Kako ste mi oduzeli pravo?

Molim vas da mi obrazložite, član 110. mera oduzimanja reči, na osnovu čega i kako ste mi je odredili? Dužni ste da mi obrazložite i da mi ukažete na to.

Zbog izuzetno kratkog vremena koje ste nam ostavili za raspravu, tek ću moći da zagrebem jednu ovako važnu temu. Predloženim izmenama i dopunama zakona koji je predložio uvaženi kolega, šef poslaničke grupe vladajuće većine, vrši se još jedan uticaj politike na pravosuđe.

Naime, mi iz ovog obrazloženja ne vidimo koji su to razlozi i zašto je bilo potrebno da ponovo u kratkom roku menjamo zakonsko rešenje i da ponovo vratimo mogućnost reizbora predsednika sudova, da skratimo njima mandat i da im produžimo ostanak na toj funkciji ako ispunjavaju uslove za starosnu penziju? Nema nigde nikakvih obrazloženja, nema stava uporedne prakse, nisu se izjasnile ni stručne organizacije o tom pitanju, što znači da nije niko pitao struku, niti teorijske doktrine.

To je još jedan dokaz da pre svega nema ni strategije kako Srpska napredna stranka upravlja pravosuđem, a ja bih hteo da kažem da je ovo čak i nezakonito rešenje, s obzirom da član 59. Zakona o sudijama ima jednu stariju i opštiju normu, gde izričito određuje da mandat prestaje navršavanjem radnog veka, kada sudija navrši 65 godina života. Nije vam prvi put da imate jedan zakon sa protivrečnim odredbama.

Međutim, imamo mi mnogo važnijih problema u srpskom pravosuđu nego što je ovaj zakon pokušao da nametne kao tematiku. Malo pre je pomenuto da je 44% sudija izjavilo u anonimnoj anketi Društva sudija Srbije da je trpelo pritiske, i pre svega je targetiralo kao najveći izvor pritisaka predsednike sudova, koji jesu kanal kojim najčešće ide uticaj političkih struktura izvršne vlasti i političkih partija na pravosuđe. Međutim, hteo bih da kažem da mi to možemo da sagledamo i iz jednog drugog ugla.

Naime, član 280. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku propisuje da državni i drugi organi, pravna i fizička lica, prijavljuju krivična dela za koja se goni po službenoj dužnosti. Stav 2. istog člana kaže da će Krivičnim zakonikom biti predviđeno u kojem slučaju neprijavljivanje krivičnog dela predstavlja krivično delo. Krivično delo prema članu 332. stav 2. Krivičnog zakonika predstavlja kada službeno ili odgovorno lice koje svesno propusti da prijavi krivično delo za koje je saznalo u vršenju svoje dužnosti, ako se za to delo po zakonu može izreći kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina. Dalje, Krivični zakonik predviđa da su to zloupotreba službenog položaja, kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika, trgovina uticajem, primanje mita i davanje mita.

Sada postavljam pitanje - ako je 44% sudija reklo da je bilo prinuđeno da donosi odluke ne po zakonu, nego pod uticajem, a čuli smo kakve su to strukture uticaja, da li su onda oni samo žrtva ili možda i saučesnici jednog takvog stanja u pravosuđu? Takođe, njihove kolege koje imaju ta saznanja da postoje kolege koje su žrtve tih pritisaka i da su počinili krivična dela, eventualna, a ne prijavljuju ta krivična dela, da li i oni krše zakon? Ovo je vrlo problematično pitanje i mislim da treba dati jedan takav aspekt posmatranja.

Ovde postavljam, koliko dugo sam poslanik, jedno pitanje i nikako nisam dobio odgovor – šta je sa 650 ispisnica sudija i tužilaca koji su u trenutku kada su se učlanili u SNS imali pravo, jer nisu bili na svojim funkcijama, ali kada ih je Ustavni sud vratio, nije im data ispisnica? Gde su ispisnice sa datumima njihovog isčlanjenja iz SNS?

Vidite, svojevremeno dok ste vi bili iz vladajuće većine u opoziciji, kritikovali ste uticaj zapadnih nevladinih organizacija u reformi pravosuđa, USAID, nemački GIZ, izuzetno izdašno su vršili upliv u pravosudni sistem i reformu tzv. pravosuđa. Međutim, oni to i dalje nastavljaju da rade. Sama ta Pravosudna akademija koju ste kritikovali kao opozicija sada je jedan stub koje vaše Ministarstvo pravde propagira i zalaže se. Šta je, recimo, sa Fondom za humanitarno pravo i raznim drugim organizacijama koje su i dalje prisutne u srpskom pravosuđu? To vam je makedonski scenario koji vi stalno pominjete, a sami ga negujete u jednoj grani vlasti kakva je pravosudna vlast.

Hteo bih da ukažem na određene primere o ovome što sam govorio. Naime, sada je aktuelna afera sa „Dajnersom“. Ovde sam postavljao pitanje kada smo usvajali izmene Krivičnog zakonika i kada smo obrisali član 228, znači da krivičnom gonjenju ne podležu više platne kartice bez pokrića. Međutim, šta ćemo sada što je neko do 2016. godine dozvolio „Dajnersu“ koji nije bio banka, već DOO, da izdaje platne kartice? Tek tada NBS je donela propis kojim je uvela njega u zakonske tokove. Šta ćemo što su tužioci, na primer, Prvo osnovno javno tužilaštvo i tužilac Ljuba Đorđević, koliko je ljudi gonio, na osnovu kog propisa je „Dajners“ bio tretiran kao neko ko može da izdaje platnu karticu? Isto tako, neka nam Prvi osnovni sud kaže koliko je lica presuđeno po tome?

