Sledeće pitanje ide predsedniku RIK-a. Predsednički izbori su održani 2. aprila, a 18 dana kasnije mi nemamo ni preliminarne rezultate po biračkim mestima sa tih izbora, tako da drugi predsednički kandidati, kao i svi građani Republike Srbije, ne mogu da vide koji su zvanični preliminarni rezultati izbora na njihovom biračkom mestu. Drugi kandidati su onemogućeni da uporede te rezultate sa kojima radi RIK sa rezultatima koje oni imaju od strane njihovih kontrolora na biračkim mestima, tako da ne možemo ni da uradimo analizu izbornog rezultata. Zašto se ovo dešava? Pitanje za predsednika RIK-a je zašto kriju rezultate izbora?

Mi smo tražili od RIK-a pismeno da nam dostave rezultate izbora. Međutim, ti rezultati nisu dostavljeni i vladajuća većina jednostavno u RIK-u ignoriše ove zahteve i odbija ovaj jednostavan predlog da se dostave rezultati izbora po biračkim mestima. Ovo može samo da znači da RIK nešto krije od građana i od ostalih učesnika u izbornom procesu.

Takođe, drugo pitanje za predsednika RIK-a. Pokret „Dosta je bilo“ je uvidom u izborni materijal, nakon održanih izbora u Sjenici i Novom Pazaru, pronašao 20 lica, imenom i prezimenom, za koje u tim biračkim spiskovima piše da su glasali, a u to vreme uopšte nisu bili u Srbiji, nego su bili na putu van zemlje. Tako da, očigledno je da se neko drugi umesto njih potpisao i ispalo je kao da su glasali, njih 20. RIK ništa nije uradio po tom pitanju i, još gore od toga, sprečava nas da izvršimo uvid u taj birački materijal. Pošto je imperativ da ne bude nikakve sumnje na izborni rezultat, nejasno je zbog čega RIK krije ove podatke i zbog čega ne reaguje po jasnim informacijama koje smo im dostavili.

Zatim, zašto je odbijen predlog Pokreta „Dosta je bilo“ da se svim građanima omogući da preko interneta mogu da vide da li je upisano da su glasali? Time bi se sprečile ove zloupotrebe i u stvari mehanizam krađe za koji se sumnja da se desio na ovim izborima. Očekujemo pisani odgovor i predsednice Skupštine i predsednika RIK-a. Hvala.

