možemo i mi time da se bavimo.

Poštovani građani, sada ste čuli šta je njihova politika. Oni ako pobede i ako budu sprovodili svoju politiku, vi nećete imati ni stanove, niti ćete biti vlasnici bilo čega. Njihova politika je da vam oduzimaju imovinu, njihova politika je da sva imovina bude isključivo državna. Nećete moći da imate stanove, nećete moći da imate kuće, nećete moći da imate vikendice, nećete moći da imate ništa.

Vlasnici privatnih firmi, da znate da će vam oduzimati privatne firme i od tih firmi praviti državne firme. Evo, hoćete tako da pričamo?

(Dobrica Veselinović: Niko to nije rekao.)

Pa, nisam ni ja rekao ono što je on rekao da sam rekao. I zato sam i naveo da ako ćemo tako da pričamo, onda nije nikakav problem. Obrnem ja to, kao i vi. Hajde, prestanite to da radite.

Da, rekao sam da je država loš stanodavac i da država ne treba da pravi stanove i da ima stanove. Kraj. Ne znam šta je tu bilo sporno?

Ali, evo sada konkretnog primera kako oni ne znaju o čemu pričaju i kako je to jedna floskula teza koja nije razrađena čak ni u njihovim glavama, a da ne pričam da nije razrađena u realnom životu kako izgleda.

Dakle, država Srbija je imala taj, odnosno grad Beograd, ko je već bio formalno vlasnik, "Sava centar". Plaćali, investirali, rupa bez dna, nikad kraja. Danas taj "Sava centar" donosi budžetu Srbije i imamo najveći kongresni centar u ovom delu Evrope i više novca u budžet dobijamo od poreza nego kad je država bila vlasnik i pravila konferencije i sve ostalo. E, to vam je privatni kapital i interes države od privatnog kapitala. Ali, to je ono što oni neće, oni ne razrade ideju do kraja, nego sve je super, nek sve bude državno. Ne, sa tom pričom je završeno.

22/2 JD/LjL

Sa druge strane, nije to tako kao što vi predstavljate da sam ja rekao, niti je to onako kao što mi radimo u potpunosti. Potpuno ste iskarikirali ono što sam ja govorio. Na primer, zadržana je ta "Ložionica", pa je država uložila, pa se taj prostor koristi zato što je procenjeno da može da se koristi za šta da se koristi. Tako da neka izbalansirana priča i te kako ima osnova, a ove utopijske ideje i ove varijante da se vratimo ponovo na 44. godinu, da oni proveravaju koliko kvadrata ima čovek u svojoj kući pa da proceni da ne može da se baškare u 100 kvadrata njih dvoje, ima da vam uselimo još pet zaštićenih podstanara i te slične stvari, to zaboravite, bilo, prošlo, neće se vratiti. Baš kao i vaša politička opcija.

Hvala.
Gospodine Kozma, po amandmanu.

Inače, 10 hiljada evra po metru kvadratnom, time se hvali vaš predsednik Vučić, kao i vaš ministar Mali. Oni se hvale time i baš slave, kažu – vau, super, prodao se stan gde je metar kvadratni koštao 10 hiljada evra. Tako da se za to obratite njima.

Ono za šta se mi zalažemo jeste da se ograniče cene kirija da bi mladi ljudi, kao i drugi građani, mogli da imaju priuštivo rentiranje stana, kako bi mogli da uštede da kupe stan. Ono za šta se mi zalažemo jeste javna stanogradnja, da se ulaže novac u izgradnju stanova. Za cenu "Rafala" smo do sada mogli sa 2,7 milijarde evra da izgradimo 45 hiljada stanova. O tome se radi.

Druga stvar, da ja vas nešto pitam. Jel vi kad idete po Evropskoj uniji i kad pričate sa predstavnicima iz Beča, iz Austrije, iz Nemačke, jel vi njima govorite – jel ste vi to u 44. godini, kako možete da imate ovako javnu stanogradnju, kako možete da radite ovako nešto, sram vas bilo, pa zar živite u 44. godini? Hvala vam.