Dalje, kako ide vršenje krivičnih dela od strane ljudi u pravosuđu? Objavili smo jednu aferu, nazvali smo je „Dveriliks“, koja se tiče iznošenja raznog dokaznog materijala koji nije korišćen za ono za šta je pribavljen, za procesuiranje krivičnih dela, već služi za politički uticaj. Ovde upućujem da je Zoran Ćopić Ćopa, lice koje je osuđeno pravosnažno i u Srbiji i u BiH, 18. 02. 2009. godine obavilo više telefonskih razgovora gde se vidi da je obavilo sastanak u kafiću „Zodijak“ na Senjaku sa predsednikom Privrednog suda u Zrenjaninu, gde su dogovarali rešenja u određenim postupcima. Kakva su to rešenja vidi se, recimo, iz njegovog razgovora 02. 03. 2009. godine, dokument nosi naziv – državna tajna, imate ga u sudskim spisima broj 5291, gde on kaže za „Šećeranu“ u Zrenjaninu, koja je bila u stečaju, određenom licu koje kupuje, NN lice, muško lice – Ne, ne kupuješ od firme, kupuješ od države, kupuješ od mene, ja ću da ti prodam, zato sam i uveo firmu u stečaj, reorganizacija znači čisto, bez dinara duga, bez radnika, bez ičega, bez tereta.

Da li je ikada odgovarao ovaj sudija? Evo, pitam ljude iz Državnog veća tužilaca koji su ovde prisutni, šta oni rade po tom pitanju ili šta rade po pitanju što određeni poslanici iz Poslaničke grupe Dveri iznose dokumenta koja su kvalifikovana kao „državna tajna“ i ukazuju da vi, ljudi, ne radite svoj posao? U sledećim tačkama ću vam objasniti zašto ne radite svoj posao i zašto je ovo bitna politička tema.

Tačka 11. ovog dnevnog reda, pridružujemo se zahtevu da se ukine i Sud i Tužilaštvo za ratne zločine. Apsolutno nema potrebe za tim. Taj sud je imao političku funkciju do sada i nije radio svoj posao na zakonit i valjan način i to je ovde svima jasno. Zašto ga i dalje držimo? Neću ponavljati obrazloženja koja su rekli određeni poslanici pre mene, ali bih takođe potencirao određene skandale srpskog pravosuđa koji se tiču postupaka pod tim sudom i taj slučaj koji je samo jednom rečju pomenut, a zaslužuje više, a to je slučaj „Ovčara“ i sudbina pet lica koje je taj sud upropastio, Predraga Milojevića zvanog Kinez, Milovana Čužanina zvanog Kameni, lice Dragomir, zaboravio sam, mislim da je Milojević zvani Ceca iz Sremske Mitrovice, Ljuboja Mare i Vujo Zlatar. To su lica koja su žrtve srpskog pravosudnog sistema i mi se sada ovde svi pravimo, zabijamo glavu u pesak, a niko ne odgovara za to, brojna krivična dela izvršena od strane lica umešanih u taj postupak, po nalogu upravo inostranih centara moći, američke ambasade, gospodina Sema Nazara, koji je tada bio u ambasadi, Fonda za humanitarno pravo i Nataše Kandić.

Objasnite mi molim vas, kako recimo lica iz Srbije organizuju to tužilaštvo da dolazi iz Bosne i Hercegovine, da saslušavaju ovde naše državljane, da ih vodimo tamo na određene rekonstrukcije događaja? Znate da je zbog takvih stvari izbio Prvi svetski rat. To tužilaštvo ne radi svoj posao, a dokaz za to je, da li je ikada pokrenut postupak za prvi i osnovni zločin iz kog proizilaze svi ostali zločini koji imaju veze sa ratnim dejstvima, zločin protiv mira? Ako ga ne poznaje Statut Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju, poznaje ga naš zakon i zašto nije tužilaštvo nikada to procesuiralo? Zašto mora biti ukinuto?

Sada bih zamolio i ministarku da me pažljivo sluša za sledeće dve tačke dnevnog reda, jer je malopre sama tražila da ukažemo na nedostojnost određenih lica koja ne bi trebalo izabrati, a ima veze i sa njom lično. Doći ću i do toga.

Naime, u tački 41. biramo gospodina Miljana Dedića za zamenika u Trećem osnovnom tužilaštvu i to lice je sporno. Naime, Agencija za borbu protiv korupcije je uputila jedan dopis Tužilaštvu, Apelacionom tužilaštvu, odnosno Prvom osnovnom tužilaštvu na osnovu krivične prijave Anđelke Dedić protiv sudskog veštaka Mirjane Labović. Tražili su obaveštenje o fazi postupka. I, dobili su dva dopisa od nadležnog tužilaštva, 9. februara 2007. godine, ktr. broj 4027/16 i isti broj 21. februara 2017. godine. Prvo je bilo da od UKP i policijske uprave Beograd pribavljaju potrebnu dokumentaciju, a 21. obaveštavaju da su utvrdili da nema elemenata krivičnog dela.