Prvo pitanje ide predsednici Narodne skupštine. Čuli smo malopre od predstavnika SNS da druge poslanike naziva političkim luftiguzima. Pa, je pitanje za predsednicu Narodne skupštine da li to urušava dostojanstvo Narodne skupštine? Da li je to uvreda? Zašto dozvoljava takav rečnik u Skupštini? Kada se kaže da je Skupštinu pretvorila u otirač izvršne vlasti, onda kažnjava poslanike, a s druge strane dozvoljava ovakav govor u Skupštini. Ovo je naravno zabranjeno Poslovnikom, članom 107. Znači, poslanici ne smeju na ovakav način da se obraćaju drugim poslanicima, širi se nekultura na ovakav način, a u stvari najviše govore o sebi, odnosno ne vređaju druge poslanike, na takav način ih ne mogu uvrediti ali vređaju dostojanstvo Narodne skupštine i vređaju sve građane Republike Srbije kad im upućuju ovakve poruke.
Drugo pitanje za predsednika Vlade Republike Srbije, u „NJuzviku“ smo pročitali jedan intervju članice ili bivše članice marketinškog tima SNS koji je radio iz raznih prostorija koje na raspolaganje daju simpatizeri SNS iz kojih se sistematski blate građani Republike Srbije zarad stranačkih interesa. Imali smo detaljan opis toga kako te ekipe rade, popularno ih u narodu zovu botovi, na koji način blate druge ljude, kako reaguju kada treba da prikriju kriminal i korupciju koja se tiče bilo koga iz vlasti, detaljno opisani scenariji. Pitanje, za predsednika Vlade da li je ta Srbija u koju veruje, da li je to ono što nam donosi budućnost sa njegovom vlašću, da blati građane preko organizovanih botovskih brigada.
Treće pitanje za predsednika Vlade Republike Srbije, juče je na jednoj konferenciji za medije, kao predstavnik Vlade, na vladinoj konferenciji komentarisao kandidovanje pojedinih ljudi za, odnosno najavu kandidature za predsednika Republike. Saša Janković, ombudsman je najavio da će se kandidovati za predsednika Republike i to je predsednik Vlade prokomentarisao kao zloupotrebu položaja, odnosno da političke poruke šalje sa državničkih funkcija. Pitanje za predsednika Vlade, zar ne vidi ironiju u ovome da on kao predsednik Vlade daje političke izjave koje nikakve veze nemaju sa radom Vlade? Komentariše druge koji koriste svoje slobodno pravo, pravo svakog građanina je da se kandiduju za bilo koju političku funkciju u državi.
Takođe, da li će opomenuti ministra policije koji je dao veoma sličnu izjavu gde je kao ministar policije komentarisao kandidaturu jednog građanina Srbije za predsednika Srbije na narednim izborima? Isto pitanje i za ministarku Mihajlović, pošto je uradila istu stvar. Znači, praktično od konferencije do konferencije za medije koje organizuje predsednik Vlade konstantno blati političke protivnike, blati sve koji mogu da ugroze i koji će na kraju ugroziti i oboriti ga sa vlasti, zloupotrebljava svoju funkciju, govori o stvarima koje nikakve veze nemaju sa radom Vlade Republike Srbije. Komentariše ljude direktno, vređa ih na najgrublji mogući način. Naziva ih raznim imenima i onda se pravi kao da je žrtva u ovom celom postupku. Kontroliše medije, koristi ove bot brigade, odnosno organizuje ih na različitim mestima po Srbiji koji šire blato, blate ljude, provlače ih kroz tabloide i na takav način vodi politiku u Srbiji. Zar predsednik Vlade ne vidi koliko je ovo pogubno za Srbiju?
Četvrto pitanje se tiče kandidata SNS za predsedničke izbore. Predsednik Republike je najavio da će objaviti da li se kandiduje za novi mandat do Božića. Nije prošlo ni 10 minuta nakon te izjave u kojoj je predsednik Republike takođe kazao da očekuje da će imati podršku SNS, da non-stop razgovara sa premijerom, odnosno sa predsednikom Vlade o tome. Deset minuta posle te konferencije za medije izlazi predsednik Vlade koji kaže, da će SNS odlučiti o kandidatu za dva do tri meseca. Pa, je pitanje da li predsednik Republike razgovara sa predsednikom Vlade? Da li se konsultuju i da li će, odnosno kada će predsednik Vlade prestati da maltretira građane Srbije i objavi im na koje izbore idemo i ko je kandidat SNS za predsednika?

Dame i gospodo, poštovani građani Republike Srbije, govorim o Zakonu o platama. Praktično, ovim zakonom Vlada priznaje da nije uradila posao u prethodnih godinu dana i pomera rokove. To je praktično sve što se ovim zakonom predviđa. Inače, sam Zakon o platama je duboko pogrešan. Način na koji je ušteda ostvarena u javnom sektoru je duboko pogrešan i to urušava javni sektor.
Suština problema je sledeća. Da bi partokratija zadržala svoje partijske kadrove u javnom sektoru, teret plaćanja njihovog nerada pada na sve ostale u tom javnom sektoru. Daću vam jedan primer. Zamislite da negde radi 100 ljudi i zaista obavlja taj posao, recimo, neki dom zdravlja, i onda tu ugurate još 10 partijskih kadrova koji ništa ne rade, i to su uglavnom administrativni poslovi na kojima dobijaju jako dobre plate. Da bi se finansiralo tih 10% više, svima onda treba smanjiti platu za 10% da bi se budžet poštovao i održala makroekonomska stabilnost. Znači, ovo je način na koji se smanjuje deficit i ovo je način na koji se, pod navodnicima, uvodi red u javni sektor.
Šta je potrebno uraditi? Jednostavno, sistematizacija radnih mesta, merila radnog učinka, treba popisati, tj. uvesti neki elementarni red, pa da vidimo ko gde radi, na kojim poslovima i nakon toga je onda uvođenje reda u bilo koji deo javnog sektora prilično jednostavan.
Znači, duboko pogrešan način na koji se smanjuje deficit, duboko pogrešan način da se bilo šta radi u državi. Jedan jedini cilj stoji iza svega toga, a to je očuvanje partijskih kadrova sa kupljenim diplomama u javnom sektoru. Cenu plaćaju nastavnici, lekari i medicinske sestre. Hvala.

Tačno je. Zbog građana Srbije, da ne bi došlo do zamene teza, postoji loš Zakon o platama. Taj loš zakon se sada samo kotrlja dalje. Produžavaju se rokovi, a ništa se na suštini ne radi, jer da je nešto na suštini urađeno bilo bi u obrazloženju ovog zakona, pa bi znali u javnom sektoru gde koliko ljudi radi, pa bi mogli da napravimo neku analizu, bile bi neke sistematizacije radnih mesta, nešto bi bilo. Ovako, nemamo ništa od toga. Imamo samo priču o tome kako će biti i tako četiri i po godine. Hvala.

