U skladu sa članom 109, gospodine Obradoviću, opomena se izriče narodnom poslaniku koji je prišao govornici bez dozvole predsednika Narodne skupštine, taj uslov nije uradio, koji je govorio pre nego što je zatražio reč, ni to niste radili, koji pored upozorenja predsednika Narodne skupštine govori o pitanju koje nije na dnevnom redu. Taj uslov ste ispunili i sa tim da završimo.
Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić.
(Boško Obradović, s mesta: Šta nije na dnevnom redu? Morate da objasnite šta nije na dnevnom redu.)

Hvala, još jednom.
Što se tiče verbalnih delikta i bilo kakvog drugog grešenja, mislim da je definisano, kako beše, Poslovnikom Narodne skupštine, jel tako, gospodine predsedavajući? Ali, to što nas dvojica to razumemo, a neko drugi ne razume, ne treba da vas čudi. Odavno smo mi utvrdili da je nekima strahovit napor, nepremostiva teškoća da pročitaju tu knjigu za šest meseci, da pročitaju, pa da vide šta tamo stoji, a između ostalog, šta, verbalno, a ne samo verbalno može, a šta ne može da se uradi i da se smatra korektnim. To sve tamo lepo piše. Sve lepo piše, treba čovek samo da pročita. Još jednom, ili ne može ili neće da shvati.
Što se tiče priče o amandmanu na koju upućujete, sa pravom upućujete, gospodine predsedavajući, a ni to me ne čudi, jer o tom amandmanu niti bi imalo šta da se kaže, niti je čovek u stanju da oko njega satka priču u trajanju od dva minuta, a da se samog amandmana drži.
Šta je tamo pisalo? Opet, u slučaju da ne postoji konsenzus, da ne postoji dogovor između samih vlasnika, onda se o tome ne stara apsolutno niko. To onda nije ničije, nikoga nije briga, ničiji problem, svi smo mirni. I onda može lepo slobodno zgrada da se sruši, može balkon da padne, može prozor nekome na glavu. Koliko je o tome razmišljao onaj ko se opet malopre trudio da bude strašno glasan i da priča i o predsedniku Vlade i o SNS i o svemu osim o svojim fenomenalnim rešenjima. Koliko je o tome mislio, koliko se tim problemima bavio, e, toliko je mislio i o svemu drugom i toliko se bavio bilo kojim problemom ove države i ovog društva stvarno.
Zašto ovo sve nije dobro, mislim da smo rekli mnogo puta. Ttalitarni režimi, možda nije loša tema, samo nije za ovu sednicu, ali ako jednog dana bude bila tema, možemo da se bavimo njom zajedno i možda da počnemo baš od onih totalitarnih režima koji su njemu novac davali, pa da krenemo redom. Evo, to je predlog s moje strane. Hvala.

Reč ima ministar.

Važno je da uvedemo red u održavanje stambenih objekata. Važno je da ukoliko ne izaberemo upravnika ili profesionalnog upravnika, da u tom smislu postoji mogućnost da lokalna samouprava ili jedinice lokalne samouprave pomognu sve do trenutka dok se stanari ne budu dogovorili.
Ovo što sam ja slušala od poslanika, koji govori o tome kako će neko da uvede prinudnu upravu u svim stambenim zgradama, jeste zaista tipičan način kako se koriste praktično građani Srbije u svoje političke kampanje koje trenutno vodite. Ja stvarno mislim da bi se legendarni Živojin Mišić, koga sam pomenula, sada stvarno postideo kada bi znao ko koristi njegov moto.

Gospodine Obradoviću, nemate pravo na repliku. Možete po amandmanu.
(Boško Obradović, s mesta: Kako nemam pravo?)
(Srđan Nogo, s mesta: Kako nema pravo, direktno mu se obraćao?)
(Boško Obradović, s mesta: Ministarka mi se direktno obraćala.)
Ali, ja znam šta radim.
Na naziv iznad člana 56. i član 56. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Gordana Čomić i zajedno narodni poslanici poslaničke grupe DS.
(Srđan Nogo, s mesta: Poslovnik.)
(Boško Obradović, s mesta: Poslovnik! Poslovnik!)
Hoćete li da mi dozvolite da završim tekst? Znači, treba da zaustavim dah, da prestanem da živim, da dišem zato što ste vi zatražili povredu Poslovnika.Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo, povreda Poslovnika.