Dobro. Kakve to veze ima?

Ja ću tražiti da mi se dostavi diploma zamenika javnog tužioca Suzane Ristić, predloženog kandidata Dedića, kao i tužioca Prvog osnovnog tužilaštva, gospodina Đorđevića. (Isključen mikrofon)

Baš na ovome da mi ne stane reč, vrlo zanimljivo.

Gospodin Đorđević je obećao mesto tužioca ovome kandidatu, zato što je taj kandidat potpisao taj dopis tužilaštvu, od 21. februara 2017. godine, da nema elemenata krivičnog dela, za šta mu je obećano da će biti javni tužilac.

Zašto je zanimljiva gospođa Labović, između ostalog i ATP Vojvodina veštačenje, oslobođen Bogoljub Karić i jedan vrlo važan postupak, tu dolazim do vas inače, gospođo Kuburović. Ako se sećate, ja sam vam postavio pitanje prošle godine, kako je ona upisana kao sudski veštak kada ima diplomu koja glasi, znači, evo je ovde kopija njene diplome, da je završila ekonomiju 1984. godine, Univerzitet Kosova u Prištini. Nikada Univerzitet u Prištini, Ministarstva prosvete je dostavilo informaciju, nije nosio naziv Univerzitet Kosova u Prištini.

Ta žena ima falsifikovanu diplomu i vi i dalje tolerišete njen rad. Vi meni odgovarate da niste nadležni, upućujete na tužilaštvo da vi niste nadležni da smenjujete tužioce. Vaš sekretar očigledno ne poznaje zakon i član 19. Zakona o sudskim veštacima, a takođe i ne zna praksu jer je ministar Nikola Selaković 2013. godine razrešio jednog sudskog veštaka, doći ću do njega u sledećoj tački.

Ja bih vam ovde dostavio jedan dokument koji imam za vas, a tiče se postupka koji se odnosi na pomenutog sudskog veštaka i na sudiju Grkinić iz Trećeg osnovnog suda. Naime, u sudskom postupku, između tužioca Mirjane Labović i „Dan Grafa“ d.o.o. dnevnog lista „Danas“, taj materijal je korišćen kao sudski dokaz i na osnovu toga je odbačena krivična prijava Mirjane Labović. Ona je, dokazano na ovome što ću vam ja dati, rekla da nije veštačila o jednom predmetu prema pravilima struke nego prema instrukcijama koje je dobila od sudije Grkinić.

U izjašnjenju koje je dala vešem ministarstvu tim povodom, obzirom na krivične prijave i na žalbe koje je dobilo vaše ministarstvo, ona decidirano kaže da to nije tačno. Vi ćete čuti audio snimak sa tog suđenja koje će dokazati suprotno. Takođe VSS ima prigovor protiv sudije Grkinića i ima njegovo izjašnjenje gde on takođe tvrdi da to nije tačno, ja ću vam uručiti taj dokazni materijal.

Gospodin Đorđević, pomenuo sam u poslaničkim pitanjima prošle nedelje i čekam odgovor Aleksandra Vučića, je kum Nenada Kovača, zvani Neša roming, koji je kum Nikole Petrovića i tu dolazimo do tačke 12. četvrti deo mog izlaganja. Vi predlažete Gordanu Čolić za Višeg javnog tužioca. Svojevremeno, gospodin Petar Jojić klima, ja se sećam da je 2010. godine imao izlaganje u Skupštini kojim je javno ukazao zašto ona ne bi smela da bude tužilac. Vi ste je sklonili i sada je ponovo vraćate. Gospođa Čolić je prava slika srpskog pravosuđa. Njena nestručna sposobnost, korupcija, politička podobnost, nepotizam i bahatost opisuju celu njenu karijeru.

U prigovoru jednom koji je njena žrtva uputila Ministarstvu pravde pominje se veliki broj nekretnina koje ona ima. Takođe, 2015. godine je optužena da je primila 610.000 evra. Nenad Kovač je inače ugovarao to sa njenim zetom, gospodinom Kopčalićem, jednim od najvećih građevinskih preduzimača i građevinskih mafijaša u Srbiji, u kafiću „Moda“ na Vračaru. Dobila je 610.000 švajcarskih franaka da bi dala imunitet gospodinu Savi Terziću koje je lice koje upravlja „Bus plusom“.

Taj postupak takođe ima veze i sa Mirjanom Labović i sa svim onim što sam prethodno pominjao, kao i sa celim „Dveriliksom“. Ako se sećate, Nenad Kovač je 2009. godine razgovarao sa Zoranom Ćopićem i gospodin Sava Terzić je razgovarao sa Zoranom Ćopićem. Sada postavljam pitanje, postoje određeni audio materijali koji nisu uneti u dokazne predmete, a tiču se istraživanja narko klana Darka Šarića i pranja novca, afera „Balkanski ratnik“. Tadašnji bivši tužilac Rade Terzić, Tahir Kasanović, grupa advokata Sead Spahović, Vladimir Gajić i drugi, kao i Cane Subotić i njegov zastupnik Nenad Kovač oteli su firmu „Certus“ i za dve godine ukrali 25 miliona evra. Ta krivična dela je gospođa Čolić pokrivala.

