Ovim amandmanom tražimo jednu vrlo jednostavnu stvar. Ako nekome smanjujete porez zato što navodno smanjuje zagađenje, neka dokaže koliko je zagađenje stvarno smanjio, jer ste predložili ovde da proizvođači električne energije mogu da dobiju poreski kredit od 20% opravdanih troškova ulaganja i to sve dok im poreska obaveza ne bude umanjena čak 80%.
Zamislite vi apsurd – dimnjaci rade, zagađenje ostaje, građani ga udišu, a zagađivač donese račun za investiciju i traži da mu se porez smanji i do 80%. Ne može dokaz da bude koliko ste para potrošili ako je cilj nešto drugo. Dokaz mora da bude koliko ste manje zagadili. Ovo je svrha ovog poreza, kao što rekoh, da zagađivač plaća. Kako onda dođosmo do toga da zagađivač može da dobije popust od 80%, a da građanima nismo jasno pokazali šta smo za taj popust dobili i onda dolazimo do još većeg apsurda ovog zakona – zakon ste pustili u primenu od 1. januara 2026. godine, a sada nam sami priznajete da poreskoj upravi treba dodatno vreme da razvije instalira IT sistem. Znači, prvo ste pustili porez u primenu, a onda ste se setili da nemate sistem da ga administrirate.
Probajte vi kao građani da zakasnite sa porezom i kažete poreskoj upravi – izvinite, ja tehnički nisam bio spreman. Recite mi, da li će vam oni reći – e, nema veze, vidimo se naredne godine. Neće, zato što građaninu ide rok, ide kamata, ide opomena, a kada očigledno država nije spremna, onda ide promena zakona.
9/1 TĐ/LjL 11.25 – 11.35
U suštini, ako ovaj amandman ne usvojite, znači da vas nije briga za građane, što je suština ovog predloga, koja je poražavajući jednostavna, da za građanina postoji rok, za državu postoji izgovor, a za velikog zagađivača postoji kredit. To je suština. Još tražite da poverujemo da je ovo zakon kojim se zagađenje naplaćuje. Ne. Ako hoćete poreski popust, pokažite koliko ste manje zagadili. Nema rezultata – nema popusta. Zagađuješ – plati. Hvala.