Gospodine Arsiću, član 104.
Prethodni govornik, gospodin Orlić, direktno se obraćao Bošku Obradoviću, direktno ga je optuživao, iznosio je razne optužbe neosnovane na račun Boška Obradovića. Ja znam, gospodine Arsiću, da nema argumentacije u izlaganjima SNS, ali ne možete vi da ih štitite ne dozvoljavajući osnovno pravo koje daje Poslovnik narodnim poslanicima. Dajte nam naše pravo. Nemojte baš toliko da štitite, ima vas dovoljno, pa valjda možete argumentima da se suprostavite.

Gospodine Nogo, gospodin Orlić ni u jednom trenutku nije spomenuo gospodina Obradovića.
(Vladimir Orlić, s mesta: Ja sam pričao o prijatelju Pernara.)
Šta sad? Tako da, nema povrede Poslovnika u skladu sa članom 104.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Jerkov. Izvolite.

Zahvaljujem, potpredsedniče.
Meni je žao što ministarka ne može o profesionalnim upravnicima da razgovara na ozbiljniji način, osim da optužuje stranke koje su protiv uvođenja profesionalnih upravnika za nekakve buduće koalicije, zato što je to stvar koja je jako važna građanima. Treba da razgovaramo o tome koliko će uvođenje institucije profesionalnih upravnika da košta stanare u zgradama koje budu imale profesionalne upravnike, a mi iz DS verujemo da će to uglavnom biti sve zgrade i da će rezultat tog zakona biti da čak i one zgrade koje u prvom momentu, prema ovom članu, i uvedu profesionalnog upravnika da će se vrlo brzo pokazati da će njega morati da zameni profesionalni upravnik i uvereni smo da će rezultat toga biti da će uglavnom sve zgrade imati profesionalne upravnike.
Hajde da pričamo koliko će to koštati građane. Hajde da pričamo o tome koja će biti ovlašćenja tih profesionalnih upravnika. Hajde da pričamo o tome na koji način ćemo profesionalne upravnike sprečiti da zloupotrebljavaju podatke koje će prikupljati od stanara i podstanara prema ovlašćenjima koja ste im u ovom zakonu dali. Hajde da pričamo o tome kako će ti profesionalni upravnici ne samo uhoditi stanare i njihove podatke davati ko zna kome, nego, kako vidimo kasnije u zakonu, imati ovlašćenja i da ulaze u tuđe stanove bez sudskog naloga, što je direktno suprotno Ustavu, gospođo Mihajlović.
Možete odmahivati glavom, tako piše u zakonu. Ako ste hteli da nešto drugo napišete, nije trebalo to da stavite u zakon tako kako ste stavili. A umesto toga, vi niste u stanju da pričate o građanima. Vi na jedan veoma neozbiljan način pričate o nekakvim koalicijama, političkim sazivima. Znate šta? To nikoga ne interesuje. To možda interesuje vas, a verujte mi da građane mnogo više interesuje koliko će profesionalni upravnici da ih koštaju i šta će sve da rade u zgradama u kojima su upravnici.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar, prof. dr Zorana Mihajlović.

Niti koga diskreditujem, niti koga optužujem, samo sam primetila, ali vidim da to vas jako boli što sam samo primetila da postoje određene, hajde da se bolje izrazim, mogući potencijalni politički savezi i to je skroz u redu.
Što se tiče profesionalnih upravnika, zbog svih ljudi koji nas gledaju, ne možete da kažete da će profesionalni upravnici da upadaju u stanove, da špijuniraju, itd, jer to ne piše u zakonu, ni u jednom članu, a i sve institucije i one institucije koje vi koristite onda kada vam zatreba, a to je Poverenik, su vrlo jasno rekle da je sve u skladu i sa Ustavom i sa zakonom i da sa stanovišta tajnosti podataka i svega onoga o čemu smo pričali toliko dugo, nema ni jednu jedinu primedbu.
Prema tome, kada ustanete da kažete, onda dajte nešto konkretno i dajte argument i dajte činjenicu i dajte pomozite da zakon bude bolji. Nemojte da govorite nešto što ne stoji, nemojte da plašite građane, nemojte da govorite neistine, a to je valjda moje pravo kao nekoga ko je predlagač ovog zakona da kažem da to što govorite nije tačno. Ovlašćenja su jasno napisana u zakonu i zato ovaj zakon i jeste detaljniji nego većina zakona koji se možda nekada predlažu.