Ona je naime tvrdila da je jedan ugovor koji je bio predmet spora falsifikat i za to je angažovala sudskog veštaka Anicu Bajić. Dobro me slušajte gospođo ministarka, ima veze sa vama. Sudski veštak Anica Bajić je veštačila bez odgovarajuće diplome. Ja imam i kopiju njene diplome, sada ću vam je pokazati. Gospodin Selaković, vaš prethodnik na tom mestu je 2013. godine razrešio Anicu Bajić zato što njena diploma dr Dragoljub Tatomirović, neka kriminalistička škola, nigde nije zavedena, niti u APR da postoji takva ustanova, niti ima dozvolu Ministarstva pravde. U žalbi koju izjavljuje Anica Bajić ona kaže da ima rad kao rašljar, talenat kao rašljar i da može zato da veštači oblast grafoskopije. I vi ste je nedavno vratili u registar sudskih veštaka.

Postupak koji je vodila tada Goca Čolić kao tužilac, inače identično je vođen i parnični postupak gde je utvrđeno da je ugovor original i da nije falsifikovan i već ima pravosnažna presuda po tom pitanju.

Njen rad za pet i po godina kao višeg tužioca u Pančevu i njene koleginice iz Osnovnog javnog tužilaštva je bio poguban. Izgubile su zajedno 535 postupaka pred sudovima u Pančevu i Vršcu. Država je bila prinuđena da plati 57.642.254 dinara na ime troškova postupka, ali je ta cena mnogo veća, jer vi dobro znate da najskuplji deo, znači lica koja su bila nevina u pritvoru, to se plaća preko Ministarstva pravde iz budžeta.

Inače, njen rad je isto zanimljiv. Slučaj Mirjane Puzić direktorke Pančevačke apoteke protiv koje je DRI u februara 2013. godine podnela zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Budžetska inspekcija je utvrdila da je ona nezakonito trošila sredstva RFZO u iznosu od 1,3 milijarde dinara, a Gordana Čolić je dala naredbu za pokretanje krivične istrage, ali je obuhvatila samo 20% spornog dela. Tako da ovde imate jedno lice koje je direktno umešano u kriminal.

Ja bih i vama kasnije uručio transkripte prisluškivanih razgovora gde su pomenuta lica, Sava Terzić, Nenad Kovač, koji su instruisali Gocu Čolić da postupa u ovim krivičnim delima, bila deo kriminalnog miljea koji je prala novac.

Jedan od tih sistema je i „Bus plus“, Sava Terzić je lice koje stoji iza „Bus plusa“ u ime Nenada Kovača. Kum Nenada Kovača je Nikola Petrović, koji je kum Aleksandra Vučića. Postoji jedan sastanak u Mošinoj vili, vrlo zanimljiv gde su odlučili kako da pokrivaju njihova dela. Zagorka Dolovac se nije izjasnila u pritužbi na rad o tom sastanku. Ja kažem, srpsko pravosuđe je bolesno. Iznosim dokaze, optužujem direktno imenom i prezimenom određena lica i očekujem da neko reaguje.

Svi koji budu ćutali, i tužioci, i sudije, i funkcioneri Ministarstva pravde, su saučesnici, ozbiljni saučesnici u vršenju krivičnih dela. Molim vas, nemojte da se pitate zašto 88% građana nema poverenje u pravosuđe. Ovde je veliki problem nepravda, ozbiljan problem nepravda i građane niko ne može da zaštiti. Hvala.

Replika, direktno obraćanje prethodnog govornika.

Zaista ne znam zašto se on našao prozvanim i uvređenim, s obzirom da nisam pominjao njegovu stranku i ukazao sam na ozbiljne probleme. Ja iznosim dokaze. Ovo nisu priče rekla-kazala. Ovo su audio-snimci koje su nadležne službe bezbednosti Republike Srbije prikupile. Ovo su materijali koji su zavedeni u sudskim spisima. Ovo su brojni dokazi: diplome, uverenja zvaničnih državnih organa i institucija. Znači, okončani sudski postupci. Nijednom rečju niste uspeli da me opovrgnete. Niste uspeli da kažete da ne govorim istinu.

Šta ćemo da radimo po jednom ozbiljnom problemu? Znate, postoje određeni ljudi u pravosuđu, određeni ljudi u tim strukturama koji sežu do vrha države kriminalnim strukturama koji su pretrajali svaku vlast. Oni su trenutno savršeno dobro uklopljeni u vaš sistem, ali su bili i u ranijim sistemima. To je jedan ozbiljan i objektivan problem. Vi umesto da se zapitate i zabrinete kako to da rešite, vi prosto reagujete i branite neke stvari koje su neodbranjive. Šta vi meni možete da kažete na argumente da gospođa Čolić ne ispunjava uslova da bude viši tužilac? Ništa. Šta možete da mi kažete da mladi gospodin Veljić ne ispunjava uslove da bude zamenik u Trećem osnovnom tužilaštvu? Ništa.

Ja sam izneo ozbiljne dokaze. Izneo sam dokaze o određenim sudskim veštacima. Izneo sam dokaze da se falsifikuju zapisnici u krivičnim postupcima pred sudovima Srbije, da se falsifikuju zapisnici čak i u parnicama u sudovima Srbije. Brojna krivična dela koja čine nosioci pravosudnih funkcija, koja čak ne moraju da imaju veze sa politikom, nego prosto imaju veze sa korupcijom, i niko na to ne reaguje. Evo, ja još jednom pozivam i nadležne institucije i nadležne organe, pa zašto me niko ne pozove u tužilaštvo da me pita, ako ništa drugo, da li činim neko krivično delo možda što iznosim takve tvrdnje, ili da mi traži da prezentujem dokaze i saznanja o ovome?