Hvala.
Ništa od tih decenijskih napora, nažalost, pošto ih ima samo u priči, a u praksi apsolutno ništa od toga. Građani Srbije znaju da su se stranke na vlasti pretvorile u biroe za zapošljavanje, da ne postoji drugi način da se dođe do radnog mesta u javnom sektoru, osim preko stranaka. Ovaj zakon to pokazuje zato što nikakvi kriterijumi ne postoje za način na koji primamo ljude u javni sektor. Nemamo nikakve analize koga imamo u javnom sektoru, koji ljudi napuštaju, koji se zapošljavaju. Znači, kada nemate analizu, onda pričate u stvari napamet.
Mogao bih i ja da govorim napamet o tim stvarima, međutim, jednostavno pokušavamo da vam kažemo da morate da izađete sa podacima, konkretnim podacima, da izađete tačno sa brojem zaposlenih po svim ministarstvima, po svim službama u celom javnom sektoru. Kao što kaže ministar finansija, tu je oko 550 hiljada ljudi, pa još kad dodamo nekih 150 hiljada i više od toga u javnim preduzećima, državnim firmama, komunalnim preduzećima, dođemo do ukupnog broja zaposlenih u javnom sektoru.
Znači, tu je uguran partijski parazit, partijski kadrovi sa kupljenim diplomama. To je ono što nas košta. Mi nemamo viška lekara, nemamo viška nastavnika, nemamo viška medicinskih sestara, nemamo viška ni radnika u komunalnim preduzećima koji zaista rade na terenu, mi imamo viška kancelarijskih partijskih kadrova koji ne rade ništa, dobijaju platu i za tu platu praktično rade partijske poslove. To je centralni problem i Vlada nema očigledno interesa da dirne u taj problem koji ubija Srbiju.

Bilo je jako dirljivo slušati predstavnika SNS i predstavnika SPS kako govore o tome kako nema partijskog zapošljavanja i kako je, tobože, to stvar prošlosti. Nažalost, građani Srbije žive u realnosti koju su joj priredili oni koji su na vlasti. Partijsko zapošljavanje uništava Srbiju, pa kad se probude iz tih svojih bajki koje su pisali ili braća Andersen ili brat Grim, u ovoj realnosti u kojoj mi svi drugi živimo, ne postoji način da se dođe do radnog mesta u javnom sektoru ako to ne ide preko neke stranke.
Za ono što je ministarka govorila, pa onaj koji zaista ne zna ništa o tome šta su reforme, može da kaže da se u Srbiji sprovode reforme. Sve što se sprovodi u Srbiji je da Vlada zavlači ruku u džepove građana, privrede i na taj način smanjuje deficit. Nigde se u državi ne štedi. Da se ne bi sve to završilo na prepucavanju i rečenicama jedni kažu jedno, drugi kažu drugo, dajte podatke, dajte analizu, pošto je to centralna stvar koju vam zameramo. Pričate napamet. Nema podataka i govorite o tome kako će biti bolje, kako stvari idu u dobrom pravcu. Ono što vidimo je da Srbija propada dok vi te vaše bajke plasirate građanima.

Mi smo u poslaničkoj grupi Dosta je bilo bili prosto oduševljeni izlaganjem poslanice Gojković koja se izgleda posle pet godina setila da bi bilo odlično da imamo analize zaposlenih u javnom sektoru i mi zdušno podržavamo poslanicu Gojković koja se toga setila.
Naravno, setila se malo politikanski jer je govorila o Vojvodini, ali nećemo joj zameriti. Ona i ne zna kako izgledaju jednaki aršini. Tako da podržavamo taj predlog.
Molim vas, ministarka i molimo celu Vladu da što pre odgovorite na zahtev poslanice Gojković da nam dostavite te analize zaposlenih u javnom sektoru. Ono što nam je jako bitno je kada govorimo o toj smeni generacija u javnom sektoru godišnje se penzioniše nekih 30 hiljada ljudi, tako da praktično taj partijski kadar upada preko …

Ta analiza nam je jako, jako bitna. Hvala vam.

Interesuje me kada se probudi kolega Đukanović, kako onda Srbija izgleda posle toga?

Hvala.
Oko broja zaposlenih u javnom sektoru, za ministarku, jako se lako rešava taj problem ako svakom…
Rekli ste od 2013. godine, od ranije nemate podatke, uputite jedan dopis svim službama, svim delovima državne uprave da vam dostave te podatke pošto ih sigurno imaju, isplaćivali su plate.
Možete jednostavno da dođete i do broja zaposlenih svake godine i do broja o privremenim i povremenim poslovima, ugovorima o delu….

