Koristim vreme ovlašćenog i pričam o korupciji.
Dakle, imam pitanje i za ministarku Milicu Zavetnicu – da li je ona bila na čelu Ministarstva ili ministarka Jelena Žarić Kovačević kada su dodeljivani miliona udruženju „Inovativni centar za razvoj društva“, koje je potom angažovalo firmu SPA NUTRITION kao eksperta iz oblasti istraživanja i migracija? Isti čovek je vlasnik navedene firme i direktor udruženja, a radi se o Aleksandru Radivojeviću. U trenutku angažovanja ova firma SPA NUTRITION je u APR bila registrovana za proizvodnju makarona, rezanaca i sličnih proizvoda od brašna. Kasnije je promenila delatnost u konsultantske usluge, po svemu sudeći da bi lakše mogla da dođe od makarona do miliona.
I, da pitam takođe i ministarku Adrijana Mesarović možda se ona bolje razume u korupciju od njene koleginice Milice Zavetnice. Ministarka Mesarović bi mogla da odgovori kako se zove to kada ona kao članica gradskog veća Novog Sada kineskoj kompaniji kao izvođaču radova na pruzi Novi Sad – Subotica dostavlja ponudu za angažovanje privatne firme "Rasadnik Green In“ za radove na železničkoj stanici u Novom Sadu? Zbog čega je ona kao javni funkcioner u opšte učestvovala u komunikaciji između izvođača radova i privatne firme? Da li je posao javnog funkcionera da povezuje privatne firme sa izvođačima radova na državnim projektima i učestvuje u komunikaciji o njihovim ponudama i ko je to ministarku ovlastio da to čini?
Nevladina organizacija „Zeleni sad“ iz Novog Sada, čiji je osnivač sadašnja ministarka za zaštitu životne sredine Sara Pavkov je od 2019. godine do 2025. godine dobila najmanje devet i po miliona kroz javne konkurse grada Novog Sada, različitih ministarstava i pokrajinskih sekretarijata. Iako je ministarka formalno istupila sa mesta zastupnice po dolasku na prvu javnu funkciju, pre šest godina, sedište „Zelenog sad-a“ se sve do prošle godine nalazilo u objektu u njenom vlasništvu dok je organizaciju vodio njen bliski saradnik. Ja sam iskreno baš iznenađen od gospođa Pavkov ona je najmlađa resorna ministarka u aktuelnoj Vladi, a već sada se jako dobro razume u korupciju.
28/3 JJ/VZ
Zahvaljujući građanskim inicijativama BIRN-u, portalu Nova, radiju Slobodna Evropa, Krik-u i drugim organizacijama i medijima, javnost ima sve ove informacije o različitim oblicima koruptivnih aktivnosti javnih funkcionera.
Ministarka Dubravka Đedović Handanović je od kraja 2022. godine tajno posedovala 35% vlasništva udela u firmi „Kulturistria d.o.o.“ Zagreb što je prećutala i nije prijavila srpskoj Agenciji za sprečavanje korupcije. Lijepa naša Dubravka je krila imovinu ni manje ni više nego u Hrvatskoj dok njene kolege iz SNS-a nas nazivaju ustašama. Saznanje o tome otkrio je prvi gospodine Šarović, ministarka je prvo tvrdila da to nije istina, pa je nakon toga brže-bolje izašla iz vlasništva.
Istini za volju svi ovi pobrojani ministri su obični amateri kada se spomene ime ministra Siniše Malog, čovek je doktor za korupciju i taj doktorat za razliku od onog drugog nije plagirao. Siniša je sa čistom desetkom odbranio doktorsku disertacijom pod nazivom – kako kupiti 24 stana u Bugarskoj.
29/1 VS/MP 15.40 – 15.50
Pisao je mnoge naučen radove iz oblasti primenjene korupcije, između ostalih i na temu neprijavljivanje vlasništva nad ofšor kompanijama na britanskim Devičanskim ostrvima, Agenciji za sprečavanje korupcije, kao i na temu kako kontrolisati najmanje 45 bankovnih računa i prodavati sopstvenu firmu samom sebi. Iza Malog ni malo ne zaostaje i Bata Gašić. On i njegova porodica poseduju imovinu vrednu desetine miliona evra. Gašić tvrdi i da je on to bogatstvo stekao pre ulaska u politiku, verovatno dok se bavio majstorskim zanatom.
I ministar Darko Glišić takođe ima problem da objasni poreklo novca uloženog u svoje imanje kod Uba, čija je vrednost procenjena na oko 650.000 evra. Tu su i nekretnine njegove bivše partnerke, vredne najmanje 175.000 evra koje je kupovala dok su bili zajedno. E, sada jedino ako, je te pare ministar Glišić zaradio dok je prodavao lubenice pre ulaska u politiku pa ih tek sada troši. Tri dana bi mi trebalo kada bih nastavljao da nabrajam sve korupcionaške afere sadašnjih i bivših ministara, kao i mnogih drugih stranačkih funkcionera širom Srbije.
Sve te afere se ne završavaju tako što hapsite odgovorne za njih, nego tako što stalno proizvodite nove. Jedna afera se brzo gurne pod tepih, jer se pojavi nova koja pokrije prethodnu i tako iznova, iznova. Pa lakše je naći tartufe ispred ulaza u Narodnu skupštinu nego naprednjačkog funkcionera koji nije ogrezao u kriminal i korupciju.
Kada već imate tolike stručnjake za korupciju, a počeli ste da osnivate vaše fakultete, poput fakulteta za srpske studije u Nišu, predlažem da osnujete i fakultet za primenjenu korupciju, zašto da se toliki talenat traći po ministarstvima.
Za dekana ovog fakulteta bih naravno predložio Aleksandra Vučića. Ipak je čovek uspeo da okupi toliki broj stručnjaka na jednom mestu. Fakultet bi naravno imao i katedru za nameštanje javnih nabavki i tendera, zatim za sukob interesa i porodično poslovanje, katedru za izvlačenje javnog novca, za nameštanje konkursa, katedru za javno privatno kombinacije i naravno, katedru za krizni piar i zataškavanja afera.
Sa ovakvim kadrovima nema sumnje da bi vaš fakultet za primenjenu korupciju zauzeo prvo mesto na Šangajskoj listi. Hvala.