Molim vas, gospodine Milićeviću, član 104. Poslovnika – ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku. Gospodin Martinović je kao ovlašćeni predlagač pet minuta govorio isključivo se osvrćući na moje izlaganje. On pre toga nije bio ni u kakvoj diskusiji sa mnom. Znači, celoga dana nismo vodili nikakvu diskusiju. Nadovezujući se na moje izlaganje on komentariše moje izlaganje i pogrešno ga protumačuje. Između ostalog, pominjao sam član 59. Zakona o sudijama i govoreći npr. da je ta njegova odredba protivrečna toj odrednici, što vi verovatno ne razumete, ne znam da li ste pravnik, nije ni bitno. Izdaje niz grubih kvalifikacija i neistina o onome o čemu sam ja govorio, navodeći npr. da je meni izvor informacija određena novina, a ja tvrdim da mi je izvor informacija, imam audio snimke, imam transkripte, neka druga institucija.

Molim vas, dozvolite mi da u dva minuta odgovorim na jednu takvu činjenicu. Znači, nemate pravo da mi uskratite repliku. Ja nisam gospodina Martinovića isprovocirao, niti sam ga pominjao do sada pa da bude – prekidamo raspravu. Samo želim argumentovano da iznesem činjenice i ukažem prosto na moje izlaganje. Ne znam što je to toliko problematično i sporno, osim ako se neko ne plaši moćniji od vas mog izlaganja.

Imam pitanje za predsednika Vlade Aleksandra Vučića, i vi predsedavajuća, pošto odgovarate danas u njegovo ime, možete i da date odgovor, ali naravno, i od njega očekujem da odgovori na ovo pitanje, pogotovo zato što od decembra meseca odbija da se izjasni na uporna i konstantna pitanja Dveri – u kakvom je poslovnom odnosu sa Nenadom Kovačom, zvanim Neša roming ili Neša samsung? Mi smo to pitanje više puta postavljali, a pogotovo aktuelizovali pre dva meseca, kada smo objavili snimke prisluškivanih razgovora i transkripte istih tih razgovora, koji su klasifikovani kao državna tajna, a prikupljeni su operaciji „Balkanski ratnik – istraživanja narko klana Darka Šarića“.

Ovde imam transkripte označene kao državna tajna, a tiču se razgovora između Zorana Ćopića zvanog Ćopa, koji je pravosnažno osuđene za pranje novca narko klana Darka Šarića i u Srbiji i u BiH i koji je on obavljao 18.2.2009. godine u 11,40 časova sa Nenadom Kovačom i istog dana u 11,16 časova sa Savom Terzićem.

Gospodin Nenad Kovač je kum Nikole Petrovića, kuma Aleksandra Vučića. Šta više, oni imaju zajedničke firme, nekoliko zajedničkih firmi, između ostalog i firmu „Eko enerdži grup“, gde je Nikola Petrović bio direktor pre nego što je postao direktor „Elektromreže Srbije“. Kada je postao direktor „Elektromreže Srbije“, prvi posao koji je Elektromreža uradila jeste investicija da se priključi privatnoj mini hidroelektrani „Eko enerdži grupe“ na mrežu „Elektromreža Srbije“, a sada kada je napustio Elektromrežu, ponovo se vratio na mesto direktora „Eko enerdži grupe“.

Da li je Nenad Kovač, nekadašnji bliski saradnik pokojnog Mikija Rakića, Borisa Tadića i Dragana Đilasa i finansijer DS finansirao dugove dnevnog lista „Pravda“ u iznosu od više miliona evra i na taj način uspostavio saradnju između Aleksandra Vučića i kabineta Borisa Tadića i kumovao kasnije osnivanju SNS?

Zašto Aleksandar Vučić odbija da se izjasni na ova pitanja, i na još jedno konkretno pitanje – da li on autoritetom i političkom moći koju ima kao predsednik Vlade utiče da poslovi svoga kuma Nikole Petrovića i njegovog kuma Nenada Kovača se odvijaju nesmetano i da budu zaštićeni od krivičnog gonjenja?

Ja bih podsetio i da je advokat firme „Eko enerdži grup“ i tandema Petrović – Kovač sadašnji šef BIA Aleksandar Đorđević. Takođe, kum Nenada Kovača je i predsednik Prvog osnovnog tužilaštva gospodin LJubivoje Đorđević i svi oni zajedno u više sudskih postupaka pokrivaju privatne interese gospodina Kovača, zvanog Neša roming, koji je umešan u pranje narko para Darka Šarića. To ovi transkripti potvrđuju.

Naime, 18.2.2009. godine iz tih razgovora vidi se da su ta lica kupila sve aparate za elektronske dopune od firme „Ditiem rilejšns“, koja je bila u vlasništvu šefa kabineta tadašnjeg ministra policije Ivice Dačića, Branka Lazarevića, kome se sada upravo sudi u Specijalnom sudu i gde se prisluškivani transkripti izuzimaju iz dokaznih spisa. Ćopić, koji je, ponavljam, osuđen zato što je upropaštavao firme perući novac za Darka Šarića, se raspituje oko kupovine te firme, da bi oni mogli na osnovu nje da kupe firmu „Mitrosrem“.