Nemojte da me prekidate.
(Isključen mikrofon.)
(Saša Radulović, s mesta: Praktično možete doći do svih podataka ako to želite.
Prestanite da silujete raspravu. Pustite nas da govorimo.)

Poslanik Orlić nikada ništa drugo i ne govori nego ovo. Možda nas zaista ne interesuje šta poslanik Orlić misli. Mi razgovaramo sa Vladom koja brani zakon i očekujemo od Vlade neke odgovore, a poslanik Orlić može svoje mišljenje da zadrži za sebe. Hvala.

Građani Republike Srbije znaju da je premijer Aleksandar Vučić obećao da će ukinuti pretplatu na RTS. I naravno, pretplatu je vrlo brzo zamenio sa taksom, kojoj sada ovim izmenama zakona u stvari produžavamo rok da se ovo dalje nastavi.
Znači, još jedan od primera obećanja koja nisu ispunjena, odnosno urađeno je upravo dijametralno suprotno od onoga što je premijer obećao.
Naravno, RTS treba da se finansira iz budžeta. Nama je potreban javni servis, ali uz to mora da ide odgovornost. Ta odgovornost polazi od uvođenja reda u samom RTS-u. Moramo da uradimo i sistematizacije radnih mesta, da uradimo i ocenu na koji način se troše pare. Moramo takođe da vidimo kakav se program emituje, da imamo elementarne fer odnose u politici npr. za vreme izbora u predizbornoj kampanji, znači, neke osnovne stvari što se tiče reda u RTS-u moraju biti uvedene, kako bi onda poreski obveznici mogli da finansiraju RTS.
Ovaj način preko računa za struju je duboko pogrešan. Ne finansira se RTS na ispravan način. Potrebno je promeniti način finansiranja, ovo kako se sada radi treba jednostavno ukinuti. Pokret DJB će, kao što je poslanica Gojković kaže, kada dođemo na vlast, ukinućemo i pretplatu i taksu, RTS će se finansirati iz budžeta, ali će biti uveden red i znaće se tačno na šta se novac troši.

Hvala.
Da ponovim još jednom, pošto je bio pokušaj izvrtanja onoga što sam rekao. Naravno, Srbiji je potreban Javni servis. Ne govorim o tome što je ministar govorio, nego poslanik Đukanović. Znači, Srbiji je potreban Javni servis. Pitanje je kako ga finansirati. Mislimo da je pogrešno da se to radi iz pretplate, iz takse. Potrebno je finansirati iz budžeta tako što će se u budžetu tačno predvideti koliko, a pre toga, znači, da ne može Vlada da odlučuje od budžeta do budžeta da li će ili neće dati novac, a sa druge strane, potrebno je uvesti red u Javni servis. Znači, da imamo jasne podatke o sistematizaciji radnih mesta, koliko je ljudi potrebno, kakav program hoćemo, kakve stvari se finansiraju. Tu ulazimo, naravno, u pitanje same programske šeme i šta radi RTS, jer to određuje i troškove RTS-a. To je ono što građani očekuju. Kroz tu odgovornost onda treba poreski obveznici da finansiraju dalji rad RTS-a.
Imali smo toliko prilika da vidimo, astronomske cene ugovora koje RTS potpisuje sa raznim drugim burazerskim firmama. To je nešto što građani ne žele da finansiraju. Nikakva transparentnost ne postoji i zbog toga i govorim o ovome. Hvala.

Mi smo protiv produženja ovog roka zato što se time praktično podržava održavanje nereda. Iz budžeta su svakako RTS predviđena sredstva, tako da imaju dovoljno vremena da se uvede red, da bi nakon toga mogli da rebalansom budžeta predvidimo sredstva.
Čuli smo interesantnu interpretaciju poslanika Đukanovića koji je rekao – ako se iz budžeta finansira RTS znači da je Vladin. To onda podrazumeva da u stvari novac u budžetu je Vladin novac. Pa, da objasnim poslaniku da je novac u budžetu novac građana Republike Srbije, da građani plaćaju poreze, kao što je građanima i nametnuta ova taksa za RTS. I ne postoji Vladin novac, Vlada nema nikakav novac, samo raspolaže sa novcem poreskih obveznika.
Prema tome, kazati kada se nešto finansira iz budžeta onda to znači da će Vlada da imenuje direktore i radi ostale stvari, govori o elementarnom nepoznavanju situacije i u stvari ko je suveren u svemu ovome. Znači, građani plaćaju poreze, Vlada nema nikakve pare.