Mi smo objavili preko 60 snimaka razgovora gde Zoran Ćopić – Ćopa razgovara sa raznim tzv. biznismenima, sa sudijama, sa mnogim bankarima, gde se vidi da se peru pare od narkotika, da je celokupna privatizacija u Srbiji u najvećem bila upravo pranje novca zarađenog na trgovini kokainom.

Još uvek, dva meseca, ni jedan zvanični državni organ nije reagovao. Niko nas nije pozvao da nas pita kako objavljujemo državne tajne, niko neće da odgovori kako je moguće da se sudi Šariću, Jestroviću i Ćopiću, a ne sudi se Kovaču, Terziću i brojnim bankarima i privrednicima kao što je Bogdan Rodić, kao što su direktori raznih banaka, Kordić iz Komercijalne, Jovanović iz AIK, Jovanović iz Pireusa itd. To je pravo pitanje i prava afera.

Da li Busplus sistem služi za pranje novca od kokaina? Godine 2014. ovde je jedini jedan poslanik SNS rekao da je to bilo u medijima, 2014. godine SNS, znači, je poslala, evo ga ovde snimak, to je bilo 8. marta 2014. godine u 14 časova, 27 minuta i 10 sekundi, fotografisali ste i poslali ste svim medijima CD-ove, gde ste slali i određene transkripte, ali ste nameštali transkripte da kod Save Terzića, koji je lice koje upravlja Busplusom, bude izostavljen deo razgovora gde se pominje Nenad Kovač. Zašto? Da bi se sakrio kum Vučićevog kuma. Da li je SNS … (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem, predsedavajući.
Prvo pitanje je za predsednicu parlamenta, gospođu Maju Gojković. Naime, juče smo, kada smo završavali sednicu, čuli od nje da je nastavak sutra u 14.00 časova, kreću prvo poslanička pitanja, pa amandmani, evo ga zapisnik, evo ga stenogram sa jučerašnje sednice, što i jeste u praksi sa dosadašnjim radom Narodne skupštine, jer svaki put kada je bio dan za glasanje ista nije dozvoljavala poslanička pitanja. Postavljamo pitanje, kako je sada odstupila od primene Poslovnika i kako sada pred samo glasanje na sednici koja nije bila za to najavljena, a po dosadašnjoj praksi nisu mogla da se postavljaju pitanja, mi imamo postavljanje poslaničkih pitanja?
Drugo pitanje je upućeno predsedniku Vlade, gospodinu Aleksandru Vučiću. Naime, kao što smo juče videli, Tužilaštvo za organizovani kriminal je odustalo od daljeg procesuiranja Mlađana Dinkića, pa postavljamo pitanje – ko štiti Mlađana Dinkića? Kome treba Mlađan Dinkić? Zašta je Mlađan Dinkić toliko jak u Srbiji? Kakve veze Mlađan Dinkić ima sa Aleksandrom Vučićem, kada isti ne može da bude procesuiran? Sam Aleksandar Vučić je u Narodnoj skupštini nosi robijaško odelo Mlađana Dinkića nazivajući ga najvećim lopovom. Sam gospodin Vučić je pominjao da je kriminal i korupcija glavna odrednica, evo, gospodin kolega poslanik ima tu sliku, pominjao je da je borba protiv kriminala i korupcije glavni zadatak njegove Vlade, a onda dobijamo slučaj Dinkić. Dobijamo slučaj da Mlađan Dinkić ne može da odgovara. Onda molim poslanike vladajuće većine da nikada kada se budu javljali za reč više ne pominju period pre njihove vlasti, zato što oni sistemski pokrivaju sve što je učinjeno pre njihove vlasti i uzimaju te kadrove, pa blagajnik i šef kabineta Mlađana Dinkića, Ivica Kojić koji će sada šef kabineta Aleksandra Vučića.
Sledeće pitanje bih uputio Ministarstvu pravde, republičkom javnom tužiocu i šefu VBA. Pošto se ovde dosta u Narodnoj skupštini govorilo o raznim aferama, špijunima itd, vidim da je to bio hobi velikog broja narodnih poslanika i generalno mi volimo paušalno da pričamo o takvim stvarima, mene zanima, mi smo ovde postavljali pitanje vezano za Momčila Perišića, šta je sa krivičnom prijavom koju je Uprava bezbednosti tadašnje Vojske Jugoslavije posle hapšenja Perišića podnela i protiv Aleksandra Dimitrijevića, generala načelnika Uprave bezbednosti i njegovih najbližih saradnika, Gajić Branka, Bilinac Blagoja i Marković Velisava? Ta krivična prijava je po gašenju vojnog pravosuđa nestala, pa bih molio da Republički javni tužilac, Ministarstvo pravde i VBA uđu u trag toj krivičnoj prijavi i da nas obaveste šta se sa istom dešava.
Zašto je podneta? Evo kako se uspostavila saradnja između najviših organa države i stranih obaveštajnih službi, u ovom smislu američkih. Pomenuti Dimitrijević sa svojim saradnicima, zamenikom generalom majorom Gajićem, Bilinac Blagojem, pukovnikom načelnikom operativnog odeljenja, Marković Velisavom, pukovnikom načelnikom analitičkog odeljenja i zajedno sa još nekim starešinama i civilima, u periodu od 5. novembra 1997. do maja 1998. godine, sačinio je platformu za kontakte sa predstavnicima Američke obaveštajne službe CIA i Vojno obaveštajne službe DIA i odneo je na potpis načelniku Generalštaba Momčilu Perišiću. Po toj platformi održano je 10 sastanaka u Beogradu, u ulici Andre Nikolića broj 21. Sa američke strane bili su Bredli Knop, načelnik Kabineta direktora DIA, Ernes Fišter, vojni izaslanik SAD u SRJ, Šonfit Patrik, predstavnik CIA u ambasadi SAD u Beogradu, Dejvid Rouzman iz centrale CIA, Dejv DŽejmson i drugi.
Kontakti su vođeni strogo zatvoreno i, između ostalog, mi smo Amerikancima predali podatke o organizaciono-formacijskoj strukturi obaveštajno-bezbedonosnih snaga Vojske Jugoslavije i njihovom delokrugu, nadležnostima i zadacima. Znači, čitava formacija Vojske Jugoslavije u celini, terorističke delatnosti na prostorima bivše SFRJ, posebno KiM i BiH, političko-bezbednosna situacija na KiM, mere državnih organa na sprečavanju terorističkih akcija uz angažovanje jedinica MUP-a, obećanje da jedinice Vojske Jugoslavije neće biti upotrebljene, stanje u Crnoj Gori itd, itd. Svih 10 sastanaka je dokumentovano po datumu, vremenu i mestu održavanja. Opisanim radnjama imenovani su tajne vojne podatke i dokumenta saopštili ili predali predstavnicima Američke obaveštajne službe, prikupljali za nju podatke i pomagali njen rad, čime su prouzrokovali teške posledice za bezbednost Vojske Jugoslavije u vojnu moć zemlje, čime su izvršili krivično delo špijunaže iz člana 128. stav 5, u vezi stava 1. OKZ.
Dakle, ovde postoji direktna dokumentacija i ja imam tu pomenutu platformu, sačinio je načelnik tadašnje Uprave bezbednosti Aca Dimitrijević, a potpisao načelnik Momčilo Perišić. Sa ovim je bio upoznat i uključen tadašnji šef RDB Jovica Stanišić. Kada će se procesuirati lica koja su izdala ovu zemlju?
Još jedno pitanje, za kraj, za Aleksandra Vučića...

Član 107. dostojanstvo Narodne skupštine.
Ja mislim da ste vi morali da reagujete, gospođo Gojković, s obzirom da verujem da potpredsednik parlamenta, koji često predsedava sednicom, zna imena narodnih poslanika i da prosto ne dozvoljavate da vašeg kolegu i zajedničkog kolegu, ili svog kolegu u svakom slučaju, omalovažava a da vi ne reagujete.
Takođe, smatram da na omalovažavanje svakako morate po članu 104. svakako da mu date repliku. Direktno se obraćao prethodnom govorniku, vređao ga, izmišljao njegovo ime. Ja znam i jasno mi je da kolega Arsić ne raspolaže znanjem, ali nisam do sada znao da ne raspolaže ni vaspitanjem.

Po amandmanu, samo što je mnogo toga rečeno, pa bih voleo da pokušamo da se složimo oko dve stvari, a mislim da su to nešto što je zajedničko za sve diskusije što su do sada rečene. Jednu je izrekla predsednica parlamenta, Maja Gojković kao narodni poslanik, a drugu uvaženi prethodni govornik.
Najpre, prethodni govornik je rekao jednu činjenicu za koju ja mislim da nesporna i da možemo svi da je prihvatimo, a to je da je nažalost privatni sektor u Srbiji u velikom problemu i da je privreda uništena.
Da ne ulazim u razloge koliko to dugo traje i koje za to kriv, mi možemo reći da nažalost privreda u Srbiji nije na zadovoljavajućem nivou i da zbog toga ne daje mogućnosti ljudima da se zapošljavaju. To je tačno.
Takođe je tačno da ljudi koji rade u javnom sektoru, pa čak i ako su zaposleni preko političkih stranaka, nisu za to krivi, jer nažalost stranke su odavno postali zavodi za zapošljavanje i ti ljudi ni nemaju izbora i ne možemo ni na njih svaljivati taj teret, ali konstatacija prvog problema jeste da nam je loša privreda i loše nam je stanje u privredi i to je veliki problem Srbije. To svi, ja mislim možemo da prihvatimo.
Druga stvar. Meni je drago da je predsednica parlamenta podržala našu inicijativu koju smo uputili ka nadležnoj ministarki, da nas upozna sa svim tim analizama, odnosno da vidimo šta možemo uraditi na dve tačke, stanje zaposlenih u državnoj administraciji i lokalnim samoupravama i celokupnom javnom sektoru, svim javnim preduzećima i ustanovama državnim od 5. oktobra 2000. godine, kao i 2012. godine kada SNS preuzima vlast i danas, kao treće neko prolazno vreme, i na osnovu toga možemo da izvršimo neke analize.
Da ne bi bilo političkog prepucavanja, mislim da su to onda činjenice na osnovu kojih možemo da razgovaramo, ali nas naročito u ovom trenutku zanima stanje u poslednje četiri i po, pet godina iz dva razloga. Prvi razlog jeste da ste već pola decenije na vlasti i sasvim je logično da nas zanima šta radi aktuelna Vlada i kakav je aktuelni trend, a čuli smo da ne dajete odgovore na pitanju ako se smanjuju plate i ako se smanjuje broj zaposlenih, kako rastu izdvajanja u budžetu u nominalnim iznosima za plate zaposlenih?
Druga stvar. Kada se juče odustali od gonjenja Mlađana Dinkića, specijalni tužilac, koga ste vi postavili, vi ne možete više da se pozivate na period od 5. oktobra 2000. pa do 2012. godine, jer ispada da niko nije kriv za uništavanje privrede i ekonomije ove zemlje i onda je nemoralno da se SNS poziva na nešto što je ona nasledila, jer vi amnestirate Mlađana Dinkića.

Kao što se vidi iz našeg amandmana, mi nismo kritikovali produžavanje rokova, nego smo smatrali da tim rokovima treba da prethodi nešto drugo, da upravo treba da prethodi ova analiza o kojoj mi ovde raspravljamo i na kojoj insistiramo i ja se nadam da, pošto ste i vi prihvatili našu inicijativu, uvažena predsednice, da će šanse za njenu realizaciju biti drastično veće.
Šta je suština? Ovde se odnosi ovaj član, odnosno ovaj amandman na pripadnike Vojske, policije i službi bezbednosti. Mi imamo jedan veliki problem i moguće da ove reforme, kada čujem reč – reforme, ja posle ovih 16 godina reformi mogu da kažem kao građanin Srbije – bože sačuvaj nas reformi.
Nemojte više nikakve reforme da nam sprovodite, jer od reformi nema ništa gore. Izgleda da su reforme i smanjenje zaposlenih u javnom sektoru dali rezultate samo u vojsci, jer je vojska potpuno devastirana i potpuno uništena i sada imamo situaciju da nam je u poslednje dve godine preko 1.000 pripadnika, i onako male i oslabljene vojske, napustilo svoju službu, čak šta više, ministar se hvali time da oni kada se vrate između narodnih mirovnih operacija sa određenim sredstvima napuste vojsku i pokrenu svoj biznis, jer je to investiranje i ulaganje u Srbiju, što je potpuno suludo, očigledno je promašio čega je on ministar.
Mislim da ne shvatate geopolitičke promene i bezbednosnu situaciju u regionu. Mislimo da treba sagledati ponovo i broj policijskih službenika i profesionalnih pripadnika vojske i zaposlenih u organima koji imaju delokrug bezbednosti obaveštajnih poslova, tako da smatramo da nam tu treba takođe taj veći rok da bi se doneli drugi sistemski zakoni koji bi regulisali ovu materiju.
Takođe, smatramo da treba popraviti drastično materijalni položaj lica koja rade u ovom sektoru. Zbog lošeg materijalnog položaja, ponavljam, odbrana Srbije je ugrožena i imamo velike bezbednosne izazove, tako da, zaista, ovi ljudi koji profesionalno i odgovorno rade svoj posao nadam se da će biti ispoštovani u zakonu i da neće biti potrebe da srpska vojska protestuje i traži ostvarenje svojih prava.

Po amandmanu.
Jasno mi je da nije lako razumeti, mora mnogo da se čita i da se bude u materiji da biste mogli da analizirate i da razumete, tako da, nema veze, tu sam da pojasnim kolegi sve što mu nije jasno.
Mi podržavamo ulaganje u vojsku, ali imamo veliki problem što su pripadnici vojske u stanju da ne mogu da prehrane svoje porodice. Znači, imate podršku da se nabavlja oprema, ali imali biste takođe i podršku da povećate zaradu ljudima koji rade u sistemu odbrane, zato što pripadnici Vojske Srbije ne mogu da prehrane svoje porodice i to je jedan veliki problem.
Gospodine koji ste govorili pre mene, kolega Đukanoviću, morate znati da je veliki broj, 1.500 do 2.000 u prethodne dve godine napustilo Vojsku Srbiju ljudi. To su egzaktne činjenice, to su podaci kojima trebate da baratate. Pa, vi ste u tom Odboru, trebalo bi da znate te stvari.
Što se tiče kako utičete na presude, vi ste birali gospodina Nenadića, jel ga Đorđević, šef BIA postavio na to mesto, o čemu pričate? Naravno da utičete na sudske postupke u Srbiji, ja vas optužujem za to direktno, SNS.
(Vladimir Đukanović, s mesta: Replika.)

Član 107, dostojanstvo Narodne skupštine.
Mislim da ste bili dužni da upozorite prethodnog govornika da narodni poslanici govore rečima i jezikom, a ne imitiraju nikakve zvuke životinja. Mislim da je to bio vaš zadatak, predsedavajući. Iz vladajuće većine očito nemaju argumentaciju, pa izmišljaju raznorazne neistine, a na kraju i vređaju poslanike opozicije, jer im je to izgleda jedino što im je preostalo, s obzirom da nisu u stanju na drugi način da odgovore u Skupštini.

Član 27.
Vi se starate o primeni Poslovnika, i u vezi sa tim član 103. Dva prethodna poslanika koji su ukazivali na povredu Poslovnika…(Isključen mikrofon.)